Šta je novo?
Od:
Filteri

Gradski prevoz u svetu

Pre 10ak dana dok sam bio u Suncevom Bregu. Inace nije lose resen gradski prevoz i veza Suncev Breg - Nesebar, Burgas i td. U sustini vecina gradskih autobusa su BMC.
20220919_110539.jpg
 
Gledao samni ja letos. Smešna su im ona dodatna svetla. Ali izgleda da su iznuđeno rešenje jer su oni minijaturni farići beskorisni noću, a imaju solidnu deonicu bez rasvete
 
Železnica Rim-Lido:

Jedan od retkih primera urbane železnice van Azije. Peroni su visoki, ali za razliku od Britanije koja takođe ima visoke perone ovde se koriste ista vozila kao u metrou. Sličnih sistema unapređenih u rapid transit ima u Nemačkoj (berlinski S-Bahn, ostali su tehnički hibrid regionalne železnice i regionalnog metroa) i Grčkoj (ISAP u Atini), ali ovaj je zvanično gradska železnica.

U komentarima je pomenut razlog zapuštanja, a to je antagonizam političkih partija grada i regiona Lacio pod čijom je nadležnošću pruga. Postoji plan integracije u metro liniju E, tako da je možda čeka ista sudbina kao atinski ISAP.
 
@Express
Da te dopunim. U Rimu postoje još dve prigradske železnice: laka železnica Roma-Giardinetti kolosek 950mm napon 1650V i Roma-Viterbo standardnog kolseka napon 3kV. Roma-Giardinetti je 2015 skraćena do Parco di Centocelle da bi ostatak trase bio pretvoren u metro liniju C. Roma-Viterbo (ili Roma-Nord) je u planu da se modernizuje.
 
Da, ima Beograd dosta da nauči. I ne samo od Rima. Istorijski gledano mnogi su gradovi vršili konverzije, ali samo je ovde u 21. veku glavna trasa zamenjena drugim neuporedivo skupljim sistemom na istom koridoru. Da je htelo da se sakrije spustili bi u plitki kop to parče duž Savske.
 
Sjajna reportaža o šinskim sistemima Kopenhagena sa jednako sjajnog youtube kanala RMTransit:


Osnovu sistema čini sistem gradsko-prigradske železnice "S-Tog", a laki, automatski metro pokriva sporedne gradske pravce, nove razvojne centre i aerodrom zajedno sa međugradskom/međunarodnom linijom Oresudstog. Tramvaj se ponovo uvodi, i to u najboljem mogućem obliku za prvu fazu - perifernom lakošinskom transvezalom između kraka S-Toga kroz naselja relativno male gustine naseljenosti.

Metro saobraća 24h, kao i neke linije S-Toga (na pola sata). Pošto su glavne razvojne ose predgrađa dobro pokrivene S-Togom na izdvojenoj infrastrukturi još u prošlom veku metro ne mora da ispunjava uslove kapaciteta karakteristične za gradove slične veličine neoslonjene toliko na železnicu. Iz tog je razloga mreža linija skromna, a potreban kapacitet je postignut češćim intervalom sa manjim automatskim garniturama. S-Tog u 21. veku karakterišu jedinstvena vozna sredstva karakteristična po izvanrednoj širini postignutoj primenom kraćih vagona (približno LxW=10x3,5m). Automatizacija je u toku.

Pored toga, ne treba izostaviti činjenicu da se napor grada za integracijom nekonvencionalnih vidova saobraćaja u multimodalnu strategiju oslikava na stanicama S-Toga poput terminusa Farum koje osim manjih park&ride prostora nude i pozamašan bike&ride prostor (koji zajedno sa autobuskim terminusom zauzima mnogo manje prostora od skromnog parkinga za cca 150 mesta). Po tome se bitno razlikuje od SAD, a podseća na Japan.
 
Električni autobus VDL Citea SLFA juri niz Hobbemastraat u blizini Rijskmuseum-a, autobus pripada prevozniku "Conexxion" i radi u sklopu R-NET sistema koji čini grupaciju prevoznika u konurbaciji Randstad, u ovom slučaju na liniji 357..
Holandjani su jako spremno dočekali tranziciju na struju sa dva jaka proizvođača u vidu VDL-a & Ebusco-a..

 
Кад је све режирано и испланирао.
 
Jelancha je napisao(la):
Električni autobus VDL Citea SLFA juri niz Hobbemastraat u blizini Rijskmuseum-a, autobus pripada prevozniku "Conexxion" i radi u sklopu R-NET sistema koji čini grupaciju prevoznika u konurbaciji Randstad, u ovom slučaju na liniji 357..
Holandjani su jako spremno dočekali tranziciju na struju sa dva jaka proizvođača u vidu VDL-a & Ebusco-a..

Kliknite za proširenje...
Za gledanje to jako lepo izgleda. Kada zavisiš od tog prevoza onda si naj... Ja sam sam živeo u Uithoorn, a Aalsmeer i Uithoorn opslužuje isti depo istog prevoznika. Na početku mi je bilo neobično zašto trkuljaju u krug prazne autobuse, ali sam sve shvatio kada sam počeo da živim sa njima. Kada sam se doselio u Uithoorn, bilo je normalnije sa uglavnom solo autobusima, i dve linije do centra. Od 11 decembra 2017. ukidaju mogućnost naplate kešom kod vozača, prave novi sistem linija, i uvode postepeno elektrokvarobuse VDL. Prvo su ukinuli direktne linije do centra Uithoorna, a sa nesinhronizovanim presedanjima ništa ne štediš u odnosu na 15 minuta peške do autobusa. Iz pravca centra sinhronizacija postoji na papiru, ali u praksi kasni zbog zastoja u centru. Oko 15 minuta peške do autobusa, posle 20 minuta peške od metroa do posla, pa nepouzdano presedanje po povratku sa posla, sve zajedno 90-100 minuta za rastojanje koje biciklom prelazim za 80 minuta. Na to treba dodati još 15 minuta za to što se ti elektrobusi stalno kvare, pa ako nećeš da zakasniš treba skoro dva sata ranije da izađeš iz kuće. I još često štrajkuju, to potpuno zaustave autobuse, to naprave na po pola sata. Od Uithoorna do Amstelveena je brisan prostor, gde mi se zimi dešavalo da ne možeš da voziš bicikl nego ga guraš.
overdrive je napisao(la):
Кад је све режирано и испланирао.
Kliknite za proširenje...
Rezultat izrežiranog i isplaniranog je da sam se preselio u Zaandam, kako ne bi pola života trošio na transport koji ti sa vremenom pešačenja i čekanja na sledeći elektrokvarobus nudi srednju brzinu 12km/h dok, bicikl nudi 18km/h. Posle su firmu premestili dalje na mesto gde prevozom ne možeš pre 6:30, a meni smena počinje u 6:00. Opet biciklom daleko i po najvećoj vetruštini. Tada je prišla Korona i zabrana selidbe za one koji imaju rešeno stambeno pitanje.

Na kraju sam se potpuno iselio iz Holandije u zemlju gde na autobuse, trolejbuse i elektrobus možeš da se osloniš, idu strogo po redu vožnje, domaće su proizvodnje, a karta je za razliku od Holandije jako jeftina. Ne znam teoriju, u praksi na MAZ u rukama Belorusa možeš da se osloniš, a na VDL u rukama Holanđana ne.
 
Низоземци гледали филм "Варљиво лето `68" и запамтили дедину реченицу: "Купи кола..."

:)
 
Autobuski saobraćaj u Holandiji ima sekundarnu funkciju, u poslednje vreme u manjim mestima se ukidaju bus linije zbog nesiplativosti i trenutno se vlada bori koliko može sa prevoznicima da prestanu sa ovakvom praksom...
Holandija uoošteno se na celom nivou više skoncetrisala na biciklističku infrastrukturu i ograničavanje automobila pre svega u gradovima, to im se višestruko isplatilo...
Istina je da je javni prevoz skup sa Chip karticom koja se dopunjava kreditom, medjutim ako imate mesečnu pretplatu/godišnju onda se po meni itekako isplati..
Ovo za plaćanje bez keša nije toliko do industrije javnog prevoza, već do same zemlje koja stalno pokušava da uvede inovacije u svakodnevnom životu, nekad stvari funkcionišu ok, nekad se završi katastrofalno...
Autobusi su u Holandiji uopšte katastrofa po brzini i ceni, ali po većim gradovima ih ima jako malo, faktički idu po obodima da popune rupu u prevozu ( npr linija 37 Amstel-Noord ili 62 Amstel-Lelylaan..)
Ono što je ipak bolje su šinski sistemi i urbanizam same zemlje, gde su itekako ispred mnogih, u teoriji vozovi na nekim pravcima idu i na 15 min, ruku na srce sada NS ima problema sa osobljem, ali opet bolje sistem funkcioniše nego DB na primer...
Inače, živeo sam još kao beba do 2 godine u Amsterdamu Rivierenbuurt-u, i kasnije provodio dosta leta tamo, a u poslenje vreme i na Ost-u u blizini Amstela, mogu reći da ima ipak napretka, pogotovo u Randstad-u, gde gradovi odlično izbacuju automobile ili im ograničavaju pristup...
E sad ima tamo i dosta nedostataka, pogotovo i vidu cena nekretnina, medjutim hrana je jeftinija nego u Srbiji, sve zavisi kakvog si primanja tamo na kraju...
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Rezultat izrežiranog i isplaniranog je da sam se preselio u Zaandam, kako ne bi pola života trošio na transport koji ti sa vremenom pešačenja i čekanja na sledeći elektrokvarobus nudi srednju brzinu 12km/h dok, bicikl nudi 18km/h. Posle su firmu premestili dalje na mesto gde prevozom ne možeš pre 6:30, a meni smena počinje u 6:00. Opet biciklom daleko i po najvećoj vetruštini. Tada je prišla Korona i zabrana selidbe za one koji imaju rešeno stambeno pitanje.

Na kraju sam se potpuno iselio iz Holandije u zemlju gde na autobuse, trolejbuse i elektrobus možeš da se osloniš, idu strogo po redu vožnje, domaće su proizvodnje, a karta je za razliku od Holandije jako jeftina. Ne znam teoriju, u praksi na MAZ u rukama Belorusa možeš da se osloniš, a na VDL u rukama Holanđana ne.
Kliknite za proširenje...
Цела ова ствар је намештена. Поскупљује и оно што не мора и што не би требало. Сви су одједном почели да прелазе на електрична возила. Таква синхронизација и спремност показује да се ради о режираном проблему и кризи.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh