Šta je novo?
Od:
Filteri

Gradski prevoz u svetu

Ne videh ni na jednom autobusu a stvarno sam mnogo različitih video. Na tramvajima ima, al ne preko stakla i veoma retko
 
Ima na nekim vozilima, češće na tramvajima. Pa čak i na vozovima ima preko stakla reklama. Poenta je da i ovde ima reklama preko stakla, ali ipak u mnogo manjoj meri nego u Beogradu. Da li zbog cene ili šta. U vozilima reklame se stavljaju na panelima imeđu prozora i plafona, na tv ekranima i ređe kao viseći rukodržači.
 
Evo još malo prelepih bečkih Citara
13A - poprilično kratka linija (kao i skoro sve bečke), međutim jedna je od popularnijih u gradu. Zglobni Citari se bez problema provlače uskim ulicama. Početno stajalište nalazi se tačno ispred ulaza u glavnu železničku stanicu.
1659360912658.jpeg


84A - takođe kratka linija, fider za metro U2. Povezuje dve stanice prolazeći kroz novo naselje Seestadt (ne bih ovde mnogo pisao o tome, pogledajte ako vas zanima). Trenutno je U2 zatvoren na tom delu, pa zbog toga na 84A takođe rade zglobni autobusi.
1659361013024.jpeg
 
Da upotpunim Kizin varšavski utisak sa jednim od novih trovratnih solo Urbina CNG:

Varšava sada nabavlja solo u istoj konfiguraciji vrata kao kod zglobnih. Druga su neposredno ispred točka što rezultira vozilom koje ispred trećih vrata izgleda kao prednji deo zglobnog, ili od polovine modula ispred drugih vrata poput zadnjeg dela zglobnog. Kao što je to slučaj kod zglobne varijante postoji slobodan prostor iza drugih vrata i sa desne strane što doprinosi smanjenju gužve, odnosno poboljšanju protoka putnika. Recimo u našem se Higeru svi nabiju kod vrata, čak i oni koji putuju kraće pa ih mrzi da se pomere unutra, zbog čega moraju da čekaju i oni koji žele da uđu (dok ovi ne izađu i ne blokiraju pola ulažišta dok ponovo ne uđu) i koji žele da izađu.

Samo su druga vrata klizna upravo zbog optimizovanog rasporeda. Takođe umesto 32 sedišta ima samo 24, a gužve sui manje, pa možete da zamislite koliko je komotniji za straphengere pri kraćim vožnjama do obližnje metro stanice. Vozni park je unificiran, pa su tako delovi isti i za solo i za zglobni model, kao i oprema koja obuhvata kako unutrašnji displej sa desne strane između prvih i drugih vrata, ali i kartomat, što je veliki plus. Beograd bi mogao dosta toga da nauči od Varšave, ne samo po pitanju konfiguracije vozila, nego i gradnje okretnica i presedačkih stajalištam uključujući i ona u zoni metro stanica.

Takve solo autobuse u hibridnoj varijanti sa drugim i trećim kliznim vratima ima nekoliko prevoznika iz Barselone u sklopu AMB, TEC Valonija u Belgiji u staroj i novoj izvedbi čiji enterijer izgleda ovako, dok KVG Kassel poseduje pre-facelift dizajn bez kliznih vrata, ali sa nasadnim dimnjakom. Belgijanci imaju jednu kolonu single sedišta ispred drugih vrata, ali crvena sedišta u kombinaciji sa metalnim šipkama lako mogu dočarati kako bi izgledao beogradski model, naravno bez imitacije drvenog poda, i sa žutim lajsnama. Bolje da su unutrašnja sedišta crvena, jer na taj način enterijer ne bi imao monoton kolorit poput Otokara u Bukureštu.

Što se Beča tiče, i tu smo teški kreteni jer propuštamo priliku da nabavimo zglobne sa četvora vrata, jer ih Beč već rasprodaje. Ne samo što smo poslednjih godina uprskali sa solo, pa onda i sa zglobnim, već nismo najlošije primerke zamenili dobrim polovnjacima koje verovatno nikad nove ne bi ni kupili (Mercedes preskup).
 
@Kesha
Ako su srednja vrata kod solo urbina pomerena nazad i klizna otvara se mogućnost za postavljanje mesta za invalidska kolica sa desne strane autobusa, odmah kod trećih vrata, do kog će osobi u kolicima biti mnogo lakše da dođe.

Koje autobuse prodaje Beč?
 
Verovatno si hteo Express-a da pomeneš, a ne mene🙂

Gledam one Citaro-e gore sa oglasa. Baš bi nam dobro došli, al ne može to kod nas kad sve mora preko tendera, odnosno javnih nabavki. Dosta gradova u Evropi je lepo obnavljalo svoje vozne parkove polovnjacima, između ostalih i Budimpešta. Još bi nam kolor šema Wiener linien-a skoro savršeno odgovarala. Nema potrebe za ponovnim brendiranjem, sem da se stavi logo Grada i GSP-a, i naravno garažni broj, i pravac na liniju. Neverovatno smo neefikasni u nekim stvarima. Ne znamo da iskoristimo dosta povoljne prilike i dilove (mislim na Grad prevashodno, ne toliko GSP). Samo ako nam se da donacija, inače polovnjaci ne znam dal su ikad i uzeti u nekoj kombinaciji za Beograd, odnosno GSP.
 
filipcukovic je napisao(la):
@Kesha
Ako su srednja vrata kod solo urbina pomerena nazad i klizna otvara se mogućnost za postavljanje mesta za invalidska kolica sa desne strane autobusa, odmah kod trećih vrata, do kog će osobi u kolicima biti mnogo lakše da dođe.

Koje autobuse prodaje Beč?
Kliknite za proširenje...
Nekada su i jedno mesto u kombinaciji s okretnim izbačajnim vratima, a sedištima sa leve strane postavljali asimetrično, desno upravo zbog toga, ali sada drugo dodaju ne samo radi bonus mesta nego i zbog većeg prostora za stajanje, ravnomernije raspoređenih putnika i prtljaga. Recimo kofere je lakše gurnmuti pored vrata nego vući na drugu stranu. Desni prostor su imali NL202 iz donacije Minhena, ali su se zbog preopterećenja naginjali upravo na tu stranu (upravo zato što su sa leve strane bila isključivo sedišta, a vozilo nije bilo predviđeno za tolika opterećeja). Nama taj dodatni prostor u vidu "džepa" za stajanje karakterističan za liftove i metro vagone može pomoći pri oslobađanju ulazišta od onih koji neće da se pomere.

Na linku za liftove možeš videti kako putnici oslonjeni uz zid pored vrata ne blokiraju ulazište (juče sam u Ada Moll-u jedva izašao jer je kabina za 15 osoba duboka, nenormalna je gužva i baš se dugo čeka, u Ušču i Delti su široke "hotel/office" kabine baš kao ta na pomenutom primeru). Odmah posle tog klipa je i slika metro vagona u Barseloni, sa i bez naslona.

Takođe zadnja klizna sa naslonima iza umesto tri sedišta odlična su jer bi tu iza umesto da se zavlače mogli samo da stanu na taj jedan stepenik i da se naslone. Đilasove beloruske kanturine imaju prostor za stajanje u nivou poda, ali i okretna vrata sa pregradom što opet pretvara ulazište u tzv. "crush gate" za stoku. Na prethodnom postu sam postavio link za slike Otokara iz Bukurešta, gde se mogu videti nasloni umesto sedišta, ali je problem u tome što kao i kod naših trola zadnja su vrata okretna pa postoji pregrada. Da je kojim slučajem nema (što je moguće rešiti ugradnjom kliznih vrata i na toj poziciji) ostala bi vertikalna šipka, a dodata druga desno od vrata kao ona ispred drugih vrata kod Solarisa. To je najpraktičnije rešenje za Beograd, jer bi poboljšalo protok i na zadnjem ulazištu. Umesto da sede oni što putuju duže straphengeri bi umesto provlačenja između topčkova mogli samo brzo da se sklone iza vrata. Takođe pohvalno ergonomsko rešenje modela iz Bukurešta jesu i razdelne šipke kao kod visokopodnih modela, osim na vratima sa rampom za ulaz kolica.

Za Bečke sam ti isto postavio link sa Autoline-a, samo što novi forum podvlači slova iste boje umesto da ih obeleži plavom recimo. Sve podvučene reči su ujedno i linkovi, samo što moraš da prevučeš miša preko te reči sa linkom da bi video da nije samo underline. Kada klikneš na podvučeno otvoriće ti link.

EDIT: linkovi su obeleženi plavom bojom samo na klasičnoj temi. Na crnoj se ne vidi.
 
Poslednja izmena:
Pisao sam bezbroj puta na temama o metrou, BG:Vozu i Prokopu o važnosti lakog direktnog presedanja na intermodalnim terminalima. Madrid bi mogao da nam posluži kao dobar primer.

Presedačko intermodalno čvorište Plaza de Castilla omogućava presedanje između metro linija, i gradskih i prigradskih autobuskih:

Terminus gradskih autobuskih linija je površinski i to natkriven velikom nadstrešnicom. Ulazni peroni su u obliku velike testere dok su izlazni ravni.

Prigradski/Međugradski autobuski terminus smešten je na podzemnom nivou kompleksa kao što se može videti na drugom primeru čvorišta Moncloa:

Uključenje iz tunela u Paseo de la Castellana izgleda ovako, dok ono kod stanice Moncloa dvosmerno.

Pogledajte samo koliko i kakvih autobusa ima, i kako polaze u kratkom vremenskom intervalu (uglavnom oko xx:00 svakog sata):

Interurbane linije, kako ih Španci zovu (prigradske do satelitskih gradova poput naših 493, 560 ili 860) na drugom kraju ukoliko voze do manjih mesta bez okretnica mogu koristiti i improvizovana okretišta što se može videti na primeru linije 191 u selu Somosierra udaljenom oko 90km severno od Plaza de Kastilje:


Interesantna stvar vezana za Madrid jeste obrnuta situacija sa izborom prevoznika u odnosu na Beograd, pri čemu se razlikuje i od Novog Sada. Gradski prevoz je gotovo isključivo pod jurisdikcijom EMT (njihovog GSP), a prigradski saobraćaj se objedinjen u sistem sačinjen od različitih prevoznika čiji je vozni park tipiziran (duži solo dvoosovinci, troosovinci i zglobni u istim konfiguracijama, nabavljeni od nekoliko proizvođača bez prevelike raznovrsnosti, sa pozamašnim udelom troosovinskih autobusa što kod nas nije slučaj). I Novi Sad ima šta da nauči, obzirom na to da do Hrvatske tera gradske autobuse neudobne za duža putovanja.

Što se Beograda tiče želeo bih da ukažem na važnost dovođenja prigradskih i daljih gradskih linija do Prokopa i Bloka 42, ali i bolje integracije perifernih terminusa poput Šumica sa metroom. Postoji mogućnost odvajanja kraka druge linije ka Šumicama što bi omogućilo izbeglavanje "zavlačenja" prigradskih linija u grad van autoputa, mada bi u najgorem slučaju bilo moguće provući deo linija poput najduže i najfrekventnije do Gospodara Vučića, a deo preusmeriti na Prokop i Blok 42 sa stajanjem na Autokomandi i Mostaru za linije koje prelaze Gazelu.

Nekada se nije davalo dovoljno pažnje na lakoći presedanja pa sada imamo situaciju da na sekundarnoj železničkoj stanici imamo glavnu autobusku pored a ne ispod u sklopu istog objekta (između stubova prigradski a pored samo međugradski peroni), dok na glavnoj pored toga što nemamo autobusku, imamo samo prolazna iprovizovana autobuska stajališta, bez metroa, bez prolaznih trola i tramvajam ali sa planiranim poslovnim prostorom. O tome se nije ranije razmišljalo pri projektovanju zdanja (greška komunističkog režima iz 70-ih godina prošlog veka, mada su ovi sada samo dolili ulje na vatru spucavši toliki novac u nefunkcionalan objekat), ali bilo bi najbolje da je prigradsko-međugradski i međunarodni autobuski terminal na nivou 1 sa direktnim pristupom sa autoputa (ispod ili pored stanice), metro na drugom, železnička stanica na trećem i biletarnica, gradski autobuski terminus, prolazne trole, parkinzi i dodatni sadržaj poput hotela na četvrtom nivou gde je sada ploča. A poslovne i stambene zgrade, tržni centri okolo gde je BIP kod petlje dalje od naselja u Stjepana Filipovića.
 
www.urban-transport-magazine.com

Vienna: Parcel transport by tram - Urban Transport Magazine

In Vienna, parcels are to be delivered by tram in the future. A new project by Wiener Linien and the Fraunhofer Institut Austria envisages that parcels will be transported by passengers in the tram and dropped off at parcel stations, probably from 2024 onwards. The aim is to reduce the volume of...
www.urban-transport-magazine.com
 
Malo si me zbunio sa tim da je besplatan prevoz, pomislih da sam ja bu**** prošle godine bezveze plaćao kartu
👁👄👁
Pa sam sad guglao, vidim da je u stvari besplatan samo za stanovnike Talina, tako da se nadam da si ti plaćao kartu 😅
 
Постоје ли неки подаци о исплативости таквог система наплате као и о утицају на целокупни саобраћај?
 
@Дошљак
Što se tiče isplativosti - ne znam, ali ranije su karte pokrivale oko 20% troškova (dok su ih svi plaćali).
Broj putnika jeste porastao ali ni ti podaci nisu javno dostupni. Svakako se vidi da je prevoz jako iskorišćen, svuda vozila nailaze jako često i relativno su puna, naravno zavisi od doba dana i linije.
Sve u svemu, bitno je da grad nije ''rešio'' problem uvođenjem besplatnih karata. Mimo toga se grade nove tramvajske linije, koriguje mreža autobuskih, aktivno se kupuju nova vozila i popravljaju druge stvari.
 
S obzirom da nema gradova, bar ne u Evropi, veličine Beograda sa besplatnim prevozom, teško da nam ti podaci mogu dati relevantnu sliku o isplativosti takve odluke, odnosno njenim efektima na ekonomiju grada, i saobraćaj uopšte. Iskreno, u velikim sistemima besplatan javni prevoz mi se ne čini mogućim. Bilo je primera manjih gradova u Nemačkoj, gde je besplatan prevoz doneo mnogo više nevolja nego koristi. Tipa preterana popunjenost vozila, potreba za znatno češćim prevozom uz sve troškove, koje to automatski povlači itd. Nisam nešto siguran da je isplativo da sistem naplate postoji samo zbog stranaca. Ne znam dal kartu plaćaju i Estonci, koji ne žive u Talinu.
 
Разговарао сам са замеником градоначелника Талина 2018. (чичиште, не зна енглески, руски неће да прича - мучно). Кад сам га питао да ли бисмо ми могли да имамо бесплатан градски превоз, питао ме за градски буџет. Рекох - 700 мил евра. Одмахнуо је руком, у смислу: немате пара за то. Сад је буџет доста већи... али нам је и превоз растрошан, а такав ће и остати.

А не пуцају сви у Талину од задовољства јавним превозом.
 
Meni je ubedljivo najbolje povezan aerodrom - lagano se izađe na terminus sa nekoliko različitih tramvajskih (!!!) i bus linija - a ima i lepu čekaonicu sa displejima sa informacijama o polascima.
Da ne zaboravim, karta kad se kupuje plaća se depozit, a kada vam ne treba više karta, uz račun se vraća karta i dobija depozit nazad - super stvar za ekologiju.
 
marrecar je napisao(la):
Meni je ubedljivo najbolje povezan aerodrom - lagano se izađe na terminus sa nekoliko različitih tramvajskih (!!!) i bus linija - a ima i lepu čekaonicu sa displejima sa informacijama o polascima.
Da ne zaboravim, karta kad se kupuje plaća se depozit, a kada vam ne treba više karta, uz račun se vraća karta i dobija depozit nazad - super stvar za ekologiju.
Kliknite za proširenje...
Jeste, okretnica ispred terminala, na njoj CAF. Vrh.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh