Ja gde god da sam bio po Evropi nigde nisam video toliku guzvu u javnom prevozu kao u Beogradu gde bukvalno stojis na vratima da bi usao.Svuda gde sam isao ulazis normalno u bus,nekad stojis nekad sednes ali toliku prenatrpanost gde vise nad glavama jedan drugom nisam video nigde osim kod nas.Da li je moguce da Srbija ima najgori javni prevoz u Evropi?
Gradski prevoz u svetu
- Začetnik teme Cuburac93
- Datum pokretanja
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.419
Beogradsku prenatrpanost sam iskusio u Istanbulskim tramvajima koji bukvalno idu na 2 minuta, u Rimu u autobusu i u Londonskom metrou, a u ostatku zemalja je uglavnom bio solidno ali ne neprijatno popunjen prevoz.
Zapravo je pozitivna stvar sto ljudi vise koriste prevoz kad je besplatan jer to znaci manje kola, pa i manje guzve i zagadjenja i brza putovanja. U Beogradu je veci problem kvalitet i ucestanost prevoza nego cena, a koliko malo ljudi placa prevoz, bilo bi lakse da samo postane besplatan, a da firme po zaposlenom uplacuju 30ak evra ili kolko je vec mesecna i da parking poskupi bar 2 do 3 puta (41 dinar za sat parkinga je mizerno malo). Tako se obezbedjuje siguran budzet za prevoz i resavamo se jedne parazitske turske firme.
Inace, Spanija uvodi besplatne lokalne i regionalne vozove.
Zapravo je pozitivna stvar sto ljudi vise koriste prevoz kad je besplatan jer to znaci manje kola, pa i manje guzve i zagadjenja i brza putovanja. U Beogradu je veci problem kvalitet i ucestanost prevoza nego cena, a koliko malo ljudi placa prevoz, bilo bi lakse da samo postane besplatan, a da firme po zaposlenom uplacuju 30ak evra ili kolko je vec mesecna i da parking poskupi bar 2 do 3 puta (41 dinar za sat parkinga je mizerno malo). Tako se obezbedjuje siguran budzet za prevoz i resavamo se jedne parazitske turske firme.
Inace, Spanija uvodi besplatne lokalne i regionalne vozove.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
Besplatan prevoz ne postoji. Pitanje je samo da li će ga plaćati svi građani ovog grada ili oni koji se zaista voze njime.
Daleko je pravednije da trošak usluge snose oni koje je zaista koriste. Takođe sistem javnog prevoza je već preopterecen i takav pristup bi samo pogoršao situaciju.
Btw parazitska firma nije turska već domaća (Neša Roming)...
Daleko je pravednije da trošak usluge snose oni koje je zaista koriste. Takođe sistem javnog prevoza je već preopterecen i takav pristup bi samo pogoršao situaciju.
Btw parazitska firma nije turska već domaća (Neša Roming)...
Što se javno hvališ kako ćeš da izigravaš sistem što se tiče plaćanja BG: voza? Ako misliš da će ljudi na forumu pre da ukapiraju o čemu pričam ako kažem "osobe koje izigravaju sistem" , mogu i tako da napišem, mada mislim da će lakše skapirati ako navedem tvoje ime, zato što si se naveliko hvalio sa pomenutim.
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.419
I treba svi da ga placaju jer ga svi i koriste, neki direktno, neki indirektno.
filipcukovic
Higher intermediate
Što se tiče ''opterećenja'', objasniću ukratko.
U Talinu živi oko 420 hiljada ljudi - dakle skoro četiri puta manje nego u Beogradu po zvaničnim podacima.
Gradski prevoz odnosi se isključivo na sam grad, nema prigradskih linija, osim nekoliko (mogu se nabrojati na prste jedne ruke) koje izlaze iz municipaliteta i povezuju prigradska naselja (na račun njih samih - naselja doplaćuju za te linije).
U gradu ima oko 40 trolejbusa, 50 tramvaja (i jedan i drugi sistem se sastoje od 4 linije) i preko 500 autobusa - znači više od 600 vozila na grad od 420 hiljada stanovnika.
Pritom, grad je realno mali i retko koja vožnja javnim prevozom (jednom linijom) traje duže od 20-30 minuta. Tako da svakako - putnika ima mnogo, linija ima mnogo, vozila ima mnogo, prevoz ide jako često.
Dajem primer zajedničkog reda vožnje četiri linije koje su glavna veza najvećeg talinskog naselja Lasnamäe sa centrom, i skoro u potpunosti im se poklapaju trase:
Tako da, faktora ima mnogo, ali ne mora da znači da je besplatan prevoz za svaki grad dobro rešenje, posebno ako se grad ne nalazi u ultrarazvijenim zemljama tipa Estonije.
U Talinu živi oko 420 hiljada ljudi - dakle skoro četiri puta manje nego u Beogradu po zvaničnim podacima.
Gradski prevoz odnosi se isključivo na sam grad, nema prigradskih linija, osim nekoliko (mogu se nabrojati na prste jedne ruke) koje izlaze iz municipaliteta i povezuju prigradska naselja (na račun njih samih - naselja doplaćuju za te linije).
U gradu ima oko 40 trolejbusa, 50 tramvaja (i jedan i drugi sistem se sastoje od 4 linije) i preko 500 autobusa - znači više od 600 vozila na grad od 420 hiljada stanovnika.
Pritom, grad je realno mali i retko koja vožnja javnim prevozom (jednom linijom) traje duže od 20-30 minuta. Tako da svakako - putnika ima mnogo, linija ima mnogo, vozila ima mnogo, prevoz ide jako često.
Dajem primer zajedničkog reda vožnje četiri linije koje su glavna veza najvećeg talinskog naselja Lasnamäe sa centrom, i skoro u potpunosti im se poklapaju trase:
Tako da, faktora ima mnogo, ali ne mora da znači da je besplatan prevoz za svaki grad dobro rešenje, posebno ako se grad ne nalazi u ultrarazvijenim zemljama tipa Estonije.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.459
- Pohvaljen
- 49.256
Da, to je to, Talin je jako bogat.
Treba znati i da troškovi održavanja gradske infrastrukture značajno skaču kad grad pređe 700-800.000 stanovnika. Toliki bi, što se mene tiče, bio i optimum za Beograd, preveliki je ovo grad za nas.
Treba znati i da troškovi održavanja gradske infrastrukture značajno skaču kad grad pređe 700-800.000 stanovnika. Toliki bi, što se mene tiče, bio i optimum za Beograd, preveliki je ovo grad za nas.
končar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.06.2022.
- Poruke
- 549
- Pohvaljen
- 1.383
Треба сви да га плаћају. Свако стимулисање коришћења јавног превоза и дестимулисање коришћења личних аутомобила је од огромне користи за град у колапсу као што је Београд.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
Javni prevoz je u svakom slučaju debelo stimulisan, jer su cene prevoza ispod ekonomskih u čitavom svetu.
Takođe mislim da to gotovo nema uticaja na korišćenje ličnih automobila. Najbolji dokaz je gotovo duplirana cena goriva u poslednje vreme, a nije došlo do nikakvog smanjenja gužve u saobraćaju.
Povećanje broja putnika u slučaju "besplatnog" prevoza prevashodno dolazi od onih koji idu kratke relacije koje inače mogu peške. Ima i onih koji ne bi ni išli da nije "besplatnog" prevoza (to već sada idemo sa penzosima koji su u stanju da pređu pola grada da bi kupili hleb jeftinije 5 dinara)
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.419
"E ajmo do grada kad je dzabe" je mnogo bolje od "E ajmo do grada kolima da zagadjujemo i sedimo u guzvi."
Vecini je bar 400-500 dinara da odu do grada kolima za gorivo i parking naspram 90 za kartu, ali mnogo bolje zvuci da je dzabe.
Do Panceva nece da puste voz zbog laznih izgovora oko naplate i administracije. Sto se mene tice neka se voze i za dzabe ako ce to znaciti bar 10000 kola manje svaki dan u gradu.
Vecini je bar 400-500 dinara da odu do grada kolima za gorivo i parking naspram 90 za kartu, ali mnogo bolje zvuci da je dzabe.
Do Panceva nece da puste voz zbog laznih izgovora oko naplate i administracije. Sto se mene tice neka se voze i za dzabe ako ce to znaciti bar 10000 kola manje svaki dan u gradu.
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.403
- Pohvaljen
- 3.155
Mislim da se diže preterana buka oko nepravde bestarifne naplate javnog prevoza.
U Sidneju možete imati kola, a povremeno koristiti prevoz, povremeno automobil, ili upražnjavati svakodnevni P&R (kola+prevoz) posebno ukoliko ste negde dalje sa lošijim fiderima, samo što u tarifnom sistemu plaćate više ako ste u Penrithu ili Berowri što vas podstiče da više vozite.
Istina je da u slučaju tarifne naplate imate izbor, ali šta ako je bilo koji izbor skuplji od bestarifne usluge (izbegavanje skuplje prigradske tarife, congestion charge, garaže, putarine, vinjete, kakav god namet bio na raspolaganju)? Nema sumnje da bi dobro isplaniran takav sistem transformisao prigrad koji je inače i primarni uzrok viška automobila na prilazima centru grada, arterijalnim saobraćajnicama i glavnim čvorištima kao uskim grlima (rampe petlji, mostovi, raskrsnice), iz prostog razloga što bi pogodovao P&R i hub&spoke sistemu. Umesto da od Meljaka ide kolima do Pančevačkog Mosta može lepo kolima ili autobusom do metro terminusa Vrbin Potok, pa metroom, ili recimo kolima od Aranđelovca do Mladenovca, zatim vozom do Tošinog Bunara. Oni iz Palanke ne bi morali da plaćaju putarinu kad već imaju železnicu. Ovde se vidi i važnost prigradskih autoputeva, kao i magistralnih transverzala.
Takav potez bi nesumnjivo doveo do veće fragmentacije putovanja. Ostao bi izbor putovanja kolima do grada, međutim ljudi koji se odluče za tako nešto svakako ne bi bili podstaknuti da to svakodnevno upražnjavaju, što je po meni društveno korisno. Nije poenta u bezuspešnom pokušavanju isterivanje motorizovanih iz privatnih automobila (zato u većini gradova i imamo kolaps i pored metroa), nego u smanjenju pređene kilometraže istim (ili autobusom u slučaju korisnika JGP) a povećaš udeo efikasnije, jeftinije i u špicu brže železnice sa značajnim udelom postojeće raspoložive infrastrukture.
U Sidneju možete imati kola, a povremeno koristiti prevoz, povremeno automobil, ili upražnjavati svakodnevni P&R (kola+prevoz) posebno ukoliko ste negde dalje sa lošijim fiderima, samo što u tarifnom sistemu plaćate više ako ste u Penrithu ili Berowri što vas podstiče da više vozite.
Istina je da u slučaju tarifne naplate imate izbor, ali šta ako je bilo koji izbor skuplji od bestarifne usluge (izbegavanje skuplje prigradske tarife, congestion charge, garaže, putarine, vinjete, kakav god namet bio na raspolaganju)? Nema sumnje da bi dobro isplaniran takav sistem transformisao prigrad koji je inače i primarni uzrok viška automobila na prilazima centru grada, arterijalnim saobraćajnicama i glavnim čvorištima kao uskim grlima (rampe petlji, mostovi, raskrsnice), iz prostog razloga što bi pogodovao P&R i hub&spoke sistemu. Umesto da od Meljaka ide kolima do Pančevačkog Mosta može lepo kolima ili autobusom do metro terminusa Vrbin Potok, pa metroom, ili recimo kolima od Aranđelovca do Mladenovca, zatim vozom do Tošinog Bunara. Oni iz Palanke ne bi morali da plaćaju putarinu kad već imaju železnicu. Ovde se vidi i važnost prigradskih autoputeva, kao i magistralnih transverzala.
Takav potez bi nesumnjivo doveo do veće fragmentacije putovanja. Ostao bi izbor putovanja kolima do grada, međutim ljudi koji se odluče za tako nešto svakako ne bi bili podstaknuti da to svakodnevno upražnjavaju, što je po meni društveno korisno. Nije poenta u bezuspešnom pokušavanju isterivanje motorizovanih iz privatnih automobila (zato u većini gradova i imamo kolaps i pored metroa), nego u smanjenju pređene kilometraže istim (ili autobusom u slučaju korisnika JGP) a povećaš udeo efikasnije, jeftinije i u špicu brže železnice sa značajnim udelom postojeće raspoložive infrastrukture.
Poslednja izmena:
Ако бисмо све тако гледали онда мој порез не би требало да иде за реконструкцију инфраструктуре, јер ја пешке или бициклом неупоредиво мање похабам пут којим се крећем него особа која одлучи да са вози у ауту од .8-1.3 тоне. Него то је и небитно за ову расправу јер је то slippery slope аргумент а и бесмислено је.
Али јавном превозу, као и сваком социјалном програму, је сврха да понуди (сиромашнијим) грађанима могућност да обаве неке своје животне обавезе/потребе.
U Banjoj Luci su prije par dana počeli sa postavljanjem pametnih autobuskih stajališta.
Uklanjanje starih:
PS. na većini autobuskih stajališta u gradu imamo ove info table iz 80-ih godina, na kojima ćete prije dobiti informacije o nekom oglasu nego o aktuelnom redu vožnje.
I postavljanje novih:
Izvor za fotografije: Internet stranica Grada Banja Luka i privatna arhiva
Planirano je da se u naredne dvije sedmice postavi 35 ovakvih autobuskih stajališta. Inače, ova stajališta su proizvod brenda City Gecko kompanije Telemax iz Banja Luke.
Neke funkcionalnosti ovih stajališta:
- praćenje vozila javnog prevoza u realnom vremenu
- obavještavanje o izmjenama u radu linija i redu vožnje
- prikaz turističkih informacija
- video nadzor i WiFi
- prikaz informacija prikupljenih sa senzora (temperatura, vlažnost i kvalitet vazduha i slično)
Prvo ovakvo stajalište je postavljeno 2021. godine ali nažalost sistem informisanja na tom stajalištu nije u funkciji jer je prevoznik, koji saobraća na toj trasi, odbio da učestvuje u projektu GPS praćenja vozila. Inače, idejni koncept pametnog stajališta razvila je Gradska razvojna agencija koja je projekat kandidovala na javni poziv Grada Banja Luka, UNDP-a i Ministarstva za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo RS – Future City Innovation Challenge.
Ovo je promo video za to prvo autobusko stajalište:
Više informacija možete dobiti i u ovoj brošuri (PDF verzija).
Uklanjanje starih:
PS. na većini autobuskih stajališta u gradu imamo ove info table iz 80-ih godina, na kojima ćete prije dobiti informacije o nekom oglasu nego o aktuelnom redu vožnje.
I postavljanje novih:
Izvor za fotografije: Internet stranica Grada Banja Luka i privatna arhiva
Planirano je da se u naredne dvije sedmice postavi 35 ovakvih autobuskih stajališta. Inače, ova stajališta su proizvod brenda City Gecko kompanije Telemax iz Banja Luke.
Neke funkcionalnosti ovih stajališta:
- praćenje vozila javnog prevoza u realnom vremenu
- obavještavanje o izmjenama u radu linija i redu vožnje
- prikaz turističkih informacija
- video nadzor i WiFi
- prikaz informacija prikupljenih sa senzora (temperatura, vlažnost i kvalitet vazduha i slično)
Prvo ovakvo stajalište je postavljeno 2021. godine ali nažalost sistem informisanja na tom stajalištu nije u funkciji jer je prevoznik, koji saobraća na toj trasi, odbio da učestvuje u projektu GPS praćenja vozila. Inače, idejni koncept pametnog stajališta razvila je Gradska razvojna agencija koja je projekat kandidovala na javni poziv Grada Banja Luka, UNDP-a i Ministarstva za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo RS – Future City Innovation Challenge.
Ovo je promo video za to prvo autobusko stajalište:
Poslednja izmena:
I evo nekoliko dodatnih informacija o gradskom i prigradskom prevozu u Banjoj Luci, ovu uslugu vrše privatnici, ukupno njih 5, i to po modelu da sav prihod od prodaje karata ide njima, dok ih Grad plaća po pređenom kilometru samo za par seoskih linija i isplaćuje im subvencije za besplatne ili karte sa popustom za određene kategorije stanovništva.
Trenutno besplatan prevoz u gradu imaju roditelji poginulih boraca, slijepa lica sa pratiocem. penzioneri sa najnižom penziom (do 120€) i đaci i studenti iz višečlanih porodica.
Na ovom linku su aktuelne cijene karata.
U nastavku slijedi nekoliko fotografija voznog parka i osnovne informacije o prevoznicima:
Prevoznik "Bočac - Tours", saobraća na 5 gradskih i 12 prigradskih linija.
Ovaj prevoznik se ističe po jednoobraznom voznom parku, vozni park za gradske linije se sastoji od solo autobusa i to u većini Mercedes-Benz Citaro, MAN Lion's City, imaju i 2 autobusa Solaris Urbino, kao i nekoliko minibuseva.
Na prigradskim linijama koriste isključivo vozila Setra S 415 UL i jedan MAN Lion's Regio R12.
Izvor za fotografije.
Trenutno besplatan prevoz u gradu imaju roditelji poginulih boraca, slijepa lica sa pratiocem. penzioneri sa najnižom penziom (do 120€) i đaci i studenti iz višečlanih porodica.
Na ovom linku su aktuelne cijene karata.
U nastavku slijedi nekoliko fotografija voznog parka i osnovne informacije o prevoznicima:
Prevoznik "Bočac - Tours", saobraća na 5 gradskih i 12 prigradskih linija.
Ovaj prevoznik se ističe po jednoobraznom voznom parku, vozni park za gradske linije se sastoji od solo autobusa i to u većini Mercedes-Benz Citaro, MAN Lion's City, imaju i 2 autobusa Solaris Urbino, kao i nekoliko minibuseva.
Na prigradskim linijama koriste isključivo vozila Setra S 415 UL i jedan MAN Lion's Regio R12.
Izvor za fotografije.
Prevoznik "Pavlović- Turs", saobraća na 12 gradskih i 5 (a možda i više, pošto je nedavno njihov kooperant izašao iz ovog posla) prigradskih linija.
Ubjedljivo najgori prevoznik u gradu, vlasnik je blizak bivšoj gradskoj administraciji pa je tako ostao u povlaštenom položaju u odnosu na druge prevoznike. Vozni park im je poprilično šarenolik, kada su u pitanju gradski autobusi najviše su zastupljeni MAN NL 263, zatim Mercedes-Benz Citaro i MAN Lion's City.
Izvor za fotografije.
Ubjedljivo najgori prevoznik u gradu, vlasnik je blizak bivšoj gradskoj administraciji pa je tako ostao u povlaštenom položaju u odnosu na druge prevoznike. Vozni park im je poprilično šarenolik, kada su u pitanju gradski autobusi najviše su zastupljeni MAN NL 263, zatim Mercedes-Benz Citaro i MAN Lion's City.
Izvor za fotografije.
I za kraj "Autoprevoz", nekad gradsko preduzeće ali danas u rukama nekoliko privatnika, inače bivših direktora i vozača u tom preduzeću, trenutno se priča da će ih preuzeti prevoznik kojeg su izbacili iz igre prilikom potpisivanja ugovora 2020. godine. Ako nekoga zanima, o privatizaciji može da pročita na ovim linkovima: Autoprevoz u vrzinom kolu milionskog kriminala, umiješane i strane organizacije i Autoprevoz u vrzinom kolu milionskog kriminala – II dio (dokumentacija).
Trenutno saobraćaju na samo 4 gradske linije i 4 prigradske linije. Vozni park im je šarenolik, ali barem na većini vozila imaju funkcionalne LED displeje, samo su oni omogućili GPS praćenje vozila i imaju video nadzor u svim gradskim autobusima. Veći dio voznog parka čine autobusi King Long, Guleryuz Cobra, MAN Lion’s City, Mercedes-Benz Citaro.
Izvor za fotografije.
Autoprevoz je nekad saobraćao na daleko više gradskih linija i to na većini sa zglobnim vozilima, u intervalima od 15-20 minuta, danas na svim linijama u gradu saobraćaju solo autobusi i midi/minibusi koji voze u intervalima od po 20-30 minuta. Zašto je to tako? Odluka iz GU od prije 6-7 godina, donesena doslovno preko noći bez ikakvih analiza i pravih razloga.
Prema nezvaničnim podacima, uslugu javnog prevoza u BL koristi između 10-15% građana, što je poražavajuće, a za to vrijeme imamo izrazito visok stepen motorizacije i GU koja trenutno nije raspoložena da za javni prevoz, na godišnjem nivou, izdvaja više od 2 miliona eura.
Trenutno saobraćaju na samo 4 gradske linije i 4 prigradske linije. Vozni park im je šarenolik, ali barem na većini vozila imaju funkcionalne LED displeje, samo su oni omogućili GPS praćenje vozila i imaju video nadzor u svim gradskim autobusima. Veći dio voznog parka čine autobusi King Long, Guleryuz Cobra, MAN Lion’s City, Mercedes-Benz Citaro.
Izvor za fotografije.
Autoprevoz je nekad saobraćao na daleko više gradskih linija i to na većini sa zglobnim vozilima, u intervalima od 15-20 minuta, danas na svim linijama u gradu saobraćaju solo autobusi i midi/minibusi koji voze u intervalima od po 20-30 minuta. Zašto je to tako? Odluka iz GU od prije 6-7 godina, donesena doslovno preko noći bez ikakvih analiza i pravih razloga.
Prema nezvaničnim podacima, uslugu javnog prevoza u BL koristi između 10-15% građana, što je poražavajuće, a za to vrijeme imamo izrazito visok stepen motorizacije i GU koja trenutno nije raspoložena da za javni prevoz, na godišnjem nivou, izdvaja više od 2 miliona eura.
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.705
- Pohvaljen
- 49.505
Jel postoji kolor sema ili svako po svome?
Djole Pevcanin
Advanced
- Učlanjen(a)
- 16.11.2016.
- Poruke
- 3.688
- Pohvaljen
- 3.769
Duewag GT 6 Hansa на Тргу Слободе у Темишвару
