Gradski prevoz u svetu
- Začetnik teme Cuburac93
- Datum pokretanja
Posle male pauze i odsustva, evo par slika iz Francuske. Nisam bio baš redovan sa slikanjem prevoza, ali par detalja iz raznih delova i jedan highlight za mene.
Za početak, metro stanica Lille Europe od metro linije M2. Osim ove prilično impozantne stanice, koja u podnožju ima vodu, metro linija je potpuno automatizovana, odnosno bez vozača. Vozovi nisu nešto dugački, ni nešto preterano veliki, ali za organizaciju košarkaških utakmica, uz M1 liniju, je odlično namešten red vožnje tako da nije bilo gužvi pre i posle mečeva. Nažalost nemam snimak vožnje iznutra niti slike vozova, ali je ovo vrlo jasan "predlog" nečega čemu vi Beograd trebalo da stremi. Barem u suštini, a kasnije ću pokazati i nešto što Beograd MORA da napravi, i ništa drugačije.
Sledeći pokret je vožnja TGV-om od Lille Flandres do CDG, odnosno Pariza. Prevoznik je Ouigo, dabldeker, koji od Lila do CDG-a stiže za sat vremena. Na trasi ima jedna stanica samo, a vožnja je skoro pa konstantno blizu 300km/h. Voz nažalost nije bio čist spolja, mada razumno s obzirom na brzine
Dolazak u Pariz, pošto smo nesmotreno bukirali hotel na suprotnom kraju Pariza u odnosu na kompleks Rolan Garosa, pa smo se odmah uputili tamo kako ne bismo zakasnili na četvrtfinale Đokovića i Cicipasa. Za taj put sa aerodroma smo uhvatili voz RER B, pa onda na C:
Sutradan slobodan dan za obilazak, pa drugi prevoz je metro linija 7 (jer tramvaje na liniji T3a nisam uslikao kako treba). Stanica Porte d'Italie i malo starije kompozicije:
Nakon celodnevnog obilaska, za povratak u hotel nas vozi električni bus (koji, baš nemam pojma, ali su novi). Lepi, čisti, detalj vrhunskih ekrana za informisanje.
I sada highlight, metro linija 14. Izgleda novo, potpuno automatizovana, bez vozača, izuzetno dugačke kompozicije i ultra moderni vozovi. Tu je i detalj gumenih točkova. Ono što sam spomenuo na početku, ova linija 14 je nešto što Beograd treba od početka do kraja da u potpunosti iskopira. Neverovatan dizajn stanica, neverovatan dizajn vozova, sa izuzetnim osvetljenjem, odličnim rasporedom sedišta, apsolutna perfekcija. Ko bude u Parizu, obavezno mora da se provoza ovom linijom.
Stanica Bibliothèque François Mitterrand, ujedno RER stanica, koja je takođe potpuno neverovatna - spolja su ulazi u zgradama, a ispod je grad od stanice - ostao sam bez reči kakvo ludilo od projekta.
Iz unutrašnjosti su ove linijske mape odlično urađene, gde svetle sve stanice u datom smeru, a treperi naredna stanica. Pored vrata su po dva svetla, koja pored same "obične" funkcije osvetljenja, takođe menjaju boju u narandžasto, i to polovina do vrata, koja označava da su vrata otvorena. Imam i snimak vožnje s prednje strane, kao i slike metro stanice ispod železničke stanice Lyon, ali mi to mora drugar proslediti, pa ću i to objaviti ovde.
U narednim danima je bilo vožnji sa raznim linijama, a celokupan utisak je da je sve bilo izuzetno dobro organizovano, bez ikakvih kašnjenja, uz to i odlična označavanje stanica koje treba koristiti za dolazak u dvorane i na terene, uz gomile i gomile volontera koji su usmeravali putnike, odgovarali veoma ljubazno na pitanja i pomagali na svakom koraku, uz još i ponekad ubrzavanje putnika za ulazak u vozove i metroe - posebno ove automatizovane.
Nakon toga put iz Pariza za Nicu, direktna linija TGV-om, ovog puta prevoznik Inoui. Takođe dabldeker, takođe skoro konstantno 300km/H, osim od Marseja do Nice. Vožnja ukupno traje oko 5 i po sati, opet jako precizno, skoro u sekund svaki dolazak na stanicu. Iz ove vožnje nemam nekih slika slika, osim nekog snimka za Instagram ove statistike:
A onda u Lilu prevoz, takođe lepo odrađen, čist i moderan. Svakodnevno smo koristili tramvajsku liniju T2, koja delimično ide ispod zemlje. Zanimljiv detalj je to što su zvučne najave skoro svake stanice karakteristične, pa tako neke imaju zvuke talasa jer znači da su blizu obale, i meni najlepša kod parka Phoenix, gde dete izgovara naziv stanice uz pratnju zvučnih efekata prašume i ptica.
Jedina mana ovog prevoza je to što su izuzetno niske temperature u vozilima, a napolju izuzetno nepodnošljive vrućine, odnosno što bismo rekli, nije što je vrućina, nego neka sparina velika. Mada generalno je svuda tako klimatizovano, pa sam zbog toga uspeo i da se prehladim.
Tu je i jedan električni bus:
I za kraj, poslednje veče na olimpijskoj ekskurziji je izlet u Monako i železnička stanica koja je prelepa, očigledno:
Toliko od mene za sada, sada na malo zasluženi odmor od odmora.
Za početak, metro stanica Lille Europe od metro linije M2. Osim ove prilično impozantne stanice, koja u podnožju ima vodu, metro linija je potpuno automatizovana, odnosno bez vozača. Vozovi nisu nešto dugački, ni nešto preterano veliki, ali za organizaciju košarkaških utakmica, uz M1 liniju, je odlično namešten red vožnje tako da nije bilo gužvi pre i posle mečeva. Nažalost nemam snimak vožnje iznutra niti slike vozova, ali je ovo vrlo jasan "predlog" nečega čemu vi Beograd trebalo da stremi. Barem u suštini, a kasnije ću pokazati i nešto što Beograd MORA da napravi, i ništa drugačije.
Sledeći pokret je vožnja TGV-om od Lille Flandres do CDG, odnosno Pariza. Prevoznik je Ouigo, dabldeker, koji od Lila do CDG-a stiže za sat vremena. Na trasi ima jedna stanica samo, a vožnja je skoro pa konstantno blizu 300km/h. Voz nažalost nije bio čist spolja, mada razumno s obzirom na brzine
Dolazak u Pariz, pošto smo nesmotreno bukirali hotel na suprotnom kraju Pariza u odnosu na kompleks Rolan Garosa, pa smo se odmah uputili tamo kako ne bismo zakasnili na četvrtfinale Đokovića i Cicipasa. Za taj put sa aerodroma smo uhvatili voz RER B, pa onda na C:
Sutradan slobodan dan za obilazak, pa drugi prevoz je metro linija 7 (jer tramvaje na liniji T3a nisam uslikao kako treba). Stanica Porte d'Italie i malo starije kompozicije:
Nakon celodnevnog obilaska, za povratak u hotel nas vozi električni bus (koji, baš nemam pojma, ali su novi). Lepi, čisti, detalj vrhunskih ekrana za informisanje.
I sada highlight, metro linija 14. Izgleda novo, potpuno automatizovana, bez vozača, izuzetno dugačke kompozicije i ultra moderni vozovi. Tu je i detalj gumenih točkova. Ono što sam spomenuo na početku, ova linija 14 je nešto što Beograd treba od početka do kraja da u potpunosti iskopira. Neverovatan dizajn stanica, neverovatan dizajn vozova, sa izuzetnim osvetljenjem, odličnim rasporedom sedišta, apsolutna perfekcija. Ko bude u Parizu, obavezno mora da se provoza ovom linijom.
Stanica Bibliothèque François Mitterrand, ujedno RER stanica, koja je takođe potpuno neverovatna - spolja su ulazi u zgradama, a ispod je grad od stanice - ostao sam bez reči kakvo ludilo od projekta.
Iz unutrašnjosti su ove linijske mape odlično urađene, gde svetle sve stanice u datom smeru, a treperi naredna stanica. Pored vrata su po dva svetla, koja pored same "obične" funkcije osvetljenja, takođe menjaju boju u narandžasto, i to polovina do vrata, koja označava da su vrata otvorena. Imam i snimak vožnje s prednje strane, kao i slike metro stanice ispod železničke stanice Lyon, ali mi to mora drugar proslediti, pa ću i to objaviti ovde.
U narednim danima je bilo vožnji sa raznim linijama, a celokupan utisak je da je sve bilo izuzetno dobro organizovano, bez ikakvih kašnjenja, uz to i odlična označavanje stanica koje treba koristiti za dolazak u dvorane i na terene, uz gomile i gomile volontera koji su usmeravali putnike, odgovarali veoma ljubazno na pitanja i pomagali na svakom koraku, uz još i ponekad ubrzavanje putnika za ulazak u vozove i metroe - posebno ove automatizovane.
Nakon toga put iz Pariza za Nicu, direktna linija TGV-om, ovog puta prevoznik Inoui. Takođe dabldeker, takođe skoro konstantno 300km/H, osim od Marseja do Nice. Vožnja ukupno traje oko 5 i po sati, opet jako precizno, skoro u sekund svaki dolazak na stanicu. Iz ove vožnje nemam nekih slika slika, osim nekog snimka za Instagram ove statistike:
A onda u Lilu prevoz, takođe lepo odrađen, čist i moderan. Svakodnevno smo koristili tramvajsku liniju T2, koja delimično ide ispod zemlje. Zanimljiv detalj je to što su zvučne najave skoro svake stanice karakteristične, pa tako neke imaju zvuke talasa jer znači da su blizu obale, i meni najlepša kod parka Phoenix, gde dete izgovara naziv stanice uz pratnju zvučnih efekata prašume i ptica.
Jedina mana ovog prevoza je to što su izuzetno niske temperature u vozilima, a napolju izuzetno nepodnošljive vrućine, odnosno što bismo rekli, nije što je vrućina, nego neka sparina velika. Mada generalno je svuda tako klimatizovano, pa sam zbog toga uspeo i da se prehladim.
Tu je i jedan električni bus:
I za kraj, poslednje veče na olimpijskoj ekskurziji je izlet u Monako i železnička stanica koja je prelepa, očigledno:
Toliko od mene za sada, sada na malo zasluženi odmor od odmora.
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.268
- Pohvaljen
- 2.821
Izvrsna reportaža!
Setih se da sam pominjao na temi o metrou kako bi mogli da skrate vagone da bi ponudili veći kapacitet bez građevinskih izmena stanica. Naši vagoni su širi, samo ih treba skratiti za 3m da bi bili iste dužine kao MP14. Uz to su na metalnim točkovima.
Komentarisao sam i da stanice treba da budu prostrane sa visokim svodom, sve što sarkofag u Prokopu nije. Retko koji grad može parirati Parizu po dizajnu. Stare odišu šarmom, a nove kao originalne predstavljaju sve osim loših kopija iz inostranstva.
Nema sumnje da su se ljudi baš potrudili poslednjih godina, čak i oko osvetljenja koje će njujorčani još dugo sanjati.
Veliki gradovi poput Pariza uvek imaju gomilu oronulih stanica, međutim ne bi se moglo reći da je današnji Pariz zapustio svoj vremešni sistem. Naprotiv, našao je neki balans između ubrzanog razvoja i konzervacije zahvaljujući neskromnim ulaganjima u kritičnu infrastrukturu.
To su tzv. DRMD (Dynamic Route Map Display) table koje pokazuju kako savremeni voz ne mora biti upropašten LCD ekranima, samo zbog besomučnog produžavanja linija. I jeftiniji su, pri čemu se trakastim formatom savršeno uklapaju i u prilično nisku ploču iznad ulazišta. Svetlosni status indikatori su sada all the rage.
Zaista vozilo za primer. Čak zahvaljujući svetlom enterijeru odaje utisak da je veći nego što jeste, pored toga što tamni trakasti paneli i gornji deo vrata služe kao balans. Šarena sedišta su razbila monotoniju koloritom.
Hvala!
Upravo tako, stare stanice odišu izuzetnim karakterističnim pariskim šarmom, uz meni jako impresivnu eleganciju sa zilion belih pločica kojima je cela površina stanice obložena, od ulaza, preko tunela i perona, do drugih ulaza. Nove stanice, mada kako koje, su isto tako izuzetne. Jedina mana starih stanica je to što je jako teško kod njih napraviti liftove ili bilo kakav sistem koji bi olakšao kretanje starijih osoba, roditelja sa dečjim kolicima i osoba sa invaliditetom, pa tako se verovatno malo teže tu snalaze.
Ovaj voz na liniji 14 je pun pogodak za sve moguće pare. Interesantan je osećaj vožnje u takvom vozilu na gumama, s jedne strane je jako komforno i tiho, s druge strane pri određenim skretanjima se oseća odbijanje bočnih točkova, pa tako malo "cima" voz horizontalno. Ali istovremeno to omogućava i bržu vožnju i oštrije krivine - što me je i zapanjilo pri kakvim brzinama vozovi zaista idu u krivini i koliko su oštre krivine, u odnosu na ove koje sam navikao u Beču, gde vozovi baš preterano uspore.
Potrudiću se sutra (sutra danas) da postavim i snimke iz metroa, a fali mi i slika metro stanice ispod železničke stanice Lion - prosto neverovatan dizajn i nešto što uopšte nisam zamišljao da može tako da izdrži ispod zemlje.
Upravo tako, stare stanice odišu izuzetnim karakterističnim pariskim šarmom, uz meni jako impresivnu eleganciju sa zilion belih pločica kojima je cela površina stanice obložena, od ulaza, preko tunela i perona, do drugih ulaza. Nove stanice, mada kako koje, su isto tako izuzetne. Jedina mana starih stanica je to što je jako teško kod njih napraviti liftove ili bilo kakav sistem koji bi olakšao kretanje starijih osoba, roditelja sa dečjim kolicima i osoba sa invaliditetom, pa tako se verovatno malo teže tu snalaze.
Ovaj voz na liniji 14 je pun pogodak za sve moguće pare. Interesantan je osećaj vožnje u takvom vozilu na gumama, s jedne strane je jako komforno i tiho, s druge strane pri određenim skretanjima se oseća odbijanje bočnih točkova, pa tako malo "cima" voz horizontalno. Ali istovremeno to omogućava i bržu vožnju i oštrije krivine - što me je i zapanjilo pri kakvim brzinama vozovi zaista idu u krivini i koliko su oštre krivine, u odnosu na ove koje sam navikao u Beču, gde vozovi baš preterano uspore.
Potrudiću se sutra (sutra danas
) da postavim i snimke iz metroa, a fali mi i slika metro stanice ispod železničke stanice Lion - prosto neverovatan dizajn i nešto što uopšte nisam zamišljao da može tako da izdrži ispod zemlje.
tbni
Novice
- Učlanjen(a)
- 08.06.2024.
- Poruke
- 25
- Pohvaljen
- 56
Ovo sa glasovnom najavom u Lilu je vrh, rado bih voleo to da vidim kod nas.Posle male pauze i odsustva, evo par slika iz Francuske. Nisam bio baš redovan sa slikanjem prevoza, ali par detalja iz raznih delova i jedan highlight za mene.
Za početak, metro stanica Lille Europe od metro linije M2. Osim ove prilično impozantne stanice, koja u podnožju ima vodu, metro linija je potpuno automatizovana, odnosno bez vozača. Vozovi nisu nešto dugački, ni nešto preterano veliki, ali za organizaciju košarkaških utakmica, uz M1 liniju, je odlično namešten red vožnje tako da nije bilo gužvi pre i posle mečeva. Nažalost nemam snimak vožnje iznutra niti slike vozova, ali je ovo vrlo jasan "predlog" nečega čemu vi Beograd trebalo da stremi. Barem u suštini, a kasnije ću pokazati i nešto što Beograd MORA da napravi, i ništa drugačije.
Pogledajte prilog 207656
Sledeći pokret je vožnja TGV-om od Lille Flandres do CDG, odnosno Pariza. Prevoznik je Ouigo, dabldeker, koji od Lila do CDG-a stiže za sat vremena. Na trasi ima jedna stanica samo, a vožnja je skoro pa konstantno blizu 300km/h. Voz nažalost nije bio čist spolja, mada razumno s obzirom na brzine
Pogledajte prilog 207657
Pogledajte prilog 207658
Dolazak u Pariz, pošto smo nesmotreno bukirali hotel na suprotnom kraju Pariza u odnosu na kompleks Rolan Garosa, pa smo se odmah uputili tamo kako ne bismo zakasnili na četvrtfinale Đokovića i Cicipasa. Za taj put sa aerodroma smo uhvatili voz RER B, pa onda na C:
Pogledajte prilog 207659
Sutradan slobodan dan za obilazak, pa drugi prevoz je metro linija 7 (jer tramvaje na liniji T3a nisam uslikao kako treba). Stanica Porte d'Italie i malo starije kompozicije:
Pogledajte prilog 207660Pogledajte prilog 207661Pogledajte prilog 207662
Nakon celodnevnog obilaska, za povratak u hotel nas vozi električni bus (koji, baš nemam pojma, ali su novi). Lepi, čisti, detalj vrhunskih ekrana za informisanje.
Pogledajte prilog 207663Pogledajte prilog 207664
I sada highlight, metro linija 14. Izgleda novo, potpuno automatizovana, bez vozača, izuzetno dugačke kompozicije i ultra moderni vozovi. Tu je i detalj gumenih točkova. Ono što sam spomenuo na početku, ova linija 14 je nešto što Beograd treba od početka do kraja da u potpunosti iskopira. Neverovatan dizajn stanica, neverovatan dizajn vozova, sa izuzetnim osvetljenjem, odličnim rasporedom sedišta, apsolutna perfekcija. Ko bude u Parizu, obavezno mora da se provoza ovom linijom.
Stanica Bibliothèque François Mitterrand, ujedno RER stanica, koja je takođe potpuno neverovatna - spolja su ulazi u zgradama, a ispod je grad od stanice - ostao sam bez reči kakvo ludilo od projekta.
Pogledajte prilog 207668
Pogledajte prilog 207669Pogledajte prilog 207670
Iz unutrašnjosti su ove linijske mape odlično urađene, gde svetle sve stanice u datom smeru, a treperi naredna stanica. Pored vrata su po dva svetla, koja pored same "obične" funkcije osvetljenja, takođe menjaju boju u narandžasto, i to polovina do vrata, koja označava da su vrata otvorena. Imam i snimak vožnje s prednje strane, kao i slike metro stanice ispod železničke stanice Lyon, ali mi to mora drugar proslediti, pa ću i to objaviti ovde.
U narednim danima je bilo vožnji sa raznim linijama, a celokupan utisak je da je sve bilo izuzetno dobro organizovano, bez ikakvih kašnjenja, uz to i odlična označavanje stanica koje treba koristiti za dolazak u dvorane i na terene, uz gomile i gomile volontera koji su usmeravali putnike, odgovarali veoma ljubazno na pitanja i pomagali na svakom koraku, uz još i ponekad ubrzavanje putnika za ulazak u vozove i metroe - posebno ove automatizovane.
Nakon toga put iz Pariza za Nicu, direktna linija TGV-om, ovog puta prevoznik Inoui. Takođe dabldeker, takođe skoro konstantno 300km/H, osim od Marseja do Nice. Vožnja ukupno traje oko 5 i po sati, opet jako precizno, skoro u sekund svaki dolazak na stanicu. Iz ove vožnje nemam nekih slika slika, osim nekog snimka za Instagram ove statistike:
Pogledajte prilog 207675
A onda u Lilu prevoz, takođe lepo odrađen, čist i moderan. Svakodnevno smo koristili tramvajsku liniju T2, koja delimično ide ispod zemlje. Zanimljiv detalj je to što su zvučne najave skoro svake stanice karakteristične, pa tako neke imaju zvuke talasa jer znači da su blizu obale, i meni najlepša kod parka Phoenix, gde dete izgovara naziv stanice uz pratnju zvučnih efekata prašume i ptica.
Jedina mana ovog prevoza je to što su izuzetno niske temperature u vozilima, a napolju izuzetno nepodnošljive vrućine, odnosno što bismo rekli, nije što je vrućina, nego neka sparina velika. Mada generalno je svuda tako klimatizovano, pa sam zbog toga uspeo i da se prehladim.
Pogledajte prilog 207671
Tu je i jedan električni bus:
Pogledajte prilog 207672
I za kraj, poslednje veče na olimpijskoj ekskurziji je izlet u Monako i železnička stanica koja je prelepa, očigledno:
Pogledajte prilog 207673Pogledajte prilog 207674
Toliko od mene za sada, sada na malo zasluženi odmor od odmora.
Da, prilično je interesantan i jednostavan koncept. Za jednu stanicu je bilo i smešno, gde je čak 4 puta najavljeno naredno stajalište, drugar i ja smo se nakon treće najave pogledali, rekli u isto vreme "aj još jednom reci naziv stanice" i u tom trenutku opet na razglas kreće najava
Što se tiče naplate prevoza, u sva tri grada je praktično sličan sistem, sa karticama na dopunu. Na svakoj stanici naravno ima automata za kupovinu, odnosno dopunu kartica. Sad su tu malo detalji drugačiji. U Lilu smo se vozili samo metroom (jer smo noćili u gradu pored), a karta važi sat vremena i mora se čekirati. U Nici se nismo nešto puno informisali kako funkcioniše, isto su kartice na dopunu, obavezno je čekiranje, a uspeli smo da vidimo i kontrolu koja je slična našoj staroj busplus kontroli - samo uniformisana i izgleda strašnije. Mislim da isto važi vremenski period karte, ali smo opet svaki put kratke vožnje išli od centra do hotela i obrnuto, a na plaže (i do Monaka) vozom. Za voz smo karte kupovali preko app od SNCF, jer je to bilo najjednostavnije.
Za Pariz je to već detaljnije urađeno. Isto je princip kartica na dopunu, pri čemu je moguće i karticu "preneti" na telefon, pa tako i kupiti karte na telefon i "čekirati" se pomoću NFC. Imaju razne vrste karata, a klasika je Navigo - koja je sad tokom OI bila u izmenjenom formatu. Nama je to onako na kraju jako komplikovano izgledalo, a znali smo da ćemo prevoz koristiti samo da dođemo ili do neke dvorane ili neke početne tačke pa krenuti peške u obilazak znamenitosti. Zbog toga smo uzeli 10 t+ karti, što je koštalo 32e. Koliko sam ukapirao, cene karata su duplirane za vreme OI, pa je tako na primer jedna karta 4e umesto 2e.
Uz to treba pročitati i ono pisano sitnim slovima, pa tako karta važi valjda sat vremena (ili 90min, nebitno) u jednom pravcu, ali samo presedanje metro-metro, voz-voz, metro-voz, tram-tram, bus-bus ili bus-tram. Pa tako mora da se pazi kakva je ruta od tačke A do tačke B, da se ne meša prevoz.
Što se tiče naplate prevoza, u sva tri grada je praktično sličan sistem, sa karticama na dopunu. Na svakoj stanici naravno ima automata za kupovinu, odnosno dopunu kartica. Sad su tu malo detalji drugačiji. U Lilu smo se vozili samo metroom (jer smo noćili u gradu pored), a karta važi sat vremena i mora se čekirati. U Nici se nismo nešto puno informisali kako funkcioniše, isto su kartice na dopunu, obavezno je čekiranje, a uspeli smo da vidimo i kontrolu koja je slična našoj staroj busplus kontroli - samo uniformisana i izgleda strašnije. Mislim da isto važi vremenski period karte, ali smo opet svaki put kratke vožnje išli od centra do hotela i obrnuto, a na plaže (i do Monaka) vozom. Za voz smo karte kupovali preko app od SNCF, jer je to bilo najjednostavnije.
Za Pariz je to već detaljnije urađeno. Isto je princip kartica na dopunu, pri čemu je moguće i karticu "preneti" na telefon, pa tako i kupiti karte na telefon i "čekirati" se pomoću NFC. Imaju razne vrste karata, a klasika je Navigo - koja je sad tokom OI bila u izmenjenom formatu. Nama je to onako na kraju jako komplikovano izgledalo, a znali smo da ćemo prevoz koristiti samo da dođemo ili do neke dvorane ili neke početne tačke pa krenuti peške u obilazak znamenitosti. Zbog toga smo uzeli 10 t+ karti, što je koštalo 32e. Koliko sam ukapirao, cene karata su duplirane za vreme OI, pa je tako na primer jedna karta 4e umesto 2e.
Uz to treba pročitati i ono pisano sitnim slovima, pa tako karta važi valjda sat vremena (ili 90min, nebitno) u jednom pravcu, ali samo presedanje metro-metro, voz-voz, metro-voz, tram-tram, bus-bus ili bus-tram. Pa tako mora da se pazi kakva je ruta od tačke A do tačke B, da se ne meša prevoz.
Jelancha
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2022.
- Poruke
- 3.910
- Pohvaljen
- 17.769
Almere je grad Istočno od Amsterdama, s obzirom da su bili previše mali za tramvaj, odlučili su da naprave kilometre zasebnih Autobuskih trasa koje pretežno podsećaju na one za tramvaj.
Zanimljivo, sve gradske linije nose prefiks M ispred broja linije, malo simbolike rekao bih.
Kako izgleda ovaj sistem možete pogledati na ovim snimcima:
Zanimljivo, sve gradske linije nose prefiks M ispred broja linije, malo simbolike rekao bih.
Kako izgleda ovaj sistem možete pogledati na ovim snimcima:
plazacicmilos
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 13.06.2019.
- Poruke
- 415
- Pohvaljen
- 1.397
Vrh. Isto ima Eindhoven i još par gradića.
Zezaš malo ili
Planirao da posetim Drezden u više navrata, pa nikako da dođe na red. Videću iz Praga u neko skorije vreme. Ne znam čiji su tramvaji, možda Bombarier, malo ružnjikavi za moj ukus, a tu je vidim i Citaro Capacity. Lepo što imaju i njih, s obzirom da Drezden nije tako veliki grad.
Planirao da posetim Drezden u više navrata, pa nikako da dođe na red. Videću iz Praga u neko skorije vreme. Ne znam čiji su tramvaji, možda Bombarier, malo ružnjikavi za moj ukus, a tu je vidim i Citaro Capacity. Lepo što imaju i njih, s obzirom da Drezden nije tako veliki grad.
Dzigi Bau
Advanced
- Učlanjen(a)
- 25.05.2018.
- Poruke
- 4.760
- Pohvaljen
- 11.942
Zezaš malo ili
Дрезден је доста мањи од Београда, али зато је центар светска класа, велика пешачка зона, сам кеј итд
можда и најбољи центар града који сам обишао до сада, у сваком случају вреди посетити
што се тиче трамваја нисам неки познавалац, па немам појма који је модел, али јесу ружни и чини ми се да су бољи и комфорнији трамваји у Кемницу који је на неких 80 км од Дрездена и далеко мањи град, поставио сам фотографије овде пре неки дан.
Znam da je Drezden jedan od retkih gradova koji je baš restauriran nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, na sreću. Ne sumnjam da je grad jako lep i skockan, da tako kažem. Možda će neko od članova imati odgovor čiji su tramvaji, nije sad da je baš toliko bitno, al čisto informativno. Vidi se da su stariji, al na slikama deluju da su u top stanju. Ružnjoća je najmanji problem u javnom prevozu
mihajloboric87
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.02.2021.
- Poruke
- 2.284
- Pohvaljen
- 3.695
Ni žvrljotina ni smeća.
Karađorđev park bi mogao da dobije neki mozaik na zidu po uzoru na ovo, za to ne treba puno para.
Karađorđev park bi mogao da dobije neki mozaik na zidu po uzoru na ovo, za to ne treba puno para.
Најпростије могуће и функционално. На прометнијим станицама има полиције, а нема шансе да се шверцујеш. Прво на шалтер да купиш карту, па онда тек онда на она ротирајућа вратанца или како се већ то зове. Срећа па нисам бацио карту, не знам како бих изашао пошто се убацује приликом изласка и остаје у апарату. Имали су две врсте карата, од 5 и 8 фунти (2022. множено са 6 динара, данас већ са два), у зависности од броја стајалишта. Треба само знати име стајалишта на ком силазиш. Сада имају дуже линије па су уведене још две категорије карата.
Имају три завршене линије, четврта се гради, а планирају и 5. и 6. Такође се гради и монорејл-исток, а у плану је и монорејл-запад.
Огроман је град, прави је људски мравињак и ово им је минимум што им треба.
Једина мана треће линије је што не иде до аеродрома. Није ваљда ни планирано да иде, али су се изгледа дозвали памети и продужиће је за додатних 5 станица, тј. 7.5 км.
пс. Сликао бих ја и више него нисам знао да ли је забрањено. И ово је било на "кварно"
пошто се убацује приликом изласка и остаје у апарату. Имали су две врсте карата, од 5 и 8 фунти (2022. множено са 6 динара, данас већ са два), у зависности од броја стајалишта. Треба само знати име стајалишта на ком силазиш. Сада имају дуже линије па су уведене још две категорије карата.Имају три завршене линије, четврта се гради, а планирају и 5. и 6. Такође се гради и монорејл-исток, а у плану је и монорејл-запад.
Огроман је град, прави је људски мравињак и ово им је минимум што им треба.
Једина мана треће линије је што не иде до аеродрома. Није ваљда ни планирано да иде, али су се изгледа дозвали памети и продужиће је за додатних 5 станица, тј. 7.5 км.
пс. Сликао бих ја и више него нисам знао да ли је забрањено. И ово је било на "кварно"
Poslednja izmena: