Generalštab

[drum1]

имао сам кич идеју да се, рестаурирајући леви део, та рупа обнови али тако да та рупа буде наглашена црвеном бојом у облику територије косова (тако енкако и изгледа данас)

 

[dusan]

aman i to kosovo vise ako hocemo da sacuvamo obelezje, najbolje bi bilo da se prilikom obnove objekta ne diraju rupe od bombi i da se lepo tu uradi staklena fasada, moglo bi to fino da izgleda a i da se uklopi sa enterijerom

 

[Bivis]

Generalštab još čeka na novog gazdu
Izvor: Novosti

Beograd -- Oko milijardu evra vrednost je 470 vojnih kompleksa koji čekaju novog gazdu. Najveći deo viška vojne imovine Ministarstvo razmenilo sa opštinama za stanove.

Civili će ubuduće koristiti domove vojske i kasarne u Čačku, Užicu, Subotici, Valjevu, Paraćinu...

U ovim zdanjima sada će biti kulturni centri, bioskopi, bibilioteke ili javne uprave. To je, međutim, samo mali deo otuđene vojne imovine, jer na spisku za prodaju čeka još 470 kompleksa.

Na kupca čekaju kasarne, ali i nekadašnji aerodromi, klubovi i komande vojske, zemljište, sportski centri... Među njima su i najvredniji objekti sa beogradskih i novosadskih adresa.
SA VOŽDOVCA 77 MILIONA EVRA
Najvredniji ugovor o razmeni vojne imovine Ministarstvo odbrane potpisalo je sa Građevinskom direkcijom Srbije, a tiče se ustupanja kasarne "Stepa Stepanović" u beogradskom naselju Voždovac. Zahvaljujući Građevinskoj direkciji ostvarili smo dobit od 77 miliona evra, kažu u ministarstvu. Tolika je vrednost 875 stanova, od kojih je 150 van Beograda. Sa ovim potezima, broj rešenih stambenih pitanja poslednjih godina popeće se na 5.500.




Reč je o srušenoj zgradi Generalštaba, bivšem Vojnotehničkom institutu u Katanićevoj ulici, palati u Balkanskoj, kao i kompleksima u prestoničkim ulicama Cara Dušana, Đušinoj ili Ruzveltovoj. Njihova tržišna vrednost, zajedno sa ostalim nepokretnostima, procenjuje se na najmanje milijardu evra.

Prodaja je posle više godina krenula brže, a 2011. je realizovano više od polovine poslova, kažu u Ministarstvu odbrane. Do danas je prodato 60 "prekobrojnih" vojnih kompleksa, na čemu je vojska zaradila oko 10 miliona evra. Kao naknadu za prenos prava svojine na opštine na osnovu ugovora sa Građevinskom direkcijom Srbije pribavljeno je 350 stanova.

Najveći deo viška vojne imovine ustupljen je opštinama i gradovima u Srbiji upravo za stambeni prostor. To je učinjeno u Jagodini, Subotici, Vršcu, Gornjem Milanovcu. Stanove vojsci "dođe" i Grad Niš, kao naknadu za kasarnu "Bubanjski heroji" i deo kompleksa niškog aerodroma.

Brža prodaja viškova vojne imovine stalni je zadatak koji je postavilo Ministartvo odbrane. Novac dobijen prodajom nepotrebnog imetka namenjen je rešavanju stambenog problema, ali i opremanju aktivnog sastava vojske. A na krov čeka gotovo 10.000 bivših i sadašnjih pripadnika vojske i članova njihovih porodica.

Bržim stambenim zbrinjavanjem, koje zavisi od tempa prodaje nepotrebnih vojnih objekata, sistem odbrane bi uštedeo velike pare koje se izdvajaju za stambene troškove. Pripadnicima Vojske Srbije mesečno se izbroji 120.000 evra namenjenih plaćanju stana.

 

[drum1]

лично мислим да је не може да кошта толико, колико вреди ово ремек дело које сведочи о моћи једне државе (коју никада поново нећемо досегнути). о културној, војној и наравно економској моћи. зграда је ремек дело и сјајно чучи ту. сваки динар ће вредети за обнову овог здања.

 

[sizif]

По мени, једино оптимално решење за Добровићеве зграде је да се у њих врати Министарство одбране. Знам да је Шутановац навалио да се зида нова зграда на Бањици, али ако већ мора да се уложи неколико десетина милиона евра, боље је то учинити овде.

Мислим да је илузорно очекивати неког страног купца, јер је комплекс огроман и веома захтеван. Очекивати, опет, да ће држава обновити зграде како би у њих уселило некакав културни садржај нема шансе - видимо да нема пара ни за Народни музеј и Музеј града Београда. С друге стране, измештањем министарства на периферију се ништа битно не постиже. Ако неко и у будућности буде у прилици да ракетира министарство, он ће то учинити без обзира да ли је оно у Кнеза Милоша или на Бањици.

 

[boca-ica]

Da li je ikada institut iz Vince objavio koliki je stepen radijacije
na svim pa i ovom ovom gadjanom objektu ?

 

[mastercat]

A sto bi bilo radijacije ? Uranijum se u konvekcijonalnom oruzju koristi kao penetrator npr granata od uranijuma koja zbog svoje gustine ima vecu probojnost.Generalstab je gadjan vodjenom raketom koja ima po tone eksploziva pa tako i nema potreba za istim

Oni koji treba da se plase za svoje zdravlje su oni gde je dejstvovao A-10 i gde su bile tenkovske jedinice VJ

 

[Nebojsa]

По мени, једино оптимално решење за Добровићеве зграде је да се у њих врати Министарство одбране.

Absolutno se slazem, kako vreme prolazi sve cinjenice govore da je na kraju to najbolje resenje, sigurno je zainteresovanih investitora za te zgrade i lokaciju bilo, medjutim kako ova drzava ne zna sta hoce nista se nije promenilo a uskoro sigurno i nece. Cekajuci godoa, ne znam samo dokle, i koji je vise smisao i ciji interes da u centru grada onakva slika stoji u nedogled, ovo je najbolje resenje a neka komercijalizacija koja se spominjala ili pretvaranje u nekakve muzeje su promasaj, slican onome sto su uradili u bloku 42 na Novom Beogradu po sistemu baba i zaba.

 

[boca-ica]

Mnoga (ne) dela su sa ruba i van pameti . . .
Imamo: institut, jednostavne ručne uredjaje a merenje lako može da izvrši i priučeno lice
ali godinama nemamo javnog saopštenja zasto ?

Vratiti u funkciju zgradu za bilo koju namenu bez zvaničnog utvrdjivanja
reda velićine zračenja unutrasnjih zidova na mestu eksplozije
je vrlo neozbiljno bez obzira ko ce biti korisnik

A uverenja su različita, naročito pacijenata sa onkologije. . .
Moje uverenje je da jesu bila merenja
a eto toliko godina se ne radi nista, to meni opravdano budi sumlju da nisu samo ,,novci,, u pitanju.

 

[drum1]

Мислим да је на делу намерно "рушење" зграде, као и симболичног и крајње упадљивог доказа да је НАТО сломио моћ наше државе. ШуНАТОвац је сасвим сигурно спроводилац те идеје у влади, зато и тражи нову зграду на Бањици која је, поред свега, бацање пара.

 

[Aegir]

Generalštab arhitekte Nikole Dobrovića, zidan između 1954. i 1963, bio je jedan od simbola trijumfa ideologije koja je kamenim liticama kanjona Sutjeske zauzdala Nemanjinu ulicu, jednu od centralnih i najprometnijih gradskih saobraćajnica. Bilo je raznih "čitanja" Dobrovićevog zdanja. Ali je uspostavljena neka vrsta koncenzusa da je sasvim nepodoban njen doživljaj u smislu arhitektonskog rugla i neposredne, gotovo fizičke pretnje jednoga od najekstremnijih političkih učenja XX veka ionako jadnim, dronjavim i kukavnim ostacima "građanskog" Beograda. To ruglo, i dok je bilo celo, i pošto je srušeno, ostalo je ponos i "prve" i "druge" Srbije.

Јасно је да одавно постоје спекулације да зграде Генералштаба у Немањиној симболизују "кањон Сутјеске" због каскадних мотива и асоцијација на "седам офанзива", тако да многи и Добровићеву архитектуру у овом примеру посматрају кроз призму идеолошких и политичких турбуленција које су нас задесиле у XX веку.

Како год, те зграде скоро никога нису остављале равнодушним, јер су несумњиво једно од највећих дела модерне архитектуре у Србији. Лично бих више волео да их обнове и врате им изворни облик, него да овако руиниране "красе" центар Београда још неку деценију или да се на том месту изграде неки одвратни хотели и пословне зграде. Наравно, треба оставити простора и за меморијални део у знаку сећања на НАТО агресију.

 

[Bivis]

Koliko god se trudio da vidim nešto posebno u toj zgradi, meni je ona nažalost uvek bila odvratna. Arhitekta je imao dobru zamisao, ali negde između ideje i realizacije projekat je otišao pogrešnim putem.

 

[mekbejn]

Tekst Đorđa Bobića, na blogu B92:

Generalštab u Beogradu, posle deset godina (1)
Đorđe Bobić

Deset godina je prošlo od bombardovanja i urušavanja zgrada Generalštaba u ulici Miloša Velikog u Beogradu. Jedne majske noći 1999 godine, bacilo je bombe i ozbiljne ranilo zdanja. Od tada arhitektura čeka da rane budu izvidane i građevine vratćene u gradsku vrevu. Zgrade za potrebe Generalštaba Jugoslovenske narodne armije je projektovao arhitekta Nikola Dobrović, po njegovim nacrtima sazidane su i useljene 1965. godine. Otada su svojim likom obogaćivale Beograd i obeležavale metropolu, bile su znak prepoznavanja na raskršću dve glavne gradske ulice. U najboljoj tradicji moderne sa prepoznatljivim Dobrovićevim rukopisom, šezdesetih godina predstavljale su iskorak u nove predele arhitekture, u osvajanje novih stvaralačkih prostora i to ne samo u Beogradu ili Jugoslaviji, stizale su te poruke daleko po planeti.

Kompleks Generalštaba sa obe strane Nemanjine ulice bio je tada jedno od najznačajnijih dela jugoslovenske arhitekture u Srbiji. I sada, urušene i zapostavljene, zrače istu energiju. Kompleks Generalštaba je obeležio epohu, i arhitekta Dobrović je postavio referentnu vrednost koja je postala vrednosni sud za stvaranje arhitekata decenijama posle tog događaja. Čak i sada, danas, u stanju kakvom su dominiraju u gradskom pejsažu i kazuju poruku o arhitekturi neosporne vrednosti koju ni nasilnički čin niti proteklo vreme nisu umanjili.

Od te majske noći poslednje godine prošlog veka traju polemike o tome da li zgrade Generalštaba treba srušiti i zidati neke druge, ili ih treba očuvati i rekonstruisati, dovesti ih u autentično, izvorno stanje. I kako to uraditi, odakle namaći potreban novac, da li ih prodati ili ostaviti u vlasništvu države? Svi pozvani i nepozvani iskazivali su svoje mišljenje. Bilo je onih koji su tražili obnovu ističući vrednost arhitektonsku i istorisku, a drugi su tražili da se sruši do kraja jer su prepoznali simbol komunističkog perioda, podsećalo ih je na kanjon Sutjeske što je njima bio dovoljan razlog za rušenje. Srećom, ništa se nije dogodilo, kao da je neki mudri nevidljivi duh, uprkos brzopletim i nedorečenim namerama ovozemaljskih službenika i dužnosnika, sprečavao da se nanese nepopravljiva šteta ne samo zdanjima Generalštaba već i kulturi naroda u kojoj ona zauzimaju uzorno i zaluženo mesto. Zgrade Generalštaba čekaju svoj usud, napuštene i ophrvane nebrigom iza metalne ograde sa grafitima, a građani u prolazu bacaju oko i bivaju gnevni što im ruševine kvare ugođaj po sunčanom danu, ili misle sve najgore o bacačima bombi. Državni službenici su takođe, po službenoj dužnosti, pogledavali na zgrade smišljajući kako da ih prodaju na pijaci nekretnina (i umalo se to nije dogodilo), ne bi li ih kupac srušio i na tom mestu, prestižnoj gradskoj lokaciji, izidao neke druge, lepše i starije i sa više metara kvadrtanih, a država dobila neki novac za svoje potrebe i oslobodila se brige o ranjenim zdanjima.

Zahvaljujući inicijativi jednog građanina, arhitekte koji je dobio podršku kolega, Društva arhitekata Beograda, kabineta gradonačelnika Beograda a potom i probuđenih nadležnih institucija koje se u državi bave zaštitom istorije arhitekture i kulturne zaostavštine, vlada je 2005. godine donela odluku da kompleks zgrada Generalštaba uvrsti u nacionalnu kulturnu baštinu i zaštiti kao kulturno dobro. Zdanja su tako istrgnuta iz ruku komercijalno nastrojenih državnih službenika jer odluka o zaštiti je zahtevala da se lik zdanja, fasada i lice moraju vratiti u prvobitno, autentično stanje kako je arhitekta Nikola Dobrović osmislio. Unutrašnjost zgrada, pa i namena, mogu se menjati. Na pijaci nekretnina to nije prihvaćeno sa odobravanjem, verovatno zato što cena obnove i rekonstrukcije prevazilazi okvir u kojem kupac, vlasnik kapitala, može naći prostora za ostvarenje svog profita.

U nedostatku drugačije vizije osim prodaje zdanja na pijaci (a izgleda da nije ni pokušano da se sete nečeg drugog), državna institucija na koju je zdanje uknjiženo i dalje insistira na prodaji ali misli da bez ukidanja zaštite kulturnog dobra to neće biti moguće, jer zdanja sa „teretom“ zaštite, navodno, gube na tržištu značajni procenat vrednosti koju bi inače imala ako bi njihov tretman bio slobodan i prepušten volji i želji kupca nekretnine i zemljišta istovremeno.

Ministarstvo odbrane je nadležno za kompleks Generalšraba u ime države i verovatno nema novca za obnovu, poseduje nekretninu koja nije u funkciji i koja mu izgleda nije potrebna pa želi njenom prodajom da reši mnoge druge probleme, što je prihvatljiv i razumljiv razlog. Ministrastvo je državna institucija pa kad ono nije u moći da zdanje uredi, država, posebno kada se radi o vrhunskom delu nacionalne kulturne baštine, treba da preuzme brigu o zdanju i u okviru državnog budžeta stvori stavku sa dovoljno para (javnih para kojima država raspolaže u ime građana, vlasnika tih para) i nameni ih rekonstrukciji Generalštaba. Država treba da rekonstruiše i obnovi zdanja čiji je vlasnik u ime svih građana, jer ozbiljna država ne prodaje narodno kulturno blago na pijaci. Posle obnove moguće je zdanja nameniti javnom dobru, kulturi, umetnosti, univerzitetu, nauci, moguće je čak i jednu polovinu zdanja komercijalno iznajmljivati na tržištu i od toga izdržavati deo namenjen javnim poslovima na drugoj strani Nemanjine ulice. Čini se da to nije tako komplikovano i da je sasvim dostižno i održivo. Dotle, dok nadležni to ne razumeju a onda donesu odluku sledeći moj savet, zgrade Generalštaba praviće društvo Narodnom muzeju, Muzeju savremenu umetnosti, depou Narodne biblioteke ...



(1) Tekst je objavljen prvi put 6 maja 2009 godine na desetogodišnjicu bombardovanja zgrada Generalštaba a potom, godinu dana kasnije, 2010 godine ponovo u mojoj knjizi „Beleženje po Beogradu“ u izdanju SAMZDAT B92. I sada, 2012 godine na blogu uz manje autorove intervencije.

 

[sasa901]

ima li nesto od generalstaba?

 

[JohnyBgood]

Zivo me zanima poredjenje troska rekonstrukcije ovoga (sve sa prenamenom prostora unutra) i gradnje zgrade CZPN na stulama.

 

[Homer Jay]

Ako neko uopšte više išta veruje ovom liku:

On je dodao da su Emirati zainteresovani za ulaganje u poljoprivredu, nekretnine i vojnu industriju i da postoji mogućnost da im se ponudi srušena zgradu Generalštaba da izgrade moderan hotel.

Izvor: Biz.B92.net

 

[drum1]

ја први протестујем ако планирају да фали (или штрчи) макар и једна цигла Генералштабу. ово се не сме никако и никада дозволити

 

[Bivis]

Nikada mi se nije sviđala zgrada Generalštaba, jednostavno mi se čini da Dobrovićevo delo nije lepo ''leglo'' sa okruženjem. Najbolje bi bilo da sruše ''kanjon Sutjeske'' i da na njenom mestu izgrade objekat iz pera nekog od poznatih svetskih arhitekata, možda Zahe Hadid.

P.S.

Možda i neki neboder od minimum 200 metara, što da ne?

 

[2012]

Pa šta je tu je, bolje je nego da ostanu ruševine..kada već ne može da se nađe ekonomski interes da bi izgledala isto kao i pre rušenja,onda bi pero nekog poznatog arh,popravilo stvari.Inače zgrada je koncepirana kao kancelarijska,pa je opravdanje za promenu namene ok.Ni Ameri nisu vratili bliznakinje,već napraviili nešto novo.. :kafa:

 

[MilisaV]

prvo moraju da joj skinu zaštitu.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2

 

[drum1]

Pa šta je tu je, bolje je nego da ostanu ruševine..kada već ne može da se nađe ekonomski interes da bi izgledala isto kao i pre rušenja,onda bi pero nekog poznatog arh,popravilo stvari.Inače zgrada je koncepirana kao kancelarijska,pa je opravdanje za promenu namene ok.Ni Ameri nisu vratili bliznakinje,već napraviili nešto novo.. :kafa:

Од близнакиња је остао прах...генералштаб је нетакнут барем 80%

 

[stf]

Текст из ревије Наслеђе у издању Завода за заштиту споменика и културе града Београда

број 2, година 1999.

КОМПЛЕКС ЗГРАДА САВЕЗНОГ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ И НОВИ ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Зграде Савезног министарства одбране (десно крило) и Генералштаба ВЈ (лево крило), изграђене су у периоду 1956-1963. године, по пројекту једног од најистакнутијих архитеката модерног правца, Николе Добровића.
Смештене у средиште репрезентативних и монументалних државно-управних зграда представљају инзванредно урбанистичко архитектонско решење и намећу се као упечатљив визуелни репер целине.
Зграде представљају најзначајније дело ауторске архитектуре и највећи домет савременог градитељства изложен у ауторовом ставу "о покренутости архитектонског простора".
Естетске вредности објеката са становишта савремене архитектуре и вредности урбаног симбола учиниле су да се цео комплекс стави под предходну заштиту.

Савезно министарство одбране

Комплекс зграда Министарства одбране погођен је са више пројектила који су у потпуности уништили улазни анекс са холовима, еркер на подужном тракту у Немањиној улици као и делове дворишног крила према згради Нове војне академије.

Генералштаб ВЈ

је погођен са више пројектила и знатно оштећен. Дворишно крило зграде према Касарни VII пука од шест етажа у потпуности је разорено.

Никакво рушење једноставно није прихватљиво.

 

[relja]

Da li je kompleks stavljen pod zaštitu pre ili posle rušenja?

Pod zaštitom mislim na formalnu, ne PVO a pod rušenjem smatram da je već srušen, samo što to još niko ne želi da zvanično prizna.

 

[JohnyBgood]

I ja kazem SACUVATI. Kao i Beko, beton-halu, i onu jadnu zgradu zadruge koja ce na kraju krenuti da se urusava.

Moze nesto da se nekome svidja ili ne svidja ali je stvar samopostovanja i osnovne kulture i uvazavanja necega sto su drugi ostavili da se to ocuva. Evo cak i ja kao veliki pristalica slobodnog trzista i kapitalizma to kazem, zato sto postoji nesto sto se zove javno dobro i sto zakon mora da stiti. Zato recimo vodovod, kultura, obrazovanje, itd. ne mogu dobro da funkcionisu po trzisnom principu, niti mozes da podignes fabriku gume u nekom novobeogradskom bloku, cak i ako procenis da bi ti se to isplatilo. A ovo bi se moglo obnoviti tim lakse sto je bilo u drzavnom vlasnistvu, znaci sve je cisto.

Ma ja bih i da se neke stare zgrade za koje imamo dobru dokumentaciju ponovo naprave upravo da bi nam svaki dan bilo pred ocima kakve su bile aspiracije, ukusi, i stremljenja prethodnih generacija. Kad imas vezu i kontinuitet sa prosloscu stojis na cvrstijim osnovama. Stara posta, muska gimnazija, Narodna biblioteka, cak bi i ovu prvu napravio pored ove sadasnje jer je ova sadasnja postala svedocanstvo tih nesrecnih ili srecnih posleratnih vremena i ideala.

A za poslovne solitere i avangardnu gradnju, hvala Bogu, imamo mesta na pretek.

 

[spatiotecte]

Rusiti ove ruzne zgrade (i ako su u ono vreme kad su igradjene bile moderne) za koju se zna da jedna ima mnogo ostecen konstruktivnu sklop da bi mogla da se popravi. jednostavno se nikad nisu uklopile u okruzenju starijih zgrada.
Izgraditi nesto drugo.