Garaža - SC Pinki

[Zuma]

zutom je otprilike oznaceno kako bi trebalo da bude dodata traka ivicevoj . isarano su prostor stovarista i par niskih kuca i parkici na kom je benzinska pumpa i javni WC .
predlog za neke od vas : mogli bi da razrade plan podzemne garaze na celom ovom prostoru ,jer je ovde planirana metro stanica i pre 50 godina pa i ovaj Vesarin plan je ukljucuje.
Naselja Sava Kovacevic i Marija Bursac su izgradnjena tako sto je SFRJ oduzela nemcima 1945 zemljane kuce pa ih dala kolonistima a onda 60 ih sa firmama i stambenim fondom te kuce i placeve privatne oduzela i podelila svojim radnicima i vlasnicima parcela na kojima je gradjeno stanove i to gradila do 1989 a nekima su ostali i duzni pa su to peglali da ne ulazimo u detalje .Hocu da kazem da nema ni para ni volje u ovoj zemlji da urbanizuje jedan ogroman deo opstine kao sto je Zemun ,nisu u stanju da prosire Vojislava Ilica nekih 500 - 700 metara a mi ovde raspravljamo da odsele par hiljada ljudi i potrose bog zna koliko para da bi napravili nove bulevare .
Ono sto je realno u Zemunu barem jeste da urade makar neke raskrsnice koje za koje su clanovi ovde prilozili skice i planove .
a prioritet bi bio bas ovo sirenje iviceve i pravljenje prostora u kruzni tok jer se guzva stvara ovde , inace Iviceva je prosirena 2008-9 tako nesto i dobila je trake bez eksproprijacije

Ovo je korisna dopuna planu spajanja Bulevara Mihajla Pupina i Vrtlarske zato što rešava problem Ivićeve ulice, tj nedovoljno propusne veze dve bliske raskrsnice: one kod Senskog Trga i one kod "Sinagoge" (ustvari bivše crkve). Tu su uz razna krivudanja i promene smera do sada uspeli da uguraju tri efektivne trake (ukupno tri kolone vozila u najužem delu), a treba nam bar četri (2+2). Pošto pola gore označenog prostora zauzimaju obične barake stovarišta (skroz levo na donjoj slici), a drugu polovinu takođe neugledne prizemnice bez veće vrednosti (sredina i desno) ...

... ne bi bilo skupo da se to otkupi i poruši. Onda bi dobili direktno produženje Bulevara Mihaja Pupina u formatu 2+2 trake od Novog Beograda pa sve do tri ulice koje ovde nastavljaju dalje ka ostatku Zemuna: Ugrinovačka, Prilaz I Tošin Bunar. Dakle sve zajedno bi izgledalo otprlike ovako (kružni tokovi nisu ucrtani):

Na ovaj način se uklanja usko grlo jer saobraćaj sa te tri ulice i ka njima (tri puta 1+1), sada ODMAH ima na raspolaganju 2 + 2 trake sve do Novog Beograda. A to je daleko bolje od potrebe da se tri puta 1+1 sabije u samo jednu ulicu 1+1, u Vrtlarskoj. Veliki dodatni bonus je što bi se ovde mogao napraviti ozbiljan trg kakav Zemun nema. Sa zelenilom, klupama, nekim spomenikom u sredini ii dovoljno mesta za saobraćaj. Uz Vrtlarsku proširenu na 2+2 i dijagonalni 2+2 prolaz kroz blok ka Novom Beogradu, o kome sam pisao, ovo bi rasteretilo i gužvu u centru Zemuna i oslobodilo pritisak na dva semafora o kojima sam pričao.

Naravno, za pravo rešenje treba proširiti i Ugrinovačku. Međutim to je u ovom trenutku veoma daleko od realnog, dok bi se opisano spajanje Mihajla Pupina i Senskog Trga moglo uraditi prilično jeftino i brzo. Uzevši u obzir da u tobože "zaštićenom" Starom jezgru Zemuna već godinama vlada nezamislivi saobraćajni haos, i da žele da im turistički brodovi staju i u Zemunu koji bi trebalo da projektuje pitoreskni imidž 18. i 19. veka, stvarno bi se moralo insistirati da je krajnje vreme da makar prestane svakodnevno trovanje i tih turista i domaćih, i da se po Glavnoj ulici uopšte može proći bez maske i za manje od 10 minuta.

 

[Zuma]

Da dodam da je kraj Bežanijske ulice istovremeno i mesto jedne od četri glavne kapije ogromnog Rimskog naselja Taurunum. Koje je, usput, bilo VEĆE od Beogradskog Singidunuma. Pri čemu je sam Singidunum bio bitno veći od kasnije srednjevekovne Beogradske tvrđave koja danas turiste zadivljuje svojom veličinom. I o jednom takvom Taurunumu se ipak ne zna skoro ništa, jer je Zemun za gradske vlasti uvek bio siroče u odnosu na Beograd u mnogim oblastima u kojima bi trebalo dati pare, pa i u ovoj. Tako bi rasčišćavanje tla ispred glavne kapije Taurunuma služio kao popravni ispit za onu sramotu kad su kod Rajićeve uništili trg ispred najvažnije Beogradske kapije Rimskog kastruma. Ovde je verovatno bila neka slična vrsta platoa, raskrsnice puteva ili trga još u vreme Rimljana, plus ogromna gradska kapija, pa je prigodno da bude ponovo. Po prvi put bi imali šansu za veće arheološko istraživanje u starom jezgru Zemuna. Ko zna na šta se sve može naići ako se ovde počne kopati.

 

[dragan]

Već 10 godina postoji PDR od T6 preko Ugrinovačke do M.Pupina.
Pogledajte prilog 150910

Taj deo je takodje u PDR-u i mogao bi odmah da se gradi.

 

[dragan]

Ovde je insert iz PDR-a za rekonstrukciju Tošinog Bunara od Ivićeve.

 

[Zuma]

Onda stvarno nema nikakvog razloga da se još nešto čeka.

 

[dragan]

Da, može odmah da se radi na dokumentaciji za projekat rekonstrukcije i proširenja saobraćajnice "M.Pupin - Vrtlarska - T.Bunar", jer za to postoji planski osnov na dva mesta.

Opština Zemun bi trebala da pokrene Inicijativu, a mogla bi i neka opozicija da promoviše ovaj projekat. Gradska uprava bi onda morala da odgovori kada će se to izgraditi, jer ne može da kaže kako je to nepotrebno ili da nije prioritet.

 

[dragan]

Još jedan argument za takvu vezu je i PDR "Prvomajske" jer obuhvata i ulicu T.Hercla (Prilaz) koja izlazi na Ivićevu i tako je veza sa Vrtlarskom i M.Pupina.

"Ulica Teodora Hercla, nekadašnji Prilaz imaće četiri trake, a objekti na desnoj strani biće srušeni. . . "

PRVOMAJSKOM U ČETIRI TRAKE: Predviđena obnova zemunskih ulica, spajaju Tošin bunar i Altinu

NEPODNOŠLjIVE saobraćajne gužve u Zemunu biće rešene proširivanjem ulica Prvomajske i Teodora Hercla na četiri trake i gradnjom nadvožnjaka od Pazovačkog puta do Altine.

www.novosti.rs

 

[Zuma]

Još bolje, samo što ovde treba primetiti da je neophodna velka promena u pristupu. U gradu postoje više mesta gde je saobraćaj u tako tragičnom stanju da nije dobro čekati da se steknu svi uslovi za rekonstrukciju tako velikih poteza. Uz nove i gigantske troškove u energetici i sa očekivanom recesijom u Evropi, a verovatno i sa mnogim trajnim ekonomskim problemima zbog odsecanja Rusije od Zapada, mogu da prođu i decenije dok skupimo pare za eksproprijacije, temeljne rekonstrukcije i proširenja bilo Prvomajske, bilo Tošinog Bunara, bilo Ugrinovačke. A tek ćemo se načekati kopanja tunela ispod Save i druge linije metroa koja bi baš ovuda morala da prođe. Ako TO čekamo, od ove priče nema ništa. Zbog toga je potrebna promena pristupa:

Ići na to da bude gotovo što više planova, pa onda sada realizovati samo one njihove DELOVE koji su najhitniji.

Iako bi u principu bilo bolje da se projekti realizuju celi, a ne u delovima, u trenutnoj situaciji ne vidim kako je to moguće. To bi sada bio samo izgovor da se ne uradi ništa. Iako izgleda da ovaj pristup znači da se na duge staze neke stvari rade nepotrebno, tj dva puta, pa da se na kraju potroši više para nego što bi bilo nužno, ustvari nije tako. Moraju se uzeti u obzir i skriveni troškovi koji već sada postoje. Ovakav saobraćajni haos svaki dan indirektno odnosi enormne količine para. I u obliku pravog troška i u obliku izgubljenih poslovnih prilika, odnosno izgubljenog profita. Kad se to uračuna, ispada da je jeftinije sada napraviti široku ulicu samo na potezu Mihajla Pupina - raskrsnice kod Senskog Trga, pa makar je morali rušiti i ponovo praviti kad druga linija metroa dođe dovde. Tako bi se dva puta plaćao samo asvalt, podloga za put i manji deo infrastrukture direktno ispod asvalta, što je bitno manja stavka, ali ne planovi, eksproprijacija i najveći deo prateće infrastrukture oko puta. A onda je to veoma dobar odnos štete i dobiti.

 

[Karlo del Ponte]

Možda postoji još jedna mogućnost: automobilski tunel. Visinska razlika između nivoa Senskog trga i vrha lesne zaravni je oko 20 metara. Pa treba videti da li je to uopšte realno (les je nestabilan i problematičan pa je pitanje da li je isplativo da se buši uz sve potrebne mere zaštite), a ako jeste, šta je jeftinije i koliko vredi ono što se raznim varjantama dobija. Cena svih eksproprijacija ili tunel?

Eksproprijacija obostrana red cene 30-40 miliona evra kilometar. Metro tunel red cene 100-200 miliona evra kilometar. Površinski bulevar red cene 2-3 miliona evra kilometar. Nadzemni metro red cene 20 miliona evra kilometar. Tramvaj u bulevarskom profilu red cene 4 miliona evra kilometar. + prilikom gradnje tunela se ne rešavaju ostali saobraćajni i urbanistički problemi.

Doduše, izgleda kao da u najvećem delu Ugrinovačke ima nešto malo mesta za proširenje ulice, mada mora da se žrtvuje bivši travnjak (a sada uglavnom parking), a ponegde i deo trotoara. Kritičan je samo uspon od Senskog trga do vrha lesne zaravni. Tu nema mesta i mora da se ruši.

Uspon je 6% što je prihvatljivo čak i za tramvaj sa ravničarskom vučom (KAF).

Mada tu sad treba uzeti u obzir i metro. Trenutno važeći izbor je "cut and cover" metoda iskopa duž Uginovačke. Ako to ostane, kompletna Ugrinovačka ionako mora da se raskopa. Tako da izbor nije baš jednostavan.

Ne verujem da će se istorijski skoro doći do metroa u Zemunu, čak i ako napredne štetočine zamenimo najboljima među najboljima. Čak i ako se napravi projekat za 10 godina, to je 10 godina koliko-toliko normalnog života. Metro na stubovima pored cene i brže gradnje, omogućava da nikada ne dolazi do potpunog zatvaranja saobraćaja u toku gradnje.

Postoji ipak jedan razlog zašto bi bilo bolje u relativno kratkom roku izvršiti eksproprijaciju celog pojasa, a to je sprečavanje većih manipulacija sa cenom nekretnina. Još jedan, rešavanje celog komunalnog koridora sa zamenom infrastrukture iz vremena Austrougarske. Beograd sa budžetom 1,75 milijardi evra ima para za eksproprijaciju reda cene 120-150 miliona evra razvučenu u dve godine (ako se opredeli da u te dve godine nema slične poduhvate takve razmere).

Најлогичнији и најразумнији могући план за Земун: продужавамо Булевар Михајла Пупина до краја, са трамвајским шинама целом дужином и преусмеравамо линију 9: Нова Галеника - Бањица, на 5 минута, са новим двосмерним трамвајима од 50 метара и са пуним сигналним приоритетом на раскрсницама.

Земун би продисао.

Linija 9 Banjica - Nova Galenika.
Linija 14 Vidikovac - Zemunski park.
Linija 15 Blok 45 - Nova Galenika.

 

[dragan]

. . ispada da je jeftinije sada napraviti široku ulicu samo na potezu Mihajla Pupina - raskrsnice kod Senskog Trga, pa makar je morali rušiti i ponovo praviti kad druga linija metroa dođe dovde. .

Sumnjam da će nekad prolaziti neki metro Vrtlarskom, a može odmah da se izgradi deo od M.Popovića do Vrtlarske jer to neće ometati saobraćaj koji ide postojećom trasom. Ceo taj blok može da se izgradi po planu, pa tek onda da se pusti u saobraćaj.

 

[overdrive]

Ne verujem da će se istorijski skoro doći do metroa u Zemunu, čak i ako napredne štetočine zamenimo najboljima među najboljima. Čak i ako se napravi projekat za 10 godina, to je 10 godina koliko-toliko normalnog života. Metro na stubovima pored cene i brže gradnje, omogućava da nikada ne dolazi do potpunog zatvaranja saobraćaja u toku gradnje.

Прошло је 100 година. У тих 100 година је било 10 година наводно доброг и нормалног живота па метро опет није изграђен.

 

[boca-ica]

Koliko paristupnica ce imati garaža
Nadam se da nece biti šturi ko sa montažnim

 

[Anonymo96]

Sudeći po renderu biće jedan ulaz i jedan izlaz.

 

[boca-ica]

Jedan ?
Odlicna najava gužvi u okolnim jednosmernim ulicama.
Mora da su uložili dodarni napor pri
razmišljanju o projektu
Ukopana pristupnica iz Vrtlarske izmedju poljopr. faxsa i S.C ( gde je i sada postojeca slepa ulica ) kroz kratko ,,parce,, parka , naravno da nije uzeta u obzir...

 

[Karlo del Ponte]

Прошло је 100 година. У тих 100 година је било 10 година наводно доброг и нормалног живота па метро опет није изграђен.

Ја овде не мислим на високе-ниске плате, већ на то да постоји бар нека прихватљива брзина и комфор кретања. Са све улицама 1+1 за време 1970-тих и 1980-тих није ни било неких озбиљијих загушења друмског саобраћаја у Београду. На то је утицала и политика заштите домаће аутоиндустрије, као и мања просечна изграђеност тих зона. Средња брзина аутобуса је била 19км/с, трамваја 16км/с. (данас је средња брзина градског ГСП 12км/с, немам податке каква је за сваки вид одвојено). Током 1990-тих људи нису имали за кола и чорбу, и тек од краја 2000. када је Динкић пустио половне аутомобиле у Србију, јако се појачала аутомобилизација Београда, а у том духу је и понашање актуелне власти. Последично, имао малу или велику плату, све једно си у истим загушеним улицама.

Пројекат зипа Земунски булевар би омогућио јавни превоз и бицикл просечном брзином 20км/с. То је трамвај 9 од Нове Галенике до Бањице за 52 минута у најгорем шпицу. Колима је слично време са све аутопутем на делу трасе кретања, док је поуздан управљан јавни превоз без нервирања, рвања за прелазак у проходнију траку или пролазак кроз раскрсницу, паркинг место, са много уштеђених пара. На крају крајева, брзина (сада скоро два пута већа) престаје да буде главна предност кола, а а све категорије корисника који из економских, здравствених или других разлога не могу да користе кола имају шансу да не троше екстремно много времена на транспорт и имају уљудне услове. Ван шпицева би омогућио боље услове кретања чак и приватним аутомобилима!

Ако ћемо о "људском нагону за колима", пракса је показала да је индивидуално осећање квалитета, однос понуда и потражња, дефинисао као најскупље (најтраженије) централне делове великих градова Европе управо у зонама са исподпросечним условима за кретање колима, а натпросечним условима за кретање јавним превозом и бициклом. Србија је тренутно Средња Азија, по систему политика/култура/бизнис. Са разликом да они имају своје и јефтине нафту и гас, а Србија не.

 

[Гага]

Koliko paristupnica ce imati garaža
Nadam se da nece biti šturi ko sa montažnim

@Боцо, биће дупли улази и дупли излаи. Улази ће бити код Земунске Гимназије, а излази из гараже код Пољопривредног факултата
Све имаш на https://beobuild.rs/raspisan-tender-za-garažu-kod-pinkija-p3035.html

 

[overdrive]

Ја овде не мислим на високе-ниске плате, већ на то да постоји бар нека прихватљива брзина и комфор кретања. Са све улицама 1+1 за време 1970-тих и 1980-тих није ни било неких озбиљијих загушења друмског саобраћаја у Београду. На то је утицала и политика заштите домаће аутоиндустрије, као и мања просечна изграђеност тих зона. Средња брзина аутобуса је била 19км/с, трамваја 16км/с. (данас је средња брзина градског ГСП 12км/с, немам податке каква је за сваки вид одвојено). Током 1990-тих људи нису имали за кола и чорбу, и тек од краја 2000. када је Динкић пустио половне аутомобиле у Србију, јако се појачала аутомобилизација Београда, а у том духу је и понашање актуелне власти. Последично, имао малу или велику плату, све једно си у истим загушеним улицама.

60-их година, све до изградње моста "Газела", Београд је имао саобраћајне гужве на Бранковом мосту, који у то време није био проширен. Тек је отварањем ауто-пута саобраћајна гужва попустила.

Што се 90-тих тиче, проблем је постојао од почетка рата до неке 1995/96. Онда су људи поново почели да возе и застој се стварао, додуше у много мањој мери, на Мостарској петљи и делимично на Аутокоманди. Остали делови града су били проходни. Гужва је знала да се појави и на Браковом мосту о чему говори следећа фотографија:

До загушења улица је довела непланска градња објеката. У Београду су биле окупиране и девастиране зелене површине на којима су ницале разне пословне и стамбене зграде. Осим тога, дивља градња на ободима града је довела до повећања броја аутомобила и људи. Непостојање горива на пумпама није од значаја, јер у то време у Београду није било оволико људи, нити је било оволико дисфункционалних насеља, непланских зграда и дивљих објеката.

Сада се на темељима фабрика зидају станови, на месту железничке станице имамо солитере један уз други и највећи тржни центар, руше се мале куће и зидају зграде. Ако ти порушиш приземну кућу са двориштем у ком је стајао један ауто и дигнеш шестоспратницу, имаћеш генерисање саобраћаја у виду аутомобила. То су насеља и улице где не може да прође градски аутобус, а стајалиште је далеко. Шта је решење? Ауто.

Ако ћемо о "људском нагону за колима", пракса је показала да је индивидуално осећање квалитета, однос понуда и потражња, дефинисао као најскупље (најтраженије) централне делове великих градова Европе управо у зонама са исподпросечним условима за кретање колима, а натпросечним условима за кретање јавним превозом и бициклом. Србија је тренутно Средња Азија, по систему политика/култура/бизнис. Са разликом да они имају своје и јефтине нафту и гас, а Србија не.

Градови у Средњој Азији имају метро. Београд нема.

 

[Пантограф]

Kod Sajma su bile najveće gužve, i osamdesetih i devedesetih, i u Kneza Miloša.

(A da si čuo mog pokojnog ćaleta osamdesetih, kako 'u Beogradu više ne može da se vozi'...)

Ne treba kukati baš previše, preživi se i saobraćajna gužva. Elementarna nepogoda, ali i pljusak je to isto.

 

[boca-ica]

''... биће дупли улази и дупли излаи. Улази ће бити код Земунске Гимназије, а излази из гараже код Пољопривредног факултата ... ''

Hvala Gago

Upravo to je i potvrdilo moje sumlje da nisu posvetili ni malo pažnje projektu.
Obostrani ul-iz su usmereni u Nemanjinu i time su već uradili najavu za budući kolaps u saobraćaju koji se odvija u bloku izmedju Glavne i Vrtlarski a on nije mali (u njemu je i bolnica )

Planirani garažni ul-iz izmedju sc Pinki i poljoprivrednog fax-a treba da pored (istočnog) pravca ka Nemanjinoj da ima i (zapadni) pravac ka Vrtlarskoj jer upravo ta sada slepa ulica širokom pešačkom parkovskom stazom nekih 20 met. i izlazi na Vrtlarski .
Staza je na gotovo na samom obodu parka te ukopana i pokrivena zelenilom pristupnica ne bi štetila parku a ceo projekat bi prodisao sa tom zapadnom pristupnicom iz Vrtlarske.

 

[Zuma]

U pravu si. Sa garažom kod Pinkija ubacuje se novi tok vozila koji će se u pravcu Novog Beograda na magistralne ulice uključivati tačno između dva kritična semafora u ulici Nikolaja Ostrovskog / Avijatičarski Trg. Tako ćemo na kratkom potezu dobiti TRI kritične raskrsnice i tri semafora umesto dva. Naravno, plato ispred Pinkija se kao parking koristio i ranije, pa saobraćaj na toj raskrsnici nije ništa novo. Međutim kapacitet nove garaže će biti veći od ranijeg parkirališta na platou, pa će i gužva biti veća uzevši u obzir da je taj parking uvek bio pun, pa je postojala manja gornja granica koliko vozila tamo može da stane. Sad će vozila biti više. Takođe, verujem da će pre ili kasnije ponovo da kao parking koriste i gornju površinu platoa, isto kao i sad. Što bi povećalo i broj vozila i promet više nego duplo jer bi se tada parkirali na dva nivoa i na većoj površini nego sad.

To je još jedan argument da šira ulica od Mihajla Pupina preko Vrtlarske do Senskog Trga mora ODMAH da se radi. Onda bi i veza o kojoj pričaš imala gde da se uključi u 22. Oktobra / Vrtlarskoj, tj bilo bi slobodnog kapaciteta te ulice (a onda tu mora se ubaci i novi semafor).

 

[boca-ica]

Čarobna reč odmah, znači nikad.
Majstori za kolaps, koji ih ne dodiruje, jer žive i rade na drugoj lokaciji, a rešavanje problematike svedeno na marketinške efekte sa masnim provizijama.

 

[paradox polje]

U pravu si. Sa garažom kod Pinkija ubacuje se novi tok vozila koji će se u pravcu Novog Beograda na magistralne ulice uključivati tačno između dva kritična semafora u ulici Nikolaja Ostrovskog / Avijatičarski Trg. Tako ćemo na kratkom potezu dobiti TRI kritične raskrsnice i tri semafora umesto dva. Naravno, plato ispred Pinkija se kao parking koristio i ranije, pa saobraćaj na toj raskrsnici nije ništa novo. Međutim kapacitet nove garaže će biti veći od ranijeg parkirališta na platou, pa će i gužva biti veća uzevši u obzir da je taj parking uvek bio pun, pa je postojala manja gornja granica koliko vozila tamo može da stane. Sad će vozila biti više. Takođe, verujem da će pre ili kasnije ponovo da kao parking koriste i gornju površinu platoa, isto kao i sad. Što bi povećalo i broj vozila i promet više nego duplo jer bi se tada parkirali na dva nivoa i na većoj površini nego sad.

To je još jedan argument da šira ulica od Mihajla Pupina preko Vrtlarske do Senskog Trga mora ODMAH da se radi. Onda bi i veza o kojoj pričaš imala gde da se uključi u 22. Oktobra / Vrtlarskoj, tj bilo bi slobodnog kapaciteta te ulice (a onda tu mora se ubaci i novi semafor).

Искрено се надам да се горња површина платоа више никад неће користити за паркирање, мада с обзиром на снисходљивост наших општинара према захтевима бахатих возача страх свакако постоји. То што се без тог платоа неће повећати укупан капацитет паркинг места бројано заједно са околним улицама (чини ми се да је @astrodule бројао места са гоогле мапса пре и после планираних радова) није разлог да се дозволи дивљање над колко толко урбаним решењима. Свакако ћемо добити пешачки плато што је ипак бенефит.

 

[Karlo del Ponte]

До загушења улица је довела непланска градња објеката. У Београду су биле окупиране и девастиране зелене површине на којима су ницале разне пословне и стамбене зграде. Осим тога, дивља градња на ободима града је довела до повећања броја аутомобила и људи. Непостојање горива на пумпама није од значаја, јер у то време у Београду није било оволико људи, нити је било оволико дисфункционалних насеља, непланских зграда и дивљих објеката.

Poluplanska i neplanska gradnja ima dosta dugu istoriju u Beogradu. Još u SFRJ je bilo rešeno da se prigradska sela, koja su se stopila sa gradom, preskoče, a da se dalje pravi prsten gusto naseljenih naselja: Karaburma 2, Mirijevo 2,3,4, Konjarnik, Medaković 2,3, Braće Jerković, Banjica 2, Miljakovac 1,2, Cerak Vinogradi, Vidikovac, Železnik. Ono po čemu se razlikuju od nebalkan dela Evrope je to što su tamo gde nema neke kulturno istorijske celine ili pravili pojas eksproprijacije sa rušenjem, ili pravili glavne saobraćajne pravce po obodu starih naselja, ili imali rezervisano zemljište za glavni saobraćajni pravac, ali ne ostavljali 1+1 glavne ulice, a još manje dopuštali stihijsku visokogradnju u zoni kuća prizemljuša!

Jedan od najboljih indikatora kako su se razvijala zagušenja po Beogradu je brzina autobusa. 1980-te skoro 20km/h, sredina 2000-tih 17km/h, sada 12km/h. I to je sve sa delimično izgrađenom mrežom žutih traka, i nekim nikada zagušenim ulicama sa javnim prevozom.

Сада се на темељима фабрика зидају станови, на месту железничке станице имамо солитере један уз други и највећи тржни центар, руше се мале куће и зидају зграде. Ако ти порушиш приземну кућу са двориштем у ком је стајао један ауто и дигнеш шестоспратницу, имаћеш генерисање саобраћаја у виду аутомобила. То су насеља и улице где не може да прође градски аутобус, а стајалиште је далеко. Шта је решење? Ауто.

Pored mnogih nedostataka, Beograd ipak ima jednu prednost u ne-automobil prevozu u odnosu na prosek Evrope, a to je velika gustina autobuske mreže, sa dostupnošću 5 minuta za 95% gradskog područja! U prigradu je situacija mnogo gora, ali šta govori to da u zoni lastinog monopola neko pešači i preko pola sata do prevoza? Treba kola? Objasni mu/joj! Šta nam govore divlji parkinzi oko Železničke stanice Batajnica, ali i na mnogim drugim lokacijama gde ljudi presedaju sa kola na gradski prevoz? Bud... idite kolima zato što je to rešenje?

Imamo kritične zone gde dodatnim parkinzima samo pogoršavamo situaciju, a tu spada i centar Zemuna. Standardno evropsko zoniranje grada je 1 zona težnje izbacivanja ili strogo ograničenog pristupa kolima 2 zona plaćeno parkiranje, 3 zona besplatno parkiranje na jakom čvorištu javnog prevoza. To bi u slučaju Zemuna bilo centar Zemuna od Keja sve do Vrtlarske strogo ograničenje, između Aleksandra Dubčeka i 22.oktobra plaćeno parkiranje, na kraju Nove Galenike terminus tramvaja i veliko besplatno parkiralište.

Градови у Средњој Азији имају метро. Београд нема.

Milionski Šimkent, Astana, Ašhabad, Biškek od kojih je jedino Biškek sačuvao trolejbus. Almatu koji ima metro, koji je promašio glavne pravce kretanja i ima polovinu putnika autobusa 95 u Beogradu. Taškent, gde je nakon ukidanja trolejbusa i tramvaja broj putnika pao toliko da je na tri linije manji nego na tri najopterećenije autobuske linije u Beogradu. Za direktno poređenje u detaljima nije, ali za (bez)perspektivnost da sa izuzetkom da ipak nisu ukidali najvažnije putničke železničke stanice.

 

[Пантограф]

То је тачно судбина која нас чека са градуцкањем метроа: Алмати, Јереван, Самара (метро линија отворена у време Горбачова; дупло мање путника од 95-це)...
Још су, са изузетком Јерменије, ове земље (знатно) богатије од нас.

 

[Zuma]

Pronašao sam PDR za Tošin Bunar da detaljnije vidim kako su zamislili saobraćaj na dve raskrsnice na krajevima Ivićeve.

Sam trg je proširen na račun baraka bivšeg stovarišta drveta i susedne zgrade, tačno onako kako smo ovde predložili. Međutim ulice koje se u njega ulivaju su prilično radikalno srezane. Ruši se čitava zapadna strana Ugrinovačke, zapadna strana Vrtlarske, južna strana Tošinog Bunara i sve zgrade na južnoj strani Ivićeve. Tako se dobija veliki trg sa izduženim kružnim tokom ka Bežanijskoj i Gundulićevoj. Po samoj sredini budućeg trga ide pešačka i biciklistička staza.

Iz stepena neophodne eksproprijacije da bi se sve to postiglo se lako može zaključiti da će to biti ko zna kad, ako ikada. Ali zato bar sada znamo šta je plan na celom potezu predložene privremene veze, pa možemo insistirati da se odmah odradi bar ta veza: Mihajla Pupina - Vrtlarska - Trg na gonjoj slici. Ja sam mislio da će Vrtlarsku proširiti na račun travnjaka uz park, ali ovo je bolje. Tamo su ionako uglavnom neke barake i male prizemne, moguće i nelegalne zgrade. Tako da bi se samo Vrtlarska morala proširiti odmah da bi se ta veza ostvarila, a sve ovo ostalo rušenje po okolnim ulicama može da čeka. To bi za početak već dalo bitno poboljšanje saobraćaja kroz centar Zemuna, a dobili bi smo i lep novi trg sa klupama i malo zelenila.