Šta je novo?

Energetika

Sve ovakve obaveze ukidanja upotrebe uglja uopšte ne bi smele da se potpisuju bez detaljno razrađene stategije i detaljog tajminga kako ćemo zameniti energiju uglja. Dakle kada se prave nove elektrane (a kada projekti za njih), čije tehnologije, za koje gorivo, kako ćemo to gorivo nabavljati i koliko će sve to koštati. Dok ne pokažu detaljan timeline dijagram ovo uopšte ne treba ni razmatrati.

Takođe, svima treba da bude jasno da ranim napuštanjem uglja kao energenta gubimo čak i sasvim elementarne pretpostavke za bilo kakvu vrstu državne samostalnosti i suverenosti. Čisto teorijski posmatrano, država koja ima dovoljno vode, energije i hrane, ima bar one elementarne preduslove da ne zavisi od drugih i joj zato niko ne može naređivati. Što se proizvodnje energije tiče, voda u hidroelektranama i ugalj u tremolektranama su naši, domaći, i ne moramo ih uvoziti. Ali ako se ugalj previše rano zameni nečim drugim, to drugo gorivo ćemo morati redovno i trajno uvoziti. A pošto smo sasvim u okruženju i nemamo izlaz na more, moći će da nam diktiraju šta god žele. Dakle sasvim bukvalno će naša zavisnost biti toliko velika da nekom budućem neprijatelju više ni rat protiv nas neće biti potreban. Prosto nam može prekinuti uvoz energenata, recimo običnim zatvaranjem ventila ili zabranom druge vrste njegovog transporta, pa nam se država i sve u njoj čas posla raspada. Nikakvo "prljanje ruku" i ratovanje im više neće biti potrebno da bi Srbiju pretvorili u državu - vazala. Nebitno kakvu vojsku neka država ima, koliko je ekonomski jaka, koliko ljudi tu živi ... ništa od toga nije bitno. Ako nema energije, sve staje. Pa nije Evropa slučajano I DALJE (nekoliko godina kasnije) toliko uporna da prestane sa korišćenjem Ruskog gasa iako im to pravi neopisivo velike štete. Jer

Uvoz energenta = Zavisnost.​

Onaj ko vam prodaje energente i onaj preko čije teritorije on prolazi vas uvek ima u džepu. Pa iako je prelaz sa uglja na čistije izvore energije ne samo neminovan nego i (u kasnijoj fazi) veoma poželjan, to ne treba raditi prerano, a pogotovo ne bez prethodne razrade detaljnog plana čime ćemo ga zameniti, kada, kako, i koliko ćemo to platiti.

Da dodam da sam se ja ovde godinama zalagao za ekologiju, zelenilo, čist vazduh i čistu zemlji, što nužno podrazumeva ukidanje korišćenja uglja kao energenta. I dalje sam za to, ali, na našu veliku nesreću, lista prioriteta se promenila. Svet ulazi hladni rat, a čak i to samo ako budemo imali puno sreće. Inače će biti vruć. Pa je energetska i svaka druga (bitna) vrsta nezavisnosti sada postala veći prioritet od ukidanja termoelektrana. Treba investirati u filtere, i to je za sada maksimum što se može uraditi za čistu Srbiju u vezi proivodnje energije. I što pre raditi na hidro, nuklearnim i drugim čistim elektranama.
 
Poslednja izmena:
Ovo je veoma dobra vest. Upravo je cena baterija bila glavna smetnja većem širenju privatnih kućnih solarnih uređaja na krovu. Cena litijuma takođe uporno pada. Ima ga više nego što je izgledalo.

 
Usporila je tražnja za elektro automobilima,sami kupci čekaju i osluškuju kada će proizvidjači ponuditi malo bolje performanse a i cene ,subvencije su ili ukinute ili umanjene pa eto viška baterija.

Mislim da će se taj višak LFP ćelija pametno iskoristiti za magacine solarne i vetro energije što će opet dovesti do nižih cena električne energije pa će kasnije to opet imati efektra na povećanje tražnje za Ev što će kumulativno sa boljom ponudom novijih i ekonomičnijih agregata onda dovesti do ranije planirane a neostvarene eksplozije potražnje za elektro autimobilima jer ne može svanuti pre zore.
 

„Jedan do dva odsto bruto BDP-a zemlje trebalo bi da budu ulaganja u energetiku, u prošlosti okolnosti nisu dozvolile da toliko investiramo i zato su današnji i dnevni i strateški izazovi mnogo veći“, poručio je Ostojić.

1 - 2% GDP= $600M - $1200M, изгледа да сам погодио са милијарду ЕУР/год. мада наше инвестиције последњих 30+ година су биле смешне пошто је лепше било куповати социјални мир са наслеђеним електранама али сад кад су те електране готове требаће и више да се извади разлика.

Фали еквивалент 4GW термоелектрана до 2050 а процену инвестиционих трошкова за већину извора у УСД2020 можете видети на линку: https://www.eia.gov/analysis/studies/powerplants/capitalcost/pdf/capital_cost_AEO2020.pdf

Нпр:
Гасна CCGT са прикупљањем СО2 $9млрд.
Нуклеарна $26млрд.
 
Погубисмо се док похватамо ко је ко и шта је скривио.
.Шта би било од овог извештаја да су сви исто годиште и истог пола.
 

OK од већих припремних активности за добијање грађевинске дозволе остали ПГД са ТК, усвајање Студије о процени утицаја на животну средину и експропријација.
Али џабе је ГД без уговора о финансирању и уговора о грађењу.
Видећемо какав ће уговор бити по JICA моделу ако инвеститор сам направи basic design (ПГД) за оволике подземне радове 🤞

Ја бих се за сада мануо ПГД већ бих се концентрисао на Студију о процени утицаја на животну средину и експропријацију, али то сам ја.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Ko je pre par godina mogao da predvidi da će LNG prešišati gas iz gasovoda
Gosođo Putnjiković, javite se mi
1000000722.jpg
 
Kakva energetska sila: posle uvoza u podne od preko 630MW, sada izvozimo.
Sto puta manje po nekoliko puta nižoj ceni.
Ovih dana se inače MW/h peo i na preko 500€
Screenshot_20240627-222654_Chrome.jpg
 
Hidrologija je idealna, suše uopšte nije ni bilo.
Đerdap je projekovan na 5000 m3/s a ima često preko 7.000, tako da mi nije jasno što je proizvodnja često tako mala, a pogotovo je čudno što se ne poveća u vreme kad je cena preko 300€ a mi moramo da uvozimo.

Remont RHE Bajina Bašta nam je oduzeo priliku da izbalansiramo uvoz i izvoz.
U svakom slučaju Bistrica treba što pre da počne da se pravi i poželjno je da se napravi mreža mernih stanca sa odgovarajućim softverom koji bi pomogao bolje iskorišćenje hidropotencijala na postojećim branama.
 
Zar takav softver ne postoji? To izgleda kao elementarni i apsolutno neophodni alat za čitav sistem hidroelektrana. I ne samo njih nego uopšte, za hidrologiju Srbije, zaštitu od poplava, poljoprivredu, navodnjavanje i slično. Mora da imaju nešto.
 
Hidrologija je idealna, suše uopšte nije ni bilo.
Pre 10 dana sam prešao preko brane Radoinjskog jezera, mislim da je vodostaj jedno 2m ispod standardnog. Juče je jedan prijatelj objavio fotografiju sa Kokinog broda i mislim da je vodostaj nešto niži, a možda mi se učinilo. Bilo je prethodnih dana padavina u tom kraju ali ne znam koliko je uticalo na akumulacije.
 
Можда су само вежбали најавњена замрачења!
 
ЛИНК
ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА
2.5.1. Електропривреда Србије
Савет се у својим извештајима није бавио комплетним пословањем тог јавног предузећа, већ само на основу представки грађана, трговином електричне енергије и набавком мерних бројила.
Наиме, ЈП Електропривреда Србије и ЈП Електромрежа Србије су јавна предузећа којима је поверена на управљање имовина велике вредности, односно стратешки ресурси државе Србије. Доношењем Закона о енергетици и прописима донетим на основу овог Закона, јасно су регулисане обавезе свих учесника на организованом тржишту електричне енергије, чији је оператор и администратор ЈП Електромрежа Србије.
Анализом само једног сегмента пословања, а то је трговина на велико електричном енергијом, постоји сумња да се та трговина одвијала на штету ЈП Електропривреде Србије, а у корист лиценцираних трговаца.
Ту сумњу поткрепљује чињеница да енергетски биланси у којима су исказани извоз, увоз и трговина електричном енергијом међу лиценцираним трговцима на тржишту Србије, а које су Савету доставили, ЈП Електропривреда и ЈП Електромрежа, се вишеструко разликују, а морали би бити истоветни. Поставља се питање која је улога јавног предузећа Електромрежа, које по законској регулативи о његовом оснивању и пословању има обавезу да води прецизне евиденције о трговини електричном енергијом и да све податке које добија од лиценцираних трговаца контролише.
Није јасно какву то енергетску избалансираност врше ова два предузећа када се не зна шта је стварна количина електричне енергије којом се тргује. Непостојање праве информације указује да је на тржишту електричне енергије у Србији хаотично стање и да интерес имају трговци тргујући са Електропривредом, имајући у виду њихове промете и остварене девизне приходе.
ЈП Електропривреда је по подацима Управе царине, само по основу разлике у увозној и извозној цени електричне енергије, у посматраном периоду од три године, остварила мање приходе од око 30 милиона евра.
Због изузетно великих расхода, не само по основу промета електричне енергије, већ и плаћања пореских обавеза, Савет је дао препоруку Влади да од надлежних институција тражи хитно преиспитивање свих околности у вези трговине електричном енергијом међу лиценцираним трговцима.
Као и све остале препоруке, Савета ни ова препорука није имала никаквог ефекта, напротив, надлежни из оба предузећа ЈП Електропривреде и ЈП Електромреже су неаргументовано у медијима оспоравали Извештај Савета.
Набавка бројила и опреме
На основу представке од грађана и документације достављене Савету, урађен је Извештај у коме је истакнуто да због давања квалификационих критеријума које домаће фирме не могу да испуне ЕПС је онемогућио домаћа предузећа да буду понуђачи, самостално или у конзорцијуму за испоруку електричних бројила и опреме. То је противно интересима друштва и принципима ЕБРД банке. Дакле, не само да се не фаворизује домаћа привреда него се онемогућава њено учествовање на тендеру.
У Србији двадесет година постоје произвођачи бројила, комуникационих модема, софтвера, ормана, монтажерске фирме, као и лабораторије за оверу бројила. Smart бројило домаће производње уведено је у ЕПС 1995. године. Домаћи произвођачи су задовољавали све потребе ЕПС-а од 1992. године у отвореној конкуренцији са страним фирмама. Овим тендером ЕПС је задао критеријуме тако што је припремио терен да страни понуђачи добију посао са бројилима у Србији, прво овај тендер од 60 милиона евра, а онда и посао за три милиона бројила за 700 милиона евра. То што је ЕПС оставио могућност да домаћи произвођач буде подизвођач нема никакав значај, јер сваки понуђач има интерес да прода своје бројило и опрему, па неће тражити да набави бројило од подизвођача.
Поред квалификационих критеријума које је ЕПС одредио и сам концепт набавке на основу кога је урађена Студија изводљивости има битне недостатке који се директно одражавају на техничку оправданост решења и економску исплативост. Савет је тада нагласио, да је у самој Студији изводљивости истакнуто да је набавка бројила економски исплатива, али да је набавка комуникационе инфраструктуре у том тренутку веома ризична, јер се технологија за комуникациону инфраструктуру налази у интензивном развоју и да постоје неуспешни smart metering пројекти широм Европе. Због свега наведеног Савет је препоручио Влади да преиспита ЕПС-ов концепт набавке IT и мерне инфраструктуре уређаја и интеграције, као и квалификационе услове тендера. Такође, препорука је била и да се укључи стручна јавност, која би предложила технички оправдано решење, економски најисплативије, које има сву потребну функционалност за: очитавање обрачунских података са бројила; доставу обрачунских података снабдевачу; надзор и контролу места мерења, као и одржавање мерних уређаја.
 
Pre 10 dana sam prešao preko brane Radoinjskog jezera, mislim da je vodostaj jedno 2m ispod standardnog. Juče je jedan prijatelj objavio fotografiju sa Kokinog broda i mislim da je vodostaj nešto niži, a možda mi se učinilo. Bilo je prethodnih dana padavina u tom kraju ali ne znam koliko je uticalo na akumulacije.
Sjeničko je osetno praznije, na Radoinjskom osciluje nekoliko metara, a trenutno je Zlatarsko najstabilnije sa 3-4m ispod kote.
Reklo bi se da sada ekonomišu i rade onako kako je i predviđeno, da jedna voda nekoliko puta pravi struju.
Spasava nas što su dotoci ogromni, a očigledno je da nam je niska pogonska spremnost sistema.
Sas se vidi koliko je blago rhe BB i toga če nam trebati sve više.
Nastaje veliki jaz između dnevnih i noćnih cena zbog sve veće razlike u potrošnji. Naša proizvodnja se zasniva na stabilnoj proizvodnji Obrenovca i Đerdapa, a sistem drinsko-limskih zamišljen je da pegla tu razliku, ali ovakav kakav je sad, više nije dovoljan.
Pošto Obrenovac retko prelazi 1800MW (a setimo se njegovih mogućnosti), treba nam još jedan deo drimsko-limskog sistema, zamišljen šezdesetih kada i ostatak, ali pošto nije bilo potrebe, ostavljen je da sačeka neka bolja vremena. A njih nikako. Naprotiv!
I umesto gluposti sa Expomnna koje se troše ogromne pare, trebalo je početi već gradnju Bistrice 2.
 
Čačkaju nešto, ali sve dok se ne potpiše neki definitivni ugovor o izgradnji ovo je na dugačkom štapu. Inače put Kokin brod - Priboj je rekonstruisan pre 2 godine, a Bistrica - Priboj je verovatno trenutno najlošiji put u Srbiji.

 
Sve službe u Priboju su dobile zvanično dopise o izmeštanju svojih instalacija zbog RHE, to sam saznao od jednog zaposlenog u JP. Izmešta se put Bistrica - Priboj, kao i put Kokin Brod - Priboj, i razne instalacije na toj trasi, voda, struja...
 
Ovih dana se bas razvaljujemo od uvoza, Izvoz bude samo uvece i to u smesnim iznosima. Djerdap koliko vidim stalno radi na max, Vlasina i Pirot onako, ali koliko vidim Drimsko-Limski sistem bas bas lose.
Do kada se radi remont RHE Bajina Basta?

Drugo vidim da Rusi u Pancevu neprekidno proizvode u svojoj gasnoj elektrani, dok nase TE TO NS i Zrenjanin ne rade mesecima. Pa zar nije jeftinije pustiti ih u rad u vrsnim satima nego uvoziti megavat za 300-400€?
 
Ovih dana se bas razvaljujemo od uvoza, Izvoz bude samo uvece i to u smesnim iznosima. Djerdap koliko vidim stalno radi na max, Vlasina i Pirot onako, ali koliko vidim Drimsko-Limski sistem bas bas lose.
Do kada se radi remont RHE Bajina Basta?

Drugo vidim da Rusi u Pancevu neprekidno proizvode u svojoj gasnoj elektrani, dok nase TE TO NS i Zrenjanin ne rade mesecima. Pa zar nije jeftinije pustiti ih u rad u vrsnim satima nego uvoziti megavat za 300-400€?
Разваљујемо се од увоза пошто од 4GW инсталисане снаге на прагу термоелектрана производимо само 2GW, ваљда су ремонти у току.

ТЕ-ТО НС и ЗР су гасни котлови, не пале се на прекидач већ више од 12ч траје паљење које потроши доста гаса и прилично су неефикасан извор електричне енергије.

Електричну енергију увозимо али не мислите да се увози по дан унапред ценама које су астрономске и које видите на порталу, ЕПС углавном купује и продаје 6м унапред што су потпуно друге цене а део добити коју оствари у првом тромесечју обично потроши у другом и трећем. Није важно шта се дешава у дану или месецу у промету енергијом већ су једино меродавне паре и извештаје о томе можете видети овде: https://www.eps.rs/cir/Pages/Izvestaji.aspx
 
Разваљујемо се од увоза пошто од 4GW инсталисане снаге на прагу термоелектрана производимо само 2GW, ваљда су ремонти у току.

ТЕ-ТО НС и ЗР су гасни котлови, не пале се на прекидач већ више од 12ч траје паљење које потроши доста гаса и прилично су неефикасан извор електричне енергије.

Електричну енергију увозимо али не мислите да се увози по дан унапред ценама које су астрономске и које видите на порталу, ЕПС углавном купује и продаје 6м унапред што су потпуно друге цене а део добити коју оствари у првом тромесечју обично потроши у другом и трећем. Није важно шта се дешава у дану или месецу у промету енергијом већ су једино меродавне паре и извештаје о томе можете видети овде: https://www.eps.rs/cir/Pages/Izvestaji.aspx

Kakve su sanse za onu pricu da se TE Morava i TE Kolubara prebace na gas? Video sam da je narucena studija jos pre koju godinu i navodno ta ulaganja ne bi bila preterano skupa?
 
Да ли ће и када на порталу бити омогућено да се прати производња спалионице у Винчи, соларне електране у Поморављу, али и микро соларних произвођача-домаћинстава?
 

 
Да ли ће и када на порталу бити омогућено да се прати производња спалионице у Винчи, соларне електране у Поморављу, али и микро соларних произвођача-домаћинстава?

Za domacinstva proizvodjace verovatno nikad, a za druge solarne elektrane negde je bilo objasnjenje da nisu na sajtu EMS zato sto nisu povezane na visokonaponsku mrezu. Da li je to istina ne znam.
 
Vrh