Šta je novo?

Energetika

Zanimljiv izveštaj, mada potencijalno sumnjiv zbog očiglednog isticanja političkih faktora, tj oslobađanja od Ruskog gasa. Takođe pri površnom pogledu mi deluje da su vrlo malo obratili pažnju na problem balansiranja tolikog rasta obnovljivih izvora. Naravno da sve to može i da bi kao konačno stanje bilo poželjno, ali koliko bi koštalo, i za koje vreme može da se izvede a da nema veće ekonomske štete i da jednu političku zavisnost ne zamenimo drugom (recimo zbog prevelikog oslanjanja na balansiranje pomoću interkonekcija sa drugim zemljama)? Plus tehnički problemi i potencijalno povećan nivo rizika za stabilnost mreže. Sve ovo je bitno komplikovaniji problem nego što se u ovom izveštaju izgleda predstavlja.



Kompletan izveštaj
Балансирање интермитентних извора са једне на другу страну континента је један наратив који се форсира од по мени или веома малициозних или веома некомпетентних људи.

Ако имате извор са расположивошћу 30% до 40% (ветар) то значи да најмање морате да имате 2,5х до 3,3х више инсталисаних капацитета али и преносни систем који ће све те GW да довуче из Северног мора нпр. до Србије без проблема. За извор од 15% до 20% (солар) рачуница је још луђа. Ову причу гурају произвођачи ОИЕ опреме и гасних електрана.

Ако хоћете локално да складиштите нпр. у Србији треба вам најмање 4TWh складиште са 4GW инсталисане снаге. Садашње и све планиране РХЕ су 1TWh а ми смо ултра богати са РХЕ потенцијалима по глави становника у односу на све друге око нас. По пројектованим ценама батеријских складишта до 2050 https://www.nrel.gov/docs/fy23osti/85332.pdf од нека буде најниже могуће 200$/kWh то испадне да треба додатно $600.000.000.000 за животни век батеријског складишта (нека буде 30+ година). Наратив да ће нешто појефтинити 1000х је за наивне, не може јефтиније од цене сировине.

Све ово значи да ако се деси већи продор солара и ветра једино су рентабилна хемијска складишта енергије тј. треба вам гасних електрана укупне снаге једнаке вршној снази као и складишта величине пар Банатских Дворова.

Гасни лоби гура солар и ветар а пошто ЕУ нема довољно гаса за ово планинарење онда остаје да онај ко буде контролисао гас ка ЕУ контролише ЕУ.

Из овог разлога ЕУ земље које покушавају да остану слободне гурају нуклеарну енергетику.
 
Poslednja izmena:
1721206538648.png


Оде увоз небу под облаке баш кад нам кажу да има довољно наше производње.

Марфи не спава.
 
Има ли човечанство у овом моменту технологију да гаси пожаре литијумских акумулатора. Оно што сам ја до сада видео, то је просто немогуће угасити. А у питању су били тротинети и телефони. Како изгледа кад се запали акумулатор енергије који може читава насеља или индустрију да напаја пола дана, не смем ни да замислим.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Има ли човечанство у овом моменту технологију да гаси пожаре литијумских акумулатора. Оно што сам ја до сада видео, то је просто немогуће угасити. А у питању су били тротинети и телефони. Како изгледа кад се запали акумулатор енергије који може читава насеља или индустрију да напаја пола дана, не смем ни да замислим.
Ако дође до пожара (а нови развој и стандарди то чине све теже могућим) изгори само тај модул у батеријском складишту. Пошто се ти пожари не могу гасити (у самој ћелији је и гориво и извор кисеоника) већ се чека да сами изгоре велика пажња се посвећује пројектовању складишта које спречава преношење пожара са једног модула на други, тј. ланчани ефекат.

Види се и на пожару прве генерације Теслине батерије за складишта да није дошло до даљег ширења.


Батерије које при раду емитују водоник су много већи проблем а са њима радимо ево цео век. У свакој електрани постоји батеријска резерва напајања за командно напајање.
 
Умемо да се боримо са експлозијом, и то је већ добро опробана технологија, али овде је управо тај везани кисеоник проблем. Дај Боже да су примењене мере довољне за спречавање настајања и ширења пожара.
 
Kako trenutno stoje stvari, natrijumsku baterije izgledaju kao perspektivnija tehnologija od litijumskih kada je u pitanju "veleskladištenje" (ili zapravo bilo koji oblik skladištenja energije koji nije pokretan - tj. gde "gustina energije" nije presudni faktor).
 
Mislim da smo danas obrnuli igricu sa 1834MW uvoza u jednom trenutku. Bravo za prenosni sistem koji to uspeva da izdrzi.
 
Има ли човечанство у овом моменту технологију да гаси пожаре литијумских акумулатора. Оно што сам ја до сада видео, то је просто немогуће угасити. А у питању су били тротинети и телефони. Како изгледа кад се запали акумулатор енергије који може читава насеља или индустрију да напаја пола дана, не смем ни да замислим.
Ukratko, baterije za skladista nisu iste kao za vozila.
Za vozila su potrebne baterija koje po jedinici mase i zapremine imaju sto vise skladistene energije.
U skladistima nije bitna tezina i gabariti, vec cena po kapacitetu.
 
12.07.2024.

Rekordno visoke temperature širom Jugoistočne Evrope, koje su danima oko 40 stepeni Celzijusa, povećale su potrošnju električne energije, ali stručnjaci to ne vide, kao glavni razlog za rekordan rast cena na berzama od 50 do čak 170 odsto. Oni uzroke vide pre svega u smanjenju prenosnih kapaciteta između Evrope i Mađarske, ali i između Srbije i Mađarske i Bugarske i Rumunije, ali i u kašnjenju u dostizanju pune proizvodnje nuklearke Kozloduj, smanjenoj proizvodnji termoelektrana na ugalj, izvozu umesto uvoza iz Ukrajine.

Najveći skok cene su zabeležile na mađarskoj berzi HUPX za isporuke u satima od 20 do 23 gde su cene dostizale i neverovatnih 940 evra za megavat-sat (MWh) u odnosu na oko 350 evra prethodne nedelje. Prosečna cena na dan-unapred tržištu u toku ove nedelje bila je oko 200 evra po MWh, dok je u sedmici pre bila oko 120 evra. Ovakve cene na mađarskoj berzi nisu zabeležene od 2022, kada je bila energetska kriza.

Talas je odmah zahvatio Rumuniju, gde je satna cena na berzi OPCOM dostizala 700 evra (prethodne nedelje najviša je bila oko 350), i Bugarsku gde je na IBEX-u bila oko 500 evra (365 evra). A, onda se proširio i na Grčku, Hrvatsku, Srbiju.

U Hrvatskoj je cena na CROPEX-u dostigla 390 evra, a Srbiji na SEEPEX-u je prešla 400 evra (prethodne nedelje najviša cena je bila 125 evra). Smirivanja teško da će biti jer se toplotni talas nastavlja i sledeće nedelje, a uzroci koji sada dovode do visokih cena neće biti otklonjeni.

 
U termo sektoru van sistema su samo i Kostolac B1 i TENT A2 a prozivodnja je samo 1500-1800MW. Znaci ovo sada je gore od Grcica.
 
ja bih pre rekao da su postrojenja u haosu, uvezene su ogromne kolicine uglja, uporno isticu da na deponijama ima 1.6 miliona tona, nemoguce da je do uglja.
Реално најмлађа термоелектрана нам је '91 годиште, ако се штедело деценијама на инвестицијама због куповине гласова ниском ценом електричне енергије мора да се шкртарило и на одржавању. Иначе термоелектране на угаљ се углавном пројектују са радним веком од 25+15 год. а главна опрема под притиском на 200.000ч. Можда је нереално очекивати да пред крај радног века раде на максималној снази?

TENT A 1,7GW 1970.
TENT B 1,3GW 1983.
TEKO B1 0,35GW 1987.
TEKO B2 0,35GW 1991.

Да не буде са електранама као у оном вицу:"Таман га научих гладовати а он црче".
 

Материјал за јавну расправу о нацрту развоја енергетике Србије је овде, коментари се могу доставити до 15.8.

Живи били па видели шта ће да испадне.
 
Vrh