Inače, htedoh samo da kažem nešto kratko na temu zelenih lobista itd. Da li ste vi, koji o njima dosta pišete ovde i na drugim temama, svesni da postoji i naftni lobi, da naftne kompanije primaju stotine milijardi dolara kroz razne subvencije (u državama gde se nafta vadi iz zemlje, kao i u državama gde se rafinira i plasira na tržište), da te kompanije imaju ogromna sredstva za sve oblike marketinga i propagande. Kao i da veliki procenat vesti i informacija koje postoje na netu o "zelenom lobiju" plasiraju upravo oni?
Najlakše je sagovornika obojiti i to kod nas prolazi decenijama.Crveni,pa crveno crni pa žuti i sada zeleni.
Ovih dana kompanija Nio je u Kini proslavila svoju 2,500-tu stanicu za brzu izmenu baterija kao i nov jeftiniji podbrend Onvo.
Do sada su potpisali sporazum sa 8 najvećih proizvođača automobila u Kini a poslednji u nizu je FAW.
Svi sada vidimo važnost i potrebu za magacinima energije.
Nova Nio stanica generacije 4 ima 23 baterije (raspon im je od 75kwh do 150kwh).
To znači da svaka od tih stanica inače veličine samo 3 klasična parking mesta ima i sebi od 1.5-2MWh na raspolaganju.
Pošto su logično te stanice svuda po gradu mogu odlično poslužiti kao ispomoć u satima vršne potrošnje.
Upravo i oni sami sada planiraju da ih uključe u elektroenergetski sistem kao ispomoć.
Politikom cena zamene po satima tokom dana se lako može regulisati da upravi u vršnim satima budu na usluzi mreži.
Od države se očekuje da promoviše taj vid elektro vozila kroz javne službe,taksi i ako ima prostrora i kroz subvencije.
Time bi situacija bila winwin i za kompaniju Nio i za partnere i za grad.
Sam koncept zamene baterija tj iznajmljivanja bateije ili BAAS usluge u ovoj ranoj fazi razvoja elektromobilnosti bi kod gradjana ulio poverenje jer zamena traje 3 do 4 minuta,zakazuje se aplikacijom.
Dalje korisnik nema nikakvu brigu o starosti baterije,o njemom servisu itd.
Kada prodaje polovnjak novi kupac takodje potpisuje pretplatu i samom tim vrednost automobila ne pada vrtoglavo kao sada.
Takodje za nekoga ko putuje van grada ,iznajmljuje veću bateriju a ko je stalno po gradu onu najmanju jer mu manja težina daje i manju potrošnju i veću nosivist vozila,ovo je posebno važno za dostavna vozila.
Same stanice su prikačene na priključak od recimo 400V/0.4/0,8MW upravo onoliko koliko je danas potrebno za samo jedan ili dva ormana jednog brzog DC punjača sa 2 priključka
Samim tim cena energije je manja po krajnjeg korisnika.
Baterije se ne maltretiraju extra brzim punjenjem a njihov kvalitet kontroliše elktronika i problematične se izbacuju iz upotrebe.
Na taj način se lakše prati životni put baterije.
Baterije su uvek u istom kućištu i njihovim napretkom menja se unutrašnjost a ne i spoljni gabariti pa se lakše menja tehnologija.
Kad za XX godina tehnilogija ponudi zaista brzo punjenje te stanoce će ostati kao podrška mreži.
A u stvari šta smo dobili
Svako ima svoju veličinu baterije,svako gura svoj standard.
Energija stoji na parkinzima u automobilu na hladnoći neiskorišćena,imamo ogromne gubitke.Mnogi kojima bi elektropogon koristio zbog svih problema koje vidimo odustaju od prelaska.
Polovan automobil niko ne želi da kupi,probleme sa osiguranjem jer su popravke ogromne a i kao posledica raznih standarda jedne mlade tehnologije.
Nasuprot tome gradimo baterijska skladišta i dupliramo kapacitete a za mrežu punjača rezervišemo ogromnu energiju i ulažemo u promene prenosnoj mreži.
Mislim da smo zabrljali na početku.
