Šta je novo?

Energetika

Inače kod obnovoljivih izvora, zanimljiva ideja u poseldnje dve godine, a Finci su već izradili jednu takvu "bateriju" - "peščana baterija". U čemu je caka, kada ima viška energije bilo iz mreže, bilo iz lokalnih izvora (vetrenjače, solari) bilo iz direktnih sunčanih toplotnih kolektora, višak energije se odvodi na zagrevanje peska. Pesak u "akumulatoru" je ugrejan na 600 stepeni. Akumulator je dvostruko termalno izolovan čelični silos (a može biti i pogodno ukopan). Jedan takav silos sa 100 tona peska ima kapacitet od 8MWh.
U povratnom ciklusu, toplota peska se preko izmenjivača toplote odvodi kao direktna termalna energija za zagrevanje objekata, a pošto je temperatura 600 C, drugi ciklus je u stanju da koristi cirkulaciju vode koja se pretvara u paru i vodi na parnu turbinu za direkntu proizvodnju električne energije.

Generalno pesak je odličan za skladištenje toplote, po Fincima u stanju je da drži veliku količinu toplote i do punog pražnjenja sve uskladištene toplotne enrgije može proći i do dva meseca. Pri tome pesak se dopunjava toplotom maltene na dnevnom nivou pa se to nikada ni ne prazni do maksimuma. Sistem ima relativno malo visokotehnoloških elemenata, samo izmenjivači toplote. Koliko će sistem zaživeti videće se, ali oni procenjuju da je ovo relativno dobar način da se energija uskladišti kada je ima i koristi na odgovarajući način kada je nema. Pa i da se koristi samo i isključivo za zagrevanje, to opet oslobađa električnu mrežu opterećenja za grejanje, ili prosto smanjuje potrošnju fosilnih goriva za grejanje an vrlo prihvatljiv i ne preterano komplikovan način.
Pri tome nema nekih preterano visokih zahteva u pogledu sastava ii granulacije peska, on tvrde da i teže da koriste pesak koji nije veiskog kvaliteta i potreban za građevinsku industiju već upravo ono što njima ne odgovara.
 
Negde sam pročitao da imaju problem sa abrazivnim delovanjem peska na turbinu i elemente transportnog kola koja ga usisava pri tom procesu unutar skladišta.
Ali i to rešavaju.Svakako zanimljiva tehnologija.
 
Koliko sam ja ukapirao, pesak se ne transportuje niti putuje kroz sistem jednom kada se naspe u silos. Kroz pesak su razvučene cevi kojima cirkuliše fluid do/od izmenjivača toplote, direktni grejači kada se zagreva električnom energijom. Pesak kroz turbinu sigurno ne ide, već samo vodena para koja nastaje kada se propumpa voda kroz cevi "zatrpane" u pregrejan pesak.
 
Koliko sam ja ukapirao, pesak se ne transportuje niti putuje kroz sistem jednom kada se naspe u silos. Kroz pesak su razvučene cevi kojima cirkuliše fluid do/od izmenjivača toplote, direktni grejači kada se zagreva električnom energijom. Pesak kroz turbinu sigurno ne ide, već samo vodena para koja nastaje kada se propumpa voda kroz cevi "zatrpane" u pregrejan pesak.
Gledao sam još pre 2god ceo proces(pominjali su neki bazen itd) ali nisam baš obratio pažnju u kom delu procesa,ali sam prilično siguran da ima taj neki problem jer mi je to ostalo u sećanju.E sad moje izvinjenje ako sam pogrešio.
 
Inače kod obnovoljivih izvora, zanimljiva ideja u poseldnje dve godine, a Finci su već izradili jednu takvu "bateriju" - "peščana baterija". U čemu je caka, kada ima viška energije bilo iz mreže, bilo iz lokalnih izvora (vetrenjače, solari) bilo iz direktnih sunčanih toplotnih kolektora, višak energije se odvodi na zagrevanje peska. Pesak u "akumulatoru" je ugrejan na 600 stepeni. Akumulator je dvostruko termalno izolovan čelični silos (a može biti i pogodno ukopan). Jedan takav silos sa 100 tona peska ima kapacitet od 8MWh.
U povratnom ciklusu, toplota peska se preko izmenjivača toplote odvodi kao direktna termalna energija za zagrevanje objekata, a pošto je temperatura 600 C, drugi ciklus je u stanju da koristi cirkulaciju vode koja se pretvara u paru i vodi na parnu turbinu za direkntu proizvodnju električne energije.

Generalno pesak je odličan za skladištenje toplote, po Fincima u stanju je da drži veliku količinu toplote i do punog pražnjenja sve uskladištene toplotne enrgije može proći i do dva meseca. Pri tome pesak se dopunjava toplotom maltene na dnevnom nivou pa se to nikada ni ne prazni do maksimuma. Sistem ima relativno malo visokotehnoloških elemenata, samo izmenjivači toplote. Koliko će sistem zaživeti videće se, ali oni procenjuju da je ovo relativno dobar način da se energija uskladišti kada je ima i koristi na odgovarajući način kada je nema. Pa i da se koristi samo i isključivo za zagrevanje, to opet oslobađa električnu mrežu opterećenja za grejanje, ili prosto smanjuje potrošnju fosilnih goriva za grejanje an vrlo prihvatljiv i ne preterano komplikovan način.
Pri tome nema nekih preterano visokih zahteva u pogledu sastava ii granulacije peska, on tvrde da i teže da koriste pesak koji nije veiskog kvaliteta i potreban za građevinsku industiju već upravo ono što njima ne odgovara.
Има много врста складишта топлотне енергије https://en.wikipedia.org/wiki/Thermal_energy_storage
Већина је користила ТА пећ, загрејете јефтином електричном енергијом опеку високог топлотног капацитета и онда користите ту топлоту касније помоћу вентилатора који дува ваздух преко опеке.

Сиротиња је и богу тешка тако да државе које немају јефтине начине складиштења енергије морају да користе егзотичније, скупље и неефикасније типове складишта.

Интересантна су:
1. Дугорочна складишта топлотне енергије за грејање где се топлотном пумпом лети топлота транспортује флуидом кроз цеви у складиште од камена или бетона изоловано испод објекта или велике изоловане базене са водом а онда се зими из тог складишта опет топлотном пумпом транспортује енергија назад. Ово решење би по мени било веома важно користити код нас кад би електрификовали резиденцијално грејање и хлађење топлотним пумпама пошто топлотне пумпе имају драстично бољи степен корисности када је виша температура топлотног извора зими или нижа лети.
2. Нуклеарна електрана која стално ради на номиналној снази али уместо да има реверзибилну хидроелектрану која би компензовала променљиву потрошњу она кад има вишак енергије прегрејану пару кроз паровод и измењивач шаље ка складишту топлотне енергије где се течне соли загревају и складиште те кад има мањка енергије соли из складишта загревају пару и тиме додају енергију у систем.
 
Da termoakumulacione peći su jedno vreme bile vrlo uobičajene, i neki su ih koristili kao primarni način grejanja, drugi samo za dogrevanje.
isti princip su i stare kaljeve peći. Ne znam kako smo vremenom prosto odustali od dokazano korisnih i efikasnih načina skladištenja toplote i adekvatnog korišćenja naknadno kada ustreba. Da, možda su bile kabaste i fiksne (kaljeve peći) i vrlo teške (termoakumulacione), ali to je bilo neophodno zbog načina rada i medija u koji skladište toplotu, a da je radilo posao - radilo je. Ovo sa peskom mi se učinilo vrlo zanimljivim rešenjem jer može biti ugrejan na vrlo visoke temperature.
 
Da termoakumulacione peći su jedno vreme bile vrlo uobičajene, i neki su ih koristili kao primarni način grejanja, drugi samo za dogrevanje.
Prvo da podsetim da je noću jeftinija cena struje i to četiri puta (4x). Zato oduvek koristim TA grejanje, ali na specifičan način. Sakupio sam iz starih i odbačenih TA peći TA-elemente, one teže cigle braon boje, i naredjao ih u zid 85x85cm širine 17-18cm. Iza njega sam na udaljenosti od 5cm postavio infracrvenu/kvarcnu grejalicu sa 3 štapa po 1.000W. Taj "zid" od naredjanih TA-cigli ima oko 100Kg i za 8h se prilično zagreje iako deo toplote greje i vazduh. Dakle nema ventilatora koji bi izbacivao topli vazduh, već taj "zid" od TA-cigli polako otpušta toplotu.
 
Poslednja izmena:
1. Дугорочна складишта топлотне енергије за грејање где се топлотном пумпом лети топлота транспортује флуидом кроз цеви у складиште од камена или бетона изоловано испод објекта или велике изоловане базене са водом а онда се зими из тог складишта опет топлотном пумпом транспортује енергија назад. Ово решење би по мени било веома важно користити код нас кад би електрификовали резиденцијално грејање и хлађење топлотним пумпама пошто топлотне пумпе имају драстично бољи степен корисности када је виша температура топлотног извора зими или нижа лети.
Nema nekih koristi od takvog sistema, jer je razlika temperature vode na ulazu i izlazu u izmenjivač relativno mala. Najveća efikasnost se uglavnom postiže kada je delta T oko 5 C°. Naravno zavisi od samog izmenjivača, ali je prilično optimistično ocekivanje da ce voda ostati zagrejana od leta do zime.
 
Nema nekih koristi od takvog sistema, jer je razlika temperature vode na ulazu i izlazu u izmenjivač relativno mala. Najveća efikasnost se uglavnom postiže kada je delta T oko 5 C°. Naravno zavisi od samog izmenjivača, ali je prilično optimistično ocekivanje da ce voda ostati zagrejana od leta do zime.
Moжда нисам био јасан.

Корист је у већој енергетској ефикасности топлотне пумпе а нема везе са измењивачем топлоте. Чак се користи и без топлотне пумпе већ само са циркулационом пумпом. Промена температуре складишта топлотне енергије је веома мала па су и губици мањи. Ово решење се већ користи у Европи за куће ниске и нулте енергетске потрошње.

Више детаља можете видети овде https://en.wikipedia.org/wiki/Seasonal_thermal_energy_storage
 
Nema nekih koristi od takvog sistema, jer je razlika temperature vode na ulazu i izlazu u izmenjivač relativno mala. Najveća efikasnost se uglavnom postiže kada je delta T oko 5 C°. Naravno zavisi od samog izmenjivača, ali je prilično optimistično ocekivanje da ce voda ostati zagrejana od leta do zime.
1686121462603.png

1686121609645.png

 
Moжда нисам био јасан.

Корист је у већој енергетској ефикасности топлотне пумпе а нема везе са измењивачем топлоте.
Kako misliš nema veze sa izmenjivačem toplote kada je to najbitniji deo toplotne pumpe ?
 
У ЕПС-у је вазда било изузетних људи, изузетних стручњака. Коначно су они мало дошли до изражаја, додуше не намером власти, него док не доведу нове поверенике или неке странце.
 
Kako misliš nema veze sa izmenjivačem toplote kada je to najbitniji deo toplotne pumpe ?
Само се не разумемо. Топлотна пумпа је систем по Карноовом циклусу направљен од компресора, испаривача, кондензатора и експанзионог вентила. Испаривач и кондензатор јесу измењивачи топлоте али енергетска ефикасност топлотне пумпе (колико Ј мораш уложити да би пренео 1 Ј топлотне енергије) зависи од разлике температура топлотног извора и топлотног понора као и избора радног флуида.
 
али енергетска ефикасност топлотне пумпе (колико Ј мораш уложити да би пренео 1 Ј топлотне енергије) зависи од разлике температура топлотног извора и топлотног понора као и избора радног флуида.
Rekao bih da je upravo na ovo Dart mislio.
Дугорочна складишта топлотне енергије за грејање где се топлотном пумпом лети топлота транспортује флуидом кроз цеви у складиште од камена или бетона изоловано испод објекта или велике изоловане базене са водом а онда се зими из тог складишта опет топлотном пумпом транспортује енергија назад.
Neekonomicno je da leti koristis TP da bi podigao temperaturu u skladištu. Za zimsku situaciju kad povlaciš energiju je potpuno opravdano
 
Не бих се сложио да је проблем у нуклеаркама већ у следећем:

Надзор је кључан, у EDF-у је фокус померен са друштвене добробити на краткорочни профит, те су престали са улагањима у одржавање и квалитетан кадар а надзор постављен од стране државе није реаговао. Нема то никакве везе са нуклеаркама већ са политичарима који жртвују дугорочни интерес друштва за краткорочну добит на изборима.

ПС. Пошто сам можда био превише суптилан - Вештачки су ограничили цене да би одржали социјални мир, ораничили инвестиције у нове капацитете, испумпавали добит од трговине електричне енергије и сад се чуде откуд нове електране скупе и где су фондови за деконструкцију угашених нуклеарних реактора?
Sad zamislite kako bi to sve moglo da izgleda kod nas.
 
Da li je ovo istina

Naime, ovih dana je u ime SSP-a, Dušan Nikezić izjavio da Ministarstvo finansija Srbije nije NIS-u naplatilo porez na ekstra profit od 300 miliona evra i nije uzela dividendu po osnovu državnog suvlasništva u toj kompaniji od 238 miliona evra, a nije naplatilo ni 111 miliona evra za male akcionare. Tako je Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja Rusima ne naplaćuje porez na ekstra profit, pa je NIS-u omogućila prošle godine profit od 600 miliona evra.

izvor https://novimagazin.rs
 
Sad zamislite kako bi to sve moglo da izgleda kod nas.
40 година (1950до 1990) су наши људи, стручњаци и фирме градили електроенергетски систем, животе уложили у њега. Радни век људи и опреме је пројектован на 40 година али ето издржали су и дуже. Тај систем је преживео 90-е, ратове, бомбардовања, острвски рад уз велике последице на људе и опрему али превише је крпеља на матором керу.

Последњи живи градитељи и прегалници ЕПС-а имају преко 70 година, част ми је што сам неке упознао, шта ћемо сад кад имамо вишак запослених а мањак радника?

Власник ЕПС-а, народ Србије, је дозволио да ЕПС-ом у задњих 30 година руководи група стручњака потеклих из ЕПС-а само два пута и то у периоду укупно краћем од 3 године, изгледа да су узалуд имали лектиру у школи https://domanovic.org/2013/10/17/vodja-1/

Вишедеценијски однос према једном од стубова нашег друштва се може сажети у:
"Тегли вранче, немој стати,
не мириши траву, не осећај вир.
Награду за труде небо ће ти дати,
мрачну добру раку и вечити мир."

Српски инжењери могу све, доста чак и боље од других у свету, али их је све мање а ових експерата којима је највећи енергетски објекат којим су управљали фен за косу све више.

Хоћемо ли да опстанемо или нестанемо? На нама је!
 
Tekst je maliciozno napisan, jer u Srbiji nema tog poreza na ekstra profit. Takođe kompanija sama odlučuje da li ce profit reinvestirati ili će ga isplatiti akcionarima u vidu dividende.

Sa druge strane vrlo su upitne cene goriva koje ograničava vlada kada je NIS ostvario nikada veći profit. Prvo to treba preispitati, pa uvesti porez na ekstra profit jer je stvarno ogroman.
 
Српски инжењери могу све, доста чак и боље од других у свету, али [...]
Ne sumnjam ja u inženjere. Na kraju krajeva, nisu ni francuski inženjeri krivi za kuršlus u kome se tamošnje "jato" nuklearki trenutno nalazi.

Treba biti svestan kakve smo političare "birali" u zadnjih 30+ godina i pametno određivati strategije kako bi im smanjili prilike da nas potpuno upropaste. Jedna takva strategija bi mogla da se zove "ne stavljati sva jaja u istu korpu".
 
"Rast cena struje na tržištu i istovremeno politika zamrzavanja cena struje za stanovništvo, ali i privredu gurnula je EPS u cenovne makaze.
Tako je ova kompanija uvozila struju za prosečno 247,76 evra po megavatsatu, a na slobodnom tržištu prodavala za prosečno 71,5 evra po megavatsatu.
Prosečna cena za stanovništvo prošle godine iznosila je oko 31,7 evra po megavatsatu."

"Pozitivno poslovanje u poslednjem kvartalu prošle godine nastavljeno je u prva tri meseca 2023. kada je EPS ostvario dobit od 34,5 milijardi dinara ili blizu 300 miliona evra."

 

Биографије чланова НО:


Статут АД ЕПС у коме су дефинисане одговорности и овлашћења Скупштине, НО и ИО:


ПС: Моје тренутно мишљење..... ИО у коме је и генерални директор има веома мала овлашћења.
 
Poslednja izmena:
Ovih dana na krov jedne firme postavljamo panele. Zbog proizvodnog procesa izabrali smo model povezivanja bez prodaje viškova već samo za potrebe preduzeća
Sistem se izvodi tako što izvode invertera kačimo posle brojila na instalaciju objekta. Uz inverter se postavlja automatika koja upravlja inverterom i obezbeđuje da njegova snaga uvek bude niža od trenutnih potreba fabrike tako da se ne može desiti da se "višak" od sunca vrati u mrežu. U idealnom slučaju iz mreže će se uzimati nula.

Ovakav sistem ne zahteva nikakvu papirologiju od strane EPS.
 
Vrh