dragan
Professional
RHE "B.Bašta" pumpa svaku noć u jezero Zaovine jer je tada jeftinija struja, a danju proizvodi struju.Мада ни РХЕ не могу да реше највећи проблем у разлици у цени, а то су ситуације ниске цене на пролеће и високе зими.
RHE "B.Bašta" pumpa svaku noć u jezero Zaovine jer je tada jeftinija struja, a danju proizvodi struju.Мада ни РХЕ не могу да реше највећи проблем у разлици у цени, а то су ситуације ниске цене на пролеће и високе зими.
Слажем се. Али само у случају да је потребно пеглање што не видим да је у Србији случај.Батерије су боље за пеглање производње на дистрибутивном нивоу.
Осим ако већи део електроенергетског система не пређе на микрогенерацију на дистрибутивном нивоу нема вишка производње на дистробутивном нивоу, већа је потрошња од производње.Са једне стране због вишка производње на дистрибутивном нивоу долази до проблема са напоном а са друге стране сувише су велики губици да се ова енергија са нижег напона пребаци у РХЕ.
Тачно је да батерије омогућавају трговање на дневном тржишту, исто као и РХЕ, само је праг финансирања за улазак у трговину нижи али је зато период поврата уложеног драстично дужи осим у специфичним електроенергетским системима (Аустралија).Идеја ових батерија је да смање трошкове балансирања ОИЕ (по новом закону ЕПС није дужан да бесплатно врши балансирање а балансна енергија је скупља) а са друге стране произвођач може да их користи да акумулилише енергију и продаје је кад је цена већа.
Члан 67б
Одлагање прикључења на преносном систему не примењује се на електране које користе варијабилне обновљиве изворе енергије, ако подносилац захтева за израду студије прикључења:
1) обезбеди нови капацитет за пружање помоћне услуге секундарнe резервe који ће бити понуђен оператору преносног система за системску услугу секундарне регулације фреквенције и снаге размене или
2) из сопствених постојећих производних капацитета издвоји нов капацитет за пружање помоћне услуге секундарне резерве и који ће бити понуђен оператору преносног система за системску услугу секундарне регулације фреквенције и снаге размене или
3) обезбеди да други учесник на тржишту, уместо њега, обезбеди нови капацитет за пружање помоћне услуге секундарне резерве и који ће бити понуђен оператору преносног система за системску услугу секундарне регулације фреквенције и снаге размене.
Регулациони опсег за пружање помоћне услуге из става 1. овог чланa мора да износи најмање 20% инсталисане активне снаге електране која користи варијабилне обновљиве изворе енергије.
Уколико произвођач уграђује батеријско складиште, капацитет тог складишта мора да буде најмање 0,4 MWh/MW инсталисане снаге електране.
Под новим капацитетом из става 1. овог члана сматра се синхрони производни модул или складиште електричне енергије оспособљено за рад у секундарној регулацији које није било расположиво оператору преносног система у тренутку израде важеће анализе адекватности.
Министарство ближе прописује начин доказивања испуњености услова из става 1. овог члана и члана 68б став 2. овог закона.
Електрана којa користи варијабилне обновљиве изворе енергије, за све време на које је прикључена на електроенергетски систем мора да има обезбеђен капацитет на територији Републике Србије за пружање помоћне услуге секундарне резерве који ће бити понуђен оператору преносног система у складу са законом којим се уређује енергетика.
То је проблем билансирања а не балансирања и не решава се са складиштима електричне енергије већ са складиштима хемијске енергије (угаљ или гас).Мада ни РХЕ не могу да реше највећи проблем у разлици у цени, а то су ситуације ниске цене на пролеће и високе зими.
Мада ни РХЕ не могу да реше највећи проблем у разлици у цени, а то су ситуације ниске цене на пролеће и високе зими.
Ово би био реалан сценарио у случају масовне појаве купаца-произвођача. тада би могло дођи до проблема у одређеним временским интервалима. Мада превентивно је ограничена инсталисана снага за купце-произвођаче па је такав сценарио мање вероватан.Осим ако већи део електроенергетског система не пређе на микрогенерацију на дистрибутивном нивоу нема вишка производње на дистробутивном нивоу, већа је потрошња од производње.
Да ради се о билансирању. Са тренутним хидро-термо миксом може да се калкулише са производњом из термоелектрана јер је производњу хороелектрана лако предвидети. Тада мође да се уштети угаљ али у сценарију где ОИЕ доминира то неће бити тако једноставно.То је проблем билансирања а не балансирања и не решава се са складиштима електричне енергије већ са складиштима хемијске енергије (угаљ или гас).
Трошкове балансирања је умањио тренутни закон о ОИЕ 35/2023 чланом 67б где није експлицитно наведено да ЕПС балансира већ имплицитно:
Kaко мислиш да им је најисплатније да обезбеде ове капацитете? Ако је то тренутно ЕПС шта ће да се деси кад ЕПС повећа учешће из ОИЕ, логично је да би своје капацитете за балансирање користио за пружање услуга секундарне регулације својим ОИЕ. Практично би могао да искористи свој капацитет за секундарну регулацију као залог за приоритет приликом прикључења свијох капацитета ОИЕЕлектрана којa користи варијабилне обновљиве изворе енергије, за све време на које је прикључена на електроенергетски систем мора да има обезбеђен капацитет на територији Републике Србије за пружање помоћне услуге секундарне резерве који ће бити понуђен оператору преносног система у складу са законом којим се уређује енергетика.
RHE Đerdap 3 - 2,4GW 484GWhĐerdap III može da iskoristi jeftinu struju kako bi napunio rezervoare na proleće i da onda tu vodu koristi kasnije u toku leta.
Bajina Bašta i buduća Bistrica to nikako ne mogu već služe da dnevno peglanje i eventualno nedeljno.
Dobra stvar kod recimo Bistrice je što ona ne radi samo za sebe već može da pomogne u vremenu velikih padavina i priliva vode da jedan deo iz Lima uskladišti u gornjem jezeru i tako em smanji rizik od poplava, em uskladišti vodu koja bi inače otišla uzalud preko brane. Ta voda može kasnije fazno da se ispusti-koristi za proizvodnju ne samo na Limu, već i na Drini pa konačno i na Đerdapu I i II.
Члан 676 говори да приоритет имају ОИЕ који обезбеде капацитете за секундарну регулацију. A каже и следеће:
Kaко мислиш да им је најисплатније да обезбеде ове капацитете? Ако је то тренутно ЕПС шта ће да се деси кад ЕПС повећа учешће из ОИЕ, логично је да би своје капацитете за балансирање користио за пружање услуга секундарне регулације својим ОИЕ. Практично би могао да искористи свој капацитет за секундарну регулацију као залог за приоритет приликом прикључења свијох капацитета ОИE
0,4МWh/MW je 24 минута! Ко има обавезу да испоручује енергију кад прође 24 минута пошто тада интермитентни произвођач више нема обавезу?Регулациони опсег за пружање помоћне услуге из става 1. овог чланa мора да износи најмање 20% инсталисане активне снаге електране која користи варијабилне обновљиве изворе енергије.
Уколико произвођач уграђује батеријско складиште, капацитет тог складишта мора да буде најмање 0,4 MWh/MW инсталисане снаге електране.
Đerdap 3 bi trebalo da se gradi u Nacionalnom parku, a koštao bi 10 Milijardi evra, pa to nije realna opcija za Srbiju. Pored Bistrice 2 možemo da izgradimo i TE "Štavalj" pored rudnika mrkog uglja na Pešteri.Đerdap 3 . . ali je taj rodeo skup, preko USD5B@2021 a sad sa inflacijom ko zna.
Нека моја визија енергетске стратегије Србија 2025 -> Србија 2060Number of operational nuclear reactors:
USA: 93
France: 56
China: 55
Russia: 37
South Korea: 25
Canada: 19
India: 19
Ukraine: 15
Japan: 10
UK: 9
Spain: 7
Czechia: 6
Pakistan: 6
Sweden: 6
Belgium: 5
Finland: 5
Slovakia: 5
Hungary: 4
Switzerland: 4
Argentina: 3
UAE: 3
Belarus: 2
Brazil: 2
Bulgaria: 2
Mexico: 2
Romania: 2
South Africa: 2
Armenia: 1
Iran: 1
Netherlands: 1
Slovenia: 1
Germany: 0
Italy: 0
Lithuania: 0
Kazakhstan: 0
20ак минута и јесте време колико траје секундарнa регулацију, односно време потребно да се припреми терцијарна регулација. Опсег од 20% за секундарну регулацију је ок. Секундарна регулација се укључује по ресоследу, нпр ако испадне електрана од 100 MW укључују се капацитети који су у власништву и оних електрана које нису испале.Ово је део 67б који је проблематичан:
0,4МWh/MW je 24 минута! Ко има обавезу да испоручује енергију кад прође 24 минута пошто тада интермитентни произвођач више нема обавезу?
Такође ако обезбеди резервни извор нпр. гасну од 20% инсталисане снаге ко има обавезу да испоручи тржишту преосталих 80%?
Ne samo solara već i vetra. Kod njih su zakoni i ugovori o obaveznom otkupu električne energije iz intermitentnih izvora te imaju viškove pošto je nerentabilno potiskivati velike bazne izvore na 6 sati, duži je period zaustavljanja i puštanja u rad a i niži je stepen korisnosti van nominalne snage.Vest sa twitera kaže da smo juče uvozili nekoliko sati struju iz eu skoro besplatno. Imaju viškove zbog veće proizvodnje iz solara
Ovi viškovi se dešavaju svake godine krajem proleća, visoka hidro, lepo sunčano vreme i dosta vetra. Bude i na jesen viška vetra. Skoro svake godine mi tada kupujemo vršnu dnevnu, čak se dešavalo da kad ima baš vetra plaćamo negativnu cenu tj. plaćaju nam da preuzmemo.Zanimljivo mi je da kad EU ima viška struje ne isključuje blokove već izvozi, a nama nije problem da nam proizvodnja varira i 50% u toku dana.
Kako bi prihvatili struju da nam TENT danas radi punim kapacitetom?
The lower house of the French legislature has passed a resolution to fully nationalise majority state-owned energy company EDF. The bill was submitted by the opposition Socialist Party (PS) and secured 205 votes in favour and one against.10. 2. 2023.France plans full nationalisation of power utility EDF
France will fully nationalise EDF , Prime Minister Elisabeth Borne said on Wednesday, in a move that would give the government more control over a restructuring of the debt-laden group while contending with a European energy crisis.www.reuters.com
Не бих се сложио да је проблем у нуклеаркама већ у следећем:Ovaj članak lepo ilustruje kakve sve glavobolje mogu da prouzrokuju nuklearke posle X godina životnog veka.
Надзор је кључан, у EDF-у је фокус померен са друштвене добробити на краткорочни профит, те су престали са улагањима у одржавање и квалитетан кадар а надзор постављен од стране државе није реаговао. Нема то никакве везе са нуклеаркама већ са политичарима који жртвују дугорочни интерес друштва за краткорочну добит на изборима.1. Енергетске компаније - јавна или приватна предузећа?
Енергетика у једној држави је делатност од капиталног друштвеног интереса што не треба додатно објашњавати али се често заборавља. Као таква могуће је управљати енергетиком "меко" преко квалитетне стратегије, регулативе и надзора или "тврдо" преко енергетских предузећа са управљачким уделом државе и нетржишним фиксирањем цена.