Šta je novo?

Energetika

Мада ни РХЕ не могу да реше највећи проблем у разлици у цени, а то су ситуације ниске цене на пролеће и високе зими.
RHE "B.Bašta" pumpa svaku noć u jezero Zaovine jer je tada jeftinija struja, a danju proizvodi struju.

IMG_20230601_181116.png
 
Батерије су боље за пеглање производње на дистрибутивном нивоу.
Слажем се. Али само у случају да је потребно пеглање што не видим да је у Србији случај.
Са једне стране због вишка производње на дистрибутивном нивоу долази до проблема са напоном а са друге стране сувише су велики губици да се ова енергија са нижег напона пребаци у РХЕ.
Осим ако већи део електроенергетског система не пређе на микрогенерацију на дистрибутивном нивоу нема вишка производње на дистробутивном нивоу, већа је потрошња од производње.
Идеја ових батерија је да смање трошкове балансирања ОИЕ (по новом закону ЕПС није дужан да бесплатно врши балансирање а балансна енергија је скупља) а са друге стране произвођач може да их користи да акумулилише енергију и продаје је кад је цена већа.
Тачно је да батерије омогућавају трговање на дневном тржишту, исто као и РХЕ, само је праг финансирања за улазак у трговину нижи али је зато период поврата уложеног драстично дужи осим у специфичним електроенергетским системима (Аустралија).
Не слажем се да батерије снижавају трошкове дневног балансирања ветро и соларних електрана пошто је њихова дневна расположивост између 15% и 30% неопходно је огромно улагање у батерије у односу на саму соларну или ветро електрану (између 3 и 10х).
Трошкове балансирања је умањио тренутни закон о ОИЕ 35/2023 чланом 67б где није експлицитно наведено да ЕПС балансира већ имплицитно:
Члан 67б

Одлагање прикључења на преносном систему не примењује се на електране које користе варијабилне обновљиве изворе енергије, ако подносилац захтева за израду студије прикључења:

1) обезбеди нови капацитет за пружање помоћне услуге секундарнe резервe који ће бити понуђен оператору преносног система за системску услугу секундарне регулације фреквенције и снаге размене или

2) из сопствених постојећих производних капацитета издвоји нов капацитет за пружање помоћне услуге секундарне резерве и који ће бити понуђен оператору преносног система за системску услугу секундарне регулације фреквенције и снаге размене или

3) обезбеди да други учесник на тржишту, уместо њега, обезбеди нови капацитет за пружање помоћне услуге секундарне резерве и који ће бити понуђен оператору преносног система за системску услугу секундарне регулације фреквенције и снаге размене.

Регулациони опсег за пружање помоћне услуге из става 1. овог чланa мора да износи најмање 20% инсталисане активне снаге електране која користи варијабилне обновљиве изворе енергије.

Уколико произвођач уграђује батеријско складиште, капацитет тог складишта мора да буде најмање 0,4 MWh/MW инсталисане снаге електране.

Под новим капацитетом из става 1. овог члана сматра се синхрони производни модул или складиште електричне енергије оспособљено за рад у секундарној регулацији које није било расположиво оператору преносног система у тренутку израде важеће анализе адекватности.

Министарство ближе прописује начин доказивања испуњености услова из става 1. овог члана и члана 68б став 2. овог закона.

Електрана којa користи варијабилне обновљиве изворе енергије, за све време на које је прикључена на електроенергетски систем мора да има обезбеђен капацитет на територији Републике Србије за пружање помоћне услуге секундарне резерве који ће бити понуђен оператору преносног система у складу са законом којим се уређује енергетика.
Мада ни РХЕ не могу да реше највећи проблем у разлици у цени, а то су ситуације ниске цене на пролеће и високе зими.
То је проблем билансирања а не балансирања и не решава се са складиштима електричне енергије већ са складиштима хемијске енергије (угаљ или гас).
 
Мада ни РХЕ не могу да реше највећи проблем у разлици у цени, а то су ситуације ниске цене на пролеће и високе зими.

Đerdap III može da iskoristi jeftinu struju kako bi napunio rezervoare na proleće i da onda tu vodu koristi kasnije u toku leta.
Bajina Bašta i buduća Bistrica to nikako ne mogu već služe da dnevno peglanje i eventualno nedeljno.

Dobra stvar kod recimo Bistrice je što ona ne radi samo za sebe već može da pomogne u vremenu velikih padavina i priliva vode da jedan deo iz Lima uskladišti u gornjem jezeru i tako em smanji rizik od poplava, em uskladišti vodu koja bi inače otišla uzalud preko brane. Ta voda može kasnije fazno da se ispusti-koristi za proizvodnju ne samo na Limu, već i na Drini pa konačno i na Đerdapu I i II.
 
Осим ако већи део електроенергетског система не пређе на микрогенерацију на дистрибутивном нивоу нема вишка производње на дистробутивном нивоу, већа је потрошња од производње.
Ово би био реалан сценарио у случају масовне појаве купаца-произвођача. тада би могло дођи до проблема у одређеним временским интервалима. Мада превентивно је ограничена инсталисана снага за купце-произвођаче па је такав сценарио мање вероватан.


То је проблем билансирања а не балансирања и не решава се са складиштима електричне енергије већ са складиштима хемијске енергије (угаљ или гас).
Да ради се о билансирању. Са тренутним хидро-термо миксом може да се калкулише са производњом из термоелектрана јер је производњу хороелектрана лако предвидети. Тада мође да се уштети угаљ али у сценарију где ОИЕ доминира то неће бити тако једноставно.
Може билансирање да се ради рецимо производњом водоника из ОИЕ, што јесте скупо и енергетски неефикасно али и то се произвођачима више исплати од негативне цене ел. енергије. Наравно кад ова технологија буде доступна за ширу употребу.

Трошкове балансирања је умањио тренутни закон о ОИЕ 35/2023 чланом 67б где није експлицитно наведено да ЕПС балансира већ имплицитно:

Члан 676 говори да приоритет имају ОИЕ који обезбеде капацитете за секундарну регулацију. A каже и следеће:
Електрана којa користи варијабилне обновљиве изворе енергије, за све време на које је прикључена на електроенергетски систем мора да има обезбеђен капацитет на територији Републике Србије за пружање помоћне услуге секундарне резерве који ће бити понуђен оператору преносног система у складу са законом којим се уређује енергетика.
Kaко мислиш да им је најисплатније да обезбеде ове капацитете? Ако је то тренутно ЕПС шта ће да се деси кад ЕПС повећа учешће из ОИЕ, логично је да би своје капацитете за балансирање користио за пружање услуга секундарне регулације својим ОИЕ. Практично би могао да искористи свој капацитет за секундарну регулацију као залог за приоритет приликом прикључења свијох капацитета ОИЕ
 
Đerdap III može da iskoristi jeftinu struju kako bi napunio rezervoare na proleće i da onda tu vodu koristi kasnije u toku leta.
Bajina Bašta i buduća Bistrica to nikako ne mogu već služe da dnevno peglanje i eventualno nedeljno.

Dobra stvar kod recimo Bistrice je što ona ne radi samo za sebe već može da pomogne u vremenu velikih padavina i priliva vode da jedan deo iz Lima uskladišti u gornjem jezeru i tako em smanji rizik od poplava, em uskladišti vodu koja bi inače otišla uzalud preko brane. Ta voda može kasnije fazno da se ispusti-koristi za proizvodnju ne samo na Limu, već i na Drini pa konačno i na Đerdapu I i II.
RHE Đerdap 3 - 2,4GW 484GWh
RHE Bistrica - 600MW 520GWh

Đerdap 3 nije projektovan za bilansiranje, u realnoj eksploataciji za najviše 200h napuni ili isprazni svoju akumulaciju pod nominalnim opterećenjem.
Đerdap 3 je projektovan samo za jednu namenu a to je da pretvori bazni izvor od 5GW koji stalno radi na nominalnoj snazi u sistem sa opsegom snage od 2,5GW do 7,4GW.
Ceo taj sistem je zamišljen još 1970ih i trebao je da se sastoji od 4 Westinghouse nuklearna bloka na Dunavu po 1,2GW, dva u Kostolcu i dva kod mislim Bačke Palanke.

Đerdap 3 bi mogao da se neoptimalno upari sa 3GW solara da bi se dobilo nešto slično 600MW baznom bloku ali je taj rodeo skup, preko USD5B@2021 a sad sa inflacijom ko zna.

Bistrica za 850h puni ili prazni maksimalnu akumulaciju (otprilike, pošto ima i dotok).

Ni jedno skladište električne energije se ne pravi za bilansiranje (puni u proleće, prazni u zimu), to je nerentabilno.
 
Члан 676 говори да приоритет имају ОИЕ који обезбеде капацитете за секундарну регулацију. A каже и следеће:

Kaко мислиш да им је најисплатније да обезбеде ове капацитете? Ако је то тренутно ЕПС шта ће да се деси кад ЕПС повећа учешће из ОИЕ, логично је да би своје капацитете за балансирање користио за пружање услуга секундарне регулације својим ОИЕ. Практично би могао да искористи свој капацитет за секундарну регулацију као залог за приоритет приликом прикључења свијох капацитета ОИE

Ово је део 67б који је проблематичан:
Регулациони опсег за пружање помоћне услуге из става 1. овог чланa мора да износи најмање 20% инсталисане активне снаге електране која користи варијабилне обновљиве изворе енергије.

Уколико произвођач уграђује батеријско складиште, капацитет тог складишта мора да буде најмање 0,4 MWh/MW инсталисане снаге електране.
0,4МWh/MW je 24 минута! Ко има обавезу да испоручује енергију кад прође 24 минута пошто тада интермитентни произвођач више нема обавезу?
Такође ако обезбеди резервни извор нпр. гасну од 20% инсталисане снаге ко има обавезу да испоручи тржишту преосталих 80%?
 
Đerdap 3 . . ali je taj rodeo skup, preko USD5B@2021 a sad sa inflacijom ko zna.
Đerdap 3 bi trebalo da se gradi u Nacionalnom parku, a koštao bi 10 Milijardi evra, pa to nije realna opcija za Srbiju. Pored Bistrice 2 možemo da izgradimo i TE "Štavalj" pored rudnika mrkog uglja na Pešteri.
 
Number of operational nuclear reactors:

🇺🇸 USA: 93
🇫🇷 France: 56
🇨🇳 China: 55
🇷🇺 Russia: 37
🇰🇷 South Korea: 25
🇨🇦 Canada: 19
🇮🇳 India: 19
🇺🇦 Ukraine: 15
🇯🇵 Japan: 10
🇬🇧 UK: 9
🇪🇸 Spain: 7
🇨🇿 Czechia: 6
🇵🇰 Pakistan: 6
🇸🇪 Sweden: 6
🇧🇪 Belgium: 5
🇫🇮 Finland: 5
🇸🇰 Slovakia: 5
🇭🇺 Hungary: 4
🇨🇭 Switzerland: 4
🇦🇷 Argentina: 3
🇦🇪 UAE: 3
🇧🇾 Belarus: 2
🇧🇷 Brazil: 2
🇧🇬 Bulgaria: 2
🇲🇽 Mexico: 2
🇷🇴 Romania: 2
🇿🇦 South Africa: 2
🇦🇲 Armenia: 1
🇮🇷 Iran: 1
🇳🇱 Netherlands: 1
🇸🇮 Slovenia: 1
🇩🇪 Germany: 0
🇮🇹 Italy: 0
🇱🇹 Lithuania: 0
🇰🇿 Kazakhstan: 0
 
Веома квалитетне информације у вези стратегије развоја енергетике Србије као и о другим темама о којима расправљамо можете наћи на странама Академског одбора за енергетику САНУ

По мени веома квалитетан документ који разматра са техничке и економске стране теме о којима разговарамо је
 
Number of operational nuclear reactors:

🇺🇸 USA: 93
🇫🇷 France: 56
🇨🇳 China: 55
🇷🇺 Russia: 37
🇰🇷 South Korea: 25
🇨🇦 Canada: 19
🇮🇳 India: 19
🇺🇦 Ukraine: 15
🇯🇵 Japan: 10
🇬🇧 UK: 9
🇪🇸 Spain: 7
🇨🇿 Czechia: 6
🇵🇰 Pakistan: 6
🇸🇪 Sweden: 6
🇧🇪 Belgium: 5
🇫🇮 Finland: 5
🇸🇰 Slovakia: 5
🇭🇺 Hungary: 4
🇨🇭 Switzerland: 4
🇦🇷 Argentina: 3
🇦🇪 UAE: 3
🇧🇾 Belarus: 2
🇧🇷 Brazil: 2
🇧🇬 Bulgaria: 2
🇲🇽 Mexico: 2
🇷🇴 Romania: 2
🇿🇦 South Africa: 2
🇦🇲 Armenia: 1
🇮🇷 Iran: 1
🇳🇱 Netherlands: 1
🇸🇮 Slovenia: 1
🇩🇪 Germany: 0
🇮🇹 Italy: 0
🇱🇹 Lithuania: 0
🇰🇿 Kazakhstan: 0
Нека моја визија енергетске стратегије Србија 2025 -> Србија 2060
Електрична енергија 35GWh/yr -> 60GWh/yr 6x1,2GW closed nuclear cycle fast breeder nuclear радни век 80+год. + Djerdap 1, 2, 3 + RHE Bistrica. Интермитентни извори дозвољени само за купце-потрошаче, без субвенција.
Топлотна енергија 50GWh/yr фосилна горива -> 0% Фосилних горива. Toплотне пумпе R744 за мале и средње потрошаче а дистрибуирано даљинско грејање и топла вода на когенеративне електране-топлане на биогас од постројења за прераду отпадних вода. Сав биолошки отпад да пређе на флуидизиван транспорт (фекалном канализацијом) до постројења за биогас. Свака стамбена јединица да има диспозер.
Транспортна енергија 45GWh/yr фосилна горива -> 0% Фосилних горива, 100% Електрична. Масовни транспорт роба вршити двоколосечном електричном железницом и електрификованим бродским транспортом. Проширити унутрашње пловне путеве, В. Мораву барем до Свилајнца.

Значи основа развоја Србије би била нуклеаризација базних електрана и преко 90% електрификација енергетике Србије.
 
Ово је део 67б који је проблематичан:

0,4МWh/MW je 24 минута! Ко има обавезу да испоручује енергију кад прође 24 минута пошто тада интермитентни произвођач више нема обавезу?
Такође ако обезбеди резервни извор нпр. гасну од 20% инсталисане снаге ко има обавезу да испоручи тржишту преосталих 80%?
20ак минута и јесте време колико траје секундарнa регулацију, односно време потребно да се припреми терцијарна регулација. Опсег од 20% за секундарну регулацију је ок. Секундарна регулација се укључује по ресоследу, нпр ако испадне електрана од 100 MW укључују се капацитети који су у власништву и оних електрана које нису испале.
Добро је да је дефинисано да капацитети за секундарну регулацију треба да буде на територији Србије, терцијарна регулација може да се обезбеди и из увоза.
 
Vest sa twitera kaže da smo juče uvozili nekoliko sati struju iz eu skoro besplatno. Imaju viškove zbog veće proizvodnje iz solara
 
Zanimljivo mi je da kad EU ima viška struje ne isključuje blokove već izvozi, a nama nije problem da nam proizvodnja varira i 50% u toku dana.
Kako bi prihvatili struju da nam TENT danas radi punim kapacitetom?
 
Te viškove mogu da preuzmu i elektro vozila kada bi pametne mreže i v2h sistemi bili na većem nivou razvoja,a deo čak i da vrate uveče u mrežu.
 
Vest sa twitera kaže da smo juče uvozili nekoliko sati struju iz eu skoro besplatno. Imaju viškove zbog veće proizvodnje iz solara
Ne samo solara već i vetra. Kod njih su zakoni i ugovori o obaveznom otkupu električne energije iz intermitentnih izvora te imaju viškove pošto je nerentabilno potiskivati velike bazne izvore na 6 sati, duži je period zaustavljanja i puštanja u rad a i niži je stepen korisnosti van nominalne snage.
Zanimljivo mi je da kad EU ima viška struje ne isključuje blokove već izvozi, a nama nije problem da nam proizvodnja varira i 50% u toku dana.
Kako bi prihvatili struju da nam TENT danas radi punim kapacitetom?
Ovi viškovi se dešavaju svake godine krajem proleća, visoka hidro, lepo sunčano vreme i dosta vetra. Bude i na jesen viška vetra. Skoro svake godine mi tada kupujemo vršnu dnevnu, čak se dešavalo da kad ima baš vetra plaćamo negativnu cenu tj. plaćaju nam da preuzmemo.

Ne rade svi termo blokovi zato što se neko ozbiljno bavi bilansiranjem u EPS-u, te remontne aktivnosti termoelektrana i postrojenja za pripremu uglja uvek ubaci u ove periode.
 
Viškovi će izgleda biti sve veći i duži, podsticaji za OIE su veliki i narudžbine za panele i vetrenjače su veliki, kinezi ne mogu da postignu, otvaraju se novi pogoni. Ugroženi su planovi za granju novih nuklearki, preskupi su, posebno ako izbace ruse iz igre pošto su oni najjeftiniji. Izlaz se traži u baterijama i novim konekcijama, pametnim mrežama i sl. Verovatno će menjati i model naplate ima dosta predloga, jedan od njih je zaštitna cena za termoelektrane.
 

В. д. генералног директора ЕПС-а Мирослав Томашевић одбацио је наводе министарке енергетике Дубравке Ђедовић да је производња у "Колубари" у мају била на ниском нивоу, тако да се угаљ увози како би термоелектране радиле неометано.

 
The lower house of the French legislature has passed a resolution to fully nationalise majority state-owned energy company EDF. The bill was submitted by the opposition Socialist Party (PS) and secured 205 votes in favour and one against.10. 2. 2023.

Francuska ce u potpunosti nacionalizovati svoj ekvivalent EPS-a.
U stvari radi se o renacionalizaciji.
Privatizacija je recept za kolonije.
 
The lower house of the French legislature has passed a resolution to fully nationalise majority state-owned energy company EDF. The bill was submitted by the opposition Socialist Party (PS) and secured 205 votes in favour and one against.10. 2. 2023.

Ovaj članak lepo ilustruje kakve sve glavobolje mogu da prouzrokuju nuklearke posle X godina životnog veka.
 
Naravno.
privatizacija sluzi da bi se najprofitabilniji deo nekog javnog resursa spakovao u privatni dzep.
Privatizuje se profit.
Gubici se socijalizuju.

Cesto ide u ciklusima koji omogucavaju da "elita" zgrne pare.
U propalim kolonijama, kao sto je Srbija, MMf se pojavljuje kao posrednik koji radi za kupca i domace lopove.
 
Ovaj članak lepo ilustruje kakve sve glavobolje mogu da prouzrokuju nuklearke posle X godina životnog veka.
Не бих се сложио да је проблем у нуклеаркама већ у следећем:
1. Енергетске компаније - јавна или приватна предузећа?
Енергетика у једној држави је делатност од капиталног друштвеног интереса што не треба додатно објашњавати али се често заборавља. Као таква могуће је управљати енергетиком "меко" преко квалитетне стратегије, регулативе и надзора или "тврдо" преко енергетских предузећа са управљачким уделом државе и нетржишним фиксирањем цена.
Надзор је кључан, у EDF-у је фокус померен са друштвене добробити на краткорочни профит, те су престали са улагањима у одржавање и квалитетан кадар а надзор постављен од стране државе није реаговао. Нема то никакве везе са нуклеаркама већ са политичарима који жртвују дугорочни интерес друштва за краткорочну добит на изборима.

ПС. Пошто сам можда био превише суптилан - Вештачки су ограничили цене да би одржали социјални мир, ораничили инвестиције у нове капацитете, испумпавали добит од трговине електричне енергије и сад се чуде откуд нове електране скупе и где су фондови за деконструкцију угашених нуклеарних реактора?
 
Poslednja izmena:
Vrh