Šta je novo?

Energetika

Pre 70 godina smo električnu energiju koristili samo za rasvetu
Netačno.
U poslednjih 30 godina umesto jednog televizora imamo u svakoj sobi televizor, u svakoj sobi klima uređaj, po nekoliko računara
Da, možda kod Mitrovića i Brene odnosno kod Bezosa i Maska.
Električni automobil se puni noću kada je najjeftinija struja i kada je elektroenergetski sistem najmanje opterećen.
Čini se da još uvek niste shvatili da tarifa struje i njena proizvodnja nisu isto. Može struja noću da bude i 0.1 dinar po KWh, opet će sva ta energija morati odnekud da se stvori.
A vi pojma blagog nemate odakle ćete dobiti svu tu energiju. Kada ne bulaznite o solarnim farmama u orbiti koje mikrotalasima šalju energiju na Zemlju, onda pričate o sejanju nuklearnih elektrana kao da se radi o kioscima i kao da one same nisu ekološki rizik, što je apsolutno kontra svemu za šta se vi kao zelena fanatik-agenda zalažete.
Što se tiče proizvodnje električne energije moraće se još mnogo bolje izkoristiti svi obnovljivi izvori energije i najverovatnije će se morati graditi klasični nuklearni kapaciteti jer nove tehnologije proizvodnje bazne energije su još uvek jako daleko.
I sve to vi shvatate i usvajate a opet podržavate i balavite na šenutu agendu koja bi usiljeno i prevremeno da 1 milijardu svetskih vozila na naftu za 15-20 godina prebace na strujni pogon. Znači s jedne strane kapirate koliko je već sada energetska situacija teška, i opet, pošto ste sekta jedna fanatična, opet insistirate na tome da taj proces prelaska sa SUS na električne šporete mora da se započne odmah, i da se svake godine duplira. Iako je više nego jasno da energije za sve te šporete na točkovima prosto neće biti dovoljno.

Inače, znam da ćeš da iskuliraš i kidneš dalje, opušteno, ovo ni ne pišem za tebe.

P.S.
Vi iz zelene agende ste face najveće, majke mi. Da sutra izađe Nelečeni Vučić i kaže nam svima da treba da jedemo jedanput dnevno da bismo izbegli ekonomsu krizu, vi biste (kao i svi mi ostali) režali i penili na njega. Ali kada vam prosipa priču kako ste vi, odnosno mi, običan narod, kriv što je porasla potrošnja struje, onda ćete da progutate svaku kritiku. I njegovu i od ovih belosvetskih oktopoda iz zelene agende i elektro lobija.

Umesto što bulaznite o nekakvim klimama, televizorima i računarima u svakoj sobi, što se za promenu malo ne pozabavite potrošnjom struje u tržnim centrima, buticima, kladionicama, kazinima, kripto-rudnicima i ostalim papazjanijama koje arče i traće 70% struje koju proždiru, a neki i 100% (kripto rovatori).


Licemerje i plaćeništvo. Samo tako nastavite. Kao sledeći korak predlažem vam da zalepite dlanove i glave na kolovoz E-75, po uzoru na vaše SJ i levačke idole iz EU.
 
Poslednja izmena:
Ja ću možda biti dosadan, ali kada se priča o elektrifikaciji prevoza, i prelazak na OIE, treba da se uzme u obzir FAKTOR VREME (izvinjavam se na caps locku, ali da i tako podvučem). Niko ozbiljan ne misli da to može brzo. Trebaće mnogo godina, decenija.
Pa ne baš. Zelena agenda i elektro lobi su nestrpljivi, i žele to kompletirano mnogo, mnogo ranije.

Cilj je naštancovati što više šporeta na točkovima i poharati što više naplate od proizvodnje električne energije onda kada je cena iste na rekordno visokom nivou. A do toga se dolazi tako što se pola sveta prisili da za 15 godina polovinu od 1.5 milijardi vozila na naftu prebaci na vozila na struju. A onda kasa go brrrrr.
 
Poslednja izmena:
Molim @Igor , da neke članove foruma nauči, kulturnom ponašanju i obhođenju u komunikaciji sa nepoznatim ljudima.
Mislim, da takvi članovi ovaj forum spuštaju na nivo kafanske diskusije neobrazovanih i nekulturnih ljudi.
Nikoga i nikada na ovom forumu nisam direktno ili indirektno vređao, dok izgleda pojedinim članovima je to dozvoljeno.
Kakva je to komunikacija i razmena mišljenja kada neko upotrebljava reči: balavite, šenuta, sekta fanatička, iskuliraš, kidneš, face, nelečeni, bulaznite, plaćeništvo, šporeti na točkovima.
To su sve reči koje jedan član upotrebi u samo jednoj objavi na ovoj temi.
Ja razumem, da se neko sa nečime neslaže ali neka svoje mišljenje iznese na kulturan i pristojan način.
Ko više uopšte ima želju da piše i diskutuje u ovoj temi i u temi o električnim automobilima i punjačima kada je diskusija svedena na ovako nizan nivo komunikacije?
 
Samo da ukažem na nekoliko napisanih zabluda.

Električni automobili gledano na potrošnju energije po pređenom kilometru (kWh/km) troše skoro upola manje energije od vozila sa motorom na unutarnje sagorevanje. Električni motor ima izkorištenje od preko 95%, dok motor na benzin ili dizel manje od 50%. Tako da nije istina da će potrošnja energije biti ista kao i sa benzinskim i dizel motorima i da je potreban izvor električne energije jednak količini energije koju uvozimo uvozom nafte ili derivata nafte. Saobračaj na električnu energiju je energetski efikasniji i poprilično smanjuje potrošnju energije.

Pre 70 godina smo električnu energiju koristili samo za rasvetu, a danas koristimo za sve uređaje u domaćinstvu. Mreža je projektovana za duplo veća opterećenja ili više nego što su trenutno realna. U poslednjih 30 godina umesto jednog televizora imamo u svakoj sobi televizor, u svakoj sobi klima uređaj, po nekoliko računara, kotao za grejanje, u mrežu se u nekim sredimana već 50 godina nije ništa uložilo i još uvek sve funkcioniše. Svi nabrojani uređaji troše električnu energiju u špicevima potrošnje, dok električni automobili se masovno pune kada je potrošnja minimalna. Naravno sve ima svoj životni vek i moraće se početi, i bez električnih automobila, mreža obnavljati i poboljšavati.

Što se tiče elektroenergetske mreže i punjenja električnih vozila kod kuće skoro svako domaćinstvo može da poseduje električni automobil u Srbiji. Električni automobil se puni noću kada je najjeftinija struja i kada je elektroenergetski sistem najmanje opterećen. Najslabiji priključak domaćinstva u Srbiji na električnu mrežu je snage 4,6kW (1x20A). Električni automobil uz pomoć punjača koji se dobija uz automobil se puni preko kućne utičnice snagom od 2kW (1x10A). Znači snagom bojlera za pripremu tople sanitarne vode. Vreme punjenja na takvom punjaču od 20% do 80% prosečnog automobila sa baterijom od 58kWh je oko 17 sati. I napunili ste se za domet od oko 200km po autoputu zimi do 350km vožnje leti po regionalnom putu. Električni automobil više proši zimi nego leti i više troši pri većim nego pri manjim brzinama. Dosta rasprostranjem priključak domaćinstva na električnu mrežu u Srbiji je trofazni priključak snage 13,8kW (3x20A) ili 17,25kW (3x25A). U takvim domaćinstvima uz kupovinu brže punionice električni automobil može da se puni snagom od 11kW (3x16A) gde će te automobil napuniti od 20% do 80% za oko 3 sata. Tako da za kućne mogućnosti punjenja vam nije potrebna nikakav poseban priključak, elektroenergetska mreža ili trafostanice. Po meni sve dok svako treće domaćinstvo nebude imalo električni automobil, a do tada će proći bar još dve decenije ili više. Jer već sada ljudi na zapadu koji poseduju električni automobil uglavnom imaju i sunčanu elektranu na krovu tako da troše vlastitu električnu energiju.

Što se tiče proizvodnje električne energije moraće se još mnogo bolje izkoristiti svi obnovljivi izvori energije i najverovatnije će se morati graditi klasični nuklearni kapaciteti jer nove tehnologije proizvodnje bazne energije su još uvek jako daleko.

Interes svake države je što manji uvoz tako da moramo početi smanjivati uvoz svega kao i svih energenata i biti samodovoljni u što većoj meri.

Uglavnom tačno, sem što prednost u efikasnosti iskorišćenja primarne energije kod električnih vozila ipak nije baš toliko velika. Tačno je da električni motor ima daleko manje gubitke od benzinskog. Međutim ja sam poredio efikasnost celog lanaca od proizvodnje do potrošnje energije u vozilu, a ne samo motora. A tu onda moraš da uračunaš gubitke u centralama koje stvaraju električnu energiju (za slučaj da se ona dobija od nafte ili uglja), pa gubitke na dalekovodima i lokalnoj prenosnoj mreži, pa u konvertorima AC - DC, pa gubitke u baterijama (jer ne izađe iz nje sve što uđe), pa tek na kraju gubitke u električnom motoru automobila. Kad se sve to uračuna, električni pogon i dalje ima nešto manje gubitke od sličnog lanca konverzije od nafte do točkova na benzinskom motoru, mada prednost nije baš tolika koliku navodiš. Zbog toga sam u priči o razmerama potrebnog povećanja proizvodnih kapaciteta električne energije pojednostavio stvar i rekao da je količina energije u oba slučaja prilibižno ista. Električna vozila imaju međutim i čitav niz drugih prednosti, tako da ovo nije naročito bitno, iako i tu jesu za nijansu bolja, tj energija se kod njih manje gubi u lancu konverzije. Kad se uračunaju i sve druge prednosti, nema sumnje šta je bolje. I ZATO se prelazi na njih, a ne zato što je na delu globalna zavera.
 
Molim @Igor , da neke članove foruma nauči, kulturnom ponašanju i obhođenju u komunikaciji sa nepoznatim ljudima.
Mislim, da takvi članovi ovaj forum spuštaju na nivo kafanske diskusije neobrazovanih i nekulturnih ljudi.
Nikoga i nikada na ovom forumu nisam direktno ili indirektno vređao, dok izgleda pojedinim članovima je to dozvoljeno.
Kakva je to komunikacija i razmena mišljenja kada neko upotrebljava reči: balavite, šenuta, sekta fanatička, iskuliraš, kidneš, face, nelečeni, bulaznite, plaćeništvo, šporeti na točkovima.
To su sve reči koje jedan član upotrebi u samo jednoj objavi na ovoj temi.
Ja razumem, da se neko sa nečime neslaže ali neka svoje mišljenje iznese na kulturan i pristojan način.
Ko više uopšte ima želju da piše i diskutuje u ovoj temi i u temi o električnim automobilima i punjačima kada je diskusija svedena na ovako nizan nivo komunikacije?
Inače, znam da ćeš da iskuliraš i kidneš dalje, opušteno, ovo ni ne pišem za tebe.
 
Чувајте ту агенду за Енвер Хоџину Албанију и Кастрову Кубу, једине две земље које имају искуства с тим болештинама.
Nisi procitao post o Oksforsiru koji je u Velikoj Britaniji.
 
Što se tiče tvrdnje da neće biti dovoljno struje za električne automobile, da ponovim ono što sam već objasnio. Ne znam koji su ti koji insistiraju i maltene naređuju da tranzicija bude brža nego što mreža može da izdrži? Onim tempom kojim se novi kapaciteti budu gradili, tim tempom će narod kupovati električna vozila, i ne brže od toga, prosto zato što bi ona bila neupotrebljiva ako ih ima više nego što mreža može da izdrži, ili ako ih ima više nego što ima punjača, pa treba čekati satima na red za punjenje. Tako se ovde kao problem nameće nešto što ne postoji. Trenutni nivo prodaje je energetski pokriven jer za sada postoje izvesne neiskorišćene noćne rezerve energije (ne kod nas, nego tamo gde se takva vozila prodaju). Pa ni to ne postoji kao problem.
 
Vreme punjenja na takvom punjaču od 20% do 80% prosečnog automobila sa baterijom od 58kWh je oko 17 sati. I napunili ste se za domet od oko 200km po autoputu zimi do 350km vožnje leti po regionalnom putu.
17 sati? To nije bas zgodno. Znaci tokom jdne noci, baterije ne mogu da se napune.
Skrenuo bih ti paznju da masa zgrada ima trofazne prikljucke 3 X 16 A pa bi punjenej bilo jso sporije.

Mrzim automobile, ali nista ne moze da konkurise SUS motoru gde samo sipas gorivo i ides.
 
Što se tiče tvrdnje da neće biti dovoljno struje za električne automobile, da ponovim ono što sam već objasnio. Ne znam koji su ti koji insistiraju i maltene naređuju da tranzicija bude brža nego što mreža može da izdrži? Onim tempom kojim se novi kapaciteti budu gradili, tim tempom će narod kupovati električna vozila, i ne brže od toga, prosto zato što bi ona bila neupotrebljiva ako ih ima više nego što mreža može da izdrži, ili ako ih ima više nego što ima punjača, pa treba čekati satima na red za punjenje. Tako se ovde kao problem nameće nešto što ne postoji. Trenutni nivo prodaje je energetski pokriven jer za sada postoje izvesne neiskorišćene noćne rezerve energije (ne kod nas, nego tamo gde se takva vozila prodaju). Pa ni to ne postoji kao problem.

Zeleni lobi zeli evropu bez benziskih motora do 2035. odnosno 2050.
To je prebrzo.
 
Poslednja izmena:
@Zuma ,

dosta se energije gubi i na eksplataciji, transportu i preradi nafte, dosta energije se gubi i na tansport naftnih derivata.
Motor sa unutrašnjim sagorevanjem ima iskorištenje od 30 do 50%, elektro motor ima preko 90%.
Pri kočenju ili pri vožnji nizbrdo kod klasičnog vozila ogromna količina energije odlazi u ništa kao toplota pri kočenju i još klasični motor troši gorivo za osnovni rad dok kod električnog motora se čak do 80% energije pri kočenju u tim trenucima vraća u bateriju i ništa energije se ne troši iz baterije.
Kod starijih automobila motor radi i troši pogonsko gorivo dok stojiš na semaforu dok kod električnog automobila imaš potrošnju do nekih 300W ili do 1,5kW zbog hlađenja ili grejanja.
Sigurno i menjač kod klasičnog automobila nešto energije potroši dok kod električnog automobila menjača nema.
Svi električni uređaji koji se ugrađuju u električne automobile su dosta štedljiviji nego kod klasičnih automobila baš zbog potrošnje energije.
Gubici pri punjenju električnog automobila su od 5 do 15% u zavisnosti da li je punjenje izmeničnom ili jednosmerno strujom i u zavisnosti od snage punjenja (veća snaga punjenja manji gubici).

Kao primer efikasnosti električnih automobila ću navesti sledeći podatak, 1L benzina stručnjaci kažu da ima oko 9 kWh energije. Sa 15kWh električne energije Tesla 3 pređe 100km.
 
Zeleni lobi zeli evropu bez benziskih motora do 2035. odnosno 2050.
To je prebrzo.

To je samo priča, propaganda, način da se javnosti nametne jedna inače nužna tema, da što više ljudi postane svesno da je BRZA tranzicija nepohodna zbog potencijalno skoro apokaliptičkih problema koje nose klimatske promene i emisije CO2. Pošto sa tim već tragično kasnimo. Ali kad dođe vreme za to, niko neće insistirati na onome što nije moguće. O tome ne morate da brinete. Ako bude moguće do tada, dobro. Ako ne, ništa od toga. Žele samo da usmere očekivanja tržišta i planove proizvođača u svim granama, pa i onih koji planiraju potrebne kapacitete proizvodnje električne energije, tako da se to odradi najvećom brzinom koja je realno moguća. Da li vi verujete da ciljevi u ovom slučaju opravdavaju sredstva (tj ovakvu propagandu), zavisi od toga koliko ozbiljno verujete u klimatske promene i rizik trigerovanja nepovratnih promena u čitavom klimatskom sistemu Zemlje. Naučnici veruju. Za vas ne znam.
 
Poslednja izmena:
Objasnio sam samo motiv za takve priče. Nisam se izjasnio da li je to moguće ili ne, jer nemam dovoljno informacija da bih to procenio. Znam samo da će pokušati da ubrzaju proces onoliko koliko to ekonomija i tehnologija omogućavaju, pošto to zaista jeste nužno. A šta će na kraju stvarno biti, i da li će to biti moguće do tog roka, to ćemo videti. Dakle nije u pitanju "zavera".
 
Objasnio sam samo motiv za takve priče. Nisam se izjasnio da li je to moguće ili ne, jer nemam dovoljno informacija da bih to procenio.
Ma sve je jasno. Istina je zapravo da vi nemate nikakvu predstavu kako će sve to na kraju ispasti, ali bitno je da indirektno nazivate glupacima svakoga ko ne deli vašu ideju da se Zemlja i klima trebaju očuvati i poboljšati teranjem da se 1 milijarda vozila u roku od 15 godina usiljeno prebace na struju i prikače na utičnice.

Vi ste u stvari jedna grupa vizionara koji odlučuju da sa broda koji ih nosi i ima dovoljno goriva da ih održi u pokretu (i životu) još 80 godina, skoče u ledeni okean jer misle da su tamo negde na horizontu ugledali drugi, bolji brod (a zapravo se često radi o fatamorgani). I svakom drugom ko ne skoči za vama u tu avanturu, prosto lupite etiketu zagađivača, ksenofoba i teoretičara zavere i rešili ste problem.

U stvari analogija nije potpuno dobra jer u tom slučaju biste geknuli samo vi, a ostatak broda otišao dalje. Nego je ovo što vi radite kao da ste ceo jedan brod koji može odlično da plovi i funkcioniše još 80 godina, nasilno preuzeli i usmerili, sa sve nama ostalima na njemu ka tom nekom njesretu koje ste videli na horizontu. A što će na kraju verovatno da se ispostavi da je ledena santa u koju ćemo udariti, pa, kao kobilicom u ledinu. Ali džaba, jer vi svakoga ko se ne slaže sa vama i vašom vizijom lepo proglasite neprijateljem i zločincem i odmah ga odstranite, da vas ometa dok ubrzavate ceo brod ka propasti.


I naravno, verovanje u elektro lobi je odlika teoretičara zavere i mentalnih bolesnika, a verovanje u napajanje putem gomile skalamerija od veštačkih materijala u orbiti (što može biti mali problemčić) i onda slanje njihove energije putem mikrotalasa na Zemlju... to je naučni pristup i zdrav razum na delu. Kao što je i isterivanje SUS motora jer zagađuju, te menjanje istih baterijama koje se ne mogu reciklirati a vrlo su efikasne u trovanju zemljišta pa i voda kad dođu u kontakt sa njima.
 
Poslednja izmena:
Evropa trenutno želi da se od 2035. godine više ne prodaju automobili sa motorima na unutrašnje sagorevanje ali to neznači da na putevima od 2035. godine više neće biti takvih automobila. Prvo biće ih još mnogo na putevima i to još mnogo decenija posle toga. A na kraju i ta odluka će još ko zna koliko puta biti iz različitih razloga pomerana.

Kao drugo posle 2035. godine je želja da se ukine prodaja novih vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje (pogonsko gorivo benzin i dizel) ali to neznači da se prelazi samo na električne automobile već je plan da se počne masovna upotreba sintetičkih ekoloških pogonskih goriva kod klasičnih motora. Da se uspostavi sistem ekološki prihvatljive proizvodnje vodonika, postavi više punionica za vodonik i masovnija proizvodna vozila na vodonik. Ali nažalost ekološki prihvatljiva proizvodnja vodonika još uvek nije dovoljno dobro razvijena i cena je previsoka.

Trenutna tražnja za električnim automobilima na svetskom nivou je veća od proizvodnje. Volkswagen vozila se čekaju 12 meseci. Teslina se čekaju od 3 do 6 meseci. BMW više od godinu dana. Jer nema sirovima i nema komponenti za proizvodnju automobila. Toliko se čekaju novi električni automobili ali i klasični automobili se dosta dugo čekaju, možda koji mesec manje. Novi EURO7 standard za klasične motore će isto tako povećati za nekoliko hiljada evra cenu klasičnog automobila zbog velikog broja dodatnih senzora i elektronike.

U najrazvijenijim zemljama prodaja električnih automobila je trenutno na do 10% svih prodanih automobila. Tako da će morati još mnogo decenije da prođe da bi njihov broj dostigao 50% svih automobila na putevima u EU jer nisu sve zemlje jednako razvijene. Pogotovo ako cena električne energije nastavi da raste, a subvencije za kupovinu električnih vozila da se ukidaju.

Jednostavno želja zapadnih zemlja je da se smanji energetska zavisnost i uvoz energije iz drugih država. Ali i da se smanji zagađenje vazduha u urbanim sredinama jer se sve više misli da zagađenje vazduha najviše utiče na zdravlje ljudi.

Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije jako malo utiče na klimatske promene. Ako u zelene izvore energije uvrstimo i nuklearnu energiju onda je rešenje vrlo blizu. A nekima je želja da uvrste i proizvodnju električne energije iz gasa pošto je to visoko efikasna proizvodnja sa vrlo malim uticajem na životnu sredinu. Tako, da rešenja za čistu električnu energiju postoje.

Pošto se neki toliko brinu da električne energije nema dovoljno šta se čeka u Srbiji sa zabranom klasičnih sijalica ili klasičnih električnih grejalica ili klasičnih električnih kotlova ili električnih bojlera za pripremu tople sanitarne vode? Ti svi uređaji troše previše električne energije i totalno su energetski neefikasni. U EU su neki od tih uređaja već i zabranjeni dok je kod nekih uz pomoć novih tehnologija povećana energetska efikasnost. Električna vozila su energetski mnogo štedljivija od pomenutih uređaja.

17 sati punjenja baterije od 20 do 80% prosečnog automobila na klasičnoj kućnoj utičnici je slažem se mnogo. Ali većina vozača u proseku prelazi do 100km dnevno. Za 8 sati jeftine noćne tarife na klasičnoj utičnici može da se automobil napuni sa 15kWh energije što je dovoljno za tih 100km vožnje. Ako se prelaze duže relacije u toku jednog dana onda će se morati kupiti brža kućna punionica koja može da puni većom snagom (od 6 do 11kW) i tako ćeš sigurno za tih 8 sati napuniti punu bateriju.
 
Poslednja izmena:
Pa pobiše nas auspusi domaćih i uvezenih sa zapada vozila starih u proseku više od 10 godina sa motorima EURO3 ili EURO4 i to još bez DPF filtera ili katalizatora.

Ako pričamo o manjku električne energije i energetskoj efikasnosti u Srbiji onda zamenimo sve klasične sijalice od 60 do 100W sa LED sijalicama koje troše u proseku 10 do 15W i to moramo učiniti i u domaćinstvima i kod javne rasvete, a isto važi i za semafore.
Umesto grejalica, termoakumulacijonih peći i električnih kotlova koji troše od 1 do 20kW električne energije koristimo toplotne pumpe vazduh-voda ili još bolje voda-voda koje za grejanje cele jedne porodične kuće troše 2 do 3kW.
Klasične električne bojlere za pripremu sanitarne tople vode ćeš takođe sve teže naći u novogradnjama na zapadu jer se i za to koriste toplotne pumpe koje 2 do 3x troše manje električne energije od klasičnih bojlera.
U zapadnim zemljama ne postoji više usisivač u prodaji moćniji od 800W, a efikasnost mu je jedanaka ili čak i bolja od onih starih od 1500 ili 2000W.
Novim mašinama za sušenje veša su takođe drastično povećali energetsku efikasnost.

Ali nažalost u Srbiji ljudi još uvek premalo posvećuju pažnje tome i zato smo energetski totalno neefikasni kao društvo.

Koliko zgrada na Novom Beogradu ima uopšte bilo kakvu izolaciju, a da su starije od 15 godina? Nažalost, odgovor je ni jedan, a još veća žalost je da stanari čak ni ne razmišljaju o tome da to treba što pre da urade i da zamene prozore za ona sa dva ili čak tri stakla što je već standard na zapadu.
 
Poslednja izmena:
Koga detaljnije zanima odnos energetske efikasnosti između električnih automobila i automobila sa motorom na unutrašnje sagorevanje neka poseti internet stranicu vlade SAD o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije ( https://www.fueleconomy.gov/feg/evtech.shtml ).


  • Energy efficient. EVs convert over 77% of the electrical energy from the grid to power at the wheels. Conventional gasoline vehicles only convert about 12%–30% of the energy stored in gasoline to power at the wheels.


energy_reqs_comb_ev_121621.png



energy_reqs_comb_gas_121621.png
 
Poslednja izmena:
Ако мораш да пуниш аутомобил 17 сати да би прешао 200 км ко би нормалан при чистој свести и здравој памети купио тако нешто осим ако га држава не натера на силу на неки начин, како ће електроенергетски систем на пример Србије и сличних земаља моћи да издржи толику потрошњу струје, ту су још питања производње батерија за те аутомобила и загађење животне средине,
па безбедност и заштита од пожара електричних инсталација због оптерећења и пуњења батерије 17 сати код куће, онда мораш да планираш вожњу дужу од 200 км данима унапред, то јест било коју вожњу, ако мораш да допуниш негде успут значи да мораш сатима да чекаш поред неког пуњача ко зна где итд
 
Prosečan električni automobil sa prosečnom baterijom od 58kWh (kataloški WLTP domet 425km).
Takav automobil u normalnim vremenskim uslovima na autoputu ima domet do 250km, na regionalnom putu ima domet do 350km, a samo u gradskoj vožnji do 450km.
Ako imamo zimske vrmenske uslove in temperature ispod +5°C onda se domet smanjuje za u proseku 50km.

Postoje električni automobili i sa većim baterijama od 80kWh, bržim DC punjenjem i naravno većim dometom po kataloškom WLTP od oko 610km.

Prosečan električni automobil možemo puniti jednosmernom (DC) i izmeničnom (AC) strujom različitih nivoa moći punjenja.
Preko kućne utičnice možemo puniti snagom oko 2kW AC, 17 sati je potrebno za punjenje od 20 do 80% baterije.
Preko kućne punionice automobil možemo puniti snagom od 6kW do 11kW AC, 3 sata je potrebno za od 20% do 80% baterije.
Na putu ćemo bateriju dopunjavati na brzim punjačima jednosmerne struje koji su snage u proseku 50kW DC (kod nas već postoje i od 180kW dok na zapadu i do 350kW) i za punjenje na takvim punjačima nam je potrebno od 25 minuta do 1 sat u zavisnosti od snage punjača.

Kućna utićnica je napravljena da izdrži struju do 16A i snagu do 3,6kW, tako da za punjenje automobila snagom 2kW (10A) nema nikakve opasnosti.
Kućna punionica snage od 6kW do 11kW AC košta od 450 do 1200 EUR u zavisnosti od proizvođača i dodatnih funkcija koje punionica nudi.
 
Poslednja izmena:
I naravno, verovanje u elektro lobi je odlika teoretičara zavere i mentalnih bolesnika, a verovanje u napajanje putem gomile skalamerija od veštačkih materijala u orbiti (što može biti mali problemčić) i onda slanje njihove energije putem mikrotalasa na Zemlju... to je naučni pristup i zdrav razum na delu. Kao što je i isterivanje SUS motora jer zagađuju, te menjanje istih baterijama koje se ne mogu reciklirati a vrlo su efikasne u trovanju zemljišta pa i voda kad dođu u kontakt sa njima.
Да, стварно невероватно колико су људи заиста наивни, или се праве наивни за нечији рачун да би све нас направили будалама. И нажалост, пролази им.

У социјалистичкој и потоњој Србији, рецимо, одувек је постојао (и постоји) електро-лоби. Мој покојни кум био је директор једног од "Минелових" делова, подоста је могао да прича о томе. Баш сам недавно на куминој сахрани стајао са неким од кумових другара - старих енергетских лобиста - и баш причао са једним који је радио на пројекту топлодалековода из Обреновца ("док нису дошли на власт они кретени...", како рече - ето како лобији губе или добијају). Постојао је, једно време, и лоби нуклеарне енергије, али смо га затукли - томе је ова екипа са сахране припомогла - и временом је у њему остао само др Никола Плећаш из Института Винча (камо среће да смо слушали паметног човека, откад је причао какву глупост себи приређујемо).

У Србији, такође, данас постоји и лоби обновљивих извора енергије, и то сасвим јавно. Он окупља израелски, белгијски, француски... и ини крупни капитал. Оперативни менаџер тог лобија је, иначе, моја добра другарица, у време власти ДС-а једна од обавештенијих особа у земљи.

Дабоме, у другим земљама свега тога нема...

:) :) :)
 
Poslednja izmena:

Nemačka je, na primer, ponovo aktivirala konzervirane termoelektrane na ugalj i sada u njima proizvodi oko 30 odsto električne energije a Velika Britanija otvara zatvoreni rudnik uglja.
U Evropu se, inače, ugalj uvozi iz Australije, Indonezije… nakon što je Brisel doneo paket sankcija kojim se od avgusta zabranjuje uvoz ruskog uglja.
 
Да, стварно невероватно колико су људи заиста наивни, или се праве наивни за нечији рачун да би све нас направили будалама. И нажалост, пролази им.

У социјалистичкој и потоњој Србији, рецимо, одувек је постојао (и постоји) електро-лоби. Мој покојни кум био је директор једног од "Минелових" делова, подоста је могао да прича о томе. Баш сам недавно на куминој сахрани стајао са неким од кумових другара - старих енергетских лобиста - и баш причао са једним који је радио на пројекту топлодалековода из Обреновца ("док нису дошли на власт они кретени...", како рече - ето како лобији губе или добијају). Постојао је, једно време, и лоби нуклеарне енергије, али смо га затукли - томе је ова екипа са сахране припомогла - и временом је у њему остао само др Никола Плећаш из Института Винча (камо среће да смо слушали паметног човека, откад је причао какву глупост себи приређујемо).

У Србији, такође, данас постоји и лоби обновљивих извора енергије, и то сасвим јавно. Он окупља израелски, белгијски, француски... и ини крупни капитал. Оперативни менаџер тог лобија је, иначе, моја добра другарица, у време власти ДС-а једна од обавештенијих особа у земљи.

Дабоме, у другим земљама свега тога нема...

:) :) :)

A može li se saznati šta to tačno nije u redu sa konceptom prelaska na "zelenu privredu", i to ne samo energetskog sektora, nego i svega ostalog? Dakle sa odlukom da se postepeno, u skladu sa mogućnostima, prestane sa korišćenjem bilo čega što nije obnovljivo, i da se istovremeno prestane sa zagađivanjem (što je isto to, pošto je otpad sve što se ne vraća nazad u ciklus proizvodnje)? Objašnjeno je kako to treba da izgleda, i tu više nema ničega što je nemoguće, bilo naučno, tehnološki ili ekonomski. Jedino što tačan tajming zavisi od previše nepoznatih faktora, pa su svi spominjani datumi samo preliminarna i okvirna ideja, pretpostavka, prosto zato što je neophodan bar NEKI početni osećaj o ostvarenom tempu tog razvoja, tj o tome da li se kasni ili ide previše brzo. Kontrola tempa je u ovom posebnom slučaju nažalost postala nužna i zbog klimatskih promena i zbog problema zagađenja, pošto su nam ova dva faktora nametnula vremenski limit u kome sve to mora da se postigne. Zemljin eko sistem je već na ivici kad je u pitanju zagađenje i uništavanje prirode, dok klimatske promene nisu problem za Zemlju, ali jesu za nas.

Pri tome je nužno praviti strogu razliku između onoga što je dokazano dobar pravac razvoja od političkih i ekonomskih zloupotreba tog razvoja. Ovo drugo je problem kapitalizma, a ne nauke, tehnologije ili ekonomije. Razne elite po svetu su i želele da postanu elite upravo zato da bi mogle da iskoriste svaku priliku za zaradu koja im se ukaže. Zbog toga se uvek pojave neki interesi koji zbog sopstvene zarade guraju jedne ideje i jedne industrije, i neki drugi, često suprotni, koji guraju druge ideje i druge industrije. Međutim iz činjenice da postoje zloupotrebe uopšte ne sledi da neki pravac razvoja nije ispravan ili čak jedini moguć. Jedno nema veze sa drugim. Bez pažljivog rasčlanjavanja svake pojave na delove od kojih je sastavljena, i bez sasvim različitog, često i sasvim suprotnog odnosa prema tim delovima, ništa ne može biti jasno. U ovakvim oblastima eventualno crno-belo, ne-analitičko razmišljanje unapred garantuje da se tako složene pojave ne mogu razumeti. I to nije problem nečije inteligencije ili znanja, nego pristupa, tj bez detaljne analize i rasčanjavanja izrazito kompleksne pojave to je jednostavno nemoguće, bilo kome. Ja ne vidim kakav je problem boriti se protiv zloupotreba iz sfere političkog sistema i finansijskih oligarhija, a istovremeno biti ZA osnovnu ideju koju oni zagovaraju, AKO je ona u nekom posebnom slučaju ispravna kad se očisti od dodataka koji koriste samo njima, a ne i toj ideji. Plus što nisu svi koji tako misle deo lobija. Zbog toga bi priča o "lobijima" morala biti praćena i nekim zapažanjem o tome šta svaki od tih lobija usvari želi da postigne, tj da li je to u osnovi dobro za društvo, ako privremeno ostavimo po strani kapitalitički "default" motiv, dakle da usput uvek neko na tome želi i da zaradi.
 
Poslednja izmena:
Vrh