Da malo poajsnim, nevezano strogo za energetiku. Radio sam dosta, a i sada ponekad radim kada me angažuju, na projektima. Vezani su bili najviše na nivou lokalnih samouprava. Ono što se kod naših ljudi teško primalo, čak se nije ni primalo je strateško razmišljanje i vođenje računa o dinamici jednog projekta. Svaki projakat ima svoje ciljeve koje se ostvaruju u fazama, prelazak iz jedne u drugu fazu je determinisan nekim preduslovima koje su navedeni prethodno. Dok se oni ne ostvare pravilno prelaženenje nije moguć ni kvalitetan. Neko stalno evaluira dinamiku i procenjuje da li je nešto prebrzo ili nije. Ne valja kada se stvari zbrzaju, ali ne valja ni previše biti u nekoj fazi kada ima preduslova da se pređe u narednu. Većina projekata je trpelo zbog slabe evaluacije, težilo se presakanju faza, ubrazanju ili usporavanju procesa kada je nekom odgovarao ili ne.Pa ne baš. Zelena agenda i elektro lobi su nestrpljivi, i žele to kompletirano mnogo, mnogo ranije.
Da se vratimo sada na energetiku. Centri odlučivanja, da ne kažem centri moći su odlučili da se izvede tranzicija sa fosilnih izvora na obnovljive, nuklearne, biomasu, itd. razlog klimatske potebe i energetska nezavisnost usko povezana sa geo politikom. to je klasični top down princip, donešeni su i dokumenti u vezi toga. Sva tri današnja centra moći ih imaju u SAD, EU i KIna. I oni će da rade po njima. Da li na brzinu tranzicije utiču lobiji, verovatno da. Preduslov za tranziciju je i formiranje više lobija koje će gurati tu stvar. Ovo su ogromni projekti koji ne mogu da se ubrzaju zbog mnogobrojih stejkholdera uključujući i naftnu industriju koja ne može i ne sme da propadne.
MI smo mala država da utičemo na dinamiku, po meni dovoljno je što pratimo i barem da donesemo neki strateški dokument kako ne bi bili uhvaćeni nespremni kada dođe vreme kada će većina vozila biti električna. šta će se desiti ako Nemačka prestane da proizvodi SUS motore?
Ne treba sumnjati da će zelena tranzicija da se desi, piranje je to vremena