Energetika

[nensav]

Pa ne baš. Zelena agenda i elektro lobi su nestrpljivi, i žele to kompletirano mnogo, mnogo ranije.

Da malo poajsnim, nevezano strogo za energetiku. Radio sam dosta, a i sada ponekad radim kada me angažuju, na projektima. Vezani su bili najviše na nivou lokalnih samouprava. Ono što se kod naših ljudi teško primalo, čak se nije ni primalo je strateško razmišljanje i vođenje računa o dinamici jednog projekta. Svaki projakat ima svoje ciljeve koje se ostvaruju u fazama, prelazak iz jedne u drugu fazu je determinisan nekim preduslovima koje su navedeni prethodno. Dok se oni ne ostvare pravilno prelaženenje nije moguć ni kvalitetan. Neko stalno evaluira dinamiku i procenjuje da li je nešto prebrzo ili nije. Ne valja kada se stvari zbrzaju, ali ne valja ni previše biti u nekoj fazi kada ima preduslova da se pređe u narednu. Većina projekata je trpelo zbog slabe evaluacije, težilo se presakanju faza, ubrazanju ili usporavanju procesa kada je nekom odgovarao ili ne.
Da se vratimo sada na energetiku. Centri odlučivanja, da ne kažem centri moći su odlučili da se izvede tranzicija sa fosilnih izvora na obnovljive, nuklearne, biomasu, itd. razlog klimatske potebe i energetska nezavisnost usko povezana sa geo politikom. to je klasični top down princip, donešeni su i dokumenti u vezi toga. Sva tri današnja centra moći ih imaju u SAD, EU i KIna. I oni će da rade po njima. Da li na brzinu tranzicije utiču lobiji, verovatno da. Preduslov za tranziciju je i formiranje više lobija koje će gurati tu stvar. Ovo su ogromni projekti koji ne mogu da se ubrzaju zbog mnogobrojih stejkholdera uključujući i naftnu industriju koja ne može i ne sme da propadne.
MI smo mala država da utičemo na dinamiku, po meni dovoljno je što pratimo i barem da donesemo neki strateški dokument kako ne bi bili uhvaćeni nespremni kada dođe vreme kada će većina vozila biti električna. šta će se desiti ako Nemačka prestane da proizvodi SUS motore?
Ne treba sumnjati da će zelena tranzicija da se desi, piranje je to vremena

 

[boca-ica]

,, ... Ne treba sumnjati da će zelena tranzicija da se desi, piranje je to vremena... ,,

Ne u svim oblastima

Prednost nafte u odnosu na ,,elektriku,, izražena je pri niskim temeraturama i otežanim meteo uslova. Hladnoca jede elekt. kapacitet ,,snagu,, baterije a gotovo da ne utice na naftu.
Uporediti mogucnosti kretanje i manervisanja tenkova zimi na ta dva pogona, i sve jasno
Ne volem naftu
al teško je nadmašiti njen potencijal i ne prikosnovenost u nekim dr. sverama.

 

[Dart]

Samo da ukažem na nekoliko napisanih zabluda.

Električni automobili gledano na potrošnju energije po pređenom kilometru (kWh/km) troše skoro upola manje energije od vozila sa motorom na unutarnje sagorevanje. Električni motor ima izkorištenje od preko 95%, dok motor na benzin ili dizel manje od 50%. Tako da nije istina da će potrošnja energije biti ista kao i sa benzinskim i dizel motorima i da je potreban izvor električne energije jednak količini energije koju uvozimo uvozom nafte ili derivata nafte. Saobračaj na električnu energiju je energetski efikasniji i poprilično smanjuje potrošnju energije.

Ova priča je prilično nategnuta, pre svega jer nam su primarni izvor električne energije termocentale sa efikasnoscu od oko 30%. Takođe treba uzeti u obzir gubitak prenosnog sistema, punjača kao i samih baterija...

 

[Stomatolog]

Naš energetski miks i naša proizvodnja električne energije iz najmanje kaloričnog ugalja u termoelektranama starim u proseku preko 40 godina se nemogu uzimati kao neki svetski primer.
Ako ćemo tako gledati onda bi bilo potrebno zabraniti svima u Srbiji grejanje na električnu elenrgiju ako nemaju toplotne pumpe jer ekonomičnije je spaljivati ugalj u peći u domaćinstvu za grejanje nego proizvoditi električnu energiju, prenositi je i trošiti je u klasičnim pećima i kotlovima na struju.

Više o energetskoj efikasnosti električnih vozila sam pisao na prethodnoj stani ove teme ( https://forum.beobuild.rs/threads/energetika.882/post-1022737 ).

 

[Алтаир]

Енергија ће свуда за обичног човека бити папрено скупа, наравно да треба мењати изворе енергије, нажалост Србија пре свега има угаљ и то лошег квалитета. Да би се нпр заменило 4000МW термоелектрана треба бар 80 000 МW соларних панела. И то само за период преко дана, за ноћ сада нема решења, бар не за Србију и наше финансијске могућности! Када је облачно панели производе од 1/5 у најбољем случају до 1/30 када је баш облачно. Да не улазим сада у разлоге зашто се мора све што загађује зауставити, а то је енергетика, индустрија, интезивна пољопривреда, саобраћај па све остало редом. Решења нема сем смањивања броја потрошача, зато је ни из чега настала енергетска криза, па нема гаса за ђубриво, пасош за боцке ако хоћеш негде да путујеш, наравно ако их претходно преживиш. Почело је уништавање фарми широм света, код 3 од ПКБа 19. августа, па је зато кренула несташица млека. Иначе краве су по њима опсани загађивачи, али Бајер, Монсанто, Физер, Џонсон нису.

 

[Алтаир]

 

[MC_]

Naš energetski miks i naša proizvodnja električne energije iz najmanje kaloričnog ugalja u termoelektranama starim u proseku preko 40 godina se nemogu uzimati kao neki svetski primer.
Ako ćemo tako gledati onda bi bilo potrebno zabraniti svima u Srbiji grejanje na električnu elenrgiju ako nemaju toplotne pumpe jer ekonomičnije je spaljivati ugalj u peći u domaćinstvu za grejanje nego proizvoditi električnu energiju, prenositi je i trošiti je u klasičnim pećima i kotlovima na struju.

Više o energetskoj efikasnosti električnih vozila sam pisao na prethodnoj stani ove teme ( https://forum.beobuild.rs/threads/energetika.882/post-1022737 ).

Kada struja dovoljno poskupi niko nece da se greje na struju.

 

[Stomatolog]

Ova fotografija sa Teslom i agregatom je smešna, zato što koliko ja znam i koliko imam iskustva, električni automobili ne mogu da se voze dok se pune.
Takvi agregati su snage od 3 do 5 kW proizvodnje električne energije tako da za punjenje baterije od 20% do 80% prosečnog električkog automobila je potrebno od 8 do 14 sati.
Takav agregat troši nekoliko litara benzina na sat vremena rada tako da takav način punjenja baterije električnog vozila je potpuno neisplativ.

Na zapadu je električna energija već sada dosta skupa ali zato je ljudi koriste na racionalnije i energetski efikasnije načina.
Masovno se koriste toplotne pumpe za grejane u razvijenim zemljama ali i njihova energetska efikasnost je 3 ili 4 puta veća od kod nas uobičajnih grejalica i kotlova na električnu energiju.

Moje mišljenje je da solarne i vetro elektrane nikada neće zameniti osnovne bazne kapacitete. Da li ćemo se oslanjati na već razvijene tehnologije baznih kapaciteta ili će u budućnosti zaživeti neke nove tehnologije to ćemo još videti. Da treba iskoristit potencija obnovljivih izvora energije, naravno da treba.

 

[Stomatolog]

Nama vrlo blizak primer je Slovenija sa svojih 2 miliona stanovnika koja je na dan 31.12.2021. godine imala 18322 sunčane elektrane ukupne instalisane snage 466,24MW.

Trenutno je sistem obračuna po sistemu 'neto merenja', obračun se vrši jednom godišnje (proizvodnja minus potrošnja, ako si u minusu doplatiš ako si u plusu, višak ostaje distributeru bez nadoknade). Mesečna naknada za priključak domaćinstva sa sunčanom elektranom je od 15 do 20 EUR.

Kod njih su električni automobili i toplotne pumpe za grejanje prostora i sanitarne tople vode u poslednjih nekoliko godina vrlo pupularni. Svi imaju solidno toplotno izolirane kuće sa 15 do 20 cm stiropora. Sve više ljudi ugrađuje rekuperatore (veštački način prezračivanja prostora uz minimalni gubitak toplote). Na 100m2 krova orijentisanog ka jugu može da se postavi sunčana elektrana od oko 15kW snage koja ima godišnju proizvodnju od 15000kWh do 16500kWh električne energije. Domaćinstvo sa 4 člana godišnje troši 4000 do 4500 kWh električne energije, za grejanje izolirane kuće od 150m2 i pripremu tople vode uz pomoć toplotne pumpe je potrebno oko 5000kWh.
Tako da takvom domaćinstvu ostaje još sigurno 5000 kWh električne energije za automobil ili ljubiteljima bazena za zagrevanje bazena tokom hladnijih meseci. Tesla 3 za koju možemo reći da je manji porodični automobil troši oko 15kWh električne energije na 100km regionalnog puta, što znači da sa onih 5000kWh koje su nam ostale možemo preći oko 30000km godišnje. Zato se neki već opredeljuju i za drugi električni automobil u porodici.

Naravno država je davala i dodatnu bespovratnu pomoć za kupovinu toplotnih pumpi, rekuperatora, sunčanih elektrana i električnih automobila.

Takvi ljudi nisu nikakvi zeleni fanatici već samo ekonomski razmišljaju.
Ali i daju svoj doprinos ekologiji bar po trenutnim globalnim trendovima.

 

[MC_]

U Sloveniji masa ljudi vozi i bicikle.
U Ljubljani ima dosta biciklistickih staza.
To je jos bolje od elektricnnih automobila.

 

[iadzic]

Sad ja nesto racunam (gruba računica) za Srbiju i potrošnju električnih automobila. Hipotetički ako bi sve automobile zamenili za električne (2.235.794) uz prosečnu potrošnju električnih od 16kWh na 100km, a u Srbiji je prosek godišnje kilometraže oko 10.000km.
Moj račun daje da je za sve automobile potrebno 3.577 GWh godišnje. Proizvodnja EPS je oko 35.000 GWh godišnje. Znači svi automobili kada bi se odmah zamenili bi zahtevali dodatnih 10% kapaciteta.
Iako mislim da imamo prostora za uštedu od 10% u trenutnoj potrošnji jer rasipamo struju, ovih 3.600GWh se proizvede iz samo jednog dodatnog bloka od 400MW.
Dodatni podsticaj za postavljanje solara i ušteda energije bi možda i rešila tih 10% manjka. A ušteda na uvozu nafte bi se merila sa 2 milijarde dolara godišnje.
Ako nigde ne grešim u računici suludo je da još juče nismo prešli na električne automobile.

10.000km godišnje je u proseku 4,4kWh dnevno dodatne struje po svakom automobilu.
Većinom bi se struja za punjenje trošila noću kada ima dosta viškova struje. Dodatni bi se mogle stimulisati firme da postavljaju solare gde zaposleni mogu puniti svoja auta u toku dana dok su 8h na poslu. Oni ne bi bili opterećenje sistemu.

 

[MC_]

Ta ideja o aelektricnim automobilima je zelja da se individualna mobilnot, m kako neprirodna, zadrzi, makar u nekom osakacenom obliku.
Vise neces moci da siaps gorivo, moraces da cekas punjenje, neces moci da ides bas gde hoces kolima, ali nekako ces moci da ih vozis.
To je infantilna, decija zelja za vozikanjem.
I citav svet baziran na automobilu (suburbia, americka ili MIrijevo i Kaludjerica) morace da nestane.

 

[MC_]

Sad ja nesto racunam (gruba računica) za Srbiju i potrošnju električnih automobila. Hipotetički ako bi sve automobile zamenili za električne (2.235.794) uz prosečnu potrošnju električnih od 16kWh na 100km, a u Srbiji je prosek godišnje kilometraže oko 10.000km.
Moj račun daje da je za sve automobile potrebno 3.577 GWh godišnje. Proizvodnja EPS je oko 35.000 GWh godišnje. Znači svi automobili kada bi se odmah zamenili bi zahtevali dodatnih 10% kapaciteta.
Iako mislim da imamo prostora za uštedu od 10% u trenutnoj potrošnji jer rasipamo struju, ovih 3.600GWh se proizvede iz samo jednog dodatnog bloka od 400MW.
Dodatni podsticaj za postavljanje solara i ušteda energije bi možda i rešila tih 10% manjka. A ušteda na uvozu nafte bi se merila sa 2 milijarde dolara godišnje.
Ako nigde ne grešim u računici suludo je da još juče nismo prešli na električne automobile.

10.000km godišnje je u proseku 4,4kWh dnevno dodatne struje po svakom automobilu.
Većinom bi se struja za punjenje trošila noću kada ima dosta viškova struje. Dodatni bi se mogle stimulisati firme da postavljaju solare gde zaposleni mogu puniti svoja auta u toku dana dok su 8h na poslu. Oni ne bi bili opterećenje sistemu.

Na samom ovom topiku se pisalo kako je nas energetski sitem staln na ivici.
Odakle da nadjemo tih 10%. ?

Sa druge strane, kad bi se sva nafta koja ide u automobile ustedela, ona ne bi otisla sva na proizvodnju struje.
Mislim da mi nemamo elektrane na naftu.

 

[iadzic]

Na samom ovom topiku se pisalo kako je nas energetski sitem staln na ivici.
Odakle da nadjemo tih 10%. ?

Sa druge strane, kad bi se sva nafta koja ide u automobile ustedela, ona ne bi otisla sva na proizvodnju struje.
Mislim da mi nemamo elektrane na naftu.

Pisao sam hipotetički da bi se videle ukupne potrebe za strujom. Svakako je fizički neizvodljivo da se trenutno zamene sva auta.
Ali evo još jedna hipoteza dodatni kapacitet od 400MW bi se mogao rešiti u periodu od 5 godina subvencionisanjem po 5000 porodica godišnje da postave sisteme od 15kW.
Uz stimulaciju od tipa 5.000€ po instalaciji bi potrošio 25 miliona godišnje za to.
Ili ako je lakše: ono što je država potrošila za otkup prava za premijer ligu koja ne treba nikome, je mogla subvencionisati domaćinstva po 5000€ za kapacitet od 1800MW. Eto rešenja za energetski sistem. Za milijardu što se planira za nacionalni stadion se moglo napraviti bar 100.000 javnih priključaka za punjenje automobila. Onih 200 miliona potrosenih na televizije koje nikome ne trebaju se moglo pokloniti stranom proizvođaču automobila da proizvodi električne automobile kod nas i da oni budu oslobođeni carina i poreza.

 

[MC_]

Pisao sam hipotetički da bi se videle ukupne potrebe za strujom. Svakako je fizički neizvodljivo da se trenutno zamene sva auta.
Ali evo još jedna hipoteza dodatni kapacitet od 400MW bi se mogao rešiti u periodu od 5 godina subvencionisanjem po 5000 porodica godišnje da postave sisteme od 15kW.
Uz stimulaciju od tipa 5.000€ po instalaciji bi potrošio 25 miliona godišnje za to.
Ili ako je lakše: ono što je država potrošila za otkup prava za premijer ligu koja ne treba nikome, je mogla subvencionisati domaćinstva po 5000€ za kapacitet od 1800MW. Eto rešenja za energetski sistem. Za milijardu što se planira za nacionalni stadion se moglo napraviti bar 100.000 javnih priključaka za punjenje automobila. Onih 200 miliona potrosenih na televizije koje nikome ne trebaju se moglo pokloniti stranom proizvođaču automobila da proizvodi električne automobile kod nas i da oni budu oslobođeni carina i poreza.

Narodu je ipak daleko vazniji Nacionalni stadion.
Vlast to zna.
Na tome se dobijaju izbori.

 

[nensav]

Ne znam kolika je računica @iadzic tačna, mada sam nalazio po netu istu cifru, oko 10 do 15%, neki račnaju da je poterbno još manje. Iako to na globalnom nivou ako gledamo apsolutne brojke nije malo, nije ni nedostižno. Ne samo solar i vetar, investira se i u nuklearnu energiju, pa i na gas, tamo gde ga ima naravno - Bliski istok, SAD, kanada. Veoma interesantna inovacija se razvija, a to je auto sa sunčanim panelima koji će deo svoje stanage sam proizvoditi. Da mi odnah ne skoče zagovornici druge strane, nije to još uvek komercijalno. Hoću reći, stvari se razvijaju, želim im da ispeju

 

[Zuma]

Ta ideja o aelektricnim automobilima je zelja da se individualna mobilnot, m kako neprirodna, zadrzi, makar u nekom osakacenom obliku.
Vise neces moci da siaps gorivo, moraces da cekas punjenje, neces moci da ides bas gde hoces kolima, ali nekako ces moci da ih vozis.
To je infantilna, decija zelja za vozikanjem.
I citav svet baziran na automobilu (suburbia, americka ili MIrijevo i Kaludjerica) morace da nestane.

Ovo je u osnovi tačno ali je zaključak pogrešan. Veoma je poučna priča kako je rastuća automobilska industrija u Americi propagandom uništila tada veoma razvijenu železničku mrežu. Pri čemu je osnovni cilj bio povećanje profita, pošto se više robe proda ako svako mora sebi da kupi sopstveno prevozno sredstvo umesto da koristi masovni prevoz koji je efikasniji po svemu, i po troškovima i po stepenu raznih zagađenja, državnog prostora i svega drugog. Imate to na Jutubu.

Međutim zaključak je pogrešan jer razumni nivo podrške za individualni prevoz mora da ostane, na skoro svim nivoima transporta. Postoji mnogo situacija gde je on bitno bolji, a tako će biti i ubuduće. Treba saseći samo kapitalistička preterivanja bazirana na komzumerizmu i profitu kao osnovom motivu, a ne na opštoj koristi. Na nesreću, glorifkacija individualizma i lične koristi, tj profita, kao vrhunskih regulacionih kriterijuma čitavog društva (što je nezaobilazna teorijska osnova kapitalizma i tobože slobodnog tržišta) ne obećava da će to biti lako ili uopšte moguće.

 

[Zuma]

Sad ja nesto racunam (gruba računica) za Srbiju i potrošnju električnih automobila. Hipotetički ako bi sve automobile zamenili za električne (2.235.794) uz prosečnu potrošnju električnih od 16kWh na 100km, a u Srbiji je prosek godišnje kilometraže oko 10.000km.
Moj račun daje da je za sve automobile potrebno 3.577 GWh godišnje. Proizvodnja EPS je oko 35.000 GWh godišnje. Znači svi automobili kada bi se odmah zamenili bi zahtevali dodatnih 10% kapaciteta.
Iako mislim da imamo prostora za uštedu od 10% u trenutnoj potrošnji jer rasipamo struju, ovih 3.600GWh se proizvede iz samo jednog dodatnog bloka od 400MW.
Dodatni podsticaj za postavljanje solara i ušteda energije bi možda i rešila tih 10% manjka. A ušteda na uvozu nafte bi se merila sa 2 milijarde dolara godišnje.
Ako nigde ne grešim u računici suludo je da još juče nismo prešli na električne automobile.

10.000km godišnje je u proseku 4,4kWh dnevno dodatne struje po svakom automobilu.
Većinom bi se struja za punjenje trošila noću kada ima dosta viškova struje. Dodatni bi se mogle stimulisati firme da postavljaju solare gde zaposleni mogu puniti svoja auta u toku dana dok su 8h na poslu. Oni ne bi bili opterećenje sistemu.

Lep račun. Ja nisam mogao da pronađem podatak o prosečnoj kilometraži, pa sam koristio prodaju benzina i nafte za saobraćajne svrhe, kako je te brojeve opisao Zavod za statistiku. Međutim to je prilično neodređeno jer se ne zna kako su tačno oni dobili taj broj i šta je sve tu uračunato. Međutim ipak je važan zato što daje gornju granicu za dodatne količine struje koje će biti potrebne, pošto su ovde pre toga počeli da se gađaju sa apsurdno velikim ciframa. Ja sam dobio 73% više, ali zbog niza izostavljenih faktora očekujem da je pravi broj svakako manji od toga. Ova tvoja cifra od 10% se prilično dobro slaže da onom za Ameriku, iz članka koji sam citirao. Šta je izvor za prosek godišnje kilometraže od 10.000km?

 

[MC_]

Zamislite koliko bi se vise isplatila mreza zeleznica od podrske automobilizmu.
Prevoz zeleznicom je daleko energetski efikasniji.

 

[Zuma]

Moje mišljenje je da solarne i vetro elektrane nikada neće zameniti osnovne bazne kapacitete. Da li ćemo se oslanjati na već razvijene tehnologije baznih kapaciteta ili će u budućnosti zaživeti neke nove tehnologije to ćemo još videti. Da treba iskoristit potencija obnovljivih izvora energije, naravno da treba.

Tačno, neće zameniti u potpunosti, ali će zameniti dobar deo. 50% zamene je dostižno i sa sadašnjom tehnologijom. Dalje povećenje prosečnog procenta verovatno zavisi od usavršavanja novih tehnologija. A ostatak, tj baznu energiju, će skoro sigurno obezbediti nuklearne elektrane. Poslednje generacije nuklearnih elektrana su daleko bezbednije i skoro da ništa zajedničko nemaju sa starim elektranama tipa Černobilj. Najteži problem odlaganja nuklearnog otpada koji treba da bude siguran stotinama ili hiljadama godina je na sreću rešen. Ponovo upotrebljive rakete Elona Maska su drastično smanjile cenu tereta po kilogramu, pa će se nuklerani otpad prosto slati u orbitu oko Sunaca, ili u Sunce, i to je već jeftinije nego što bi koštalo pravljenje i održavanje tako dugotrajnih skladišta. Tako da je srećom i taj problem rešen. A i pedeset procenata udela obnovljivih izvora, čak i ako se ne poveća, a u budućnosti sigurno hoće, je već ogromna cifra koja drastično obara i prosečnu cenu energenata (jer je on sam bukvalno besplatan, od tekućih troškova postoji samo održavanje) kao i stepen zagađenja. Inače Noveška već ima 77,4% a Island 83,7%. Situacija u 2020. godini, u Evropi:

Renewable energy statistics - Statistics Explained

Statistics on renewable energy sources in the EU cover their production and share in energy consumption.

ec.europa.eu

 

[iadzic]

Lep račun. Ja nisam mogao da pronađem podatak o prosečnoj kilometraži, pa sam koristio prodaju benzina i nafte za saobraćajne svrhe, kako je te brojeve opisao Zavod za statistiku. Međutim to je prilično neodređeno jer se ne zna kako su tačno oni dobili taj broj i šta je sve tu uračunato. Međutim ipak je važan zato što daje gornju granicu za dodatne količine struje koje će biti potrebne, pošto su ovde pre toga počeli da se gađaju sa apsurdno velikim ciframa. Ja sam dobio 73% više, ali zbog niza izostavljenih faktora očekujem da je pravi broj svakako manji od toga. Ova tvoja cifra od 10% se prilično dobro slaže da onom za Ameriku, iz članka koji sam citirao. Šta je izvor za prosek godišnje kilometraže od 10.000km?

Ovde sam gledao za celu EU: distance travelled by car gde kaže da je prosek za EU 11.300km. Svakako sam podrazumevao da je u SRbiji manje od toga. Ovde sam našao podatak da je oko 10.000km Srbija Biznis.rs
Mislim da je 10.000km preterano za Srbiju obzirom na prosečnu starost automobila ali sam stavio baš gornju granicu.

 

[Dart]

Ova fotografija sa Teslom i agregatom je smešna, zato što koliko ja znam i koliko imam iskustva, električni automobili ne mogu da se voze dok se pune.
Takvi agregati su snage od 3 do 5 kW proizvodnje električne energije tako da za punjenje baterije od 20% do 80% prosečnog električkog automobila je potrebno od 8 do 14 sati.
Takav agregat troši nekoliko litara benzina na sat vremena rada tako da takav način punjenja baterije električnog vozila je potpuno neisplativ.

Zašto misliš da se ne mogu voziti dok se pune? Nema tehničkih prepreka ka tome, eventualno mogu zabraniti softverom.
Postoje elektro automobili sa fabrički ugrađenim agregatom (guglaj EREV), ili npr autonomni trolejbusi koji se pune tokom vožnje na mreži. Takođe većina elektro automobila se puni prilikom vožnje nizbrdo tj kočenjem motorom...

 

[BalkanRoyale]

Meni je urnebesno smešno i jednako zabrinjavajuće to što ljudi koji sebe smatraju konjicom zelenih promena i održive kružne ekonomije i dalje dogmatično guraju elektro-automobile kao vrhunac promena i nešto što se mora maltene juče već ispuniti.

Jel moguće da iko na ovom forumu misli da je održivo (da zanemarimo tehničke nedostatke i lošije performanse EV) da imamo 2 milijarde automobila za čiju proizvodjnu je potrebno 10kg kobalta po bateriji, i zna se koliko litijuma. Zar smo toliko ograničeni da i dan danas verujemo da je "potrebna promena" to da svi vuglimo 2 kile čelika, plastike, gume, i 'rare-earth metals' svuda gde idemo? Usled novog doba urbanizma i ekološkog shvatanja tržišne ekonomije (da malo prestanemo da glumimo da je kapitalizam mrtav, nije - nego evoluira kao što je i potrebno), mi i dalje ne kontamo da vozovi, tramvaji, javni prevoz, bicikli, i dve noge od Boga podarene će činiti apsolutnu kičmu mobilnosti i prevoza - kako urbanog tako i sve ruralnijeg. Naravno da automobilizam će uvek imati upotrebu i racionalnu korist, ali je svakome jasno, pa čak ljubiteljima kola poput mene, da je vreme da se svi kolektivno borimo za brze pruge izmedju gradova, i tramvajima, metroima, i proširenim pešačkim zonama unutar gradova.

Opsesija sa električnim kolima je pokazatelj da još uvek ne shvatamo šta se mora činiti. Makar na polju transporta. Energetika kao stub privrede je već mnogo složenija priča.

 

[MC_]

Treba nam sto vise pruga i vozova. Ne moraju da budu toliko brze.

 

[StaraMo]

Pogledajte prilog 151434

Takvi automobili postoje odavno i zovu Range extrnderi.
Prvi i najpoznatiji je bio Bmw i3 a sada nama najbliži je Nissan E power.

U Kini se prodaju sve više i najpoznatiji je Li One a odskora Voyah free itd,uglavnom sve ih više proizvidjača pravi i najavljuje a prednost je rada benziskog agregata u najpovoljnijem režimu obrtaja.Znači klasičan baterijski automobil sa agregatom na benzin,obično mali turbo benzinac snage od 50-80kw.