Sad je, nažalost, postalo jako nezgodno proceniti ko više laže i hipnotiše. Ono u šta sam ja siguran je da naftni lobi postoji i da su jako moćni. Ne primaju oni slučajno razne subvencije i poreske olakšice vredne milijarde i milijarde dolara/evra/funti/čega već - to su sebi obezbedili kroz decenije lobiranja vlada u svojim zemljama (a bogami i u drugim širom sveta) na legalne i nelegalne načine. Takođe, ne sumnjam da oni imaju veoma moćne mehanizme da utiču i na medijski prostor, a i šire, kako bi sebe predstavili u najboljem mogućem svetlu i kako bi se borili da povećaju ili eventualno zadrže privilegovanu svoju poziciju, kao i ogromne količine novca koju im upućuju obični poreski obveznici u raznim državama.Primetio sam da kad god električnom lobiju i kartelu nešto ne ide od ruke, odmah se konstruiše priča kako su za to krivi naftaši, koji ubeđuju i hipnotišu ljude da odbacuju takozvane "zelene izvore energije i transporta". Nisu krivi sami električari što nisu konkurentniji, nisu krive same tehnologije koje se reklamiraju kao savršene i nepogrešive a na kraju se izjalove... nego su krivi naftaši, koji šatro hipnotišu ljude i mase da odbacuju zelene tehnologije.
E sad, ono što je zanimljivo je da sada "zelena" strana te medalje sakuplja brzo rastuću moć da i oni vrše razne oblike pritiska, kako na vlade, tako i na javno mnenje. Samim tim, postaje vrlo teško proceniti ko nama običnin smrtnicima prodaje veću količinu magle i po kojoj ceni.
Uglavnom sam mišljenja da - isto kao i u srpskoj politici, ratu u Ukraini, svetu bankara i advokata ili kupovini auta - treba polaziti od tačke "nikome ništa ne verujem". Mada, da li zbog nekih svojih unapred određenih afiniteta ili zbog dobro promišljenog razmatranja celokupne slike, moram da priznam da mnogo više naginjem na stranu "zelenih" u celoj toj priči.