NIsam baš siguran da nije, ne kaže da nije, ali ako nije uračunat gubitak u transportu el. energije onda je za pretpostaviti da uopšte nije uračunat ni transport goriva do pumpi.U prikazu koji sam dao nisu uneti gubbici u transportu el. energije od centrale do punjaca baterija.
Razmatran je smao aspekt el. energije. NIje razmatrana reciklaza toksicnih baterija ni problemi zagadjenja u proizvodnji zbog litijuma.
Ovakva potrosnja, ovolika mobilnost nece biti moguca uz ciste izvore energije kao sto ne mogu svi na svetu da jedu meso.
resursi planete su ograniceni, a ljudska pohlepa i glupost su neograniceni.
U Srbiji je i dobro da se malo smanji sa korišćenjem vozila jer primećujem da se auto pali za svaku sitnicu čak i u manjim gradovima.
Da se razumemo, litijumske baterije, po meni, imaju previše problema, lako su zapaljive baš zbog izrazite površinske ili zapreminske gustine energije - dalo bi se u šali reći da prelazimo sa automobial sa unutrašnjim sagorevanjem na automobile sa potencijalno spoljašnjim izgaranjem. I sama faza reciklaže mora biti tehnološki poboljšana.Problem reciklaze litijumskih baterija nije resen.
Cela prica o cistom prevozu je samo korporativna propaganda.
We need safer ways to recycle electric car and cellphone batteries
Here's how waste management systems are preparing for more batteries to enter the waste stream over the coming decade.www.popsci.com
Lithium batteries’ big unanswered question
As the world looks to electrify vehicles and store renewable power, one giant challenge looms: what will happen to all the old lithium batteries?www.bbc.com
To je potpuno tačno, svi veći gradovi kako na zapadu, tako i u Kini, Japanu, celoj azijskoj mnogoljudnoj regiji, svoj ekonomski opstanak baziraju na efikasnom saobraćaju koji omogućava da se ljudi dnevno kreću na/sa posla i obavljaju sve druge bitne dnevne aktivnosti oslanjajući se baš na efikasan - dakle šinski - prevoz.Може да се смањи само ако јавни превоз профункционише и Србија постане добро повезна. Без тога, Аутомобил ће бити дуго једина алтернатива.
Са друге стране, сваки аутомобил то је пуњење буџета кроз годишње намете и акцизе за гориво, а јавни превоз то је увек дотација из буџета.
Cela ta priča o zapaljivim baterijama je po meni malo preterana. Verovatno napumpana od strane protivnika električnih vozila (tj. naftnog lobija). Trenutno se po svetu milioni električnih vozila i proizvode na godišnjem nivou i desetine miliona se svakodnevno koriste, a vesti o požarima prouzrokovanim baterijama se svode na pojedine slučaje koji se kroz medije veličaju u neki opšti problem. Uz to, treba imati na umu da su kineski proizvođači već krenuli da nude natrijumske baterije kao jeftiniju i manje efikasnu alternativu litijumskum za manje gradske automobile.Da se razumemo, litijumske baterije, po meni, imaju previše problema, lako su zapaljive baš zbog izrazite površinske ili zapreminske gustine energije - dalo bi se u šali reći da prelazimo sa automobial sa unutrašnjim sagorevanjem na automobile sa potencijalno spoljašnjim izgaranjem. I sama faza reciklaže mora biti tehnološki poboljšana.
Realno ovo je tačno po pitanju efikasnosti el. vozila - nijedno vozilo na baterije ne može postići energetsku efikasnost električnog voza/tramvaja, količina energije po prevezonm putniku se drastično razlikuje. Prosto ceo proces konverzije električne energije u hemijsku (baterija), pa ponovna konverzija iz hemijske u električnu, veće trenje koje automobil ima pri kretanju izaziva veću potrošnju energije po efektivno prevezenoj udaljenosti. Zato mi se i promocija električnih autobusa kao rešenje ne sviđa, jer samo odlaže ulaganje u šinsku infrastrukturu.Onda na el. vozila mozemo da gledamo kao na vozila koja su 40% ekoloski cistija?
Ali ja sam skeptican. Tu dodatnu kolicinu el. energije ipak treba proizvesti, a to ce samo delimicno moci da bude iz cistih izvora. Cisti izvori energije i dlaje su ekonomski neisplativi (vetrenjace) i zavisni su od drzvanih subvencija.
Dalje imamo svakodnevni porast broja automobila....
Beograd vise nije grad z aljude jer je grad za automobile.
Mislim da je jedino masovno odustajanje od automobila pravo resenje.
Povratak vozovima i javnom prevozu.
Mislim da motiv za el. voizla uopste nije ekoloski nego politicki i vezn za nemogucnost kolektivnog Zapada da kontrolise izvore energije.
Ekoloska steta vezana za globalno otopljavanje vec se dogadja i dogodila se i ona ne moze da se zaustavi prelaskom na el. vozila.
Gustina energije nema veze sa zapaljivošvu. Zapravo gustina energije kod baterija je relativno niska u poređenju sa klasičnim gorivima i tu ima najviše prostora za napredak.Da se razumemo, litijumske baterije, po meni, imaju previše problema, lako su zapaljive baš zbog izrazite površinske ili zapreminske gustine energije - dalo bi se u šali reći da prelazimo sa automobial sa unutrašnjim sagorevanjem na automobile sa potencijalno spoljašnjim izgaranjem.
+1Realno ovo je tačno po pitanju efikasnosti el. vozila - nijedno vozilo na baterije ne može postići energetsku efikasnost električnog voza/tramvaja, količina energije po prevezonm putniku se drastično razlikuje. Prosto ceo proces konverzije električne energije u hemijsku (baterija), pa ponovna konverzija iz hemijske u električnu, veće trenje koje automobil ima pri kretanju izaziva veću potrošnju energije po efektivno prevezenoj udaljenosti. Zato mi se i promocija električnih autobusa kao rešenje ne sviđa, jer samo odlaže ulaganje u šinsku infrastrukturu.
Ovo SNS i MMF bagri nikada ne treba zaboraviti.Još dva poskupljenja struje i gasa - MMF ne odustaje od zahteva
Od 1. novembra očekuje nas novo poskupljenje struje za osam odsto i gasa za 10 procenata, da bi potom u maju 2024. usledilo novo poskupljenje u istim procentima, proizilazi iz upravo objavljenog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju.n1info.rs
Zapravo prilikom usporavljanja/kocenja je dobro imati baterije. Tokom rekuperacije energije kada se vraca u mrežu, ona moze biti iskorišćeno samo ako na istoj sekciji mreže ima drugo vozilo koje trosi energiju. Kod tramvaja i trolejbusa su sekcije relativno kratke, pa je efikasnije tu energiju koristi za punjenje baterija nego je vracati u mrežu. Takođe zbog veće fleksibilnosti prevoza pozeljno je imati baterije, mada se slažem da nema potrebe za velikim baterijama. Najbolje rešenje je negde između odnosno klasični električne vozila sa autonomijom od par km van mreže.+1
Сваки облик електричног превоза који енергију не носи у батерији већ узима са мреже (воз, трамвај, тролејбус) је далеко ефикаснији од оних који морају поред корисног терета да носе и батерије. Свако убрзање, трење при константној брзини и успоравање доноси губитке сразмерне маси возила.
Енергетску ефикасност електричног возила угрубо можете проценити по односу масе корисног терета и масе празног возила.
Покушај упоређивања различитих видова транспорта по енергетској ефикасности можете видети на https://en.wikipedia.org/wiki/Energy_efficiency_in_transport