Šta je novo?

Energetika

Da li se gume elektricnog automobla manje ili vise trose nego kod benzinskog?
Da li je kocenje drugaciji proces kod el. automobila?
Da li el. automobili imaju menjace ili su kao tramvaji?
 
Да, не, како који.
Више се троше јер ти за 1кг дизела треба ~18кг батерије, па више се троше гуме и подлога
Тотално је исто, нзм шта би могло да буде другачије.
Углавном немају, али постоје и са мењачима, али мсм да ниједан који се масовно производи нема мењаче
 
Sam proces kocenja nije bas isti. Električni automobili prvenstvo koce motorom, jer tada motor postoje generator. Naravno poseduju i klasične kocnice, ali se one aktiviraju na malo jači pritisak papučice.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Ja mislim da je najefikasnije energetsko resenje za centar Beograda podzemni travolatori koji bi mogli da se koriste i za vecu udaljenost ispod zemlje. Pogotovo recimo Dorcol - Knez. To bi taman uslo u plan da centar Beograda bude bez vozila. Postaviti 30-50 travolatora na raznim delovima u centru grada. Tipa Savski Trg - Slavija i pesaka si za 5 min gore. Na sve to kisa/sneg ne bi ometali. Recimo jos Beton Hala - Knez. Ada - Pozeska.

Van grada elektricna vozila + brza pruga kao sto su krenuli. (Samo daj to brze malo).
 
Zapravo prilikom usporavljanja/kocenja je dobro imati baterije. Tokom rekuperacije energije kada se vraca u mrežu, ona moze biti iskorišćeno samo ako na istoj sekciji mreže ima drugo vozilo koje trosi energiju. Kod tramvaja i trolejbusa su sekcije relativno kratke, pa je efikasnije tu energiju koristi za punjenje baterija nego je vracati u mrežu. Takođe zbog veće fleksibilnosti prevoza pozeljno je imati baterije, mada se slažem da nema potrebe za velikim baterijama. Najbolje rešenje je negde između odnosno klasični električne vozila sa autonomijom od par km van mreže.
Наравно, имају их и возови, трамваји и троле, али то је само за рекуперацију кочења и неку резерву при паду мреже. Нисам хтео да компликујем аналогију.
 
Onda na el. vozila mozemo da gledamo kao na vozila koja su 40% ekoloski cistija?
Ali ja sam skeptican. Tu dodatnu kolicinu el. energije ipak treba proizvesti, a to ce samo delimicno moci da bude iz cistih izvora. Cisti izvori energije i dlaje su ekonomski neisplativi (vetrenjace) i zavisni su od drzvanih subvencija.
Dalje imamo svakodnevni porast broja automobila....
Beograd vise nije grad z aljude jer je grad za automobile.

Mislim da je jedino masovno odustajanje od automobila pravo resenje.
Povratak vozovima i javnom prevozu.

Mislim da motiv za el. voizla uopste nije ekoloski nego politicki i vezn za nemogucnost kolektivnog Zapada da kontrolise izvore energije.
Ekoloska steta vezana za globalno otopljavanje vec se dogadja i dogodila se i ona ne moze da se zaustavi prelaskom na el. vozila.

Sinski prevoz + bicikl je ubedljivo najbolje resenje.
Mada, beogradska predgradja imaju toliko uske ulice da taj tramvaj nema kuda da prodje.
U strmim delovima grada mogle bi da se stave uspinjace ili velike pokretne stepenice.

Ja mislim da je najefikasnije energetsko resenje za centar Beograda podzemni travolatori koji bi mogli da se koriste i za vecu udaljenost ispod zemlje. Pogotovo recimo Dorcol - Knez. To bi taman uslo u plan da centar Beograda bude bez vozila. Postaviti 30-50 travolatora na raznim delovima u centru grada. Tipa Savski Trg - Slavija i pesaka si za 5 min gore. Na sve to kisa/sneg ne bi ometali. Recimo jos Beton Hala - Knez. Ada - Pozeska.

Van grada elektricna vozila + brza pruga kao sto su krenuli. (Samo daj to brze malo).

Проблем о коме говорите, енергетска ефикасност транспорта у градовима, је по мени вредан посебне теме у овом форуму.

Сматрам да без драстичног повећања квалитета урбанизма у нашим градовима и примене решења из 21 а не 17 века нема напретка, докле год расправљамо о урбанистичким решењима наших градова који су на нивоу села из средњевековне Србије нема нама будућности.

Транспорт и становање представљају преко 2/3 енергетских потреба нације тако да је боље радити на побољшању ефикасности кроз урбанизам него на повећању производње кроз енергетику.

Али у урбанизам се не сме дирати ;)
 
Србија треба да има за циљ побољшање масовног јавног превоза, пре свега железнице као кичме транспорта у држави, а око ње трамваја, тролејбуса, аутобуса, и једног дана можда у Бгу метроа. Ту треба тежити да прво већина пруга буде електрификована, да ред вожње буде поуздан и чест да грађани могу да се ослоне на јавни превоз. Градове треба прилагодити јавном превозу.
 
Србија треба да има за циљ побољшање масовног јавног превоза, пре свега железнице као кичме транспорта у држави, а око ње трамваја, тролејбуса, аутобуса, и једног дана можда у Бгу метроа. Ту треба тежити да прво већина пруга буде електрификована, да ред вожње буде поуздан и чест да грађани могу да се ослоне на јавни превоз. Градове треба прилагодити јавном превозу.
Сматрам да би прво требали да смањимо потребу за транспортом робе и путника, па тек онда да дефинишемо транспортна решења. Смањење потребе за транспортом се врши:
1. 15 минутним тј. компактним градовима - Скоро све потребе грађанина се могу задовољити у кругу од 15 минута хода https://en.wikipedia.org/wiki/15-minute_city https://en.wikipedia.org/wiki/Compact_city;
2. Одрживим градовима заснованим на циркуларној економији - Скоро све потребе града се обезбеђују у оквиру града, храна, вода, енергија;
3. Ширење града и у трећу димензију - Вишеспратнице. Нивои масовног транспорта, индивидуалног транспорта возилима и пешачењем/бициклама да не буду заједнички већ раздвојени по елевацији. Нпр. воз на -2, возила на -1, пешаци и бициклисти на 0, пешаци на +1. Нема потребе да нам саобраћајнице заузимају зелене површине и да интеракција између пешака и возила успорава саобраћај.
итд.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
То за градове од 15 минута хода би требало развити дуж брзе пруге и пруге до Панчева за почетак.
 
Kakva je uloga menjaca kod el. vozila?
Zasto neka el vozila imaju, a neka nemaju menjace?
 
Kakva je uloga menjaca kod el. vozila?
Zasto neka el vozila imaju, a neka nemaju menjace?
Због центрифугалних сила не може ротор електро мотора од више стотина kW достићи огромне (преко 30.000 о/мин) бројеве обртаја тако да за специфична возила са високим перформансама, супераутомобиле, постоји двостепен преносник али је то ирелевантно за сва остала возила.
 
Kako mislite da razvijate održive gradove i te ''gradove na 15 minuta'' kad je plan i namera SNSa da 2/3 Srbije natrpa u Beograd...
Како преживети зиму а не сањати о пролећу?

Да би градитељи могли да подигну друштво после катастрофе потребна је катарза, визија и план а свему томе је неопходно знање.
Знање расте разменом и преиспитивањем те пошто оно нестаје из стубова нашег друштва и све теже се из њих шири покушавамо да га гајимо и на другим местима ;)
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Mogu se i klasična vozila preurediti u električna .Cena - sitnica

Pretvaranje klasičnih automobila u električne je odličan način za njihovu obnovu. Ovo je u poslednje vreme sve popularnije. Uklanjanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem i njegova zamena pogonskim sklopom sa nultom emisijom CO2 je odličan način da se revitalizuje stari model. Pripremili smo za vas listu od 10 klasičnih automobila koje je moguće pretvoriti u električne, pa ako imate neki od njih, koji vam stoji i čeka vreme da ga sredite, razmislite o tome.A šta je to što ih čini pogodnim za ovaj posao? Pa, svaki automobil bi se mogao preurediti za odgovarajuću cenu, ali jednostavnost električnih pogonskih agregata čini ih pogodnijim za starije automobile. Lista
 
Pre 10 godina sam gledao Bubu koju je jedan elektroinženjer prepravio u domaćoj radinosti. Došao iz Dalmacije na Zlatibor sa njom.
 
388ceba67.jpg


Glasine o zvaničnom oživljavanju električne bube mogu se čuti godinama unazad. Ali, ako jedva čekate da budu potvrđene, znajte da postoji mnogo ponovo “izmišljenih” klasika koji imaju više karaktera nego što bi bilo koja moderna reinterpretacija mogla da proizvede.

Volkswagen je čak uskočio u akciju, udruživši se sa nemačkom firmom “eClassics”, kako bi kreirali električne Bube koristeći električni motor, bateriju i menjač iz gradskog automobila kompanije “e-Up”.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Sve je to lepo, ali nema šanse da prođe tehnički kod nas...
 
Sve je to lepo, ali nema šanse da prođe tehnički kod nas...
To je već problem do nas i naših nelogičnih pravila. Padaju nam na tehničkom potpuno ispravni auti jer svaki operater na tehničkom može da tumači zakone kako se njemu digne.... A sa druge strane za 2000 dinara prolaze auti bez kočnica....
Dok na "trulom" zapadu ljudi prave sve moguče modifikacije vozila i uspešno ih atestiraju i homologuju....
 
Ovo ne može proći ni za 2000 evra. Pocevši od agencije za bezbednost saobraćaja koja ne dozvoljava izmene van fabrike, do MUP-a i čuvenog broja motora...
 
Opet kažem to je problem do nas. U EU bi prošlo, mi smo za njih izmislili saobraćaj i zakone.
 
Opet kažem to je problem do nas. U EU bi prošlo, mi smo za njih izmislili saobraćaj i zakone.
Pa i ne baš. EU je carstvo birokratije, a homologacija je njihov izum.
Baš sam gledao emisiju o nekom francuskom starupu koji pravi kitove za konverziju. Uglavnom priča je da svaki pojedinačni model automobila moraju sertifikovati (cca 100k €) , ali i dobiti dozvolu od proizvođača što je veći problem. Jos je Francuska među liberalnijim državama EU, daju i subvenciju za tu namenu.
 
Poslednja izmena:
^^ Ultimativni dokaz da je sve to jedna industrija šarade i foliraže.

Takvim ljudima u takvim krugovima (korporacije i politika) pare i moć su jedino do čega je njima stalo. Sve drugo je potpuno nebitno.
 
Poslednja izmena:
Vrh