taj miris osetim uvek na Dorćolu kad prođem pored samog vrta i baš sam se pitao otkud ovde, šta je ovo 
bukvalno smrdi na zoološki vrt...
www.zerohedge.com
www.novosti.rs
mislim da je ovo clanak iz vremena kada je jos bila masa individualnnih kotlarnica u gradu, pre toplovoda.
Razumljivo je da biorazgradiva kesa treba da bude sklona, jelte, degradaciji. Ali mislim da je ispod standarda i svake časti da taj proces degradacije pa i kidanja počne već sa prvim sekundama opterećenja keseTakvih kartela ima koliko hoćeš. Evo jednog primera (organski peroksidi, ako nekog zanima):
Bendere, evo članka iz Blica iz 2020... Glavna rečenica u članku je "Ne znamo zašto neko forsira kompostabilne kese"Usput, kad smo kod čuvene ekologije i čuvene premise da su ljudi kao pojedinci ti koji najviše zagađuju (al malo morgen), evo da citiram i ovde svoj post sa susedne teme na koji niko od kvazi ekologa nikad nije odgovorio (baš se čudim zašto) :
1) Koliko su novca zarađenog od prodaje kesa Delez i ostali trgovinski lanci uložili u akcije ili poteze unapređenja ekologije i životne sredine u Srbiji?
2) Kako se praksa i učinak od naplaćivanja plastične kese kotira i poredi sa nekim drugim politikama i praksama koje trgovinski lanci praktikuju, a koji su takođe štetni po okolinu. Pošto tu isto ima razbacivanja materijalima, razbacivanje energijom ili gorivima, razbacivanje hemikalijama, razbacivanje inventarom, itd...
3) Koliko se za ove 4 godine smanjio broj ljudi koji nesavesno rukuju otpadom i plastičnim kesama? To jest, ako smo pre 2018. imali XXX hiljada ljudi koji bez pardona bace najlon kesu gde stignu, a odlučeno je da se naplatom kazni svih 6.8 miliona, da li je u međuvremenu broj ovih što ih bacaju gde stignu smanjen? Da li su najštetniji i najbahatiji ljudi ikako pogođeni ili za sve plaća celokupan kolektiv, sa sve onim ljudima koji uredno i odgovorno rukuju svojim kesama i odlože ih na propisan način na propisano mesto
4) Ako su i Gradu i državi i korporacijama puna usta ekologije i odgovornosti, zašto se toliko oteže sa tehnologijama i postrojenjima za razvrstavanje i reciklažu otpada?
5) Koliko su ove sadašnje kese zaista biorazgradive? Jel su rađeni neki testovi, jel ima nekih dokaza? I još bitnije - šta je sa njihovom toksičnošću, pošto supstance u njima koje pomažu da se degradira najlon, takođe degradiraju kožu ljudi, a posebno prste kasirki koje njima rukuju non stop
6) Ako se u nekim lancima te kese naplaćuju čak 9 dinara, i na njima jasno i ponosno piše kako ''mogu biti upotrebljene više puta'', zašto se neke od njih cepaju i kidaju već pri otvaranju same kese, odnosno već pri stavljanju tovara u njih?
Kad dobijem odgovore na ta pitanja, bilo ovde na forumu bilo u javnosti, onda možemo da idemo dalje sa pričom o ekološkoj odgovornosti.
www.blic.rs
Upravo tako. Phoebus cartel sam naveo zato što je bio prvi u svetu dokumentovan i dokazan kartel, prvi put da nešto što bi bilo okarakterisano kao ''teorija zavere'' se pokaže kao istina. To je bilo pre skoro 100 godina. U međuvremenu je niklo još 100 drugih kartela. Jedina je razlika što više nisu tako glupi i providni pa da se otvoreno sastaju i prave zvanične sporazume i dogovore. Baš zato što su naučili od Fobosa. Inače sve ostalo je nastavljeno. Diktiranje cena. Podela tržišta. Proždiranje svakog manjeg igrača koji pokuša kvalitetom i korektnošću da ponudi više za manje i poremeti pljačku. Namerno srozavanje kvaliteta i trajanja proizvoda. Potplaćivanje država i vlada. I za kraj, za ovu temu najbitnije - promovisanje bolesnog konzumerističkog načina života u kome se sve samo baca, baca i baca i zamenjuje novim, samo da bi se vrtelo što više para. A za posledice po priodu, pa i ekonomiju, te kartele baš zabole.
Koliko danas ima raznoraznih ekologa (što profecionalnih, što amaterskih) a koliko njih je ikada otišlo da se suoči sa nekim od korporacija ili bogataša? Manje od 1%, ako i toliko. Ali zato 95% njih će uvek rado da opale po običnom čoveku. More marš bre.
Ako pretpostavimo da cena napitaka u plasticnom flasama poraste toliko da skoro niko ne moze da ih kupi, problem zagadjenja plastikom bice resen.
Zamislimo da svi postanu toliko siromasni da ne mogu na letovanje, to ce smanjiti problem zagadjenja.
Opste siromastvo je sjajan moel za resenje ekolsokih problema, koliko god izgledalo cudno.
Mislim siromastvo u svim zemljama sveta odjednom.
Evo jednog sjajnog anarhistickog eseja o reorganizaciji drustva
ourworldindata.org
ourworldindata.org
Цитат из поста са коим се слажем, је са којим се не слажем. Шта значи превише? Превише за шта? Превише да сви живе са шампшањем у руци и Теслом испред куће од 600квадрата са базеном?
Smatram da je planeta prenaseljena. Vec sada. A tek ce da bude u narednim decenijama.
