Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Šteta je već načinjena. Mikroplastika je svuda, u celom lancu ishrane. Jedino što nam ostaje je da se nadamo da nije štetno po nas, što bismo trebali da znamo za 10-20 godina. Predviđa se da će evoulirati bakterije koje vare plastiku i da nam reše problem, a mislim da neki pokušavaju tako nešto i da naprave. Sve u svemu, ne vidim neko brzo rešenje.
 
Da, bakterije koje jedu plastiku su jedna od većih nada i svetlih tačaka u borbi protiv zagađenja. Ja sam se prijatno iznenadio kad sam otkrio njihovo postojanje u člancima pre dve godine. Da ima pameti i razuma, umesto u naoružanja, vile, palate, veštačka ostrva, ski centre u pustinji, spejs turizam i slične gluposti... vlade i bogati bi ulagali više u istraživanja i razvoj tih bakterija i tehnologija koje bi nam omogućile da počnemo da smanjujemo plastični otpad.

Pogotovu kad se uzme u obzir da se 90% njega ne reciklira nego samo deponuje. Što na propisne deponije, što po morima, rekama, šumama...
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Naravno Bender, svako istraživanje dobija finansije samo na osnovu jednog merila - isplativost. Ako mikroplastika nije otkrivena u telu, odnosno ako nema potrebe da nešto razgrađuje plastiku, (opet) odnosno ako je neki drugi način rukovanja plastičnim otpadom jeftiniji i isplativiji, onda niko ne želi da finansira istraživanje.
Ovaj semestar imam predavanje koje za glavnu temu ima farmaciju. Prvih par predavanja nam drži jedan stručnjak, koji radi u nekoj velikoj farmakofirmi. I uvek kaže da se sve razvija i istražuje zbog novca. Zato su tu i patenti, ali i preračunavanja šta se isplati najviše. Najveći broj lekova je nastao tako što se slučajno otkrilo dejstvo. Vijagra je u stvari prvobitno bila lek za neki drugi zdravstveni problem, ali se u toku ispitivanja videlo da lek ima tu "nuspojavu" erekcije - namena promenjena u taj današnji lek. Vakcine uopšte ne donose profit jer su skupe za razvijanje, a najveći problem je što se daje dovoljno dug imunitet, tako da se pacijentu ne daje više doza, odnosno nema razloga da se kupuje više doza - manji profit. Isto tako se retko koja kompanija upušta u istraživanje i pronalaženje leka za neke retke bolesti od kojih oboli par stotina ljudi, jer samo razvijanje košta nekoliko milijardi evra - za 200 osoba nema razloga da se daju tolike pare. Pogotovo ako se ispostavi da lek ne deluje, dakle bačene su pare.

Danas sam pročitao vest da je neka kompanija u istraživanju i ispitivanju dobila rezultate da je neka ekstrakt-mešavina od kanabisa 100% ubila kancerogene ćelije (u nekom organu, ne mogu se setiti). Tu dolazimo do drugog problema, a to je tabu, zakon i borba protiv nekih supstanci koje su zabranjene pre više od pola veka, a jasno pokazuju lekovita dejstva. Jedinjenje Psylocibin iz neke vrste halucinogenih pečurki pokazuje odlično dejstvo u borbi protiv depresije i sličnih mentalnih problema. Ali, onda dođe zakon i kaže NE, jer droga. I istraživanja ne mogu da napreduju.

I pitanje je samo koliko u našem neistraženom svetu ima biljki, odnosno jedinjenja, koje mogu život da nam promene, ali se ne mogu pronaći niti istražiti zbog manjka novca i glupih zakona koji ne služe ničemu.
 
искрено и да се открије да можемо да те бактерије користимо у људском телу морало би да прође још дуго, дуго времена да би се дозволило да се то ради због силних тестирања и гаранција да то не би имало далекосежне последице по наш организам.

То би фактички био нов сој бактерија који није постојао у историји планете, питање како би то утицало на људско тело је јако озбиљно и тешко за одговорити. Још ће нам деценијама бити најбоља заштита потискивање пластике из употребе и лично избегавање коришћења исте. Дакле метал или стакло уместо пластике кад год је то могуће (поготово у избегавању пластичних боца за течност и храну).
 
Pa da, sve se samo vrti oko profita i pohlepe.

Znam čoveka doktora, koji boluje od multiple skleroze već preko 20 godina. Odlično poznaje farmakologiju, zbog svoje specijalizacije, i izvrstan je u tome što radi i pacijenti ga hvale. Jednom kad sam ga gledao kako se muči dok hoda, povedoh priču o toj bolesti i rekoh kako sam video da napreduju terapije za njeno ublažavanje. On mi onako sasvim opušteno kaže da farmako industrija već odavno zna i može da napravi lek za lečenje MS, ali ne žele. Više im se isplati da prosečan čovek sa MS 10 godina kupuje XY paketa lekova koji će mu prolongirati život, nego da se u par puta podvrgne leku i terapiji i okonča tu bolest. Ja u blagom šoku, prosto ne mogu da poverujem da neko može da bude tako kvaran.

Odoh malo u širinu ali poenta svakako jeste da postoje tehnologije koje se kriju od javnosti ili šire upotrebe. Ali danas čim čovek razmišlja u tom nekom smeru, da preispituje, da je oprezan i da ne uzima zdravo za gotovo sve što mu se servira, vrlo lako dobija etiketu teoretičara zavere. Mora da se desi neki skandal, ili neki pičvajz svetskih razmera, i da svi dokazi eksplodiraju ko gejzir (kad više ne mogu da se uklone) da bi mase videle i rekle ''aaaaa, da, to je ono o čemu su pričali''.

Primer 1: kada smo mi u Srbiji pre 10ak godina među sobom počeli da komentarišemo kako se moderni aparati prave tako da se kvare, siguran sam da su mnogi dežurni kontraši to smatrali teorijom zavere glupih zadrtih Srbendi. A danas pak ceo svet zna i uveliko priča o konceptu Planirane zastarelosti.

Primer 2: meni je bre čovek, ETFovac, koji je sada profesor na jednom drugom fakultetu, pričao kako ''nema teorije da se telefoni prave da se kvare ili ne popravljaju, nego je sve to samo životni ciklus svake mašine''. Opet, koju godinu kasnije, Evropska Unija i komisija utvrđuju da se telefoni zaista prave tako da se onemogućavaju popravke, tako da se kvare, što hardverski što softverski, i tako da se zamenjuju posle 2-3 godine.

Primer 3: Kada smo mi u Srbiji (verovatno i u drugim zemljama, ali ne znam za njih, nisam živeo drugde) pre 10ak godina pričali da pojedine uvozne hrane u Srbiji imaju gori kvalitet i kontrolu nego one u Evropi, to se isto odbacivalo sa podsmehom i etiketama da to mi zadrte Srbende tripujemo. Oko 8 godina kasnije, i to se potvrdi kao tačno.


Iz godine u godinu, sve više nekadašnjih teorija zavere pokazuje se kao istina. Ali uprkos tome, i dalje svako ko preispituje bilo šta i kritički razmišlja, momentalno dobija etiketu teoretičara zavere, ksenofoba, ludiste, konzervativca i tako dalje... Mislim ok, ne moraju ljudi da se slažu u mišljenjima, i teško je nekad presuditi šta je istina a šta ne. Ne mora svaki put kad neko posumnja u nešto, a nema 100% dokaza i izgrađene argumente, svako da mu poveruje na reč. Ne očekuje se to. Ali je malo funjarski kada si deo ljudi koji su unapred uočili i predvideli neke stvari, i govorio da će biti tako i tako, a dobijao razne etikete i uvrede, a onda kada se ispostavi da ste ti i ostali najavljivači bili u pravu, niko od ovih što su vređali i etiketirali ni ''izvini'' da kažu. Primera radi, isto tako očekujem da ako se jednog dana, hipotetički govoreći, utvrdi da je Korona nastala nemarom i korumpiranošću Kineske KP i institucija, niko od onih koji su me etiketirali na temi o Covidu neće reći ni ''izvini'' ni ''bio si u pravu''.
 
Samo se povecava broj pametnjakovica koji smaraju i opterecuju dodatno ljude gomilom informacija, a ne nude nikakva resenja.

Eto, korona. Sta sam ja imao od gomile informacija? Sta imam od toga i da saznam da je sve zavera i vestacki? Za sta da ti se neko izvinjava, sto smarate dve godine od jutra do mraka?

Materijal ovaj, materijal onaj, vazduh ovakav, vazduh onakav, voda ovakva, voda onakva, ne jedi ovo, ne jedi ono, maska ova, maska ona, peri ruke ovako, peri onako...

Osim sto sam zivce izgubio, nisam jedan dan prelezao u krevetu otkad je pocela korona.

0 simptoma kovida
0 simptoma drugih bolesti
0 pcr testova
0 vakcina
0 sekundi nosenja maske gde je besmisleno nositi
0 dana ostajaja kuci, cak i za vreme policijskog casa
Jedno 1000 odlazaka napolje na trcanje, bajs ili plivanje
Jedno 7000 sati provedenih napolju na vazduhu, suncu...

I sa kovidom se imunitet stice kada ga prelezis, tako i sa drugim stvarima. Danas bi ljudi da zive pod staklenim zvonom i misle da ce se tako spasiti. A sve koje znam da su se odlucili za tu taktiku su fasovali teze oblike kovida ili druge bolesti. Ljudi veze nemaju o imunitetu, a imati jak imunitet je najbitnija stvar.

Pre neki dan je preminuo Živorad Žika Micić, jedan od najpoznatijih srpskih biciklista svih vremena, u stotoj godini.

Vozio bajs svaki dan napolju i ovako se hranio i ziveo:


"Za doručak obavezno mleko i kašiku šećera, pa sve to utrošim u hleb. Ručak obavezno meso i čorbe. Meni ne treba mnogo, i od te penzije što primam uvek mi ostane veći deo. Nikada nisam imao problem sa zdravljem, niti sam bio povređen, osim u jednoj trci. Uvek sam išao na posao biciklom i često sam bio van kuće. Po kiši, kaldrmi, snegu, šljunku, suncu, svuda sam išao biciklom i nikada nisam osetio da mi nešto fali."



Danas bi se razni ,,strucnjaci" zgrazavali na to sto udise zagadjen vazduh i kako se hrani i jede meso i beli secer. Da su postojale i da je gledao one mape zagadjenja, ne bi iz kuce izasao nikad i umro bi pre 40 godina.


A osim sto moze da se brine o sebi, moze i da se spreci mafija koja to sve radi. Ali to se cisti na ulici, a ne na izborima, ali kad dodje do ulice, em je saka jada, em je gomila pametnjakovica i pacifista.

I ovde imamo ljude u naponu snage koji kmece na neka zagadjenja i gluposti i bulje u ekrane i samo ostecuju mozak sto piljenjem u ekran, sto gomilom informacija.

Na kraju dobijemo samo gomilu pogrbljenih, debelih pametnjakovica sa velikom dioptrijom, nesposobnih za bilo kakve promene.

Ova, bre, tema treba da puca od ideja i slika uredjenog posla, a ne da puca od kmecanja.

🤗
 
OTROVAN ORAO KRSTAŠ
Orao krstaš, nacionalni simbol Srbije, ostalo ih je nekoliko u celoj Srbiji.
Danas kod Kikinde, ova jedinka pronađena je mrtva, otrovana je.

Ljudi su stavljali otrov u mrtve fazane i time trovali lisice.
A orlovi su jeli otrovano meso.

Da li je sve ovo posledica zabrane lova na lisice?
Da li je sve ovo polsledica uvezenih politicki korektnih zakona koji nam ne odgovaraju.
 
To je posledica nerada državnih službi. Isto kao što svake godine vidimo da neko pali nešto što ne sme. Dim se vidi na kilometre, a nadležni to tolerišu.

Da hoće saznalo bi se ko je trovao fazane. Ispitale bi se sve apoteke i saznalo ko je šta kupio. Koliko imamo poljoprivrednika tu? Nema volje da se stvari rešavaju.
 
Trovali su lisice jer ne smeju da ih ubijaju.
Lisicama na kraju isto.
 

„Sačekali da prođu izbori da bi nastavili seču šume kod Obrenovca“


Pokret Ne davimo Beograd poziva JP “Srbijašume” da prestane sa započetom sečom šume Duboko, kod Obrenovca, i pozitivno odgovori na peticiju građana da se ona sačuva.

„Podsećamo da su građani i lokalna grupa Ne davimo Beograd iz Obrenovca tražili da se ova višedecenijska šuma sačuva kroz nezavisnu analizu i procenu zdravstenog stanja stabala. Takođe, od JP Srbijašume zahtevano je ozbiljnije održavanje šume kroz brigu o kolskom prilazu šumi, tehničko održavanje rampi, uređenje staza, postavku klupi, kontrolu bespravne seče i na sve druge načine koji su propisani zakonom. Ovom javnom preduzeću ukazano je i na divlje deponije, zahtevana je obnova starih hrastova i sadnja novih mladica bagrema. Ovo područje moglo bi se i unaprediti obnovljanjem dečjeg igrališta i drvenog mobilijara namenjnog najmlađima u ulici Aleksandra Ace Spasića“, saopšteno je iz tog pokreta.

Ne davimo Beograd upozorava da je, iako je veliki broj građana potpisao peticiju, gradska vlast je nastavila svoju štetnu praksu i seču šume Duboko svega nekoliko dana nakon održanih izbora.

"Ovim putem još jednom pozivamo nadležne iz JP Srbijašume da se sa ovom aktivnošću momentalno prekine i da se što pre odgovori na zahteve građana iskazane peticijom", zaključuje se u saopštenju.​

1650533238-collage-posecena-suma-900x576.jpg


 
Super. Nek dignu dupeta i marš put Valjeva, Loznice, Jagodine, Vrnjačke banje, Zrenjanina, Bora i ostalih mesta gde nam se urušavaju sve te pomenute stvari. Papirnate jedinice ne služe ničemu.
 

Радојичић: Београд је центар „зеленог развоја” Србије


Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић присуствовао је данас у Старом двору оснивању „Urban by nature” хаба југоисточне Европе, који представља део „Глобалног програма за пионире природе у урбаном окружењу”. У пројекту учествују и организације „Паметни градови”, Европски форум урбаног шумарства, ICLEI (Локалне самоуправе за одрживи развој), CEUS (Центар за експерименте и урбане студије), као и Међународне уније за конзервацију природе Источне Европе и Централне Азије.

Радојичић је изразио задовољство због прилике да угости учеснике ове манифестације у Старом двору, као и због чињенице да се овим скупом формира „Urban by nature” хаб југоисточне Европе.

– Реализацијом пројекта „Паметни град” наш тим је дошао на идеју да формирамо хаб – савет југоисточне Европе, чији је циљ да обједини градови овог дела Европе како би се вршила стална размена идеја и унапређење природом инспирисаних решења и како би се адаптација на климатске промене учинила што успешнијом. Такође, заједничким радом желимо да повећамо „зелену инфраструктуру” наших градова. Од индустријске револуције до данас, питање енергије је једно од кључних када је реч о развоју привреде и економије, како градова тако и држава. Последњих деценија потрошња и производња енергије, као и екологије и заштите животне средине, постала су круцијална даљег прогреса, али и опстанка људи – рекао је Радојичић.

Он је истакао да Град Београд, као највећа јединица локалне самоуправе у Србији, јесте покретач спровођења и реализације мера у циљу ублажавања ефеката климатских промена.

– Желимо да наставимо да будемо пример другим градовима и општинама. Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, развој градског железничког саобраћаја, изградња метроа, набавка трамваја и електричних аутобуса, термална рехабилитација јавних зграда, завршетак радова на обилазници око Београда, увођења система јавних биciкала, проширење мреже бициклистичких стаза, изградња 10.000 квадратних метара зелених зидова, повећање шумских површина за 10 процената, међу које спада и Линијски парк који ће се простирати у дужини од 4,6 километара уз обалу Дунава и Саве, представљају значајне пројекте који ће довести до тога да Београд постане зеленији и здравији град за живот. Усвојили смо неколико стратешких докумената и стратешких планова који се баве питањем заштите животне средине. Акциони план за „зелени град” је један од најважнијих докумената, чији је главни циљ побољшање квалитета ваздуха, уз смањење емисије угљен-диоксида за 40 одсто до 2030. године. Не сумњамо да наш даљи економски раст мора бити заснован на принципима одрживог развоја, што подразумева да наша економска политика буде увек усмерена на очување животне средине како бисмо дали локални допринос у борби против глобалних климатских промена и кризе. Поносан сам што се у нашем граду одржава овако значајна манифестација као што је 24. Европски форум урбаног шумарства, који ће додатно подићи свест људи и оживети разговоре о овој важној теми – закључио је Радојичић.

Главни урбаниста Марко Стојчић је рекао да је изузетно важно да се бавимо животном средином, осврћући се на низ пројеката у тој области, који се реализују и који су од виталног значаја за друштво и грађане Београда.

– Сваки корак који направимо у сваком од ових пројеката даје позитиван ефекат на животну средину и здравији живот грађана. Један од њих је Линијски парк који ће повезати делове обала река, који су дуго били неискоришћени. Упркос свим проблемима на које смо наилазили, због минималне комуникације са грађанима у условима пандемије ковида-19, сигуран сам да смо дошли до заиста доброг решења за Линијски парк. Такође смо имали бројна ограничења у ширењу зеленог појаса, посебно код Београдске тврђаве где смо имали проблем са садњом стабала која не смеју да угрозе вековно здање Калемегданске тврђаве, али већ у другој целини код Куле Небојша то ће бити потпуна трансформација тог простора. Потрудили смо се да путем пројекта уведемо знатно више зелених површина и да тако подигнемо квоту како би она била активна дуже и како не би била угрожена поплавама Дунава с те стране. Од целине три до десет имаћемо потпуно урбану трансформацију – истакао је Стојчић.

Он је најавио да ће следеће недеље вероватно бити расписана набавка за пројектовање и извођење, а до краја године почеће се са још најмање двема целинама.

– Једна од једнако важних ствари јесте и то што смо у сарадњи са цивилним сектором успели да пошумимо шпиц Аде Хује. Она је призната као јавна зелена површина – рекао је Стојчић.

Координатор „Паметних градова” и представник Града Хамбурга, Мартин Крекелер, истакао је важност постојања глобалних хабова рекавши да би сви закључци морали да се примењују глобално како би се осетио бољитак по свим питањима о којима се разговара.

– Да бисмо то постигли, морамо да применимо решења базирана на природи и очувању природе на локалне околности или локални биодиверзитет. Морамо да „уђемо” у свакодневни живот људи који ове живе, да осетимо њихову непосредну околину, те коначно да искористимо њихово животно искуство и имплементирамо га у наше пројекте. Да бисмо успели да креирамо квалитетна решења базирана на природи, морамо се ухватити укоштац са локалним изазовима на свакодневној бази – рекао је Крекелер.

Клајв Дејвис из Европског форума урбаног шумарства је подсетио на велику важност „одраслих” стабала и истакао да су велика, „стара” и разграната стабла, највећи део решења многих проблема везаних за екологију и климатске промене.

– Постоје бројни примери о томе да велика и квалитетна стабла обављају највећи део посла у ублажавању ефеката климатских промена. На примеру америчког града Финикса, који се налази у Аризони, једној од савезних држава са најтоплијом климом, види се да је у појединим деловима града, у којима живе најсиромашнији становници, просечна температура смањена за чак 18 степени у односу на период у којем дрвећа није било – рекао је Дејвис.

 

Одржана завршна радионица едукативног циклуса „Еколошко васпитање, здраво одрастање”


Помоћник градоначелника Андреја Младеновић присуствовао је данас у Основној школи „Драган Лукић” у насељу Бежанијска коса завршној радионици едукативног циклуса „Еколошко васпитање, здраво одрастање”. Ове радионице, које обрађују тему заштите животне средине, реализује компанија НИС у сарадњи са Удружењем „Чепом до осмеха”.

Младеновић је истакао значај овакве акције јер подстиче свест о очувању животне средине код деце. Захвалио је компанији НИС као друштвено одговорној компанији која брине о заштити животне средине.

– Ово је веома леп повод да заједно са компанијом НИС обиђемо једну од београдских основних школа. Град Београд има изузетно добру сарадњу са компанијом НИС. Више од 77 различитих пројеката урадили смо заједно од 2010. године путем програма „Заједници заједно”, а вредност тих пројеката je 286 милиона динара. Данас смо у школи „Драган Лукић” имали могућност да видимо колико је значајно да се улаже у образовање, колико то деци заиста значи, посебно у околностима које смо имали у последње две године, а везано за пандемију ковида-19 и прелазак на онлајн наставу – рекао је помоћник градоначелника.

Он је нагласио да је циљ овакве еколошке акције сакупљања чепова да у сарадњи са невладиним организацијама код деце створи свест о очувању природе и другачијем начину живота.

– То значи да буду одговорни према средини у којој живе, а та одговорност је нешто што морамо да негујемо. Ако то усадимо у свест младих имамо шансе да живимо у здравој средини у будућности. То неће бити лако, али захваљујући друштвено одговорним компанијама, невладиним организацијама, установама и институцијама можемо да створимо амбијент да се свест деце развија на прави начин да чувају своју околину – поручио је Младеновић.

Вадим Смирнов, заменик генералног директора компаније НИС, рекао je да је НИС друштвено одговорна компанија која је препознала значај улагања у екологију.

– Схватили смо смисао улагања у екологију и у том циљу спроводимо разне активности, од којих је једна рад са децом. Од тих активности нисмо одустали ни у време пандемије, а у тренутку када се све враћа у нормалу појачаћемо те активности. До сада смо у еколошке пројекте уложили више од 120 милиона евра, а у прошлој години смо заједно са Градом уложили у разне пројекте преко 18 милиона динара – рекао је Смирнов и додао да је велико задовољство учествовати у таквим акцијама.

Оља Ћоровић, директорка Основне школе „Драган Лукић”, захвалила је компанији НИС што су омогућили деци ове школе да стекну нова сазнања из области екологије.

– Ово није први пут да наша школа сарађује са компанијом НИС. Наша школа је добитник награде „Заједници заједно” од које смо два информатичка кабинета опремили паметним таблама и са 60 таблета – рекла је Ћоровићева.

Вања Петковић, председница Удружења „Чепом до осмеха”, истакла је да ово удружење већ годинама сарађује са компанијом НИС на разним активностима, а све у циљу да се побољша положај особа са инвалидитетом и едукују деца да шире солидарност према животној средини.

 

Zanimljiv clanak o granicama tehnologije.

“Telling ourselves that the pace of technological transformation is ever-increasing is just a fun story we like to believe is true. For many of us, I suspect, our whole world order is built on this premise.”

Several decades ago, sociologist Joseph Tainter observed that collapsing civilisations have a habit of unconsciously entering into complexity traps, adding energy-intensive complexity in a desperate attempt to sustain themselves. Our turn to energy-intensive automation in an attempt to overcome our growing woes and to maintain economic growth is likely repeating the same folly. The difference – at least for those who see the economy as primarily an energy rather than a monetary system – is that we have the necessary knowledge to avoid our complexity trap if only we are prepared to actively simplify away from an economy based on mass consumption in favour of one based around material simplicity… I’m not holding my breath though.
 

Отворен филмски конкурс за „Грин фест 2022”


Центар за унапређење животне средине отворио је конкурс за такмичарске филмове који ће бити приказани на 13. Међународном фестивалу зелене културе „Грин фест” од 21. до 25. новембра 2022.

Конкурс је међународног карактера на који се пријављују филмови који се баве темама природе и биодиверзитета, климатских промена, ваздуха и вода, отпада од хране, одрживе моде, циркуларне економије и иновација, одрживог развоја.

У разматрање ће бити узети филмови произведени након 1. јануара 2019. године. Филмови могу бити пријављени у четири категорије: кратки филм, филм средњег метра, дугометражни и анимирани филм. Осим награда у наведеним категоријама, биће додељене и две специјалне награде за најбољи образовни филм (Учимо за будућност) и најинспиративнији филм фестивала (Покренимо будућност).

Све информације о конкурсу се могу пронаћи на званичној страници фестивала – www.greenfest.rs. Рок за пријаву на конкурс је 15. јул, док ће списак филмова који су ушли у селекцију за приказивање бити објављен до 15. октобра 2022.

Међународни фестивал зелене културе „Грин фест” је највећа „зелена” манифестација у региону југоисточне Европе која се одржава сваке године. Током претходних дванаест година на конкурсе за такмичарске филмове је стигло готово 6.700 филмова са свих континената, одржано преко 150 образовних садржаја и представљено више од 160 излагача и уметника.

Тринаести међународни фестивал зелене културе „Грин фест” спроводи Центар за унапређење животне средине, уз подршку Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда, Фондације „Хајнрих Бел”, Европске климатске фондације, као и многобројних партнера и пријатеља фестивала.

 
Postoje li neki ekoloski pokreti u Beogradu?
 

Beograd sedmi put domaćin konferencije „Srbija postaje zelena”


Gradonačelnik je istakao da mu je velika čast što je domaćin ove izuzetno značajne konferencije, kako za Grad tako i za državu.

Konferencija „Srbija postaje zelena” održana je u Svečanoj sali Starog dvora gde su se prisutnima obratili gradonačelnik Beograda prof. dr. Zoran Radojičić, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Finske Kimo Lahdervita.

– Ponosan sam što su teme koje se tiču ekologije i zaštite životne sredine sve aktuelnije. Kao gradonačelnik podržavam sve skupove i sastanke ovog tipa gde se razgovara o ovako važnom temama. Sedmi put Grad ima čast da održi konferenciju „Srbija postaje zelena” i verujem da će se ta tradicija nastaviti – rekao je Radojičić.
On je naglasio da je posebno velika čast što na konferenciji prisustvuje ambasador Finske Kimo Lahdervita, imajući u vidu da je Finska jedan od lidera u ovoj oblasti, a da je grad Lahti kao zelena prestonica Evrope za 2021. godinu jedan od lidera u cirkularnoj ekonomiji sa puno inovativnih rešenja.

Gradonačelnik je poručio da veruje da će mnoge druge zemlje kroz primere dobre prakse primeniti ta iskustva.

– Takođe, u Helsinkiju sam posetio „smart siti”, deo grada koji se zove Kalasatama, koji je apsolutno fascinantan, od električnih automobila do svakog segmenta koji je ekološki vrlo osmišljen i funkcionalan. Pitanje energije je ključno pitanje razvoja čovečanstva, a Grad Beograd sa svojih dva miliona stanovnika i 44 zaštićene prirodne oblasti želi da bude lider u ovoj oblasti u Srbiji i u regionu. Na tome smo i radili u prethodnom periodu kroz čitav niz projekata, kao što je fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu koja predstavlja značajan deo rešenja tog problema. Beogradu će u budućnosti biti potreban čitav niz malih fabrika ovog tipa i na tome ćemo nastaviti da radimo jer je to od velike važnosti za grad – precizirao je gradonačelnik.

Kao projekte od izuzetnog značaja za ekologiju, gradonačelnik je naveo i novu sanitarnu deponiju u Vinči, naglasivši da ništa manje nisu važni projekti poput proizvodnje električne i toplotne energije, separacije i reciklaže otpada, termalne rehabilitacije četiri javne zgrade (Hitna pomoć, Biblioteka i dve zgrade u okviru Studentske poliklinike), zatim izgradnje metroa, obilaznice, nabavke električnih autobusa i autobusa na gas, nabavke deset automatskih mernih stanica za kvalitet vazduha te rehabilitacije toplane „Cerak” koja je pokrenuta sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Nemačkom razvojnom bankom.

– Pošumljavanjem Beograda putem akcije „Drvo za Beograd”, u prethodnom periodu je posađeno 2.300 stabala. Juče smo sa ambasadorkom Švedske posadili još 30 stabala, a u svakoj godini minimum 5.000 stabala je posadilo „Zelenilo”. Tako se približavamo cilju od 25 odsto zelenih površina u urbanom delu Beograda. Linijski park od 4,8 kilometara će sigurno dati još jednu ekološku dimenziju gradu. Sve ovo govori da želimo da Beograd učinimo zelenijim nego što je u ovom trenutku. Zajedno sa EBRD-om uradili smo procenu da će u narednih deset godina biti potrebno da se uloži minimum pet milijardi evra da bi se unapredila životna sredina u gradu. Usvojeno je više strateških dokumenata, a pre svega bih naglasio Akcioni plan za zeleni grad, kao i to da smo se obavezali da do 2030. godine smanjimo emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto. Nema sumnje da želimo ekonomski rast Beograda, ali to mora da bude sa aspekta ekološke održivosti i zaštite životne sredine a kroz ovakve skupove šaljemo poruku da želimo da Beograd i Srbija budu zeleniji i da radimo projekte koji nas vode ka tom cilju – poručio je gradonačelnik.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, naglasila je važnost očuvanja i zaštite životne sredine i poručila da se država kroz svoj zakonodavni okvir opredelila da radi na zelenoj agendi.

– Ako mi kao država nemamo dobar zakonodavni okvir u ovoj oblasti, ne možemo da očekujemo ni zelene investicije ni zelenu ekonomiju. Država je donela Zakon o klimatskim promenama i usvojila potpuno novi zakonodavni okvir u oblasti rudarstva i energetike. Srbija je ovim prvi put postala atraktivna za zelene investicije, kao što je i prvi put dobila Zakon o obnovljivim izvorima energije, a takođe imamo i potpuno nov Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Ovi zakoni su u potpunosti usklađeni sa evropskim propisima i standardima i ti standardi su osnova modernog i zdravog životnog okruženja u budućnosti. Naša vizija je da se u Srbiji do 2030. godine smanji proizvodnja električne energije iz termokapaciteta i poveća proizvodnja električne energije iz reverzibilnih hidroelektrana i obnovljivih izvora kao što su solarne i vetro-elektrane – rekla je ministarka Mihajlović.

 
Veceras se sa Dunava oseca zamasan smrad fekalija na celom Dorcolu.
Ova pojava je sve cesca.
 
Pa kad ste blizu reke a i nivo je sve manji, jer ne pada toliko kiše da može da nadoknadi konstantno niži vodostaj.
 
Vrh