Slažem se Mare.
Korporacije, iste one korporacije koje nama govore da treba da budemo odgovorniji, da se žrtvujemo, da se odričemo, da se unapređujemo, da se menjamo... su najveći faktor koji doprinosi bolesnom trendu i filozofiji konzumerizma, rasipanja i ekološki neodgovornog ponašanja.
Par primera:
Proizvođači veš mašina, puni priča o ''smart'' i ''mašinama sa ekološkim programima'', danas proizvode mašine tako da kada se pokvari neki od ključnih delova, to više ne može da se popravi. Neko mi svojevremeno reče da od skora čak prave mašine tako da neki ključan deo oko bubnja ne može da se zameni a da se ne slomi. U tom slučaju, ostaje ti ili da tražiš ovlašćeni servis pa da pitaš da kupiš novi deo (ako ga uopšte isporučuju u tvoju zemlju, jer ovde je haos, ja sam dobio svoju veš mašinu kupljenu u Tehnomaiji sa oznakama na Italijanskom i bez uputstva na srpskom!!!) ili da je menjaš celu.
Rezultat: Bačena veš mašina zbog jednog pokvarenog dela
Proizvođači automobila takođe prave svoje mašine tako da neke vrste kvarova više ne mogu da se rešavaju bez zamene kompletne celine delova. Na stranu to što se prave tako da niko sem ovlašćenih servisera ne sme i ne može da im pristupa... nego se namerno i svesno prave tako da čak i kad ovaj u ovlašćenom servisu, sa ovlašćenim i adekvatnim alatima, priđe tom pokvarenom delu... on ne može ništa drugo da uradi sem da izvadi pola haube. Nakon čega ti ostaje opcija ili da čekaš taj poseban deo da se dopremi i ugradi (što košta boga oca) ili da uzmeš drugi automobil.
Rezultat: Bačen ceo automobil zbog jedne falinke u sebi, koja može da bude i običan čip. Al prc, bez tog čipa, auto ne mož' da funkcioniše.
Isto tako imamo primer trgovinskih lanaca poput Deleza. Kojima su uvek bila puna usta priče o ekologiji, pravim vrednostima, humanosti, kupcima palcima... Taj isti Delez pre par godina uvede prvi talas ''biorazgradivih kesa'' i počne da ih naplaćuje. Vremenom se ispostavi i pročuje - ali na mala vrata, jer Delez je u talu sa vlastima ovde - da te kese koje oni koriste NISU biorazgradive, iako na njima piše da jesu. Par godina kasnije, na inicjativu šatro Vlade Srbije, a u stvari uz tal sa trgovinskim lancima, Grad Beograd odlučuje da uvede naredbu kojom bi se sve najlonske kese, bile razgradive ili ne, naplaćivale 10 dinara. Delez se pred par malobrojnih medija i običnih smrtnika (zaludnih preispitivača poput mene) pravda da se takozvana taksa na kesu uvodi da bi se smanjio otpad i zagađenje.
Za sve ove godine koliko važi ta bolesna hohštaplerska praksa, ja ne videh da je Delez, od viška prihoda dobijenih naplatom tih kesa koje se i dalje kupuju i koriste ko alva, uložio BILO ŠTA u konkretne ekološke akcije i promene. Niti da je nakon toga povećao plate svojim ionako bednim i nesrećnim zaposlenima.
Koliko je hohštapleraj sa proizvodnjom proizvoda koji se prave tako da forsiraju beskrajnu kupovinu novog i odbacivanje starog otišao daleko, svedoči i činjenica da je Evropska Unija prošle ili pretprošle godine dokazala da ogroman broj proizvoda, posebno tehnike, počne da se kvari samo nekoliko dana nakon isteka deklarisane garancije. I uvela je nove mere (doduše nisam ispratio šta sve) i propise da se tome stane na put. Dakle, neki tamo Evropski političari i zvaničnici, su naišli na toliko puno slučajeva, žalbi, pisama, problema... gde nekome korporacija prodaje nešto što će da se pokvari onog momenta kad mu istekne garancija... da su bili primorani da mobilišu pravnike i zakonodavce da tome stanu na put.
Dakle, toliko daleko je otišao taj problem konzumerističke narkomanije i profiterstva, koje korporacije i njihovi isprdci promovišu i forsiraju. I onda dođu te korporacije, s takvim jajarskim praksama, i žele da drže lekcije, menjaju, srame i grde obične ljude što nisu više ekološki svesni.
Tebra, pravite kola koja idu na otpad jer im se pokvari jedan faking čip. Pravite ekrane koji će se pokvariti 3 meseca nakon isteka garancije, a ne mogu nikako da se recikliraju jer u sebi imaju elemente za koje još uvek ne postoji isplativa reciklažna tehnologija, tako da će završiti na deponiji u Nigeriji, gde će da truje zemljište. A sve to zato što VI želite da vaš proizvod traje što kraće da bi ljudi onda što pre kupili novi.
Pa o čemu dalje da pričamo...
Naravno da ogroman deo ekološke, i mnogih drugih odgovornosti danas (finansijske, ekonomske, društvene) leži upravo na korporacija,a kompanijama i vladama. Koje već odavno rade sve u korist modernog konzumerizma, i navikavaju celu planetu da je u redu da se sve baci i zameni novim. Samo još decu i porodice što ne počnemo da bacamo i naručujemo online... I onda kada to počne da se održava na celu planetu, onda opet bude... pa pogodite šta -
Ajde narode™ malo da se dovedete u red.
Ma more marš bre...
Nakon X vekova ropstva, feudalizma, obmanjivanja i poturanja obične raje, ima nas danas koji smo naučili u čemu je caka. I kojima ne pada na pamet da se više žrtvuju i odriču da biste vi (korporativni gadovi) nastavili da terate po svome u svojoj narkomanskoj trci za profitom. Nađite druge budale. Hvala i doviđenja.