Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Ja mislim da savko kad ima cistu energiju treba da bude svesan da je ona nastala na mnogo prljav nacin.

Postoje zaista na zapadu fanatici koji iz principa uopste ne trose struju, nemaju kanalizaciju nego suvi wc itd. Ti fanatici ne cine promenu, ali oni uticu na stvaranje svesti o tome koliko je nasa civilizacija pogresna.

Recimo, po Beogradu ima sada kafica i restorana koji greju zimske baste.
Klijentela to placa. Ali da li je to ok?

Sto se tice zadovoljenja savesti konzumenta, istakao bi laznu prirodnui biorazgradivu ambalazu, tj mat obradu za plasticna pakovanja i konzerve.
 
Sve stvari nisu ni crne ni bele.
Niti smo gresni kad se rodimo niti imamo pravo na svaki greh.
To je dijalektika.
U puritanskoj Holandiji svako uzivanje bilo je greh. POstojala je posebna policija koja je isla po ulicama i mirisala sta ljudi kuvaju. Ako su kuvali sa puno zacina to je vec bio greh.
Mi ne mozemo da sledimo taj primer, mi smo juznjacka zemlja,priroda jekod nas raskosna.

Ali, bio sam u Zvezdarskoj sumi. Mnogo drveca je slomljeno i iseceno. Sagradili sukuce u blizini sume. Iz dimanjaka ide dim od vlaznog lignita, pada na dole i cela suma je puna dima. Mislim na potez iznad okretnice trolejusa, pa pravom linijom prema gradu. Zar je to dobro? Prvo su u svojoj bahatosti sagradili kuce na obodu sume, a onda je i zagadili. Da je postojao neki fanatik koji bi recimo ziveo kao zivotinja na ivici sume, mozda se ne bi usudili.
 
@marrecar
Tako je!

Mnogo toga se u stvari vrti oko: 1) samozavaravanja 2) lažnog moralisanja 3) samopromocije 4) skidanja krivice / odgovornosti / savesti.

Opet ću da istaknem paralelu sa ''humanitarcima''. Imaš ljude koji u životu nisu ništa konkretno svojevoljno uradili za svoje okruženje, čak ni za svoju zgradu. Onda odu na društvene mreže i tamo objave sliku kako su uplatili XY para na račun neke humanitarne organizacije. I time se osećaju bog zna kako humano i veliko, a fala bogu pa glupe mase sa društvenih mreža ih hvale i pojačavaju im taj lažni osećaj. U realnosti, iako to jeste lepa stvar da se uradi, mnogi to doživljavaju kao jefin i lak način da se, kao što napisah gore - samozavaravaju, da lažno morališu, da se samoprovišu i da time skinu sa sebe neki osećaj odgovornosti.

Za mene je pravi humanitarac onaj koji svojim radom doprinosi zajednici. Onaj koji se trudi da drugima bude bolje. Čak i običan čovek koji svakog dana živi svoj život, ali kad se nađe u prilici da nekome pomogne oko nečega, on ne propusti da uradi nešto dobro nekome. Za mene su takvi ljudi humanitarci. Kada daješ DEO SEBE nekome i nečemu. Svoj trud, svoje vreme, svoju volju... A ne kada uplatiš višak para nekome ili nečemu što nikad nećeš ni videti i eto kao... sad si bog zna kakav humanitarac i dobrotvor.

Isto smatram i za ekologiju. Svet je zadnjih godina prepun raznih propovednika, pravednika i eko-moralista a od svih njih, tek 5% zapravo radi NEŠTO KONKRETNO da ostvare svoje proklamovane ciljeve i zalaganja. Meni ide na živac i sam taj koncept ''ekološke svesti''. Koji se nameće kao da je to neki najnoviji izum zapada. A zapravo postoji već decenijama, širom sveta. ''Ekološki svestan'' je, manje ili više, svako ko živi u zajednici a poštuje 90% do 100% sve propise i preporuke koji se tiču okoline. Dakle - baca smeće na propisan način, odlaže otpad na propisan način, ne razbacuje se čistom vodom, ne baca pune činije hrane, ne zaliva bašturinu kad su niski vodostaji, ima svest o opasnim materijama i hemikalijama i slično. Nego se sada od toga pravi nova nauka i novi statusni simbol, da bi svi oni koji nemaju čime drugim u životu da se pohvale, mogli sebe tako da uzdinu i predstave kao bog zna kakve dobrotvore ili pak naučnike. Što je ništa drugo do jedno veliko licemerje. Jer postoje mase ljudi koji su ''ekološki svesni'' i ekološki aktivni pa se ne busaju time na medijima i mrežama. Kao što postoje i mase ljudi koji su heroji i dobrotvori pa ne kače izveštaje o uplati viška parica humanitarnim organizacijama. Nego idu i daju sebe svojoj zajednici. Dok ovi drugi sede i propovedaju i time u svojim, i očima drugih zgubidana, ispadaju bog zna kakve face, geniji i dobrotvori. A u stvari ništa konretno ne rade, ni za zajednicu, ni za sebe.
 
Poslednja izmena:
MC, shvati da trenutno ne postoji nijedan način da se pravi (električna) energija na čist način. Ni vetrenjače, ni solarni paneli, ni nuklearne elektrane, ništa nije ekološki. Ne treba da se zamajavamo dečjim pričama da je npr. vetrenjača "zelena", kada ni ona to nije. Neki načini proizvodnje energije su prihvatljiviji od drugih, ali ne treba da se sada trpa griža savesti ljudima zato što koriste energiju koja je proizvedena na ovaj ili onaj način. Umesto toga, daleko je produktivnije da se ulaže u istraživanje, ali i sve drugo što može da smanji uticaj na životnu sredinu, kako velikih, tako i malih, odnosno pojedinaca. Ovde u Austriji postoji ogromna zabluda o nuklearnim elektranama, gde se svaka vest, svaki komentar vezan za njih, odmah odvede u taj pravac da su nuklearne elektrane zlo jer Černobilj i Fukušima. A onda kažu bolje su vetrenjače i solarni paneli. Pitam se samo odakle nastaju elementi za njihovu izgradnju, iz nekog jajeta? I koju površinu oni zauzimaju, neku iz četvrte dimenzije?

Ti fanatici o kojima pričaš su druga stvar. Dokle god njihov fanatizam ne prelazi u kult, koji će onda da napada druge ljude koji ne žive kao oni, onda je u redu. I neka tako žive, ako mogu. Ja ne mogu.


I da, hteo bih da dodam još jedan primer te lažne ekološke svesti, ovaj put konkretan. U poslednje vreme viđam, opet te influensere, koji su otkrili toplu vodu i uzeli plastične kese, pravili trake od njih i provalili da mogu od toga da štrikaju npr. torbe, novčanike, šta god. Da je moja mama imala internet i instagram pre 20 godina, ona bi sada verovatno imala modnu kuću od takvih stvari. Skupljala je kese, isto tako seckala i onda štrikala ogromne torbe.
Poenta je da ta lažna ekološka svest je više tu zbog popularnosti, a ne zbog nekog pravog uticaja. Ti ljudi su nesvesni koliko su ograničeni u svom životu, u odnosu na ostatak sveta. Kao i otkrivanje tople vode da, kada otvorite papriku kupljenu u prodavnici, naći ćete seme koje onda možete da posadite u saksiju i odatle će magično izrasti nova biljke paprike i vec iste godine ćete dobiti više plodova. Kakva magija...
 
Poslednja izmena:
Пребацивање кривице само на корпорације игнорише чињеницу да корпорације постоје да служе обичним грађанима и повијају се њиховим прохтевима. Ништа лакше него да се смањи производња енергената или пластике или робе за једнократну употребу - само би то довело до драстичног раста цена. Зато и јесте хумано решење у смањивању потрошње од стране имућних људи како не би сиромашни испаштали.

И то се не односи само на милијардере већ на све људе који то могу да пришуте и колико могу да приуште. Уместо да се нагло погасе термоелектране и цена струје експлодира - могу људи са довољно новца пређу на скупље видове грејања који неће и сами бити на угаљ. То би смањило емисије угљен диоксида без да се сиромашни додатно осиромаше. Можемо и ми сами драстично да смањимо потрошњу пластике и без да нам то ико забрани или нас присили.

Зато и јесте важно да се притегну људи и са потрошачке и са производне стране и расипништво кажњава / доносе одредбе које га онемогућавају.
 
Naravno da i konzumenti treba nešto da urade, ali ne može da se očekuje da od nečeg nepostojećeg naprave nešto.

I uopšte se ne slažem da se korporacije povijaju prohtevima kozumenata. Čak je obrnuta situacija, da korporacije prave pravila i da ih konzumenti prate. Evo primer na društvenim mrežama je jako popularan proizvod za čišćenje The Pink Stuff, sa motoom "The miracle cleaning...". Odjednom svi koriste taj proizvod, jer je bila plaćena kampanja da se izreklamira taj proizvod kao da može da čisti sve živo i da je ljudima potreban. Kao da do sada nisu postojali proizvodi koji rade to isto. Onda ovaj famozni "Smart water" brend - reklamiranje da ima to to i to, i da to treba ljudima. Milion dalje primera gde se proizvodi reklamiraju i nude tako da se kupac ubeđuje da to njemu zaista treba. Kao npr. da je odjednom za pranje salate, odnosno voća i povrća, potrebno da imate posebnu cediljku, iako već to možete i u ruci da radite. Milioni različitih proizvoda menjaju neke stvari koje su mogle da se lakše urade, jednom.

Evo još jedan primer - kuhinjske ugradne ploče. Ako vam se zaprlja, to šatro ne može da se očisti sunđerom, deterdžentom i vodom, nego mora da se kupi poseban nožić, koji se naravno troši i onda morate kupiti zamenske metalne delove. A za dobar sjaj vam treba posebna pasta za ploču. Evo ja čistim svoju ploču sunđerom i deterdžentom i očisti sve lagano, a i sjaji se. A probao sam i sa nožićem i pastom, isti efekat se dobije, ali je skuplje.
Isto i ovi roboti usisivači, već nekoliko godina imaju modeli koji ujedno mogu i pod da peru. Odjednom se pojavljuju tečnosti za pranje poda, ali namenjene specifično za te robote. Jer isto to ne može da se uradi sa vodom i nekim drugim običnim sredstvom za pranje poda - koja je razlika u tome da li će moja ruka da čisti jednim sredstvom jedan pod i robot sa drugim sredstvom isti taj pod? Nikakva. I ovo drugo je naravno skuplje. Ali se onda uvek navodi da je konzumentima POTREBAN taj proizvod.
 
Slažem se Mare.

Korporacije, iste one korporacije koje nama govore da treba da budemo odgovorniji, da se žrtvujemo, da se odričemo, da se unapređujemo, da se menjamo... su najveći faktor koji doprinosi bolesnom trendu i filozofiji konzumerizma, rasipanja i ekološki neodgovornog ponašanja.

Par primera:
Proizvođači veš mašina, puni priča o ''smart'' i ''mašinama sa ekološkim programima'', danas proizvode mašine tako da kada se pokvari neki od ključnih delova, to više ne može da se popravi. Neko mi svojevremeno reče da od skora čak prave mašine tako da neki ključan deo oko bubnja ne može da se zameni a da se ne slomi. U tom slučaju, ostaje ti ili da tražiš ovlašćeni servis pa da pitaš da kupiš novi deo (ako ga uopšte isporučuju u tvoju zemlju, jer ovde je haos, ja sam dobio svoju veš mašinu kupljenu u Tehnomaiji sa oznakama na Italijanskom i bez uputstva na srpskom!!!) ili da je menjaš celu.
Rezultat: Bačena veš mašina zbog jednog pokvarenog dela

Proizvođači automobila takođe prave svoje mašine tako da neke vrste kvarova više ne mogu da se rešavaju bez zamene kompletne celine delova. Na stranu to što se prave tako da niko sem ovlašćenih servisera ne sme i ne može da im pristupa... nego se namerno i svesno prave tako da čak i kad ovaj u ovlašćenom servisu, sa ovlašćenim i adekvatnim alatima, priđe tom pokvarenom delu... on ne može ništa drugo da uradi sem da izvadi pola haube. Nakon čega ti ostaje opcija ili da čekaš taj poseban deo da se dopremi i ugradi (što košta boga oca) ili da uzmeš drugi automobil.
Rezultat: Bačen ceo automobil zbog jedne falinke u sebi, koja može da bude i običan čip. Al prc, bez tog čipa, auto ne mož' da funkcioniše.

Isto tako imamo primer trgovinskih lanaca poput Deleza. Kojima su uvek bila puna usta priče o ekologiji, pravim vrednostima, humanosti, kupcima palcima... Taj isti Delez pre par godina uvede prvi talas ''biorazgradivih kesa'' i počne da ih naplaćuje. Vremenom se ispostavi i pročuje - ali na mala vrata, jer Delez je u talu sa vlastima ovde - da te kese koje oni koriste NISU biorazgradive, iako na njima piše da jesu. Par godina kasnije, na inicjativu šatro Vlade Srbije, a u stvari uz tal sa trgovinskim lancima, Grad Beograd odlučuje da uvede naredbu kojom bi se sve najlonske kese, bile razgradive ili ne, naplaćivale 10 dinara. Delez se pred par malobrojnih medija i običnih smrtnika (zaludnih preispitivača poput mene) pravda da se takozvana taksa na kesu uvodi da bi se smanjio otpad i zagađenje.

Za sve ove godine koliko važi ta bolesna hohštaplerska praksa, ja ne videh da je Delez, od viška prihoda dobijenih naplatom tih kesa koje se i dalje kupuju i koriste ko alva, uložio BILO ŠTA u konkretne ekološke akcije i promene. Niti da je nakon toga povećao plate svojim ionako bednim i nesrećnim zaposlenima.


Koliko je hohštapleraj sa proizvodnjom proizvoda koji se prave tako da forsiraju beskrajnu kupovinu novog i odbacivanje starog otišao daleko, svedoči i činjenica da je Evropska Unija prošle ili pretprošle godine dokazala da ogroman broj proizvoda, posebno tehnike, počne da se kvari samo nekoliko dana nakon isteka deklarisane garancije. I uvela je nove mere (doduše nisam ispratio šta sve) i propise da se tome stane na put. Dakle, neki tamo Evropski političari i zvaničnici, su naišli na toliko puno slučajeva, žalbi, pisama, problema... gde nekome korporacija prodaje nešto što će da se pokvari onog momenta kad mu istekne garancija... da su bili primorani da mobilišu pravnike i zakonodavce da tome stanu na put.

Dakle, toliko daleko je otišao taj problem konzumerističke narkomanije i profiterstva, koje korporacije i njihovi isprdci promovišu i forsiraju. I onda dođu te korporacije, s takvim jajarskim praksama, i žele da drže lekcije, menjaju, srame i grde obične ljude što nisu više ekološki svesni. Tebra, pravite kola koja idu na otpad jer im se pokvari jedan faking čip. Pravite ekrane koji će se pokvariti 3 meseca nakon isteka garancije, a ne mogu nikako da se recikliraju jer u sebi imaju elemente za koje još uvek ne postoji isplativa reciklažna tehnologija, tako da će završiti na deponiji u Nigeriji, gde će da truje zemljište. A sve to zato što VI želite da vaš proizvod traje što kraće da bi ljudi onda što pre kupili novi.

Pa o čemu dalje da pričamo... :rolleyes:

Naravno da ogroman deo ekološke, i mnogih drugih odgovornosti danas (finansijske, ekonomske, društvene) leži upravo na korporacija,a kompanijama i vladama. Koje već odavno rade sve u korist modernog konzumerizma, i navikavaju celu planetu da je u redu da se sve baci i zameni novim. Samo još decu i porodice što ne počnemo da bacamo i naručujemo online... I onda kada to počne da se održava na celu planetu, onda opet bude... pa pogodite šta - Ajde narode™ malo da se dovedete u red. :LOL:

Ma more marš bre... :LOL: Nakon X vekova ropstva, feudalizma, obmanjivanja i poturanja obične raje, ima nas danas koji smo naučili u čemu je caka. I kojima ne pada na pamet da se više žrtvuju i odriču da biste vi (korporativni gadovi) nastavili da terate po svome u svojoj narkomanskoj trci za profitom. Nađite druge budale. Hvala i doviđenja. :sesir:
 
Poslednja izmena:
P.S.

Nekad, pogotovu kad slušam njihove reklame ili promotere u radnji, poželim da im kažem - tebra, savršeno me zabole ćoše da li je veš mašina ''smart'' i da li ima pristup internetu, Wi Fi, izlaz na Youtube, GPS, svoj operativni sistem i svoju aplikaciju. :poop: Te stvari, koje vi propagirate kao bog zna kako ''green'' i ''eco'' su poslednje idiotarije koje mi trebaju kad stavim veš da se pere i odem dalje svojim putem. :D

Ono pak, što meni, a i svakom normalnom i zdravom treba, je veš mašina koja će biti pouzdana i trajna, i koja neće zavisiti od faking ČIPA da bi vrtela bubanj. Jer upravo TO smo nekad i imali i ništa nam nije falilo s takvima. I drugo, treba mi veš mašina koja neće završiti na otpadu samo zato što je napravljena tako da kad pukne par ključnih delova, cela mašina postaje neupotrebljiva a sklopke nezamenljive.

I onda bi takvi, takvi promišljeni narkomani za profitom, hohštapleri i otpadi koji svesno i namerno prave proizvode koji će da se kvare i posle završe kao smeće i izvori toksina... da mi nešto pričaju o ekološkoj odgovornosti.
Ma daj bre, pali... :ROFLMAO:

A i ove što mi kukumavče zbog tople vode i udahnutog kiseonika bih takođe poslao njima tamo. Pa neka njima pričaju o ''ekološkoj svesti'' i stidu i tragediji i koječemu. E to bih voleo da vidim, da neko direktoru Candy odnosno Haier korporacije koja pravi mašine unapred osuđene na propast radi profita, pokuša da objasni da treba da se stidi, da se tušira hladnom vodom, da plače nad svetskom sudbinom, i da se odrekne modernog života. E to bih baš voleo da vidim!!! :ROFLMAO:
 
Poslednja izmena:
Da. jedna od zanimljivih stvari je odbacivanje tehnologije, nego samo korak nazad.
KOriscenje malo starije i jeftinije tehnologije.
 
Naravno da i konzumenti treba nešto da urade, ali ne može da se očekuje da od nečeg nepostojećeg naprave nešto.

I uopšte se ne slažem da se korporacije povijaju prohtevima kozumenata. Čak je obrnuta situacija, da korporacije prave pravila i da ih konzumenti prate. Evo primer na društvenim mrežama je jako popularan proizvod za čišćenje The Pink Stuff, sa motoom "The miracle cleaning...". Odjednom svi koriste taj proizvod, jer je bila plaćena kampanja da se izreklamira taj proizvod kao da može da čisti sve živo i da je ljudima potreban. Kao da do sada nisu postojali proizvodi koji rade to isto. Onda ovaj famozni "Smart water" brend - reklamiranje da ima to to i to, i da to treba ljudima. Milion dalje primera gde se proizvodi reklamiraju i nude tako da se kupac ubeđuje da to njemu zaista treba. Kao npr. da je odjednom za pranje salate, odnosno voća i povrća, potrebno da imate posebnu cediljku, iako već to možete i u ruci da radite. Milioni različitih proizvoda menjaju neke stvari koje su mogle da se lakše urade, jednom.
bravo
 
Da. jedna od zanimljivih stvari je odbacivanje tehnologije, nego samo korak nazad.
KOriscenje malo starije i jeftinije tehnologije.
Daj ljudima delove za starije tehnologije i aparate, pa će ih koristiti. Možda ne svi i možda ne u podjednakoj meri, ali ima nas dosta koji ne bismo imali ništa protiv da i dalje koristimo stare i pouzdane OBOD i Gorenje veš i sudo mašine pravljene pre 1990. (kad su se prvo srozali pa zatvorili) ;)

Al prc. Nema delova. A proizvođači ili sahranjeni ili kupljeni od strane korporacija koje sve to prave u Kini. Sa jedva prihvatljivim kvalitetom i sklopkama koje će da prsnu tačno 45 ciklusa nakon deklarisanog u garanciji i više nikad neće moći da se zamene bez sečenja cele mašine, odnosno dizanja ruke od nje i bacanja na otpad.


Dakle, daj mi delove i logistiku i koristiću neke od starijih tehnologija. Ali neće da može. Ne uklapa se u današnju obolelu politiku ''profit iznad svega''.
Al bitno je da oni takvi kojima je profit iznad svega, meni govore i drže lekcije o ekološkoj i društvenoj odgovornosti! :ROFLMAO:
A ti im samo daj municije i pažnje...
 
Poslednja izmena:
Ponovo disemo najgori vazduh na svetu. Ogromno zagadjenje cak i ujutru.
 

Весић: Град избацује еколошки неприхватљива горива


Заменик градоначелника Горан Весић, министарка заштите животне средине Ирена Вујовић и градска ресорна секретарка Ивана Вилотијевић потписали су данас уговоре о реализацији шест пројеката из области заштите животне средине који ће се реализовати у четири београдске општине.

Уговори су у Палати „Србија” потписани са председницима општина Раковица, Савски венац, Звездара и Вождовац.

Весић је захвалио Министарству заштите животне средине што је одабрало шест пројеката којима је предвиђено гашење већег броја котларница на мазут. Вредност пројеката износи више од 55 милиона динара који ће омогућити гашење котларница у великим јавним објектима у четири градске општине, прецизирао је заменик градоначелника.

– Град Београд тиме даје свој допринос у даљем смањењу загађења ваздуха. То је наставак гашења котларница у престоници, независно од ресорног министарства, и прелазак на горива која су еколошки прихватљива – навео је Весић.

Он је истакао да је јуче у Спортском центру „Ташмајдан” угашена котларница на мазут, док ће у наредним седмицама бити угашена у Хали „Пионир”, као и котларница у Улици 27. марта.

Када је реч о озелењавању, Весић је истакао да Београд има 30 одсто територије под зеленим површинама и 16 одсто под дрворедима. Он је подсетио да је за последњих 10 година засађено у Београду око 2,5 милиона шумских садница и више хиљада дрворедних стабала на површини већој од 1.000 хектара.

План је, према његовим речима, да се до 2026. године проценат озелењавања повећа за два одсто. Најавио је у наредним седмицама набавку нових аутобуса јавног превоза на природни гас
.

– Град Београд је само ове године купио 100 аутобуса на природни гас. Управо смо купили и аутобусе на гас за превоз деце, као и 10 електричних аутобуса за градски превоз. Када додамо почетак изградње метроа и ширење линија Бг воза, јасно је да смо у Граду опредељени да избацимо горива која нису еколошки прихватљива и да тако допринесемо очувању животне средине и квалитетнијем ваздуху – закључио је Весић.

Министарка Вујовић је истакла да потписивање уговора из шест пројеката представља изузетан пример сарадње ресорног министарства и Града Београда. Она је прецизирала да ће према уговорима бити замењени котлови у неколико јавних објеката у више градских општина, али и индивидуална ложишта грађана, када је реч о општини Звездара, која ће бити субвенционисана.

Она је истакла да је то министарство за ову годину определило преко 350 милиона динара у циљу побољшања квалитета ваздуха и најавила конкурс за пошумљавање, на који се такође пријавило више београдских општина.

Председница општине Вождовац Ивана Томић Илић је у име грађана ове општине и Спортског центра „Бањица” захвалила Граду Београду и министарки Ирени Вујовић јер су, како је рекла, разумели колико је важно да се угаси котларница и да се више овај објекат не греје на мазут.

– У близини центра налази се Бајфордова шума, а досадашњи начин грејања је изузетно штетан по животну средину.
Много мазута се до сада трошило да би се угрејали и базени и цео спортски центар – истакла је Ивана Томић Илић.

Председник општине Раковица Милош Симић истакао је да ће ова општина и у будућности пратити пројекте које расписује Министарство заштите животне средине, те да ће сигурно конкурисати како би грађанима обезбедили квалитетнији и бољи живот.

Општина Савски венац је, како је подсетио председник општине Милош Вуловић, конкурисала за два пројекта, и то за замену котлова у два вртића како би се прешло на еколошки прихватљиве енергенте.

– И у протеклом периоду смо доста урадили за најмлађе на Савском венцу. Основне школе „Војвода Мишић” и „Стефан Немања” добиле су централно грејање, а засађено је и доста нових садница. Настављамо са борбом за заштиту животне средине – навео је Вуловић.

Према речима председника општине Звездара Владана Јеремића, данашње потписивање уговора је само потврда синергије која постоји између Министарства заштите животне средине, Града Београда и Општине Звездара.

– У име ученика ОШ „Владислав Петковић Дис” у Великом Мокром Лугу, као и становника општине Звездара, захваљујем ресорном министарству и Граду Београду на разумевању и подршци. Ми смо као Градска општина аплицирали и за пројекте за пошумљавање и верујем да ће бити препознат квалитет тих пројеката – истакао је Јеремић.


 
Daj ljudima delove za starije tehnologije i aparate, pa će ih koristiti. Možda ne svi i možda ne u podjednakoj meri, ali ima nas dosta koji ne bismo imali ništa protiv da i dalje koristimo stare i pouzdane OBOD i Gorenje veš i sudo mašine pravljene pre 1990. (kad su se prvo srozali pa zatvorili) ;)

Al prc. Nema delova. A proizvođači ili sahranjeni ili kupljeni od strane korporacija koje sve to prave u Kini. Sa jedva prihvatljivim kvalitetom i sklopkama koje će da prsnu tačno 45 ciklusa nakon deklarisanog u garanciji i više nikad neće moći da se zamene bez sečenja cele mašine, odnosno dizanja ruke od nje i bacanja na otpad.


Dakle, daj mi delove i logistiku i koristiću neke od starijih tehnologija. Ali neće da može. Ne uklapa se u današnju obolelu politiku ''profit iznad svega''.
Al bitno je da oni takvi kojima je profit iznad svega, meni govore i drže lekcije o ekološkoj i društvenoj odgovornosti!
A ti im samo daj municije i pažnje...
Ne bih baš išao toliko daleko da koristim obod i slične stare uređaje. Oni prosto gutaju struju i daleko su neefikasniji od novih uređaja. Slažem se sa poentom koju iznosis ali ne smemo zanemariti i tehnološki napredak novih uređaja koji rezultuje u manjoj potrošnji, većoj efikasnosti i slično. Šteta što se ta korisnost ne može razdvojiti od namernih ograničavanja koja pominješ.

Sent from my DN2103 using Tapatalk
 
Ok u pravu si, istina je da sam zaboravio na energetsku efikasnost modernih uređaja, odnosno neefikasnost starijih. :)
Slažem se da je energetska efikasnost bitna.

Hteo sam da kažem da ima i ljudi koji ne pate od toga da uvek mora da se ima sve, ali baš sve najnovije, i koji nemaju problem da koriste nešto duže vreme nego inače (ili što je očekivano) umesto da sve bacaju i menjaju novim.

Primera radi, ja imam telefon iz 2018. godine (koji je tada koštao 300e). Očuvan je, nigde nije oštećen, čak mi nikad nije ni ispao. Čuvam ga kao i sve drugo što imam. Radi kao sat i ispunjava sve moje potrebe. Čak sam jedno vreme i radio sa njega kad nisam za kompom. Što se mene tiče, ja bez problema mogu da vidim sebe kako ga koristim i u 2025. Međutim... baterija mu postaje sve manja, odnosno kapacitet joj se dosta smanjio. U nekom normalnom, razumnom svetu neopoganjenom korporativnom i kapitalističkom pohlepom, ja bih te 2025, umesto da kupujem nov telefon, samo i samo zbog baterije... kupio zamensku bateriju i nastavio da ga koristim.

Ali prc... kompanije danas telefone prave sa idejom da će da se koriste maksimalno 2 godine i onda bace. Što znači da čak i kad bih našao zamensku bateriju za moj telefon, ona bi sigurno bila proizvedena ne posle 2020. Što znači da je stajala negde u skladištu dve godine. Što znači da joj je već smanjen kapacitet. Isto tako, nema poente da ja pri kupovini novog telefona 2018. kupujem odmah i rezervnu bateriju za neku tamo dalju budućnost, jer dok se originalna ''istroši'', i ova zamenska će da se smanji, od stajanja. Ne toliko kao ova u telefonu, ali smanjiće se. Jer baterije ubija toplota, ali ubija ih i vreme.

Isto tako, sve i da imam beskrajne zalihe novih baterija, džaba mi sve to kad će kompanija koja pravi OS za njega da se postara da on ne može da dobije upgrade 2023, a i svi prethodni će vremenom da rade sve gore i gore (iako kompanija poriče da se to dešava i namerno radi).

Dakle, današnje kompanije i proizvođači osuđuju, mislim forsiraju prosečnog kupca telefona da ga menja u roku od 2-3 godine. Kao da to nije dovoljno grozno i jadno samo po sebi, te iste kompanije običnim ljudima sole pamet i drve ... o ekologiji i kako svi treba da se potrudimo, žrtvujemo, odričemo i sramimo.
A o tome da se jako malo od telefona reciklira, i da većina završi na velikim deponijama u zemljama trećeg sveta gde truju zemljište... da i ne govorim. A sve to odlično znaju ovi iz kompanija što popuju o skromnosti, racionalnosti i odgovornosti. I kako onda normalan čovek da ne dobije napad besa kad mu takvi pričaju nešto...

Otud moj stav i automatski gard prema takvim kompanijama i takvim izjavama. Zato što je danas jako malo istinskih dobrotvora a jako, jako puno licemera i hohštaplera.
 
Poslednja izmena:
Kad smo kod te energetske efikasnosti, navešću jedan primer. U pitanju je mašina za suđe. Imao sam staru mašinu za suđe, Philips, koja je izdržala 40 godina i koja je morala da se baci jer nije mogao više da se nađe neki sitan deo za motor. Kupili smo novu mašinu, koja se vodi kao štedljiva. I jednu i drugu mašinu smo koristili prema uputsvu i preporuci za optimalno korišćenje. Kada sam sa novom mašinom oprao suđe, uzeo sam da jedem i počeo u jednom trenutku da umišljam da osećam prašak. Majka mi nije verovala i uzela zalogaj hrane iz mog tanjira i osetila isto to. Nakon toga smo počeli da dodatno ispiramo suđe i više uopšte nismo osetili prašak dok jedemo. Stara mašina je koristila određenu količinu vode, i sa njom nije bilo dodatnog ispiranja, dok je kod nove mešine tri puta manje vode, jer je ona štedljiva.
 
Nepopularno mišljenje - štednja vode u domaćinstvima u Beogradu, naročito u centralnim gradskim opštinama, ne utiče bitno na potrošnju vodu u celom Beogradu.
 
Ok u pravu si, istina je da sam zaboravio na energetsku efikasnost modernih uređaja, odnosno neefikasnost starijih. :)
Slažem se da je energetska efikasnost bitna.

Hteo sam da kažem da ima i ljudi koji ne pate od toga da uvek mora da se ima sve, ali baš sve najnovije, i koji nemaju problem da koriste nešto duže vreme nego inače (ili što je očekivano) umesto da sve bacaju i menjaju novim.

Primera radi, ja imam telefon iz 2018. godine (koji je tada koštao 300e). Očuvan je, nigde nije oštećen, čak mi nikad nije ni ispao. Čuvam ga kao i sve drugo što imam. Radi kao sat i ispunjava sve moje potrebe. Čak sam jedno vreme i radio sa njega kad nisam za kompom. Što se mene tiče, ja bez problema mogu da vidim sebe kako ga koristim i u 2025. Međutim... baterija mu postaje sve manja, odnosno kapacitet joj se dosta smanjio. U nekom normalnom, razumnom svetu neopoganjenom korporativnom i kapitalističkom pohlepom, ja bih te 2025, umesto da kupujem nov telefon, samo i samo zbog baterije... kupio zamensku bateriju i nastavio da ga koristim.

Ali prc... kompanije danas telefone prave sa idejom da će da se koriste maksimalno 2 godine i onda bace. Što znači da čak i kad bih našao zamensku bateriju za moj telefon, ona bi sigurno bila proizvedena ne posle 2020. Što znači da je stajala negde u skladištu dve godine. Što znači da joj je već smanjen kapacitet. Isto tako, nema poente da ja pri kupovini novog telefona 2018. kupujem odmah i rezervnu bateriju za neku tamo dalju budućnost, jer dok se originalna ''istroši'', i ova zamenska će da se smanji, od stajanja. Ne toliko kao ova u telefonu, ali smanjiće se. Jer baterije ubija toplota, ali ubija ih i vreme.

Isto tako, sve i da imam beskrajne zalihe novih baterija, džaba mi sve to kad će kompanija koja pravi OS za njega da se postara da on ne može da dobije upgrade 2023, a i svi prethodni će vremenom da rade sve gore i gore (iako kompanija poriče da se to dešava i namerno radi).

Dakle, današnje kompanije i proizvođači osuđuju, mislim forsiraju prosečnog kupca telefona da ga menja u roku od 2-3 godine. Kao da to nije dovoljno grozno i jadno samo po sebi, te iste kompanije običnim ljudima sole pamet i drve ... o ekologiji i kako svi treba da se potrudimo, žrtvujemo, odričemo i sramimo.
A o tome da se jako malo od telefona reciklira, i da većina završi na velikim deponijama u zemljama trećeg sveta gde truju zemljište... da i ne govorim. A sve to odlično znaju ovi iz kompanija što popuju o skromnosti, racionalnosti i odgovornosti. I kako onda normalan čovek da ne dobije napad besa kad mu takvi pričaju nešto...

Otud moj stav i automatski gard prema takvim kompanijama i takvim izjavama. Zato što je danas jako malo istinskih dobrotvora a jako, jako puno licemera i hohštaplera.
Naravno, nema tu iskrenosti, samo želje za profitom. Postoji pokret "right to repair" iz Amerike, koji je čak i u EU živ i krajem prošle godine izdejstvovao zakon kojim proizvođači moraju da obezbede delove 10 godina od lansiranja proizvoda. To je tek početak, daleko od toga da je problem rešen (recimo pitanje softverske podrške koju si pomenuo).


Što se tiče efikasnosti uređaja, primer gde smo kod moje majke zamenili dva obodin frižidera (40 godina stara sokoćala) sa savremenim budžetskim primerkom rezultovao je smanjenjem računa za struju bukvalno duplo čime se taj frižider isplatio za dve godine samo na račun uštede.

Sent from my DN2103 using Tapatalk
 
Kad smo kod te energetske efikasnosti, navešću jedan primer. U pitanju je mašina za suđe. Imao sam staru mašinu za suđe, Philips, koja je izdržala 40 godina i koja je morala da se baci jer nije mogao više da se nađe neki sitan deo za motor. Kupili smo novu mašinu, koja se vodi kao štedljiva. I jednu i drugu mašinu smo koristili prema uputsvu i preporuci za optimalno korišćenje. Kada sam sa novom mašinom oprao suđe, uzeo sam da jedem i počeo u jednom trenutku da umišljam da osećam prašak. Majka mi nije verovala i uzela zalogaj hrane iz mog tanjira i osetila isto to. Nakon toga smo počeli da dodatno ispiramo suđe i više uopšte nismo osetili prašak dok jedemo. Stara mašina je koristila određenu količinu vode, i sa njom nije bilo dodatnog ispiranja, dok je kod nove mešine tri puta manje vode, jer je ona štedljiva.

To je istina. Smanajili su ispiranje da bi mogli da se podvedu kao stedljivi.
Takodje, "stedljivi" programi cesto manje ispiraju, i kod masina za sudove i kod onih za ves.
Na kraju, ako hocete da se prasak zaista ispere morate dakoristite program sa dopunskim ispiranjem.
Samo postojanje programa sa dopunskim ispiranjem ej pokazetelj da optimizovani program u stvari ne ispira dovoljno.
Za masine za sudove preporucujem manje opasne praskove, ima ih U DM-u.

Uzmite na primer elektricni bojler. On ima grejac koji zagreva vodu. Eventualno se moze bolje izolovati, ali to je sve.
Nema mogucnosti da postane stedljiv uredjaj.
 
Taj u DMu ne valja ništa. U ovim situacijama je bolje uložiti u "skuplje" marke, ili barem testirati sve jeftine opcije. Meni na primer one tablete iz Lidla dobro peru, ali ne ostavljaju prijatan miris. Na kraju ipak najbolje tablete budu od Somat.
Što se tiče ostavljanja tragova i grumena, to je ipak loš kvalitet ili tableta ili mašine. Ja na mojoj nisam nikada primetio da ostavlja grumene tablete, pa čak i na najkraćem i najhladnijem pranju.
 
 
Korporacije, iste one korporacije koje nama govore da treba da budemo odgovorniji, da se žrtvujemo, da se odričemo, da se unapređujemo, da se menjamo... su najveći faktor koji doprinosi bolesnom trendu i filozofiji konzumerizma, rasipanja i ekološki neodgovornog ponašanja.
I onda bi takvi, takvi promišljeni narkomani za profitom, hohštapleri i otpadi koji svesno i namerno prave proizvode koji će da se kvare i posle završe kao smeće i izvori toksina... da mi nešto pričaju o ekološkoj odgovornosti.
Ma daj bre, pali... :ROFLMAO:

Screenshot_20220401-212930~2.png

- 90% plastike se ne moze reciklirati
- Simbol "reciklaze" na plasticnoj ambalazi nam je podvaljen kako bismo se tripovali da je to reciklabilno i da je to isti simbol za recikliran materijal (a nije)
- Industrija plastike i hemije je u Americi izdejstvovala da se uvede zabrana na zabranjivanje plastike
- Lobisti i lobiranje su zlo i kancer modernog doba
 
Poslednja izmena:
Naravno da ogroman deo ekološke, i mnogih drugih odgovornosti danas (finansijske, ekonomske, društvene) leži upravo na korporacija,a kompanijama i vladama. Koje već odavno rade sve u korist modernog konzumerizma, i navikavaju celu planetu da je u redu da se sve baci i zameni novim.
Ako ste se ikad pitali zašto u moderno doba nanotehnologije, EEEJAAAJ-a, kompjutera, pametnih materijala, veštačkih organa... i dalje imamo sijalice pravljene od presovane rđe koje traju par meseci... Ili, ako ste se pitali zašto su nekada stvari generalno trajale duže, evo odgovora u ovom videu. Ukratko - zbog kartelisanja i sada već nadaleko poznatog i razotkrivenog (ali i dalje tolerisanog) koncepta planirane zastarelosti.


Još jedna tema koju bi neki otpisali kao ''lakšu teoriju zavere'' a zapravo je potpuno istinita i dokazana.
 
Poslednja izmena:
Mnostvo radova se pojavljuje o tome koliko se mikroplastike oslobadnja iz tepiha i odece od sintetickih materijala.
Ona se oslobadja u vidu prasine koju udisemo, a tokom pranja se ispusta u vodotokove.

Treba da razmislimo da li moramo da imamo poliuretanske tepihe jarkih boja?
Da li je nuzno da nosimo pripijenu odecu sa elastinom?
 
Vrh