Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[Ambassador]

I ja bih voleo da je tako, ali na žalost nije - imamo primer Cvijićeve.. :/

 

[Nenad]

Уторак, 18. март 2008.

Уклањање депонија на територији Старог града

Одељење за комуналне послове и комуналну инспекцију општине Стари град започеће сутра акцију уређивања и чишћења територије ове општине. Од 9 часова екипе ће уклонити пет мини депонија у Дубровачкој улици на Дунавском кеју на Дорћолу.

Инспекција ће наставити да кажњава несавесне грађане који крше Одлуку о одржавању чистоће града. Казне прописане овом одлуком крећу се и до 500.000 динара за предузећа, до 25.000 динара за одговорна лица у предузећу, 250.000 динара за предузетнике и до 25.000 динара за физичка лица.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1309401

Представљање „Еко патроле” у насељу Медаковић III

„Еко патрола”, коју је основала општина Вождовац, има 15 извршиоца који ће свакодневно обилазити територију ове општине и скупљати смеће и крупни и ситни отпад. Они ће уређивати просторе и уклањати дивље депоније. Поред тога, задатак им је и да и превентивно анимирају грађане да у што већем броју учествују у програмима за лепшу и здравију животну средину.

Горан Лукачевић, председник општине Вождовац, сутра ће у насељу Медаковић III представити грађанима чланове „Еко патроле” у 11 часова, на углу улица Војислава Илића и Мокролушке, код стајалишта аутобуса на линији 29 ка граду.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1309394

Радиће се локални еколошки акциони план на Савском венцу

Скупштина општине Савски венац донела је Одлуку о приступању изради локалног еколошког акционог плана (ЛЕАП). Као један од одговора на комплексност питања и активности везаних за област заштите животне средине, у плану ће бити развијена методологија решавања еколошких проблема у локалној заједници. Израда плана покренута је на иницијативу Александре Имширагић, општинског стручњака за екологију, у складу са Законом о заштити животне средине.

Реч је о сложеном процесу који се спроводи у три фазе: утврђивање визије заједнице, процена стања животне средине, одређивање приоритета и најпогоднијих стратегија за отклањање најважнијих проблема, после чега се приступа изради самог акционог плана. ЛЕАП се заснива и на укључивању јавности у доношење одлука од значаја за заштиту животне средине.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1309416

 

[Nenad]

Ekološki pauk

Opština Savski venac u saradnji sa Gradom učinila je proteklih godina mnogo na uređenju svojih parkova, zelenila, staza, trotoara i drugih javnih površina. Sve to, međutim, prete da unište nesavesni vozači koji se u potrazi za parking mestom ne ustručavaju da svojim vozilima uđu na travnjake i parkove, gde je to zabranjeno. O tom problemu, posebno izraženom na Senjaku i Topčiderskom brdu, bilo je reči i na poslednjoj sednici SO Savski venac, posebno u svetlu aktuelnog Sajma automobila, čiji su gosti iz cele Srbije bukvalno okupirali ceo Senjak i okolinu.
- Opštinski komunalni inspektori stalno su na terenu i u kontaktu sa službama Parking servisa koje, međutim, jedva mogu da postignu da odnesu tek mali procenat vozila. Zbog sličnih slučajeva uzurpacije ovih uređenih površina, predlažemo da se ova služba pojača posebnim brojem tzv. "Zelenih ekoloških paukova", koji će isključivo odnositi vozila sa zelenih površina - najavio je Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac. S.V.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Влада]

Namera da se deo rejona Ade Ciganlije pretvori u komercijalnu zonu preti glavnim gradskim izvorištima podzemne vode
Građevinski lobi protiv čiste vode?

„Beogradski vodovod i kanalizacija“ zadržao je kategoričan stav da se postojeće granice uže zone zaštite ne mogu menjati niti sužavati, kaže za Glas Miroslav Cvjetković, pomoćnik generalnog direktora BVK

Sama najava da će oko 1.000 hektara prostora Ade Ciganlije biti obuhvaćeno planskom regulacijom izazvala je opravdan strah da se ovim potezom ide naruku građevinskom lobiju i onima kojima je profit glavna vodilja. Na nedavnoj sednici Skupštine grada, Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, istakao je da će na prostoru od oko 10 hektara biti sagrađen poslovni komercijalni deo, kao i da na Adi Ciganliji nedostaju parking mesta, igrališta, sportski tereni... Bobić je tada dodao da će se prostor sanitarne vodozaštite smanjiti, ali i pojasnio da se u užoj zoni zaštite ne može ništa graditi, ali i da u široj može, i to pod određenim uslovima.

Ada Ciganlija, koja je decenijama najpopularnije i najposećenije beogradsko izletište i kupalište, iz godinu u godinu je sve uređenija. Da će i ubuduće ova lepotica biti u centru pažnje pokazuju prvi detalji plana detaljne regulacije Ade Ciganlije.

Programom za izradu urbanističkog plana je, između ostalog, u delu prostora Ade predviđena komercijalizacija, izgradnja poslovnih i drugih objekata. Sa druge strane, postoji bojazan da će ova izgradnja, pogotovo ako se otme kontroli, a sve zarad profita ozbiljno ugroziti položaj zona zaštite izvorišta.

Sanitarne zone zaštite izvorišta moraju biti očuvane, tvrdi u izjavi za Glas Miroslav Cvjetković, pomoćnik generalnog direktora za razvoj „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“.
- Zone zaštite su napravljenje u cilju zaštite bunara i to je definisano pravilnikom. Postoji želja Grada da pije vodu, ali i da se gradi. To su prioriteti Beograda, ali je i činjenica da bi neki i da sužavaju i pomeraju granice zona sanitarne zaštite izvorišta podzemnih voda kako bi gradili raznorazne objekte. JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ zadržalo je kategoričan stav da se postojeće granice uže zone zaštite ne mogu menjati niti sužavati, što smo i saopštili na sastanku koji je „Beogradski vodovod i kanalizacija“ organizovao na inicijativu gradskog arhitekte, menadžera i Urbanističkog zavoda Beograda. Ovom Zavodu smo uputili i zvanično mišljenje „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ o izmenama Generalnog plana Beograda 2021. faza 2, u vezi sa obnovom elemenata za zaštitu uže zone izvorišta Beograda - pojasnio je Cvjetković.

Iako se postojeće granice uže zone zaštite izvorišta ne mogu menjati, postoji mogućnost rešenja u definisanju konkretnih delova unutar zone zaštite sa novim namenama.
- To bi bili delovi zone sa posebnim postupkom određivanja namene i specijalno propisanim uslovima izgradnje i režimom ponašanja (blisko rešenjima iz nacrta izmena Generalnog plana). To praktično znači da bi svaki pojedinačni zahtev za gradnju nečega morao ponaosob da se putem međuresorske komisije razmatra - pojasnio je Cvjetković.

Zoran Marjanović, direktor Zavoda za vodosnabdevanje, kanalizaciju i zaštitu voda Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi AD“ iz Beograda, potvrdio je za Glas da je „Studija beogradskog izvorišta podzemnih voda - stanje i pravci razvoja“, koju trenutno radi Institut, jedna široka i ozbiljna studija.
- Sigurno je da ne treba zanemariti da je beogradsko izvorište od regionalnog značaja i da ima najkvalitetniju podzemnu vodu. Poenta je ta da treba biti jako oprezan u njegovoj zaštiti - smatra Marjanović.

STUDIJA IZVORIŠTA
„Studijom beogradskog izvorišta podzemnih voda - stanje i pravci razvoja“ biće definisan status i mogući način zaštite i korišćenja područja izvorišta vodosnabdevanja, ograničenja u pogledu korišćenja prostora i mehanizmi za sprovođenje mera zaštite, sprovođenje monitoringa životne sredine kojim bi se pratio stepen ugrožavanja i utvrdilo postojanje eventualnog akcidentnog zagađenja životne sredine kao i planovi zaštite od akcidentnog zagađenja. Sigurno je da će se plan detaljne regulacije Ade Ciganlije usvojiti tek pošto se izradi ova studija.
Autor:
Nada Rakić

извор Глас јавности
линк http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/kurir-19-03-2008/gradjevinski-lobi-protiv-ciste-vode

 

[Ambassador]

Negativne posledice biogoriva
27. mart 2008. | 06:55 | Izvor: Beta

Brisel -- Razvoj i korišćenje bioloških izvora energije može da ima loše efekte na čovekovu okolinu kao i da dovede do povećanja cena hrane.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir i naučnik koji se bavi klimatskim promenama Radžendra Pačauri se u Evropskom parlamentu juče zapitao da li politika SAD o transformisanju kukuruza u etanol, koji bi se koristio kao transportno gorivo, može da smanji emisiju štetnih gasova u atmosferu, kao i efekte globalnog zagrevanja.
Neslaganja su nastala zbog korišćenja prehrambenih proizvoda za pravljenje bioloških goriva kao alternative starim gorivima. Neki borci za zaštitu čovekove sredine i političari smatraju da će to uticati na povećanje cena hrane, ugrožavanje vladinih budžeta, kao i do smanjenja broja šuma u jugoistočnoj Aziji i Brazilu.
"Moramo da budemo veoma, veoma pažljivi kada se radi o biološkim gorivima, jer njihovo korišćenje utiče na proizvodnju hrane i može dovesti do destabilizacije prehrambenog tržišta", rekao je na konferenciji za novinare Pačauri, koji je predsednik upravnog odbora Međunarodnog panela za klimatske promene UN.
SAD su najveći svetski proizvođač bioloških goriva, koje uglavnom prave od kukuruza.
To je, prema rečima Pačaurija, dovelo do povećanja cene kukuruza na svetskom tržištu.
Naučnici, pak, smatraju da neke vrste bioloških goriva emituju veću količinu ugljen-dioksida u atmosferu nego klasična goriva.
Međutim, pristalice bioloških goriva kažu da su ona jedina alternativa starim gorivima i uglavnom štite atmosferski omotač.
Pačauri je u svom razgovoru sa poslanicima Evropskog parlamenta rekao da je od ključnog značaja da se pronađu drugi načini za proizvodnju bioloških goriva, uključujući i ulaganja i istraživanja razvoja transformisanja celuloznih materijala u tečna goriva, kao i korišćenje poljoprivrednih đubriva.
Pačauri je najavio da bi na predstojećoj konferenciji UN u Kopenhagenu, koja će biti održana sledeće godine, mogao da bude usvojen novi sporazum o klimatskim promenama koji bi imao u vidu nova saznanja o biološkim gorivima.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=03&dd=27&nav_id=291080

 

[jovanovm]

Biodizel je cista glupost. Zivela obnovljiva energija! Nuklearke FTW!

//znam da je glup post, ali sam kliknuo i sad ne znam da obrisem..

 

[Влада]

Завршен пројекат „Београдска излетишта”

Најпознатија излетишта београдских приградских општина Сопот, Обреновац, Сурчин, Гроцка, Младеновац и Барајево представљена су у јединственом каталогу, који је сачинило Туристичко друштво Гроцке, уз финансијску подршку Секретаријата за привреду града. Каталог са основним подацима о излетиштима и утврђеним терминима традиционалних туристичких манифестација у њима данас је представљен у Центру за културу Гроцка.

– После неколико деценија, Град Београд је прошле године поново инвестирао знатна средства у развој београдског туризма. За финансирање најбољих туристичких пројеката из буџета је издвојено 6.000.000 динара, а ове године такође су планирана прилична средства. Наша идеја је да сва излетишта у рубним београдским општинама буду обновљена а ниво услуга у њима стандардизован – рекао је Јасенко Лазовић, члан Градског већа.

Директорка Туристичке организације Београда Оливера Лазовић рекла је да заједнички наступ седам београдских општина може само да унапреди туристичку понуду главног града.

– Надам се да ће ове приградске општине ускоро заједно са нама моћи да наступе и на иностраним сајмовима туризма. Оне туристима могу да понуде све оно што великим градовима данас недостаје, а то су мир, тишина, здрава храна и много историјских знаменитости – рекла је Оливера Лазовић.

О потенцијалима београдских излетишта говорио је и Иван Мрђен, уредник београдске рубрике у „Блицу”, који је рекао да је време да Београђани поред Авале, Кошутњака и Аде Циганлије сазнају за још нека лепа места у околини Београда.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1310736

Петак, 28. март 2008.
Садња липа у улици Кнеза Милоша

Екипе ЈКП „Зеленило – Београд” у суботу и недељу, 29. и 30. марта, засадиће дрворедне саднице липа у улици Кнеза Милоша. Садња се обавља због допуне и замене једног броја садница.

Липе ће бити засађене испред зграде Владе Србије, Министарства иностраних послова и неких амбасада у улици Кнеза Милоша.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1310684

 

[Влада]

Авала – предео изузетних одлика

На заштићеном подручју заступљено је око 600 биљних врста, а уточиште су пронашле и бројне птице и животиње

Место за шетњу, разоноду и одмор (Фото Д. Јевремовић)

Као предео изузетних одлика, Авала је крајем прошле године на иницијативу Градског секретаријата за заштиту животне средине, а по препоруци Завода за заштиту природе Србије, од Скупштине града проглашена заштићеним природним добром које је поверено на управљање Јавном предузећу „Србија шуме”. Како је речено јуче на представљању програма овог заштићеног предела, површине од 489,13 хектара у дирекцији ЈП „Србија шуме”, то је учињено ради очувања и унапређења најсеверније шумадијске планине, њеног геонаслеђа, богатства животињског и биљног света, квалитета вода, земљишта и шума, неговања традиционалних и историјских вредности, као и стварања услова за рекреативне и туристичке садржаје и планско уређење.

Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, рекао је да се овим актом Авала придружила Космају, Степином гају, Великом ратном острву и да је за главни град важно да се што више оплемене шуме и зеленило.

– Због велике изградње објеката и развијеног саобраћаја потребно је да се заштите и Кошутњак и Топчидер, али и унапређење прожетости зеленила и урбанизоване средине – истакао је Божовић.

Према истраживањима стручњака Завода за заштиту природе Србије, Авалу, иако је ниска планина (506 м), карактерише разноврсност биљног и животињског света. На њој је заступљено око 600 биљних врста од којих су неке заштићене као природне реткости попут зановета, златана, зеленике. Овај крај богат је лековитим биљкама, у њему су своје уточиште пронашле и многе птице и животиње, а познат је и по лежиштима минералних сировина још из античког и преантичког доба.

Према речима Дејана Баковића из Завода за заштиту природе Србије, у авалском заштићеном природном добру шуме заузимају више од 70 одсто површине и представљају различитост на нивоу врста, биљних заједница и екосистема.

– У овом подручју су заступљене високе шуме китњака, цера, граба, букве, липе, црног бора, багрема и осталих лишћара. Сем биљног и животињског света, на Авали се налазе и бројни споменици који сведоче о историји нашег народа. То су Споменик незнаном јунаку, обележја посвећена Васи Чарапићу и погинулој руској војној делегацији, хотел „Авала”, као и некадашњи симбол Београда Авалски торањ који је у изградњи – рекао је Баковић.

Да би се Авала спасла од пропадања, књаз Милош је још 1859. године донео наредбу да се загради, а као заштићено подручје, поред Триглава, Дурмитора, Плитвичких језера, Велебита, Ловћена и Липовице, 1936. године је Законом проглашена националним парком. Десет година касније указом Президијума Народне Скупштине добила је статус добра од општег значаја и стављена је под непосредну управу тадашње владе. Генералним урбанистичким планом (2001 – 2021) Авала је дефинисана као простор за спортске активности усмерене на шетњу, разоноду и одмор у природи.

На овом скупу упућен је и апел посетиоцима овог природног добра да га не уништавају, већ да се према њему опходе у складу са прописима заштите и очувања.

Ј. Луцић
[објављено: 29/03/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Avala-predeo-izuzetnih-odlika.sr.html

 

[Влада]

Уз „личну карту” лакше одржавање стабала

Оголела стабла дуж Булевара краља Александра (Фото Д. Јевремовић)

Оголела стабла платана и орезивање дрвореда у Булевару краља Александра узнемирили су многе грађане који су навикли да у врелим летњим месецима потраже хлад под крошњама дуж ове улице. Због старости и болести великог броја стабала, ове мере биле су неопходне.

Процену здравственог стања дрвореда урадио је тим Шумарског факултета прошле године на захтев Градске управе Секретаријата за комуналне послове.

– Дрворед у Булевару посађен је тридесетих година прошлог века, тако да су стабла, осим оних у близини Цветкове пијаце, стара око 80 година. Њихово здравствено стање нарочито је угрожено деведесетих година, када после орезивања, стабла нису дезинфикована, па су почеле да труле гране, а затим и дебла. То представља праву опасност за пролазнике и возаче. Због тога је „Зеленило” овог пролећа и кренуло у уређивање дрвореда – истакао је Чедомир Марковић, ванредни професор Шумарског факултета.

Према његовим речима, свако стабло за које је утврђено да је болесно требало би заменити новом садницом, и то не само у Булевару већ и у другим деловима града.

Здравствено стање стабала биће лакше утврдити када потпуно заживи идеја да свако дрво у престоници добије „личну карту” која би требало да садржи податке: годину садње, статус заштите, адресу где се налази, датум последњег снимања, стање стабла, висину, пречник дебла, виталност, здравствено стање и сличне карактеристике. Ова иницијатива потиче још од 2003. године када је израђен пројекат зелене регулативе који подразумева подизање и одржавање зелених површина и дрвореда.

– Пројекат чине четири фазе, а прве две су при крају. Урађени су планови за израду катастра зелених површина који ће бити у дигиталној форми, али и пилот пројект за катастар дрвећа и то у Топчидерском парку. Циљ нам је да у катастру буде свако дрво – објашњавају из Секретаријата за заштиту животне средине.

„Зеленило” има у плану израду катастра постојећих дрворедних места и то на територији свих десет општина у ужем делу града. До сада је завршен посао у Савском венцу, на Врачару и у Земуну. У 500 улица у граду постоје дрвореди и само у њима има 67.000 стабала.

– Овакав систем требало би да омогући не само праћење стања стабала, већ и зелених површина. На тај начин би се олакшало и доношење одлука о улагањима у одржавање зеленила у граду. Ово би требало да буде интерактивна база података која ће имати значајну образовну улогу и одличан основ за покретање научноистраживачких студија – каже Љиљана Тубић, координатор пројекта израде Географског информационог система зелених површина Београда, како се стручно назива овај катастар.

Израдом ГИС-а зелених површина и дрвореда олакшало би се урбанистичко планирање, одржавање зеленила, али и избегла могућност да се дрво некоме изненада сручи на главу.

-----------------------------------------------------------

Обнова дрвореда у Улици кнеза Милоша

У једној од најпрометнијих улица у граду, Улици кнеза Милоша, у току викенда радници „Зеленила" засадиће четрдесет садница липа. На тај начин биће допуњен и обновљен дрворед у овој улици. Липе ће бити посађене или замењене испред зграде Владе Србије, испред Министарства иностраних послова и у близини неких амбасада, где постоји потреба за то.

Осим обнове дрвореда, ових дана „Зеленило" је започело и реконструкцију парковског простора на углу улица Цвијићеве и Здравка Челара. Радници овог предузећа већ су уклонили старе бетонске стазе где ће ускоро бити постављене нове. У плану је и обнова зелених површина, парковског мобилијара и изградња фонтане. За најмлађе ће бити уређен простор на коме ће бити постављене нове љуљашке и клацкалице.

Б. Вaсиљевић
[објављено: 29/03/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Uz-lichnu-kartu-lakshe-odrzavanje-stabala.sr.html

 

[Влада]

Никад краја загађењу река

Пријаве инспектора против немарних суграђана судови и полиција често занемарују – тврди Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине

Пецарошима сметају грање и отпаци (Фото Б. Педовић)

Дунав и Сава ни ове пролећне сезоне неће дочекати бродове и излетнике у доличном стању. Надлежни најављују да ће та слика бити боља, јер ће одговорност за реке, досад расцепкану на више републичких и градских установа које су с напором координисале, ускоро примити на себе „Београд воде”, недавно трансформисане из друштвеног у јавно предузеће. Посла ће одмах имати преко главе будући да су се обавезале да странци који дођу на „Еуросонг” у мају неће затећи Дунав и Саву накићене кесама за ђубре, животињским лешевима, балванима и нафтним мрљама.

Готово трећина Београда, махом дивља насеља, није прикључена на канализацију, па њихови житељи спроводе и садржаје септичких јама у најближи речни ток. Оне две трећине града до којих канализација јесте стигла нису ништа мање опасне по животну средину будући да се њихове отпадне воде изливају у реке без пречишћавања.

– Постројење за пречишћавање отпадних вода могли бисмо да изградимо за око десет година, под условом да град обезбеди 600 милиона евра. Толику своту не можемо скупити из сопствених извора и мораћемо да тражимо помоћ приступних фондова Европске уније, кредите међународних институција и улагања приватних предузетника – каже Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине.

Сплавови и ресторани на обали, увек оптуживани да трују реке, и сами су жртве спорости надлежних у регулисању канализације. Отпадне воде избијају крај речних локала, додуше најчешће укотвљених без дозволе, и непријатним мирисима и прљавштином кваре уживање посетиоцима места која су један од најуспешнијих мамаца за стране туристе.

Када се не жале на загађеност реке, власници сплавова признају да многи од њихових колега нимало не доприносе здрављу Дунава и Саве. Инспектори имају толико посла да је размак од две недеље између контрола довољан да сваки пут открију неколико десетина нових прекршаја. Пријаве не помажу будући да су судије благе, па се не памти да је икоме разрезана највећа казна, која је – пола милиона динара.

– На терену су републичка и градска еколошка инспекција, комуналци и санитарни контролори, али судови и полиција често пренебрегавају проблеме. Не извршавају чак ни решења о престанку производње у индустријским постројењима која запрљају реке, па њихови власници без икаквих сметњи наставе да загађују околину – огорчен је Божовић.

Најчешћи случајеви загађења водених токова су нафтне мрље, али их ређе испуштају индустријски погони него што их за собом остављају бродови, што довршава круг оних који прљају реке: Београђани и пловила у пролазу, приватне фабрике и градска канализација, другим речима – сви. Утеха је да истраживања показују да је квалитет воде за пиће ипак добар.

– Количине нафте које испусте бродови релативно су мале и нису већа претња живом свету, али одмах се примете и наружују изглед река. Често интервенишемо и због остатака горива из котларница, које у воду доспевају из канализације. Најгоре је лети, када је водостај низак и остане мање воде да разреди загађење – навео је Душан Добричић, начелник Републичке водопривредне инспекције.

Пред наутичку и туристичку сезону превасходно се размишља какав ће утисак посетиоци из других градова понети када пођу кући. Мања брига постају Београђани који спадају у страствене љубитеље река и морају из недеље у недељу да трпе смеће на омиљеном излетишту. Пецароши кажу да им повишење надокнада за риболовачке дозволе не смета колико вода претрпана грањем и отпацима од којих не могу ни да забаце удице. Места на којима су рибе најбоље гризле остају пуста, јер речне животиње, иако нису непосредно угрожене, беже ка чистијим подручјима.

В. Вукасовић - Н. Белић
[објављено: 30/03/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Nikad-kraja-zagadjenju-reka.sr.html

 

[Влада]

Да нам Булевар што пре озелени...
март 2008

август 2007

 

[jovanovm]

Koliko treba da to poraste do pređašnjeg nivoa?

 

[Igor]

^^ Nesto mi se cini da mi te krosnje necemo docekati

Nazalost ovakva intervencija je bila neophodna, jel je drvece u predhodnom stanju predstavljalo znacajnu opasnost za pesake i vozila.

 

[ivana]

Upravo tako! te stare grane mogle su da padnu na nekog i ubiju ga. A po prvi put vidim zgrade cele i fasade u Bulevaru jer ih je drvece skrivalo...cak mi se cini da rade dve fasade u bulevaru preko puta pravnog..mozda malo vise iznad pravnog.

 

[poenk]

Bez štrecanja ljudi, to drveće se tako kasapi svakog ili skoro svakog proleća (a iz potpuno nepoznatog razloga svi to zaborave do sledeće godine) i za par meseci opet budu one krošnje kao na slici gore.
Meni svaki put žao kad ih vidim ovako obezglavljene Al' oporave se uvek

 

[Ambassador]

Ja mislim da ih seku na tipa 3 - 4 godine.. :/

 

[Влада]

Четвртак, 03. април 2008.
Заштита природних добара на територији града

За финансирање реализације програма заштите и развоја заштићених природних добара на територији Београда у 2008. години из градског буџета издвојено је 49.742.000 динара.

Програмом ће се штитити Велико ратно острво, Космај, Авала, Бањичка шума, Академски и Пионирски парк, као и „Групе стабала храста лужњака код Јозића колибе” у Обреновцу, „Три храста лужњака – Баре” у општини Барајево и појединачна стабла „споменици природе” у централној градскоj зони. Уговори ће бити потписани са стараоцима: ЈКП „Зеленило – Београд”, ЈП „Србијашуме”, Фондом за заштиту животне средине општине Обреновац и градском општином Барајево.

Скупштина града Београда је, у периоду од 1993. до 2008. године, донела посебна решења о стављању под заштиту природних добара, којима је заштићен 21 споменик природе ботаничке и биолошке вредности (Бањичка шума, Академски и Пионирски парк и појединачна стабла) и три предела изузетних одлика (Велико ратно острво, Авала и Космај).

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1311483

 

[Влада]

Kamp-naselje pokraj starog industrijskog centra

Rakovička opština planira da Resničko jezero i Miljakovačku šumu pretvori u turistička odredišta

Nema turističkog prospekta koji poziva svetske putnike da se zaustave u Rakovici, jer teško da bi iko poželeo da obiđe industrijski basen. I to basen sa zastarelom tehnologijom koja je zagađivala okolinu u srećnim danima dok su fabrike radile, pre nego što su nekadašnji udarnici završili na ulici, u vreme kada se, bez pouzdanih podataka, tek sumnjalo da je obližnja Topčiderska reka verovatno najzagađenija u Beogradu. U prospektu ne bi mnogo primamljivije delovalo hvaljenje užitaka koje može da pruži jezero pod nazivom Pariguz. Ipak, o vodiču koji bi na dobar glas među turistima izneo to ime razmišljaju rakovičke opštinske vlasti.

Vest da će se kroz Rakovicu pružiti Koridor 10, putni pravac iz središnje Evrope ka jugoistočnom delu kontinenta, zvuči kao prilika da Republika i grad zarade na tranzitnim taksama dok će žiteljima ove opštine da ostane još veće zagađenje. Međutim, to je i šansa za turizam. U opštini su se dosetili dva mesta koja bi, posle ne malih ulaganja, mogla povratiti svoju prirodnu lepotu i privući ponekog da na njima provede teško zarađene dve nedelje odmora. Prvo je Miljakovačka šuma, drugo je Resničko jezero, kako više vole da kažu opštinari, izbegavajući poznatiji naziv koji se zadržao još od vremena Obrenovića.

– Pričao je narod da topli izvor smešten u blizini mesta gde je danas jezero može da izleči šuljeve. Nismo oduševljeni imenom koje je mesto ponelo zbog toga, ali nije isključeno da bi ta glasina, mada ju je teško dokazati, mogla da bude i od koristi – kaže Dragan Stanimirović, direktor Poslovnog centra Rakovica.

Oko izvora se danas ne okupljaju patnici, barem ne javno, već izletnici koji poznaju kraj i uverili su se koliko je to mesto prijatno za nedeljni predah. Da bi im se pridružili i gosti iz daleka, opština bi prvo morala da očisti teren oko jezera od dugo taloženog mulja. Procena je da je za taj posao potrebno 750.000 evra, koje su pokušali da nađu u sredstvima Nacionalnog investicionog plana, ali odgovor nadležnih još čekaju.

Novac bi bio delom utrošen i na potpuno ekološko saniranje terena. Jezero je zagađivano otkako je veštački akumulirano pre nešto manje od dvadeset godina. Domovi u ovom kraju nisu priključeni na kanalizaciju pa ljudi izlivaju naslage iz septičkih jama u najbližu vodu, kao što i kabastiji otpad, poput zastarelih i pokvarenih tehničkih uređaja ili građevinskog šuta, takođe završava u jezeru.

– Postoje dva načina da se jezero dovede u ekološki zadovoljavajuće stanje. Ili da pumpe sprovode otpad iz kuća do magistralnog kanalizacionog cevovoda, što bi koštalo 40.000 evra, ili da se otpadne vode prečišćavaju u odgovarajućem postrojenju i onda izlivaju u jezero, što bi stajalo 90.000 evra. Grad će ove godine naručiti projekat izvodljivosti, posle kojeg ćemo odabrati bolje rešenje – najavio je Milorad Milošević, načelnik za ekologiju opštine Rakovica.

Ako sve ovo bude završeno, opština će tražiti investitore, možda i koncesionare, koji bi otkupili zemljište u privatnim rukama i izgradili sportski centar i kamp-naselje, kojem bi Koridor 10 mogao doneti brojne posetioce.

– U svetu raste broj kamp-turista, ali u Srbiji ne postoji nijedno naselje koje bi ih primilo, dok ih u Francuskoj, na primer, ima više od 11.000. To su najčešće porodice sa visokim dohotkom, koje ne traže klasična odredišta i rutinske ture sa vodičima, već slobodu istraživanja u očuvanoj prirodnoj sredini. Naravno, dobrodošla je blizina metropole bogatog kulturnog i burnog noćnog života – priča Nenad Tomić, rukovodilac za turističke projekte „Mona hotela”, jedan od predavača koji je rakovičkim hotelijerima na nedavnom seminaru govorio o podizanju kvaliteta usluga.

Gosti kampa bi mogli da prošetaju do Miljakovačke šume, u kojoj bi rakovički opštinari takođe rado postavili šetačke staze, možda i još jedan sportski centar. Do kraja godine Republički zavod za zaštitu prirodne sredine završiće studiju o očuvanju lokalnih staništa biljaka i životinja kako bi klupe i šetališta bili razmešteni na mesta gde neće ometati razvoj živog sveta šume.

V. Vukasović
[objavljeno: 07/04/2008]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Kamp-naselje-pokraj-starog-industrijskog-centra.lt.html

 

[Влада]

Понедељак, 07. април 2008.
Нове саднице липа, јавора и јасена у Блоку 70

Радници ЈКП „Зеленило – Београд” ће сутра и прекосутра засадити 175 садница јавора, јасена и липа на локацији Блока 70 у дрвореду пешачке стазе која се пружа дуж реке, као и на слободним површинама насипа.

Средства за садњу је, поводом 175 година постојања, обезбедила издавачка кућа „Ringier” из Цириха, а организатор је часопис „Блиц – Жена”, који је у саставу дневног листа „Блиц”, а који је откупила поменута издавачка кућа. По завршетку садње, господин Рингер, власник издавачке куће, свечано ће на овом месту открити плочу са урезаним називом издавачке куће.

izvor Beoinfo
link http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1311970

 

[ada huja]

Мене занима где се одлаже та гомила дрвета који се исече?

 

[Milance]

Crne ekološke tačke Beograda

Beograd -- Za prva tri meseca ove godine u Beogradu je 645 puta izmerena viša koncentracija štetnih materija od dozvoljene.

Prema najnovijim istraživanjima Instituta za javno zdravlje Srbije, prosečna godišnja koncentracija olova, ugljen-monoksida i azot-dioksida viša je od dozvoljene. Najveći zagađivač vazduha u Beogradu je saobraćaj, a ekološke crne tačke su raskrsnice Cvijićeve ulice i Despota Stefana, zatim raskrsnica ulica Kneza Miloša i Kralja Milana, kod Londona i Železnička stanica.

Prosečna izmerena koncentracija olova u ovim ulicama viša je od dozvoljene za 0,12 odsto, a koncentracija azot-dioksida i ugljen-monoksida dva puta je viša od propisane.

Beograđani kažu da osećaju posledice zagađenja.

Štetne materije iz vazduha utiču na disajne organe, povećanje krvnog pritiska, maligne procese limfnog sistema i koštane srži.

Ugljen-monoksid može da ugrozi razvoj fetusa, a izloženost olovu ostavlja posledice i na potomke.

"Mi uvek imamo to da su nam najugroženiji stari ljudi i deca iz više razloga. Kod starih ljudi imamo opadanje odbrambenih moći, a kod dece baš zato što su u fazi razvoja, pa im prosto buja organizam, samim tim i burnije reaguje. A drugo, deca su nam upravo zbog tih materija koje se sležu dole najugroženija jer su najbliže", objašnjava Branislava Matić, specijalista higijene Instituta za javno zdravlje Srbije.

Grad Beograd pokušava da smanji zagađenje. Do sada je 60 odsto autobusa dobilo motore Euro 3, koji mnogo manje zagađuju, teretni saobraćaj izmešten je iz centra grada, a ugašeno je oko 100 kotlarnica.

"To je pitanje ukupne politike - kada se razgovara o ekološkoj politici, ona mora biti prioritet, ulaganje u takvu politiku je progitabilno, ona nije trošak. Kod nas je problem što se uvek misli da je zaštita životne sredine i građana trošak, naprotiv, zdrav građanin je profit", rekao je Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine.

Vlada bi pomogla u rešavanju ovog problema stimulisanjem kupovine ekoloških automobila, kao i zabranom korišćenja štetnih goriva.

Inače, cena bezolovnog benzina, koji manje zagađuje, ista je kao i cena ostalih vrsta goriva.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=04&dd=11&nav_category=12&nav_id=293434

 

[jovanovm]

^^ Moram da kazem da je moja opstina (Rakovica) prva kupila Priuse, i to jos pre dve-tri godine Koliko kapiram, stimulacija za kupovinu takvih vozila vec postoji...

 

[shmeksi]

^^ Moram da kazem da je moja opstina (Rakovica) prva kupila Priuse, i to jos pre dve-tri godine Koliko kapiram, stimulacija za kupovinu takvih vozila vec postoji...

nazalost stimulacija ne postoji, a prosle godine u Srbiji je prodato 14 priusa

 

[jovanovm]

^^ Mislio sam stimulacija za organe vlasti... nisam siguran, naravno, ovo je ono pod: nacuo sam

 

[Влада]

Auspuh veća pretnja od prebrzih vozača

Izduvni gasovi zagađuju vazduh više nego što je dozvoljeno. – Uslovi za registraciju zastareli, u Srbiji nema instrumenata za merenje ispusta iz savremenih motora

Vozači sve češće biraju automobil raspitujući se koliko može da ih zaštiti u slučaju sudara. Faktor bezbednosti o kojem gotovo uopšte ne razmišljaju jeste koliko njihov mezimac na točkovima predstavlja opasnost po životnu sredinu. Rezultati studije o zagađenju izduvnim gasovima u toku 2007. godine potvrđuju da motorna vozila zasićuju beogradski vazduh otrovnim materijama u količinama koje premašuju dozvoljene koncentracije.

Na svih 12 mernih tačaka u gradu otkriveno je da godišnji nivoi ugljen-monoksida, azot-dioksida, sumpor-dioksida, olova i organskih jedinjenja prelaze granične vrednosti. Nekoliko mesta može da se pohvali da je barem jedan parametar ostao u bezopasnim okvirima, ali na drugim mestima su pojedine vrednosti prešle dozvoljen nivo gotovo za tri puta.

– Ovolika koncentracija nije neposredna pretnja po život, ali dugogodišnje izlaganje ovim jedinjenjima može da izazove razna oboljenja, poput arterosklerotičnih promena, zaustavljanja sinteze eritrocita, visokog krvnog pritiska, čak i da pojača rizik od karcinoma. Pri tom, za neke od mernih punktova nismo dobili prave rezultate zato što se saobraćajnice koje tuda prolaze rekonstruišu – kaže Vojislava Dudić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Ipak, situacija se, ako je to uteha, ne pogoršava. Poređenje podataka za poslednjih nekoliko godina pokazuje trend opadanja ili stagniranja, sa izuzetkom Cvijićeve ulice. Tu je indeks početkom pretprošle i u isto vreme prošle godine upozoravao da je vazduh, ranije umereno zdrav, postao opasan po osetljive grupe.

Zakonski propisi nalažu da koncentracija opasnih materija u vazduhu ne sme da bude viša od dozvoljene duže od tri dana. Ako bi se to dogodilo, nadležni bi morali da preusmere saobraćaj.

– Srećom, visoko zagađenje nijednom nije potrajalo do četvrtog dana. Vetar se uvek pojavi na vreme da razveje opasnu koncentraciju. Nažalost, ne dovoljno brzo da spreči postepeno garavljenje fasada – rekao je Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

Da vetar ne bi morao da spasava prestonicu, potrebno je osetno smanjenje i ubrzanje saobraćaja. Osim potpunog izmeštanja teških vozila iz centra, koji je najugroženiji, „Batut” preporučuje da se iz užeg jezgra prognaju i svi četvorotočkaši koji ne pripadaju javnom prevozu, da se prošire pešačke zone, izgrade biciklističke staze i uvede laki metro. Ovo poslednje je, izgleda, nemoguć projekat decenijama, a biciklisti mogu da se nadaju jedino da će uskoro dobiti 50 kilometara staza na Novom Beogradu, dok vozila nemaju drugog puta ka mnogim krajevima grada sem kroz centar. U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da su svesni ekoloških problema i da, izuzev opštih mera za regulisanje saobraćaja, razmišljaju i o povećanju parkinga za bicikliste, rezervisanjem parking mesta za vozila koja prevoze više putnika, kao i o povlasticama za vozila koja ispuštaju manje izduvnih gasova.

Mnogo povlastica za sada neće moći da izdaju zato što je broj vozila koja bi se kvalifikovala za njih i dalje sasvim skroman. Autobusi Gradskog saobraćajnog preduzeća uglavnom imaju „evro 2” i „evro 3” motore, privatni prevoznici ubrzano prelaze na„evro 3”, dok i jedni i drugi najavljuju i „evro 4” standard. Ni građani više ne smeju da uvoze stara polovna kola. Međutim, za merenje izduvnih gasova iz „evro 4” i „evro 5” motora Srbija nema odgovarajuću opremu ali, čak i da ima, uslovi za registraciju su zastareli i dopuštaju mnogo višu emisiju od one zahtevane međunarodnim propisima.

– Uslove za registraciju nismo menjali 20 godina. Na primer, u izduvnim gasovima tolerišemo 4,5 odsto ugljen-monoksida, u svetu on ne sme biti viši od vrednosti koju proizvođač navede u deklaraciji, što je veoma često i 0,15 odsto. Naši stari instrumenti pokazuju marginu greške od 0,3 odsto, dakle višu od nivoa koji bi trebalo da ulove. Kada bi neko tresnuo šakom o sto, morali bismo navrat nanos da menjamo i opremu i uslove – izjavio je Nenad Jovanović, direktor kvaliteta u Centru za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije.

Izduvni gasovi, kako napominje Vojislava Dudić, nisu opasni samo dugoročno. Auspusi se nalaze u ravni sa dečijim kolicima, pa bebe koje mame izvedu u šetnju gutaju najveću porciju, kao da su prvi štitnik od otrova koji se taloži u svima.

V. Vukasović
[objavljeno: 14.04.2008]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Auspuh-veca-pretnja-od-prebrzih-vozacha.lt.