Izvor: B92
Izvor: Danas
U novom elitnom delu Beograda, na potezu od „Delta sitija“ do „Arene“, već godinama caruju - pacovi! Zato što jedan broj stanara vojnih solitera u Bloku 23, useljenih još 70-tih godina prošlog veka, već imaju naviku da bacaju đubre kroz prozore, ovi glodari šetaju ulazima i podrumima, ali i ozbiljno ugrožavaju susedni vrtić i osnovnu školu.
Zapušteni ulazi u kojima se, zbog neprijatnog mirisa, niko ne zadržava, deponije smeća koje se mesecima gomilaju između stubišta, savršen „dom“ za opasne glodare.
- Ne treba kriviti nikoga osim stanara. Ako nekome ne smeta da gomila otpad, zašto bi mu smetali pacovi. Jedno bez drugog ne ide - kaže stanar zgrade u Ulici Milutina Milankovića broj 58, koji nije želeo da se predstavi.
Problem je najviše izražen na potezu od broja 36 do 62.
Šira javnost bila je upoznata sa „slučajem pacovi“ u februaru ove godine, kad su roditelji dece koja idu u obližnji vrtić „Pčelica“, kamerom zabeležili, kako usred dana, glodari vršljaju dvorištem i igralištem. Pacovi su tada uništeni, ali problem stanara zgrada, koje se nalaze pored vrtića, opstaje.
- Deratizaciju ne smeju da vrše sami građani, jer je to najstrože zabranjeno. Opština je u obavezi da je, u saradnji sa ekološkom inspekcijom, obezbedi dva puta godišnje. Građani bi trebalo da problem prijave komunalnoj inspekciji koja prijavu prosleđuje ekološkoj inspekciji i gradskoj čistoći kako bi se uklonilo smeće oko zgrada – kaže Miloš Hetlerović, pomoćnik predsednika Opštine Novi Beograd, napominjući da problem jesu sami građani koji „nisu savesni i nemaju kulturu stanovanja“, pošto svako novo taloženje smeća uzrokuje pojavu ovih glodara.
Ne bacaju svi stanari đubre sa prozora. Nekima od njih to veoma smeta. Ljute se na komšije.
- Pacovi su izgrizli žice od instalacija. Nama, objektivno, svaki dan preti opasnost od požara. Zar treba da čekamo tragediju da bi se neko iz opštine angažovao za naš problem – kaže Marija L. koja strahuje za svoje unuke, jer su pacovi viđeni i u dvorištu oko zgrade.
Ovi prenosioci zaraznih bolesti, nesmetano „gospodare“ zgradom, hraneći se smećem. Pošto se na svega desetak metara iza zgrade nalaze se osnovna škola i vrtić, i ove institucije su trajno ugrožene.
- Pacovi žive u instalacionim cevima i slobodno se šetaju po zgradi. Vršili su deratizaciju, ali problem i dalje postoji i iznova se ponavlja. Prolazi su puni smeća, a pacovi dolaze samo u prljavo i zagađeno. Ovo postaje nesnošljivo i krajnje je vreme da se neko pozabavi ovim problemom. Opština je upoznata sa celom situacijom, ali je nemoćna – kaže Vera Spajić (65), koja smatra da je najveći problem što upravo stanari zgrade stvaraju uslov za iznovnu pojavu pacova.
Izmedju ulaza i stubišta zgrada, „napravljene” su male deponije smeća. Ulazi su neuredni i mračni, a kad je ekipa „Blica” htela da razgovara sa predsednikom kućnog saveta, odgovor je bio, da on - ne postoji.
Opasni glodari
Pacovi su u proseku dugi oko pola metra i teški između 600 i 800 grama. Žive oko četiri godine, a podnose temperature od minus 50 do plus 50 stepeni Celzijusovih. Oni su opasni jer šire mnoge zarazne bolesti a najčešće mišju groznicu. Pored toga, oni zbog prednjih zuba koji stalno rastu moraju neprestano nešto da grizu, jer bi u suprotnom narasli i do 14 santimetara godišnje.
GODIŠNJE u Beogradu nastane od 10.000 do 15.000 tona otpadnih ulja, dok se u Srbiji u toku godine potroši 50.000 tona motornih i drugih ulja. Čak 90 odsto ovog veoma opasnog, kancerogenog otpada iz vozila i raznih mašina potpuno nekontrolisano završava na deponijama, u rekama ili zemljištu! Osnovni razlog je što ne postoji organizovano upravljanje ovim otpadom, ne postoje zakoni i pravilnici koji "pokrivaju" ovu oblast.
Ovo su podaci iz projekta upravljanja otpadnim uljima u Beogradu koji su uradili stručnjaci Tehnološko-metalurškog fakulteta. Osim ovog projekta, u ponedeljak su u zgradi gradske uprave predstavljena još tri ekološka projekta za čije je realizovanje grad izdvojio 13 miliona dinara. Ispitivanje radioekoloških zdravih sredina na teritoriji pojedinih opština Beograda kao potencijala za proizvodnju zdrave hrane i izvoz, katastar otpada neupotrebljivih nikal-kadmijum, hibridnih i polovnih akumulatora i upravljanje ovim i otpadnim uljima u Beogradu, teme su izlagača.
Niko u gradu, ali ni u zemlji, ne radi organizovano sakupljanje, transport i obradu otpadnih ulja, uprkos tome što imamo dve fabrike za preradu ulja - rafinerija Beograd i "Junirisk". Zvanično, u prestonici postoji 350 servisa u kojima nastaju razna otpadna maziva. Svega 10 odsto nastalog otpada uspešno se sakupi i preradi, dok se za ostatak ne zna gde završava. Od ukupnog broja iz katastra zagađivača, njih 250 je odgovorilo da otpadno ulje poklanja, prodaje, koristi za loženje ili grejanje, daje livnicama ili vraća snabdevaču.
- Potpune i tačne odgovore dobili smo samo od predstavnika ovlašćenih proizviđača, dok smo od raznih malih privrednika, manjih servisa, dobili diskutabilne podatke - kaže profesor dr Đorđe Janaćković, prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta. - Čak 100 preduzeća uopšte nije htelo da odgovori na pitanja, pet firmi reciklira otpadno ulje, 55 ga koristi za loženje, a 183 nije znalo ili nije htelo da kaže gde završava otpad.
Profesor Janaćković kaže da je, sudeći po njihovim podacima, najviše zagađivača u centru i Novom Beogradu, ali samo zato što su na tim mestima registrovana predstavništva koja su davala tačne podatke. Tako ostaje nepoznanica šta se dešava sa još oko 90 odsto tog otpada u prestonici. Osim toga, povećan je i broj vozila u Beogradu - 479.048 automobila, 36.460 teretnjaka i 3.047 automobila, pa i količina otpadnih ulja iz njih.
Prema rečima profesora Janaćkovića, trebalo bi i kod nas, kao u Evropskoj uniji, definisati naknade koje su dužni da plaćaju sakupljači, proizvođači i uvoznici. A država da što pre donese odgovarajuće zakone koji bi organizovali ovo polje.
BROJKE
10 HILJADA tona otpadnih ulja nastane u prestonici godišnje
90 ODSTO otopadnih ulja ode u reke, zemljište i deponije
350 FIRMI koje generišu ulja u Beogradu
1 ODSTO servisa reciklira otpadna ulja
ZDRAVA HRANA
Stručnjaci Veterinarskog fakulteta, ispitivanjem na petnaestak lokacija na kojima se uzgajaju voće, povrće i st***, zaključili su da se na beogradskim pijacama prodaje zdrava hrana. Uzeto je 390 različitih uzoraka, a zaključeno je da je radioaktivnost zemljišta i „lanca ishrane” na ovim lokalitetima niska.
KONJ ZA TRKU
IZ Naučnotehnološkog parka Zemun "Ihis" tvrde da su mnogi ekološki projekati naših stručnjaka savremeni i da ne treba slepo kopirati primere iz Evropske unije, već preskakati pojedine njihove etape razvoja u tretiranju otpada i možda čak isprobati nešto novo. Ovi stručnjaci su napravili katastar nikal-kadmijum akumulatora i predložili način rešavanja ovog problema u prestonici.
80ih se u Jugoslaviji primenjivala tehnike recikliranja za plastiku gde se plastika pravila u valjda plastični čips, ili tako nešto, a u Evropi je bila neka druga tehnika. Početkom 21. veka, EU je provalila da je takav sistem ubedljivo najbolji..Goldstein":3ud3tzby je napisao(la):
Izvor: DanasAutor: K. Živanović
Na tribini o Lokalnom ekološkom akcionom planu opštine Vračar, na kojoj su učestvovali predstavnici opštine, republičke Agencije za reciklažu i Agencije za energetsku efikasnost, predstavljeni su ekološki problemi Vračara, kao i aktivnosti u vezi s akcionim planom.
Prema rečima Vesne Jelić, šefa odseka za komunalne poslove i zaštitu životne sredine opštine Vračar, na teritoriji opštine u oblasti ekologije najkritičniji su kvalitet vazduha, buka, oblast prostornog planiranja i javno-komunalne higijene.
Ona je podsetila da su prve aktivnosti oko lokalnog ekološkog akcionog plana započete su 2002. godine kada je verifikovan tim za njegovo sprovođenje. Do danas su održani brojni seminari i predavanja, anketirani su građani u vezi sa ekološkim problemima, upućivana brojna pisma stručnjacima iz oblasti ekologije, istraživan kvalitet životne sredine.
- Najveće zagađenje vazduha stvaraju izduvni gasovi u saobraćaju, kao i sagorevanje materija u toplanama i kotlarnicama. Najzagađenije ulice na Vračaru, ujedno i najprometnije, jesu Kneza Miloša i Bulevar kralja Aleksandra, gde dnevno prođe od 20.000 do 60.000 automobila. U istom rangu zagađenosti nalazi se i trg Slavija. Buku u najvećoj meri, takođe, izaziva saobraćaj - dodala je Jelićeva.
Veliki problem koji ugrožava životnu sredinu, kaže ona, predstavlja prenaseljenost. Puno se gradi, nema dovoljno zelenih površina, loša je provetrenost između zgrada, kao i osunčanost stanova. Veliki broj novoizgrađenih objekata predstavlja i opterećenje za vodovodnu i kanalizacionu mrežu.
Direktorka Agencije za reciklažu Gordana Perovićje istakla da je Vračar prva opština sa kojom je Agencija potpisala protokol o saradnji.
- Vračar je dobar primer kako se rešava problem otpada, i prvi je prepoznao prednosti reciklaže. Na teritoriji ove opštine mogu se naći različiti kontejneri za odlaganje sekundarnih sirovina, od onih običnih, do kontejnera koji su direktno prikačeni za bandere i svetle u mraku. Ekološkom problematikom bave se svi vračarci, a posebna zainteresovanost vlada među omladinom, gde neki od njih predstavljaju i prave stručnjake iz oblasti reciklaže - rekla je Perovićeva.
Izvor: Danas
Autor: N. Velebit
Lokalni ekološki akcioni plan, koji je usvojen još pre dve godine u opštini Vračar, pokazao se kao odličan projekat čiji je osnovni zadatak zaštita životne sredine ove najgušće naseljene centralne gradske opštine. Zorana Smiljanić, pomoćnica predsednika opštine Vračar, otkriva za Danas šta je sve do sada učinjeno u okviru ovog plana na zaštiti životne sredine, nastavku njegove realizacije i novim projektima.
- Lokalni ekološki akcioni plan je strateški dokument kojim se definišu osnovni pravci delovanja na zaštiti životne sredine na teritoriji opštine Vračar. Do sada, u okviru ovog projekta, učinjeno je mnogo na edukaciji građana, uređene su zelene površine, a ugašene su i sve kotlarnice na Vračaru koje su zagađivale okolinu – rekla je Smiljanićeva i dodala da svaka opština ima neke svoje određene karakteristike zbog kojih je jedan ovakav projekat potreban.
Prema njenim rečima za opštinu Vračar je specifično to što je najmanja i najgušće naseljena gradska opština. Nema mogućnost proširenja ni u jednom pravcu, nema tešku industriju, nema izlaz na reke i ima najmanje zelenih površina, kao i veliku gustinu saobraćaja. Tako da kada se svi ovi parametri uzmu u obzir jasno je zašto je bilo potrebno napraviti ovakav plan u cilju kako zaštite životne sredine tako i samog zdravlja Vračaraca. Jer, da bismo mogli da poboljšamo kvalitet života građana moramo znati koji su to ekološki problemi sa kojima se oni suočavaju, navela je Smiljanićeva.
- U okviru plana urađena su istraživanja koja su pokazala da je jedan od najvećih problema Vračara velika buka i gustina saobraćaja, što je uzrok velike zagađenosti vazduha. Ovo inače može biti i uzrok respiratornih infekcija kod dece i odraslih osoba – kazala je Smiljanićeva.
Plan ima tri glavna pravca delovanja, istakla je naša sagovornica, problem saobraćaja odnosno zagađenosti vazduha i velike buke Opština će u narednom periodu pokušati da reši postavljanjem takozvanih ekoloških semafora. Oni će biti programirani tako da im vreme čekanja traje više od 90 sekundi i pored svakog od njih biće postavljene oznake za vozače da ugase svoje motore. Na ovo će naročito biti obraćena pažnja na raskrsnicama u blizini obrazovnih ustanova, pa će Opština od Sekretarijata za saobraćaj zatražiti da prvo na ovim mestima postave ovu vrstu ekološke signalizacije.
- Ozelenjavanje zelenih površina je drugi pravac delovanja. S obzirom na to da smo ograničeni sa brojem parkova koje imamo uskoro bi trebalo da se krene i sa projektima vertikalnog ozelenjavanja. Tačnije da gde god je to moguće, postavljamo i sadimo zelenilo uza zid – rekla je Smiljanićeva, i dodala da je treći pravac delovanja edukacija građana, s tim što je akcenat stavljen na mlađe generacije, u predškolskim i školskim ustanovama.
Pomoćnica predsednika opštine Vračar je rekla da upravo sada počinje izrada projekta upravljanja otpadom odnosno program izdvajanja sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. Ovaj projekat bi trebalo da zaživi za nekih šest meseci.
Izvor: DanasAutor: A.V.
Zagađenje reka se javlja u dva vida: kao stalna, hronična zagađenja i kao akcidentni slučajevi havarija kada se uglavnom i čine teški privredni prestupi. Čišćenje košta oko milion dinara, a kazne za privredne prestupe se kreću od 200.000 do tri miliona dinara.
Međutim, mnogim počiniocima se i dalje više isplati da plate kaznu nego da nabave postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Sem nedovoljno visokih kazni, problem je i mali broj inspektora u Republičkoj vodoprivrednoj inspekciji. Za Grad Beograd trenutno su pored načelnika, za inspekcijske poslove zadužena još tri inspektora. Sem toga neophodna je i nova oprema za čišćenje vodotokova.
- Konačno rešenje za prečišćavanje otpadnih voda bila bi postrojenja za njihovo prečišćavanje koja se i predviđaju planiranim projektima u JKP Beograd vode. Inspekcija koja se za sada bavi ovim problemom jeste Republička vodoprivredna inspekcija u čijoj su nadležnosti zagađenje reka na teritoriji Beograda. Međutim, u planu je osnivanje posebnog tela koje bi u okviru naše ustanove radilo na trajnijem rešenju zagađenja vodotokova kao i na svim inspekcijskim poslovima - izjavio je za Danas, Vladimir Batalovićispred preduzeća Beograd vode.
Ovo posebno telo bi se bavilo i problemom kaljužnih voda koje zaostanu posle prerade goriva na brodovima pa ih oni ispuštaju u reku. Na ovom polju takođe nema kontrole, ali moguće rešenje bi bili separatori biološkog porekla za prečišćavanje voda koji bi produkte dalje slali u rafinerije za reciklažu, ističe inženjer Vladimir Stolović, ispred Srbija vode. Po njegovom mišljenju, ovi separatori koji su jedan od sistema obrade voda, bili bi i način da se reši problem otpadnih ulja za koje ne postoji organizovano upravljanje, niti pravilnici koji pokrivaju ovu oblast iako se samo 10 posto ovog otpada uspešno sakupi i obradi.
- Možemo da istaknemo još jedan značajan problem, a to su nasipi koje uništavaju pojedinci ili privatne firme bespravnom izgradnjom vikendica ili nekih drugih sličnih objekata. Pri tom, ne shvataju da time dovode u opasnost i sebe i druge - dodaje Stolović.
Sem navedenih problema, postoje i razne deponije građevinskog materijala ostavljenog posle radova na plovilima, kao i velik broj napuštenih platformi i splavova. Vlasnici ostaju nepoznati, a samim tim ostaju teškoće oko utvrđivanja njihovog identiteta i mogućnosti njihovog kažnjavanja.
Izvor: Danas
Izvor: Blic
Na Mašinskom fakultetu danas je predstavljena "Ptica robot", aktivni ekološki robot namenjen reciklaži limenki, saopšteno je iz gradske uprave.
Sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je da je njegov sekretarijat podržao projekat sa 700.000 dinara i dodao da će "Ptica robot" u martu biti postavljena u jednom beogradskih parkova.
Ovaj uređaj delo je nevladine organizacije "Sfera" i stručnjaka sa Mašinskog fakulteta, a projekat su podržali Vlada Srbije, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Agencija za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju, opštine Vračar i Stari grad, kao i Ambasada Holandije.
Skulptura "Ptica robot", rad Biljane Vicković, nalik je troglavoj aždaji, koja elektronskim glasom skreće pažnju prolaznika na sebe i poziva ih da je "nahrane limenkama".
Građani koji ubace limenke u jednu od njenih "glava" zauzvrat će dobiti karte za bioskope, pozorišta, koncerte ili kupone uz koje će moći da kupuju različitu robu sa popustom, a ovaj zanimljivi uređaj biće postavljen najverovatnije u Pionirskom parku.
Predstavljanje "Ptice robota" deo je akcije "Beogradske reciklaže Oktopus 2", koja će uskoro biti realizovana u našem gradu, navodi se u saopštenju.
извор Политика
anas
