Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Odbor za ekologiju traži rešenja
11. oktobar 2008. | 01:44 |
Beograd -- Država odmah mora da sačini akcioni plan za rešenje problema zagađenja u Pančevu, zaključio je Odbor za ekologiju Skupštine Srbije.

Sednica odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije prvi put je održana van parlamenta, i to u Pančevu, koje ima problema sa zagađenjem. Zaključeno je da Vlada, Skupština i lokalna samouprava odmah moraju napraviti akcioni plan za rešenje problema zagađenja u Pančevu.

Predstavnike parlamenta na ulasku u zgradu Opštine Pančevo dočekali su članovi nevladinih organizacija, da bi ih podsetili kako građani u ovom gradu žive.

Međutim, sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine Miladin Avramov rekao je na sednici da situacija nije toliko alarmantna kao pre nekoliko godina i da Pančevo više nije “crna tačka” na karti Srbije.

On je ponovio stav Ministarstva da je najefikasnije rešenje problema privatizacija “NIS-a” i “Petrohemije”.

“Pošto je ovde bilo ideja da i država izdvoji određena sredstva, mi podržavamo, iako moram da naglasim da će sve te fabrike uskoro biti privatizovane i velika je obaveza onoga ko ih kupi da modernizuje fabriku i uvede nove tehnologije, a mi kao država smo u obavezi da isfinansiramo istorijsko zagađenje”, rekao je Avramov.

Predsednik odbora Čedomir Jovanović rekao je da građani Pančeva više nemaju vremena za obećanja države da će se problem rešiti za nekoliko godina.

“Konkretno, potreban je momentalan sastanak sa predsednicom parlamenta i šefovima poslaničkih grupa, kako bi se u Skupštini usvojio akcioni plan koji bi utvrdio potpuno drugačije mehanizme i usvajanje Zakona o zaštiti životne sredine. Ojačana koordinacija Odbora i Vlade, uz uvođenje predstavnika lokalne samouprave i pokrajine u tu kordinaciju i zajednički rad na budžetu takođe su zaključci Odbora”, naveo je Jovanović.

Predstavnici lokalnih vlasti bili su zadovoljni što je ovaj odbor sad zasedao baš u Pančevu, ali stanovnici ni ovoga puta nisu ubeđeni da će im država pomoći.

Prema rečima Jovanovića, u Srbiji postoji još 236 ugroženih mesta koja su na “crnoj listi” i ovaj odbor bi trebalo da poseti svako od njih.

Kao prvu sledeću stanicu naveo je još jedan od najzagađenijh gradova u Srbiji - grad Bor.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=11&nav_category=12&nav_id=323003
 
danas-conference-center.jpg

10. decembar 2008. godine, Hotel Hyatt Regency Beograd
“Upravljanje komunalnim, elektronskim i industrijskim otpadom”
Ekološki benefiti i ekonomski potencijali
Panel 1.
Upravljanje komunalnim i industrijskim otpadom
Državna strategija u zakonskom regulisanju upravljanja industrijskim, komunalnim i elektronskim otpadom. Mogućnosti korišćenja otpada za dobijanje energije. Državna strategija u oblasti reciklaže. Zakonska regulativa i ekonomski potencijali u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji. Evropska iskustva u oblasti reciklaže i upravljanja otpadom.

Panel 2.
Praktični primeri upravljanja komunalnim, industrijskim i elektronskim otpadom
Show Case Study - Praktično implementirani projekti u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji. Evropska i svetska iskustva velikih korporacija u oblasti reciklaže. Projekti korišćenja energije iz otpada. Projekti upravljanja elektronskim otpadom u oblasti mobilne telefonije, računarske opreme i kućnih uređaja.

Panel 3.
Upravljanje elektronskim otpadom
Upravljanje elektronskim otpadom - iz ugla mobilne telefonije, proizvođača hardvera i softvera. Evropski modeli upravljanja elektronskim otpadom i mogućnosti lokalne primene. Ekološke posledice neadekvatnog odlaganja elektronskog otpada.
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/konferencije.161.html
 
U Bloku 23 godinama strahuju od pacova
Svi se slažu da su sami krivi
2q1ghm0.jpg

U novom elitnom delu Beograda, na potezu od „Delta sitija“ do „Arene“, već godinama caruju - pacovi! Zato što jedan broj stanara vojnih solitera u Bloku 23, useljenih još 70-tih godina prošlog veka, već imaju naviku da bacaju đubre kroz prozore, ovi glodari šetaju ulazima i podrumima, ali i ozbiljno ugrožavaju susedni vrtić i osnovnu školu.

Zapušteni ulazi u kojima se, zbog neprijatnog mirisa, niko ne zadržava, deponije smeća koje se mesecima gomilaju između stubišta, savršen „dom“ za opasne glodare.
- Ne treba kriviti nikoga osim stanara. Ako nekome ne smeta da gomila otpad, zašto bi mu smetali pacovi. Jedno bez drugog ne ide - kaže stanar zgrade u Ulici Milutina Milankovića broj 58, koji nije želeo da se predstavi.
Problem je najviše izražen na potezu od broja 36 do 62.
Šira javnost bila je upoznata sa „slučajem pacovi“ u februaru ove godine, kad su roditelji dece koja idu u obližnji vrtić „Pčelica“, kamerom zabeležili, kako usred dana, glodari vršljaju dvorištem i igralištem. Pacovi su tada uništeni, ali problem stanara zgrada, koje se nalaze pored vrtića, opstaje.
- Deratizaciju ne smeju da vrše sami građani, jer je to najstrože zabranjeno. Opština je u obavezi da je, u saradnji sa ekološkom inspekcijom, obezbedi dva puta godišnje. Građani bi trebalo da problem prijave komunalnoj inspekciji koja prijavu prosleđuje ekološkoj inspekciji i gradskoj čistoći kako bi se uklonilo smeće oko zgrada – kaže Miloš Hetlerović, pomoćnik predsednika Opštine Novi Beograd, napominjući da problem jesu sami građani koji „nisu savesni i nemaju kulturu stanovanja“, pošto svako novo taloženje smeća uzrokuje pojavu ovih glodara.
Ne bacaju svi stanari đubre sa prozora. Nekima od njih to veoma smeta. Ljute se na komšije.
- Pacovi su izgrizli žice od instalacija. Nama, objektivno, svaki dan preti opasnost od požara. Zar treba da čekamo tragediju da bi se neko iz opštine angažovao za naš problem – kaže Marija L. koja strahuje za svoje unuke, jer su pacovi viđeni i u dvorištu oko zgrade.
Ovi prenosioci zaraznih bolesti, nesmetano „gospodare“ zgradom, hraneći se smećem. Pošto se na svega desetak metara iza zgrade nalaze se osnovna škola i vrtić, i ove institucije su trajno ugrožene.
- Pacovi žive u instalacionim cevima i slobodno se šetaju po zgradi. Vršili su deratizaciju, ali problem i dalje postoji i iznova se ponavlja. Prolazi su puni smeća, a pacovi dolaze samo u prljavo i zagađeno. Ovo postaje nesnošljivo i krajnje je vreme da se neko pozabavi ovim problemom. Opština je upoznata sa celom situacijom, ali je nemoćna – kaže Vera Spajić (65), koja smatra da je najveći problem što upravo stanari zgrade stvaraju uslov za iznovnu pojavu pacova.
Izmedju ulaza i stubišta zgrada, „napravljene” su male deponije smeća. Ulazi su neuredni i mračni, a kad je ekipa „Blica” htela da razgovara sa predsednikom kućnog saveta, odgovor je bio, da on - ne postoji.

Opasni glodari
Pacovi su u proseku dugi oko pola metra i teški između 600 i 800 grama. Žive oko četiri godine, a podnose temperature od minus 50 do plus 50 stepeni Celzijusovih. Oni su opasni jer šire mnoge zarazne bolesti a najčešće mišju groznicu. Pored toga, oni zbog prednjih zuba koji stalno rastu moraju neprestano nešto da grizu, jer bi u suprotnom narasli i do 14 santimetara godišnje.


Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=63698
 
Tone otrova u rekama
2ytxms3.jpg

GODIŠNJE u Beogradu nastane od 10.000 do 15.000 tona otpadnih ulja, dok se u Srbiji u toku godine potroši 50.000 tona motornih i drugih ulja. Čak 90 odsto ovog veoma opasnog, kancerogenog otpada iz vozila i raznih mašina potpuno nekontrolisano završava na deponijama, u rekama ili zemljištu! Osnovni razlog je što ne postoji organizovano upravljanje ovim otpadom, ne postoje zakoni i pravilnici koji "pokrivaju" ovu oblast.
Ovo su podaci iz projekta upravljanja otpadnim uljima u Beogradu koji su uradili stručnjaci Tehnološko-metalurškog fakulteta. Osim ovog projekta, u ponedeljak su u zgradi gradske uprave predstavljena još tri ekološka projekta za čije je realizovanje grad izdvojio 13 miliona dinara. Ispitivanje radioekoloških zdravih sredina na teritoriji pojedinih opština Beograda kao potencijala za proizvodnju zdrave hrane i izvoz, katastar otpada neupotrebljivih nikal-kadmijum, hibridnih i polovnih akumulatora i upravljanje ovim i otpadnim uljima u Beogradu, teme su izlagača.
Niko u gradu, ali ni u zemlji, ne radi organizovano sakupljanje, transport i obradu otpadnih ulja, uprkos tome što imamo dve fabrike za preradu ulja - rafinerija Beograd i "Junirisk". Zvanično, u prestonici postoji 350 servisa u kojima nastaju razna otpadna maziva. Svega 10 odsto nastalog otpada uspešno se sakupi i preradi, dok se za ostatak ne zna gde završava. Od ukupnog broja iz katastra zagađivača, njih 250 je odgovorilo da otpadno ulje poklanja, prodaje, koristi za loženje ili grejanje, daje livnicama ili vraća snabdevaču.
- Potpune i tačne odgovore dobili smo samo od predstavnika ovlašćenih proizviđača, dok smo od raznih malih privrednika, manjih servisa, dobili diskutabilne podatke - kaže profesor dr Đorđe Janaćković, prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta. - Čak 100 preduzeća uopšte nije htelo da odgovori na pitanja, pet firmi reciklira otpadno ulje, 55 ga koristi za loženje, a 183 nije znalo ili nije htelo da kaže gde završava otpad.
Profesor Janaćković kaže da je, sudeći po njihovim podacima, najviše zagađivača u centru i Novom Beogradu, ali samo zato što su na tim mestima registrovana predstavništva koja su davala tačne podatke. Tako ostaje nepoznanica šta se dešava sa još oko 90 odsto tog otpada u prestonici. Osim toga, povećan je i broj vozila u Beogradu - 479.048 automobila, 36.460 teretnjaka i 3.047 automobila, pa i količina otpadnih ulja iz njih.
Prema rečima profesora Janaćkovića, trebalo bi i kod nas, kao u Evropskoj uniji, definisati naknade koje su dužni da plaćaju sakupljači, proizvođači i uvoznici. A država da što pre donese odgovarajuće zakone koji bi organizovali ovo polje.

BROJKE
10 HILJADA tona otpadnih ulja nastane u prestonici godišnje
90 ODSTO otopadnih ulja ode u reke, zemljište i deponije
350 FIRMI koje generišu ulja u Beogradu
1 ODSTO servisa reciklira otpadna ulja

ZDRAVA HRANA
Stručnjaci Veterinarskog fakulteta, ispitivanjem na petnaestak lokacija na kojima se uzgajaju voće, povrće i st***, zaključili su da se na beogradskim pijacama prodaje zdrava hrana. Uzeto je 390 različitih uzoraka, a zaključeno je da je radioaktivnost zemljišta i „lanca ishrane” na ovim lokalitetima niska.

KONJ ZA TRKU
IZ Naučnotehnološkog parka Zemun "Ihis" tvrde da su mnogi ekološki projekati naših stručnjaka savremeni i da ne treba slepo kopirati primere iz Evropske unije, već preskakati pojedine njihove etape razvoja u tretiranju otpada i možda čak isprobati nešto novo. Ovi stručnjaci su napravili katastar nikal-kadmijum akumulatora i predložili način rešavanja ovog problema u prestonici.


Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=131964&datum=2008-11-11
 
Goldstein":3ud3tzby je napisao(la):
KONJ ZA TRKU
IZ Naučnotehnološkog parka Zemun "Ihis" tvrde da su mnogi ekološki projekati naših stručnjaka savremeni i da ne treba slepo kopirati primere iz Evropske unije, već preskakati pojedine njihove etape razvoja u tretiranju otpada i možda čak isprobati nešto novo. Ovi stručnjaci su napravili katastar nikal-kadmijum akumulatora i predložili način rešavanja ovog problema u prestonici.
80ih se u Jugoslaviji primenjivala tehnike recikliranja za plastiku gde se plastika pravila u valjda plastični čips, ili tako nešto, a u Evropi je bila neka druga tehnika. Početkom 21. veka, EU je provalila da je takav sistem ubedljivo najbolji..
 
Tribina o lokalnom ekološkom akcionom planu centralne gradske opštine
Saobraćaj i prenaseljenost najviše ugrožavaju životnu sredinu
Autor: K. Živanović
1902B_ocp_w380_h300.jpg

Na tribini o Lokalnom ekološkom akcionom planu opštine Vračar, na kojoj su učestvovali predstavnici opštine, republičke Agencije za reciklažu i Agencije za energetsku efikasnost, predstavljeni su ekološki problemi Vračara, kao i aktivnosti u vezi s akcionim planom.

Prema rečima Vesne Jelić, šefa odseka za komunalne poslove i zaštitu životne sredine opštine Vračar, na teritoriji opštine u oblasti ekologije najkritičniji su kvalitet vazduha, buka, oblast prostornog planiranja i javno-komunalne higijene.

Ona je podsetila da su prve aktivnosti oko lokalnog ekološkog akcionog plana započete su 2002. godine kada je verifikovan tim za njegovo sprovođenje. Do danas su održani brojni seminari i predavanja, anketirani su građani u vezi sa ekološkim problemima, upućivana brojna pisma stručnjacima iz oblasti ekologije, istraživan kvalitet životne sredine.

- Najveće zagađenje vazduha stvaraju izduvni gasovi u saobraćaju, kao i sagorevanje materija u toplanama i kotlarnicama. Najzagađenije ulice na Vračaru, ujedno i najprometnije, jesu Kneza Miloša i Bulevar kralja Aleksandra, gde dnevno prođe od 20.000 do 60.000 automobila. U istom rangu zagađenosti nalazi se i trg Slavija. Buku u najvećoj meri, takođe, izaziva saobraćaj - dodala je Jelićeva.

Veliki problem koji ugrožava životnu sredinu, kaže ona, predstavlja prenaseljenost. Puno se gradi, nema dovoljno zelenih površina, loša je provetrenost između zgrada, kao i osunčanost stanova. Veliki broj novoizgrađenih objekata predstavlja i opterećenje za vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Direktorka Agencije za reciklažu Gordana Perovićje istakla da je Vračar prva opština sa kojom je Agencija potpisala protokol o saradnji.

- Vračar je dobar primer kako se rešava problem otpada, i prvi je prepoznao prednosti reciklaže. Na teritoriji ove opštine mogu se naći različiti kontejneri za odlaganje sekundarnih sirovina, od onih običnih, do kontejnera koji su direktno prikačeni za bandere i svetle u mraku. Ekološkom problematikom bave se svi vračarci, a posebna zainteresovanost vlada među omladinom, gde neki od njih predstavljaju i prave stručnjake iz oblasti reciklaže - rekla je Perovićeva.
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...zavaju_zivotnu_sredinu.39.html?news_id=146246
 
Najveći problem po životnu sredinu na Vračaru je velika gustina saobraćaja i manjak zelenih površina
Neophodni ekološki semafori
xavtqt.jpg

Autor: N. Velebit

Lokalni ekološki akcioni plan, koji je usvojen još pre dve godine u opštini Vračar, pokazao se kao odličan projekat čiji je osnovni zadatak zaštita životne sredine ove najgušće naseljene centralne gradske opštine. Zorana Smiljanić, pomoćnica predsednika opštine Vračar, otkriva za Danas šta je sve do sada učinjeno u okviru ovog plana na zaštiti životne sredine, nastavku njegove realizacije i novim projektima.


- Lokalni ekološki akcioni plan je strateški dokument kojim se definišu osnovni pravci delovanja na zaštiti životne sredine na teritoriji opštine Vračar. Do sada, u okviru ovog projekta, učinjeno je mnogo na edukaciji građana, uređene su zelene površine, a ugašene su i sve kotlarnice na Vračaru koje su zagađivale okolinu – rekla je Smiljanićeva i dodala da svaka opština ima neke svoje određene karakteristike zbog kojih je jedan ovakav projekat potreban.

Prema njenim rečima za opštinu Vračar je specifično to što je najmanja i najgušće naseljena gradska opština. Nema mogućnost proširenja ni u jednom pravcu, nema tešku industriju, nema izlaz na reke i ima najmanje zelenih površina, kao i veliku gustinu saobraćaja. Tako da kada se svi ovi parametri uzmu u obzir jasno je zašto je bilo potrebno napraviti ovakav plan u cilju kako zaštite životne sredine tako i samog zdravlja Vračaraca. Jer, da bismo mogli da poboljšamo kvalitet života građana moramo znati koji su to ekološki problemi sa kojima se oni suočavaju, navela je Smiljanićeva.

- U okviru plana urađena su istraživanja koja su pokazala da je jedan od najvećih problema Vračara velika buka i gustina saobraćaja, što je uzrok velike zagađenosti vazduha. Ovo inače može biti i uzrok respiratornih infekcija kod dece i odraslih osoba – kazala je Smiljanićeva.

Plan ima tri glavna pravca delovanja, istakla je naša sagovornica, problem saobraćaja odnosno zagađenosti vazduha i velike buke Opština će u narednom periodu pokušati da reši postavljanjem takozvanih ekoloških semafora. Oni će biti programirani tako da im vreme čekanja traje više od 90 sekundi i pored svakog od njih biće postavljene oznake za vozače da ugase svoje motore. Na ovo će naročito biti obraćena pažnja na raskrsnicama u blizini obrazovnih ustanova, pa će Opština od Sekretarijata za saobraćaj zatražiti da prvo na ovim mestima postave ovu vrstu ekološke signalizacije.

- Ozelenjavanje zelenih površina je drugi pravac delovanja. S obzirom na to da smo ograničeni sa brojem parkova koje imamo uskoro bi trebalo da se krene i sa projektima vertikalnog ozelenjavanja. Tačnije da gde god je to moguće, postavljamo i sadimo zelenilo uza zid – rekla je Smiljanićeva, i dodala da je treći pravac delovanja edukacija građana, s tim što je akcenat stavljen na mlađe generacije, u predškolskim i školskim ustanovama.

Pomoćnica predsednika opštine Vračar je rekla da upravo sada počinje izrada projekta upravljanja otpadom odnosno program izdvajanja sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. Ovaj projekat bi trebalo da zaživi za nekih šest meseci.
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/neophodni_ekoloski_semafori.39.html?news_id=146327
 
Dzaba kad niko ne iskljucuje motor na tim semaforima. Ekoloska svest u Srbiji je na nivou kamenog doba.
 
Problem zagađenja reka u Beogradu
Grad na dve reke a samo tri inspektora
Autor: A.V.

Zagađenje reka se javlja u dva vida: kao stalna, hronična zagađenja i kao akcidentni slučajevi havarija kada se uglavnom i čine teški privredni prestupi. Čišćenje košta oko milion dinara, a kazne za privredne prestupe se kreću od 200.000 do tri miliona dinara.
1905MD_ocp_w380_h300.jpg

Međutim, mnogim počiniocima se i dalje više isplati da plate kaznu nego da nabave postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Sem nedovoljno visokih kazni, problem je i mali broj inspektora u Republičkoj vodoprivrednoj inspekciji. Za Grad Beograd trenutno su pored načelnika, za inspekcijske poslove zadužena još tri inspektora. Sem toga neophodna je i nova oprema za čišćenje vodotokova.

- Konačno rešenje za prečišćavanje otpadnih voda bila bi postrojenja za njihovo prečišćavanje koja se i predviđaju planiranim projektima u JKP Beograd vode. Inspekcija koja se za sada bavi ovim problemom jeste Republička vodoprivredna inspekcija u čijoj su nadležnosti zagađenje reka na teritoriji Beograda. Međutim, u planu je osnivanje posebnog tela koje bi u okviru naše ustanove radilo na trajnijem rešenju zagađenja vodotokova kao i na svim inspekcijskim poslovima - izjavio je za Danas, Vladimir Batalovićispred preduzeća Beograd vode.

Ovo posebno telo bi se bavilo i problemom kaljužnih voda koje zaostanu posle prerade goriva na brodovima pa ih oni ispuštaju u reku. Na ovom polju takođe nema kontrole, ali moguće rešenje bi bili separatori biološkog porekla za prečišćavanje voda koji bi produkte dalje slali u rafinerije za reciklažu, ističe inženjer Vladimir Stolović, ispred Srbija vode. Po njegovom mišljenju, ovi separatori koji su jedan od sistema obrade voda, bili bi i način da se reši problem otpadnih ulja za koje ne postoji organizovano upravljanje, niti pravilnici koji pokrivaju ovu oblast iako se samo 10 posto ovog otpada uspešno sakupi i obradi.

- Možemo da istaknemo još jedan značajan problem, a to su nasipi koje uništavaju pojedinci ili privatne firme bespravnom izgradnjom vikendica ili nekih drugih sličnih objekata. Pri tom, ne shvataju da time dovode u opasnost i sebe i druge - dodaje Stolović.

Sem navedenih problema, postoje i razne deponije građevinskog materijala ostavljenog posle radova na plovilima, kao i velik broj napuštenih platformi i splavova. Vlasnici ostaju nepoznati, a samim tim ostaju teškoće oko utvrđivanja njihovog identiteta i mogućnosti njihovog kažnjavanja.
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/be..._a_samo_tri_inspektora.39.html?news_id=146545
 
Vojvođanima predloženo da s Mađarima uđu u nove projekte
Vrba koja greje i prerađuje otpad
Autor: Mira Brus | 30.11.2008. - 00:02

biljka-v.jpg


Ova biljka u stanju je da preradi čak i teške metale, a posle prečišćavanja otpadnih voda ostaje nataložen neutralisani mulj koji je odličan kao veštačko đubrivo.

Energetska vrba, nova genetski nemodifikovana biljka poreklom iz Švedske, krenula je u osvajanje Evropske unije. Već tri decenije švedski stručnjaci koriste njenu sposobnost prečišćavanja otpadnih voda i visoku kaloričnost za grejanje, a nedavno je stigla i na tlo Mađarske gde je na nekoliko lokacija gajenje energetske vrbe u eksperimentalnoj fazi.
Mada u Mađarskoj, s obzirom na to da se radi o novoj biljci, još nije regulisano sve oko dobijanja dozvola za sađenje i uzgoj, mađarski stručnjaci koji su već krenuli sa nekim svojim projektom veoma su zainteresovani da i mi uđemo u tu priču budući da južna Mađarska i Vojvodina imaju iste uslove i probleme. U tom cilju nedavno je na Paliću boravio gospodin Zoltan Lati, mađarski inženjer za otpadne vode, koji je pokušao da nam objasni koje su sve prednosti ove žbunaste biljke, po mnogo čemu slične lozi.
– Energetska vrba dobro uspeva na zemljištu sa dosta podzemnih voda, kao i sa potpuno neprečišćenim komunalnim i fekalnim vodama koje mogu da se koriste za navodnjavanje – priča Lati. – Ova biljka u stanju je da preradi čak i teške metale, a posle prečišćavanja otpadnih voda ostaje nataložen neutralisani mulj koji je odličan kao veštačko đubrivo. Sa jednog kvadratnog metra proizvodne površine ova vrba dnevno neutrališe 15–20 litara otpadnih voda iz domaćinstava. Za gradić od 15.000 stanovnika potrebno ju je posaditi je na oko 7-8 hektara, što zahteva troškove od 12.000 do 13.000 evra, dok istovremeno ona donosi čist dohodak od 6.400 evra, odnosno 800–900 po hektaru. Drugi moderni sistemi prečišćavanja otpadnih voda za isti takav grad koštaju od tri do pet miliona evra i ne donose dohodak.
Kako čujemo, dohodak koji vrba donosi odnosi se na njenu drugu veliku prednost – grejanje. Biljka po hektaru daje 40–80 tona ploda koji se najčešće koristi u briketiranom obliku i ima izrazito veliku toplotnu energiju. Jedan hektar na kome se sadi vrba može da obezbedi suvi materijal za grejanje 7-8 stanova, pri čemu je procenat ugljen-monoksida – nula.
Posle jednokratnog sađenja, ova biljka koja odlično podnosi mraz i led može da se eksploatiše narednih 25–30 godina.
– Najveća su ulaganja prve dve godine – objašnjava gospodin Lati, zato što treba dobro pripremiti zemljište i odbraniti se od korova. To znači da je godišnje potrebno oko 1.500 do 1.600 evra po hektaru, a kasnije svega 200. Stručnjaci predlažu da se, zbog upotrebe mehanizacije, na jednoj lokaciji posadi najmanje 4-5 hektara, mada je optimalno stotinak.

U EU pomaže država
U nekim zemljama Evropske unije popularizaciju energetske vrbe potpomažu nepovratnim sredstvima. U Rumuniji, na primer, država dotira pedeset odsto ulaganja u stvaranje plantaže za sistem neutralisanja otpadnih voda.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=67834

Država bi trebala zakonski da natera hemijsku industriju i rafinerije da moraju da ovo sade u krugu fabrike. Pa onda jedan pojas oko Pančeva, Bora, Smedereva, termoelektrana i ostale prljave industrije.
 
Najzagađenije ulice Miloša Pocerca, Dr Subotića i Bulevar despota Stefana
Saobraćaj i industrija najveći zagađivači
Autor: K. Živanović

Najzagađeniji vazduh sa najvećim koncentratom azot-dioksida i benzena u Beogradu godinama unazad meri se u Bulevaru despota Stefana. Kao razlog tome navodi se blizina Pančeva i uticaj velikih zagađivača iz ovog grada. Osim ove ulice, među najzagađenije u glavnom gradu spadaju ulice Miloša Pocerca i Dr Subotića. To su neki su od podataka Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja koji više od 30 godina vrši monitoring vazduha u prestonici.

- Do pre dve godine u prvoj kategoriji po zagađenosti vazduha nalazila se i Ohridska ulica, međutim, uvođenjem grejanja na gas i gašenjem velikog broja individualnih kotlarnica u domaćinstvima, vazduh u ovoj ulici je znatno čistiji. Povećano zagađenje u odnosu na pre nekoliko godina zabeleženo je ulici Omladinskih brigada, koja je postala veoma prometna izgradnjom velikog broja stambenih objekata u tom delu grada, ali i tržnih centara Idea i Delta Siti - kaže Anka Filipovićiz Gradskog zavoda za javno zdravlje i dodaje da najveći uticaj na kvalitet vazduha stvara saobraćaj, a potom industrija.

Nešto manja zagađenost izmerena je u Ustaničkoj, Požeškoj, ulicama Svetog Save i Ljutice Bogdana, i Obilićevom vencu. Najmanje zagađene ulice i ujedno najčistiji vazduh nalazi se u ruralnim područjima na obodima grada. Kvalitet vazduha u Beogradu meri se na 18 mesta, na 12 poluautomatskih, šest automatskih i dve mobilne merne stanice.

- Monitoring vazduha vrši se konstantno. Srednja vrednost kvaliteta vazduha na svim mernim stanicama određuje se na svaka 3,5 minuta, a zagađenost uglavnom izazivaju povišene vrednosti ugljen dioksida, sumpor-dioksida i azota - kaže Filipović.

Osim Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja monitoring vazduha u glavnom gradu vrši i Republički hidrometeorološki zavod.
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...ja_najveci_zagadjivaci.39.html?news_id=146827
 
Pogubne posledice neadekvatnog odlaganja elektronskog otpada
Katodne cevi plove rekama
Autor: Branislav Krivokapić | 07.12.2008. - 00:01

U brojnim dojavama ribari nas obaveštavaju da su na raznim lokacijama „upecali“ monitor ili su u mrežama s ribom izvukli i katodne cevi i baterije. To pokazuje da u Srbiji ne postoji svest o tome da je elektronski otpad, uz globalno zagrevanje, najopasniji svetski problem, kaže za „Blic nedelje“ Zoran Cvijanović, poznati glumac i savetnik za održivi razvoj potpredsednika Vlade Božidara Đelića.

otpad-x.jpg


Po rečima Cvijanovića, na Svetskom kongresu prerađivača elektronskog otpada, koji je nedavno održan u Berlinu, stručnjaci iz Irske podneli su izveštaj o tome kako otrovne materije iz elektronskog otpada menjaju DNK strukturu organizma. Nažalost, u Srbiji olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata, litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd. najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri), a neretko i u prirodnom okruženju.
Na pitanje šta se dogodilo sa oko 15 tona starih mobilnih telefona koji su prikupljeni u prošlogodišnjoj akciji „Telenora“, iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja dobili smo odgovor da su ti telefoni „reciklirani u pogonima firme ’Eko-metal’ iz Vrdnika“. Kao opasan otpad baterije su privremeno skladištene u Vrdniku, a reciklirani materijali su izvezeni u Sloveniju uz prethodno dobijenu dozvolu za prekogranično

Brom iz plastike
– Na primeru plastičnih delova bele tehnike najbolje se vidi koliko je upravljanje otpadom važno. Ti delovi u sebi sadrže brom koji kućne aparate čini otpornijim na plamen.
Oni se skidaju sa starih aparata i prerađuju u fabrikama za reciklažu plastike, ali mi nad tim procesom nemamo kontrolu i ne znamo da li se otrovni brom, u vidu neke nove
ambalaže, vraća u lanac ishrane
– objašnjava Zoran Cvijanović.

kretanje otpada.
Identičan odgovor dobili smo i od Veselina Kankaraša, direktora „Eko-metala“.
– Iz telefona su najpre izvađene baterije koje su, u skladu sa Pravilnikom o načinu postupanja s otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija, uskladištene do predaje ovlašćenom preuzimaču. Preostali delovi telefona izvezeni su strateškom partneru u Sloveniju na dalje postupanje, kako bi se dobile upotrebljive komponente za proizvodnju novih uređaja – objašnjava Kankaraš.
U našem okruženju pogoni za reciklažu baterija iz mobilnih telefona ne postoje, a najbliži se nalaze u Češkoj i Irskoj. Ista je situacija i sa fabrikama za reciklažu katodnih cevi – najbliže su u Slovačkoj i Švedskoj. Dakle, u celom slučaju izvesno je jedino da su baterije s opasnim materijama uskladištene u firmi ovlašćenoj za prikupljanje ove vrste otpada, a koja se nalazi u Vrdniku, delu Nacionalnog parka Fruška gora.
Nasuprot nama, razvijeni svet u sličnim situacijama nema dilema. Na pitanje šta činiti sa 100.000 kompjutera koji se svakodnevno izbace iz upotrebe širom sveta, šta činiti sa drugim vrstama e-otpada čija se količina svakog sata povećava za 4.000, a svake godine za 50 miliona tona, postoji samo jedan odgovor – reciklaža. Uz pomoć novih tehnologija i do 70 odsto e-otpada nakon reciklaže može se ponovo upotrebiti kao sekundarna sirovina, dok se otrovni ostaci uništavaju i time štiti životna okolina i zdravlje ljudi. U Japanu se reciklira čak 90 odsto e-otpada, u zemljama EU oko 60 odsto, a u Srbiji svega nekoliko procenata. Zapravo, recikliraju se samo jednostavnije komponente elektronskih uređaja, kao što su plastika, metal i staklo, a ostaju opasne materije, čiju finalnu preradu obavlja mali broj kompanija u svetu.
– Ovo što mi danas prolazimo prošle su i druge zemlje, ali one koje su na vreme shvatile problem otpada danas recikliraju gotovo sve. Na kongresu u Berlinu iznet je podatak da je priliv otpada na deponije u Austriji ravan nuli, odnosno sve što predstavlja otpad automatski se reciklira. Takođe, istaknuto je da se reciklažom elektronskog otpada mogu baviti samo firme koje poseduju Zero Waste tehnologiju koja omogućava sigurno razdvajanje opasnih i otrovnih materijala od sekundarne sirovine. Ko ovu tehnologiju nema, a bavi se reciklažom e-otpada, taj se zapravo bavi kriminalom. Na primer, po Srbiji imate firme koje za skupljanje starih monitora naplaćuju 150 dinara, a na internetu možete pronaći da reciklaža jednog monitora košta 25 dolara. Kome se to isplati da dobije 150 dinara, a da u reciklažu uloži deset puta više? Očito je da se ovde iskoriste delovi, koji se prodaju, a ono što je otrovno i mora da se reciklira završava ko zna gde. Ali u ovom trenutku ne postoji adekvatan sistem izveštavanja i možemo samo da sedimo i gledamo – kaže Zoran Cvijanović, uz obećanje da će u 2009, koja je inače proglašena za „godinu otpada“, u Srbiji biti otvorena prva fabrika za reciklažu katodnih cevi koja će imati regionalni značaj.
Samo još da prestanemo da bacamo gde ko stigne.

otpad-t.jpg


Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=68866
 
READER TIP: PhotoBioReactor Sculpture by BIOS
by cll123

99190667yb7.jpg


BIOS Design Collective is a working group of academic and professional designers “exploring the application of biological patterns to architecture.” The latest project to pull natural science into the built environment is the PhotoBioReactor Sculpture by Charles Lee. Part sculpture, part renewable fuel factory and part bio-remediation plant, the design brings artistic, yet functional, forms into the landscape to inspire the imagination.

42712139yx1.jpg


A photobioreactor is a closed or semi-closed system in which light and nutrients are supplied to the system in an attempt to maximize algal biomass. Nutrients can be in the form of pollutants, so the sculpture can facilitate bio-remediation. It can also use CO2, reducing greenhouse gases.The algae can than be used to generate biodiesel. In this proposal the biodiesel could be used to run the machinery and vehicles that maintain the park.

These photobioreactors are designed in a sculptural manner to add an eye catching feature to the park setting. It consists of an aluminum carriage which has a continuous spiraling tube that cascades from top to bottom. The work could be lighted at night to create a beautiful evening experience powered by a solar array and batteries. The bioreactor towers are attached to a harvesting machine which would extract the algae biomass.

Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2008/07/14/new-submission-30/#more-12501
 
Breakthrough Science: Turning CO2 into Fuels
by Evelyn Lee

19176802iu0.jpg


Carbon Sciences recently announced a technological breakthrough that is capable of transforming CO2 emissions into fuel. The development utilizes a highly scalable bio-catalytic process to economically convert one of the most omnipresent causes of global warming, CO2, into the basic building blocks of most fuels used to drive transportation and industry today. This new technology could make a tremendous impact upon the 28 billion metric tons of CO2 released into the atmosphere each year by closing the carbon loop and recycling emissions into useful forms of energy.

97545805ox3.jpg


Those of you familiar with the physical properties of CO2 molecules know that it takes a lot of energy to break them apart and produce hydrocarbons that can be used for fuel. Carbon Sciences is developing a revolutionary new process that utilizes principles of chemical and bioengineering to achieve the feat:

“The key to our CO2-to-Fuel approach lies in a proprietary multi-step biocatalytic process. Instead of using expensive inorganic catalysts . . . the Carbon Sciences process uses inexpensive, renewable biomolecules to catalyze certain chemical reactions required to transform CO2 into basic hydrocarbon building blocks.”

Since the process occurs at low temperature and low pressure, it stands to be highly energy-efficient, and Carbon Sciences has developed plans for a CO2-Fuel transformation plant that takes CO2 from a large emitter, such as a power plant, and produces usable fuels as the output.

We’re not crazy about the concept of encouraging people to gas-up in the future, and we maintain that clean and renewable forms of energy must be developed, but this new technology does offer the potential to increase energy-efficiency while closing the loop on carbon emissions and preventing their release into the atmosphere.

31163578ax2.jpg


Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2008/10/13/turning-carbon-into-feul/#more-15311
 
Plasma Plants Will Vaporize Trash While Generating Energy
by Mike Chino

36289342im2.jpg


Recently St. Lucie County in Florida announced that it has teamed up with Geoplasma to develop the United States’ first plasma gasification plant. The plant will use super-hot 10,000 degree fahrenheit plasma to effectively vaporize 1,500 tons of trash each day, which in turn spins turbines to generate 60MW of electricity - enough to power 50,000 homes! Cutting down on landfill waste while generating energy is a pretty win-win proposition, and the plant will also be able to melt down inorganic materials to be reused for other applications, such as in roadbed and heavy construction.

73012642gh6.jpg


Plasma gasification was invented by NASA 40 years ago to recreate re-entry temperatures for spacecraft. The process uses an electrical arc to heat up gas to form Plasma, which in turn breaks down waste. The intense heat of the plasma gasifies municipal waste, converting it into “syngas”, which is then cleaned to remove volatile elements. Next, the vapor is sent through a turbine to generate electricity.

Plasma Gasification plants generate much less emissions than standard waste incineration plants, and also cuts down on landfills, which are the US’s largest human caused producer of methane gas. No word yet on the cost-effectiveness of maintaining such plants (all that plasma gas and filtration must be expensive), but if Geoplasma is able to make the process more efficient they could simultaneously solve our landfill problems while generating a significant amount of energy.

40898346wm6.jpg


Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2008/11/12/plasma-plants-vaporize-trash-to-generate-energy/#more-16187

Evo dobrog rešenja za deponije, za razliku od spaljivanja ovde neće ostati ni dugmići. Plus što dobijamo po jednu novu elektranu u svakom većem gradu.
 
Jedan dobar primer - u Minhenu se u 2009 godini ukida i poslednja deponija tako da svo djubre koje bude skupljeno bice na ovaj ili onaj nacin reciklirano. Sto spaljeno da bi se dobila elektricna energija, sto stvarno reciklirano.
 
Uskoro u beogradskom parku: "Ptica robot" koja reciklira otpad
Autor: Tanjug | Foto:Beta | 18.12.2008. - 21:04
sxoxsz.jpg

Na Mašinskom fakultetu danas je predstavljena "Ptica robot", aktivni ekološki robot namenjen reciklaži limenki, saopšteno je iz gradske uprave.

Sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je da je njegov sekretarijat podržao projekat sa 700.000 dinara i dodao da će "Ptica robot" u martu biti postavljena u jednom beogradskih parkova.
Ovaj uređaj delo je nevladine organizacije "Sfera" i stručnjaka sa Mašinskog fakulteta, a projekat su podržali Vlada Srbije, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Agencija za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju, opštine Vračar i Stari grad, kao i Ambasada Holandije.
Skulptura "Ptica robot", rad Biljane Vicković, nalik je troglavoj aždaji, koja elektronskim glasom skreće pažnju prolaznika na sebe i poziva ih da je "nahrane limenkama".
2s61qtf.jpg

Građani koji ubace limenke u jednu od njenih "glava" zauzvrat će dobiti karte za bioskope, pozorišta, koncerte ili kupone uz koje će moći da kupuju različitu robu sa popustom, a ovaj zanimljivi uređaj biće postavljen najverovatnije u Pionirskom parku.
Predstavljanje "Ptice robota" deo je akcije "Beogradske reciklaže Oktopus 2", koja će uskoro biti realizovana u našem gradu, navodi se u saopštenju.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=70698
 
Ко још мисли да ће "птичица" проживети краћи век од Теленоровог Е-парка у Студентском парку
 
Милион стабала настрада за празнике
Jелки је потребно десет година да нарасте до висине од два метра, а обично у нашим домовима „проведе” десет дана. – Молба са Шумарског факултета: „Купујте јелке са бусеном”

Само за Нову годину у престоници се прода око милион стабала јелки од којих највећи број после празника заврши у контејнерима. Због тога су студенти Шумарског факултета и Секретаријат за заштиту животне средине покренули акцију куповине четинара са бусеном и јуче преставили овај пројекат на Шумарском факултету.

– Циљ је да скренемо пажњу грађана на проблем бесправне сече и уништавања шумских комплекса. Jелки је потребно десет година да нарасте до висине од два метра, а обично у нашим домовима „проведе” десет дана. Многи чак у шуми пресеку велико стабло на пола, тако да остану само доње гране. Такво дрво можда и преживи, али никада више не може бити потпуно здраво. Како се у Србији посече око два милиона стабала, ми апелујемо на суграђане да купују искључиво јелке са бусеном. Они, који после празника, не знају шта ће са дрветом могу да позову „Зеленило” које ће га посадити у неком од паркова – рекао је Горан Бодирогић, координатор акције, додајући да ће студенти већ данас почети да деле флајере у којим позивају суграђане да купују јелке са бусеном.

Како је рекао Милан Медаревић, продекан за наставу Шумарског факултета, Србији недостају шуме, јер је под њима само 30 одсто територије.

– Потребно је да најмање још 10 одсто површине буде пошумљено да би се приближили европским стандардима. Четинари су, можда, и најугроженији, јер су потребне године њиховог раста за мало људске себичности. Због тога би било најбоље да јеле не сечемо, па чак и да их не вадимо уопште, већ да их оставимо тамо где су рођене – појаснио је Медаревић.

Пијаце и пролазе у децембру обично преплаве препродавци који за мале паре продају јеле.

– Изразито смо незадовољни радом инспекције, тако да ћемо од идуће године с овом акцијом кренути много раније, а и еколошка инспекција би требало да буде у саставу Секретаријата за заштиту животну средине. Тако ћемо моћи да утврдимо колико је казни изречено. Важно је да се усклади рад свих институција полиције, инспекције и волонтера како се не би догодило да се посече два милиона стабала како би појединци зарадили 200, 300 динара по јелки, а да нико не одговара – рекао је Горан Триван, градски секретар за животну средину.

Б. В.
[објављено: 25/12/2008]
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Milion-stabala-nastrada-za-praznike.sr.html
 
Kontejnere na ulici zameniće podzemne kasete

Autor: K. Živanović

Beograd - Kontejneri iz centra Beograda za narednih šest meseci polako bi mogli da počnu da nestaju sa gradskih ulica.

Prema eksperimentalnom projektu JKP Gradska čistoća, komunalni otpad iz domaćinstava završavaće pod zemljom, a umesto u glomazne kontejnere, građani će smeće ubacivati u specijalne kante, direktno povezane sa podzemnim "kasetama", zapremine pet metara kubnih. Kako bi se otpad u isto vreme razvrstavao za reciklažu, nadzemne kante, nalik velikim poštanskim sandučićima, biće posebno obeležene za staklo, papir i plastiku.
- U toku je pripremna faza, rade se površinske analize, zatim analize zemljišta i podzemnih voda. Nakon završetka ove faze, za nekih šest meseci, postavićemo prvu podzemnu "kasetu" u samom centru grada. Kako bi se ova ideja u potpunosti realizovala, neophodno je da pilot projekat, odnosno eksperimentalna faza, dobije "zeleno svetlo" kod građana, nakon čega bi podzemne "kasete" bile postavljane u svim delovima grada - kaže za Danas Dragana Miloševski, savetnica za informisanje generalnog direktora JKP "Gradska čistoća", napominjući da bi projekat u potpunosti mogao da se realizuje kroz nekoliko godina, u zavisnosti od finansijskih sredstava.

Izvor:Danas
http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u...menice_podzemne_kasete__.83.html?news_id=3753

Ovo mi se sviđa, samo treba da edukuju stanovništvo (i pošalju na 6 meseci u Padinjak na okopavanje kukuruza svakog ko unutra ubacuje bilo šta što ne ide u tu rupu).
 
Zvuci fenomenalno!!!!

Doduse moj brat tvrdi da po centru vec postoje odvojeni kontejneri!! Jel to tacno????
Inace procitao sam slican tekst cini mi se na b92.net i ovo o sortiranju smeca je bila skroz sekundarna vest, kao da u nju nisu sigurni.
 
Ja sam video te podzemne kontejnere u Ljubljani. Tu je fora da svako iz okoline ima karticu kojom otvara "postansko sanduce" u koje se onda ubacuje smece koje propada u kontejner u zemlji. Placa se u odnosu na tezinu smeca koje se ubacuje.
 
ideja je super, ali:

1) 'sanducetu' sa karticom dajem 3 nedelje zivota pre nego sto ga neko razvali, pokosi kamionom, zapali, odnese bakarni data kabl da proda na otpadu, etc
2) podzemnom kontejneru dajem 5 nedelja zivota pre nego sto neko kroz 'sanduce' ubaci zapaljenu krpu, kofu pepela, molotovljev koktel, etc, pa onda to lepo izgori, toplota omeksa asfalt, a asfalt se lepo urusi dole i onda imamo jos jednu udarnu rupu.

seriously, nek prvo obezbede da se limeni i plasticni kontejneri ne pale i izguravaju na ulicu, pa onda nek obezbede najobicnije plasticne ili vec kakve kontejnere za razvrstavanje djubreta i recikliranje, pa tek na kraju nek se frljaju podzemnim automatskim kontejnerima.

najbolji nacin da kod nas skrenes paznju sa svoje katastrofalne nesposobnosti je da najavis neki ultra super projekat, i time zamajavas plebs narednih x meseci/godina, pa niko ne primecuje da se pod prozorom gomila djubre. a kad primeti smislis novu sarenu lazu, i tako stalno.
 
Vrh