Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[Nenad]

^^ Naravno da je bezobrazluk sto se stanovnici Dorcola (izvinjenje Vladi ) bahato ponasaju prema ovim kantama, ali sa druge strane one treba i da se odrzavaju od strane Gradsek cistoce. Protiv onog ko je zalepio svoj oglas sa telefonima na "cepkanje" treba odmah podneti krivicnu prijavu za unistavanje inventara!

 

[Влада]

^^Нису овде у питању само Дорћолци (ја сам ту тек нешто више од 10г. ), овај Кеј је постао прилично популаран са постављањем сплавова и још ког кафића последњих година тако да је лети прилично прометно, а код нас промет скоро увек прате и аљкавост и бахатост.
Мислим да је ово још један тест који нисмо прошли сви заједно, па не могу комунална предузећа да снимају и чувају сваку канту, клупу, клацкалицу или љуљашку. То је већ ствар васпитања, исто као паркирање на трави 200м од празног паркинга.

Поменух и жваке недавно па ме ово обрадовало

Dragan Ignjatović, direktor “Gradske čistoće”
Stop za žvakaće gume

Protekle nedelje “Gost redakcije” bio je Dragan Ignjatović, direktor JKP “Gradska čistoća”. On je odgovorao na pitanja naših čitalaca. – Mašina za uklanjanje žvakaćih guma s pločnika postoji i u toku ove godine počećemo njihovo uklanjanje. Posle toga naši radnici nanosiće impregnaciju za zaštitu pločnika od lepljenja žvakaćih guma

Hoćete li nastaviti kupovinu onih velikih kontejnera i koliko ih sada ima?
– Nastaviće se pilot faza kupovine kontejnera od 3,2 kubika za vozila s bočnim utovarom za šta nisu potrebni radnici. Vozilima s bočnim utovarom upravlja samo vozač koji daljinski, iz kabine rukovodi celim procesom. Trenutno imamo 450 ovakvih kontejnera. Iskustva s njima za sada su veoma pozitivna.

Postoji li mašina koja može da ukloni žvakaće gume sa pločnika?
– Mašina za uklanjanje žvakaćih guma s pločnika postoji i u toku ove godine počećemo njihovo uklanjanje. Posle toga će naši radnici nanositi impregnaciju za zaštitu pločnika od lepljenja žvakaćih guma. Verujemo da će ova pojava postati prošlost.

Šta je s mašinom za preradu guma koju je vaše preduzeće kupilo pre nekoliko godina i koja je bila prva takva u Srbiji?
– Mašina za reciklažu guma radi i sve količine koje se prikupe recikliraju se.

Hoće li „Gradska čistoća” biti privatizovana i kada?
– Javno komunalno preduzeće “Gradska čistoća” neće biti privatizovano.

Koliko „Gradska čistoća” plaća sekundarne sirovine koje reciklira i gde su otkupna mesta?
– Cene otkupa sekundarnih sirovina za reciklažu su različite, a otkupno mesto je u Višnjičkoj bb.

Kako kazniti građane i firme koji istovaruju šut i zemlju na divlje deponije? Kolike su sada kazne za to?
– Kažnjavanje građana i firmi koje istovaraju šut i zemlju na divlje deponije u nadležnosti je gradske komunalne inspekcije. Mislimo da su kazne niske i da čak stimulativno deluju na prekršioce. “Gradska čistoća” redovno uklanja smeće, šut i drugi otpad sa “divljih” deponija u svim delovima grada, međutim one se vrlo brzo ponovo pojavljuju.

извор Недељне београдске онлине новине
линк http://www.bgdnovine.com/arhiva/broj21/bgd4.html

 

[Nenad]

^^ Zvakace gume su problem svakog trotoara i pesacke zone sirom sveta (osim u Singapuru gde je upotreba zvakacih guma strogo zabranjena, a bacanje iste na trotoar / ulicu se placa 500 dolara valjda).
Ne verujem da postoji ikakva zastita protiv njih.

 

[Ambassador]

^^ Osim ako si stranac, i sa pasosem odes u apoteku. Mozes da kupis par komada i naplate ti kao da si kupio tri A380.

 

[Влада]

Opština Stari grad prva u zemlji pravi katastar zagađivača
Ko će da "leti"iz centra grada?
Izrada katastra treba da se realizuje u tri faze. Prva faza biće realizovana do 28. februara sledeće godine, druga faza tokom 2008, a treća u 2009. godini

U želji da smanji mnogobrojne izvore zagađenja, opština Stari grad, u saradnji sa sekretarom za zaštitu životne sredine i Gradskim zavodom za javno zdravlje, sklopila je dogovor o izradi katastra zagađivača u ovom delu Beograda. Opština Stari grad jedna je od najurbanijih u Srbiji, sa velikom gustinom populacije, a ono što je malo poznato široj javnosti u ovom delu prestonice su i štamparije, toplane, luka, a i saobraćaj je izuzetno frekventan.

- Mi smo prva opština u zemlji koja će da krene sa ovakvom vrstom projekta. Dogovoreno je da Gradski zavod napravi spisak zagađivača kako bi se utvrdila vrsta emitovanja njihovog zagađenja. Pored buke iz obližnjih kafića, stanari Kosovske ulice žale nam se na buku i smrad koji dopire iz objekta u kome se nalazi štamparija Borbe - rekla nam je LJiljana Petrović, sekretar saveta za ekologiju ove opštine, pokazujući nam dopis skupštine stanara Kosovske 28.

Nadležni se nadaju da će na ovaj način uticati na to da se pojedini zagađivači izmeste iz centra grada, kao i da se reguliše saobraćaj u užem jezgru centra prestonice.
Praćenje kvaliteta životne sredine obuhvatiće merenje zagađenja vazduha, buku u životnoj sredini, zagađenje zemljišta na otvorenim lokacijama i izvore nejonizujućeg zračenja.

Celokupan projekat finansiraće Skupština grada, a vrednost prve faze izrade katastra zagađivača iznosiće oko tri miliona dinara.

- Izrada katastra zagađivača treba da se realizuje u tri faze. Prva faza, koja će biti realizovana do 28. februara sledeće godine obuhvata izradu projekta katastra, a stručnjaci će obilaziti teren. Druga faza će se realizovati tokom 2008. godine i obuhvata kvantifikaciju izvora zagađenja, njihovu karakterizaciju i razradu sistema monitoringa - objasnila nam je Petrovićeva, naglasivši da mere sanacije i podizanja kvaliteta životne sredine na teritoriji te opštine slede u trećoj, završnoj fazi, koja će se realizovati tokom 2009. godine.

Osnovni cilj izrade katastra je stvaranje uslova za upravljanje životnom sredinom kroz sprovođenje preventivnih aktivnosti, sanacije i unapređenja stanja. A da bi se ovo ostvarilo, neophodno je identifikovanje svih izvora zagađenja na kvalitet životne sredine.
Autor:
E. G.

izvor Glas javnosti
link http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-14-08-2007/ko-ce-da-leti-iz-centra-grada

 

[Влада]

Субота, 18. aвгуст 2007.
Прилази Београду много уреднији

После велике акције чишћења пет главних прилаза Београду, коју су током јула организовали „Градска чистоћа” и „Зеленило – Београд” ситуација на овим локацијама је много боља. Свој део посла урадиле су и екипе „Србија пута”, па смећа и кабастог одпада има много мање него раније.

– Када смо пре шест година почели ову акцију ситуација је била веома лоша. Примера ради, прве године са најкритичнијих подручја одвожено је и до 2.000 кубика шута и смећа, а ове године та количина није прелазила 800-900 кубика по локацији. Посебан проблем смо имали дуж Ибарске магистрале, међутим сада је и тај потез знатно чистији. Некада нам је требало недељу дана да са тог терена уклонимо сво смеће, сада смо то урадили за један викенд – рекао је Богољуб Радић, координатор оперативе у „Градској чистоћи”.

Радници „Градске чистоће” и „Зеленила – Београд” током јула су очистили прилазе дуж Ибарске магистрале, Обреновачког пута и Лазаревачког друма, затим из правца Новог Сада и Сремске Митровице, као и зрењанински и панчевачки правац. Иако је ситуација боља, дуж Зрењанинског пута још има дивљих депонија.

– Тамо је ситуација убедљиво најгора, сваког викенда одатле уклонимо између 80 и 100 кубика смећа. Чим очистимо тај правац, већ сутрадан затекнемо нове гомиле шута, земље и другог отпада. Људи су једноставно навикли да овде некажњено истоварују тракторске приколице и никакви апели не помажу. Ускоро ћемо житељима овог краја поделити бесплатне пластичне канте за смеће, као што смо то урадили у Сурчину, па се надамо да ће се ситуација бар мало поправити – каже Богољуб Радић.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1286944

 

[vrachar]

Dakle, sta je resenje? Da se nastavi sa apelovanjem ili nesto ozbiljnije, napr. poostravanje kazni. Dokazana je cinjenica da svi nesavesni gradjani najbolje reaguju kada se udare po dzepu. A meni je nejasno zasto vlasti i dalje izbegavaju da to i ucine.

 

[Nenad]

"Zelenilo" na odmoru

I drugi dan po završetku Beer festa kalemegdanski travnjaci preplavljeni su plastičnom ambalažom, kao dokaz da se kod kule Nebojše pet dana bez prestanaka opijalo i ludovalo. S druge strane, organizatori, izgleda još pod uticajem Festivala piva, nisu se potrudili da ubrzaju rasklanjanje štandova ispod tvrđave.

Zaposleni u JP"Gradsko zelenilo" tvrde da su nemoćni zbog celokupne situacije. Oni kažu da će čišćenje obaviti tek kada se i poslednji štand ukloni. Međutim, novinari Glasa juče su se opet susreli sa tonama raznog smeća na čistini, a na terenu smo se uverili da nema prepreka vozilima "Zelenila" koji bi prišli i uredili šetališta pod Kalemegdanom. Takođe, pokušali smo i da dobijemo izjavu nekog od čelnika ovog javnog preduzeća, međutim dobili smo odgovor da su svi na godišnjem odmoru?!

Ostaje nam samo da se nadamo da će prilikom organizacije narednog, šestog po redu Beer festa biti ponovljeno rekordno čišćenje platoa na Ušću posle koncerta Rolingstonsa.

Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-22-08-2007/zelenilo-na-odmoru

 

[Milance]

Reciklažna akcija na Novom Beogradu

U opštini Novi Beograd postavljeno 76 kontejnera za plastične flaše, aluminijum, papir i tri kontejnera za baterije i ulja.

U okviru projekta koji je realizovala nevladina organizacija Mladi istraživači Srbije, u opštini Novi Beograd postavljeno je 76 kontejnera za plastične flaše, aluminijum, papir kao i tri kontejnera za stare baterije i ulja.

U okviru projekta "Lokalna akcija za održivost - promena potrošačkih navika stanovnika opštine Novi Beograd", u saradnji sa Gradskom čistoćom, otvorena su reciklažna dvorišta u Višnjičkoj Banji i Novom Beogradu.

Pored toga, obučavani su učenici, profesori i nastavnici iz 18 osnovnih škola i srednje grafičke škole u Novom Beogradu i oni su uključeni u "reciklažne akcije", izjavila je na konferenciji za novinare koordinatorka ekološkog programa Jelena Šćekić.

Prema njenim rečima, obučeni treneri su organizovali radionice sa profesorima koji su stečena znanja prenosili deci, kroz školske akcije i volonterski rad.

Uključivanje učenika u "reciklažne akcije" obuhvatalo je sortiranje otpada na mestu postanka, smanjenje količine stvorenog otpada, težnja ka efikasnijem korišćenju energije i drugih resursa, navela je koordinatorka programa.

Mladi istraživači će nabaviti još 60 žičanih kontejnera, koji će od jeseni biti postavljeni u gotovo svakoj mesnoj zajednici u Novom Beogradu, saopšteno je na konferenciji za novinare.

Mladi istraživači Srbije organizuju i međunarodne radne volonterske kampove na Adi Međici i Velikom ratnom ostrvu, a glavni cilj njihovih aktivnosti je da otpad sa ulica završi kao sirovina.

Partner Mladih istraživača Srbije u projektu bili su Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća", u saradnji sa opštinom Novi Beograd i
uz podršku Agencije za reciklažu Srbije i Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/srbija2020/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=08&nav_id=260299

 

[Nenad]

Zbog smeća kazna 100.000 dinara

Organizatori Beer festa "Beogradska kulturna mreža", biće kažnjeni sa 100.000 dinara jer nisu ispoštovali dogovor koji su imali sa Beogradskom tvrđavom. Problem je, naime, nastao zbog čišćenja donjeg dela Kalemegdana, kod kule Nebojše, gde se od 15-9. avgusta održavao peti po redu Festival piva.

- Prema ugovoru koji smo potpisali sa organizatorom rok za čišćenje travnjaka pod tvrđavom istekao je 21. avgusta u ponoć. "Beogradska kulturna mreža" moraće da plati kaznu, a za svaki dan kašnjenja kazna će se povećati za dodatnih 100.000 dinara - izjavila je za Glas Marina Andrić iz Beogradske tvrđave. Prema njenim rečima broj posetilaca je očigledno prevazišao kapacitete prostora na kome se održavao festival, te zaposleni u JP"Gradska čistoća" nisu mogli u toku dana da priđu vozilima i očiste donji deo Kalemegdana.

S druge strane, Ivan Popov, zadužen za odnose sa javnošću ispred "Beogradske kulturne mreže" tvrdi kako ugovorom nije utvrđen nikakav rok za čišćenje travnjaka ispod tvrđave.
- Mi ne možemo da ubrzamo radove, ljudi koji su na terenu trude se da sklone štandove najbrže što mogu, a za ostalo je zaduženo "Gradsko zelenilo"- rekao nam je Popov ljut što ga uznemiravamo zbog najnovije "gradske deponije".
U toku jučerašnjeg dana, prema rečima Marine Andrić, zaostalu plastičnu ambalažu čistilo je oko 200 radnika "Gradske čistoće", a da li će Kalemegdanski travnjaci dočekati još jedno jutro pod smećem videćemo u toku današnjeg dana kad prošetamo ovim delom prestonice.

Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-23-08-2007/zbog-smeca-kazna-100-000-dinara

 

[Milance]

^^Pa ja sad ne znam zasto bi "Beogradska tvrdjava" izmisljala stvari i lagala da nesto stoji u ugovoru. U ovom slucaju je "Beogradska kulturna mreza" neodgovoran organizator i trebalo bi da plati te penale. Oni sami moraju da procene koliko ce ljudi doci na fest, koliko ce trajati sklanjanje standova i koliko ce im trebati vremena za ciscenje. Kad bi se ovim stvarima prislo sa malo vise ozbiljnosti rezultati bi bili mnogo bolji.

 

[Ambassador]

Uskoro sistem grejanja na gas u Kliničkom centru Srbije
Umesto najvećeg zagađivača ekološka zona

Beograd - U krugu Kliničkog centra Srbije za nekoliko nedelja biće završeni radovi na izgradnji najsavremenijeg objekta gasovodnog grejanja jedne zdravstvene ustanove u našoj zemlji i to je rezultat projekta ministarstava zdravlja i energetike "unapređenje energetske efikasnosti", koji finansira Svetska banka.
Sistem grejanja bio je najveći nemedicinski problem Kliničkog centra Srbije, veliki zagađivač, zastareo i tehnički nepouzdan, sa 19 kotlarnica, ekonomski neisplativ. Projektom će se sistem grejanja svesti na jednu kotlarnicu, sa distributivnim kanalima i 55 podstanica koje rade na gas.
Upravo zbog završetka radova, gradilište u krugu Kliničkog centra Srbije obišao je juče ministar zdravlja u Vladi Srbije, Tomica Milosavljević. On je rekao da je Klinički centar bio jedan od najvećih zagađivača Beograda, kada je reč o grejanju i da će već od naredne grejne sezone, dakle, od 15. oktobra ovaj kraj postati ekološka zona, jer se umesto uglja i mazuta uvodi grejanje na gas.
- Odatle će se grejati svi objekti Kliničkog centra, ali i Institut za onkologiju, Pedijatrija u Tiršovoj, vojni objekti, stara zgrada DIF-a, Hitna pomoć i bar 15.000 porodica u opštini Voždovac.
Direktor Kliničkog centra Srbije, prof. dr Vojko Đukić, prilikom posete gradilištu, kazao je novinarima da se nada da će u narednih nekoliko godina biti završena ova zgrada i svi objekti koji idu uz nju. V. D.

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.co.yu/20070825/hronika1.html#2

 

[Nenad]

Ovo je super vest - polako se prave koraci na putu ka Beogradu bez cadji.

 

[Nenad]

Gledam sada na TVu kako su u Berlinu resili problem ambalaze na Love parade. Na svaku prodatu bocu su lupili veliku kauciju, tako da su "naterali" ljude da vracaju flase i dobiju pare nazad. Na kraju je Berlin ostao cist, a gradom je projurilo vise od milion ljudi.

Dobra ideja - verovatno bi i kod nas mogla dobro da se primeni.

 

[Milance]

^^Berlin ili Essen? Ja koliko znam ove godine je Love Parade u Essen-u. Organizatori nisu mogli da se dogovore sa celnicima Berlina oko love pa su se prebacili u drugi grad. Sto se flasa tice to je po meni fantasticna fora. Isto kao i kaucija koja postoji u Nemackoj na skoro sve zivo: plasticne flase, konzerve i naravno staklo. Ova prva dva tipa pakovanja su veliki zagadjivaci covekove okoline i prava je steta sto se kod nas ne misli u tom pravcu. Pogledajte samo reku oko splavova - ne moze da se vidi voda od pobacanih plasticnih flasa... Tuzno!

 

[Nenad]

Ne znam da li bio bas Love parade, ali nesto slicno je definitivno bilo u Berlinu... U svakom slucaju, taj sistem sa kaucijom je odlican. Drzava ne bi imala troskove jer bi supermarketi i ostali trgovci morali da uvedu masineriju za vracanje kaucije. Drzava bi to naravno mogla da subvencionise ili da neke poreske olaksice.

 

[Ambassador]

Zabranjen rad četiri pogona Azotare Pančevo

Beograd - Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad u četiri pogona HIP Azotare Pančevo zbog sumnje da su iz njih puštene prekoračene emisije štetnih gasova.
Privremeno je zabranjen rad u pogonima Kan, Karbamid, Azotna kiselina i Amonijak tri, sve dok koncentracije štetnih i opasnih materija u najkraćem roku ne budu svedene na granične vrednosti.
- Vanrednim inspekcijskim pregledom je utvrđeno da je Azotara uzročnik jučerašnjeg zagađenja u Pančevu. Tokom inspekcijskog pregleda, konstatovano je da je koncentracija amonijaka i azotnih oksida bila iznad dozvoljenih propisanih granica - kaže za Danas pomoćnica ministra zaštite životne sredine za inspekcijske poslove Ljiljana Stanojević.

Zagađenje vazduha iznad dozvoljenog: Sa jednog od protesta Pančevaca

Azotara tvrdi da nije bilo ekološke katastrofe
Beograd - Zamenik direktora za investicije HIP Azotare Pančevo Petar Kravčenko izjavio je da je nakon posete inspektora Ministarstva zaštite životne sredine Srbije tom preduzeću omogućen nesmetani rad svih postrojenja.
Kravčenko je agenciji Beta rekao da "nikakve ekološke katastrofe u Pančevu nije bilo" i da u rešenju inspektora ministarstva piše da "nema ozbiljnog ugrožavanja niti životne sredine, niti građana Pančeva". Prema rečima Kravčenka, količina amonijaka u Azotari juče je malo prekoračila dozvoljenu granicu, ne samo zbog rada tog preduzeća već i zbog gradske kanalizacije i okolnih poljoprivrednih gazdinstava. Beta

Na pitanje zbog čega je tek zbog poslednjeg zagađenja privremeno zabranjen rad Azotare, naša sagovornica odgovara kako treba imati u vidu da fabrika nije radila od januara do 28. jula ove godine.

Kontrole fabrika i narednih dana
Grupa republičkih inspektora za zaštitu životne sredine, zajedno sa pokrajinskim inspektorom, 28. avgusta je započela integrisane kontrole fabrika u južnoj industrijskoj zoni Pančeva. Inspektori će narednih dana obilaziti fabrike i u njima kontrolisati sva postrojenja. Nakon tih pregleda, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine sačiniće detaljan izveštaj kojim će Rafineriji, Petrohemiji i Azotari biti naložene tehničko-tehnološke mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

- Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je tokom prošle godine Azotari rešenjima nalagala mere u cilju sprečavanja akcidentnih situacija, koje ovog puta nisu poštovali. Republička inspekcija je podnela više prijava: prekršajnu i prijavu za privredni prestup (poslednja je podneta 13. avgusta), zato što je Azotara više puta tokom prošle godine ispustila zagađujuće materije u vazduh u količinama većim od zakonom dozvoljenih - objašnjava Stanojević.
Ona smatra da je kombinacija više faktora odgovorna za poslednje zagađenje, među kojima su i meteorološki uslovi i dodaje da je važno da operater pre pokretanja proizvodnje preduzme tehničko-tehnološke mere na postrojenju koje omogućuju sprečavanje zagađenja životne sredine.
Akcioni plan za rešavanje zagađenja u Pančevu trenutno sprovode Rafinerija i Petrohemija, a Azotara ima rok od deset dana da ga dostavi Ministarstvu zaštite životne sredine. Akcioni plan je obavezujući, izrađuju ga operateri pojedinačno i mora ga odobriti Ministarstvo zaštite životne sredine. Osim toga, Ministarstvo je formiralo radnu grupu sa zadatkom da prati aktivnosti u cilju sprečavanja i otklanjanja uzročnika zagađenja koja potiču od postrojenja u južnoj industrijskoj zoni Pančeva.
Da bi Azotara mogla da obnovi proizvodni proces u zatvorenim postrojenjima, rukovodstvo je dužno da postupi u skladu sa naloženim merama u rešenju nadležnog republičkog inspektora. Tim rešenjem je naloženo da se obezbedi da koncentracije štetnih i opasnih materija u najkraćem roku budu svedene na dozvoljene propisane vrednosti. Takođe im je naloženo da o svim preduzetim merama obaveštavaju inspektora. U slučaju da se ne izvršavaju rešenja republičkog inspektora, mogu se podneti prekršajne i krivične prijave. S. Stamenić

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.co.yu/20070830/hronika1.html#0

 

[Nenad]

Posle pada krošnje "Zelenilo" počelo kontrolu stabala
Lična karta za svako drvo

Do kraja godine biće provereno stanje svakog stabla u gradu, a ugroženo drveće biće obeleženo. U Beogradu većina stabala je starija od 50 godina i ona moraju biti postepeno zamenjena, najavljuje direktor "Gradskog zelenila"
- Drvo kestena u Resavskoj ulici koje je u utorak palo i teško povredilo LJubicu Ćatović, i oštetilo nekoliko automobila bilo je pod stalnom kontrolom i više puta je orezivano. Međutim, kada su se posle njegovog pada sekle grane, na račvanju stabla primećena je trulež - rekao je Radovan Draškić, direktor JKP "Zelenilo Beograd". - Ovo je prvi put u Beogradu da je drvo prilikom pada nekog povredilo i mnogo mi je žao. Povređenoj ženi pružićemo svu potrebnu pomoć, a takođe ćemo obeštetiti i vlasnike stradalih vozila - obećao Draškić i dodao da je dao nalog da se počne sa pregledom svakog drveta u parkovima.
- Pregled drvoreda već je u toku. Do kraja godine trebalo bi da bude završena lična karta svakog drveta. Proteklih dana bile su visoke temperature, lišće je povuklo svu vlagu zbog čega krošnja drveta koje je palo u Resavskoj, nije izdržala. Ne sme se zaboraviti da je u Beogradu većina stabala u drvoredima i parkovima starija od 50 godina tako da moramo na vreme razmišljati o njihovoj postepenoj zameni novim - kaže Draškić.

"Zelenilo" dobija savremenu opremu

U mnogim razvijenim zemljama sveta stručnjaci prilikom pregleda unutrašnjosti drveta, kako bi se ustanovilo njegovo kompletno "zdravstveno" stanje, da li ima parazita, truleži i drugo koriste specijalni aparat koji za sada nemaju u JKP "Gradsko zelenilo". Radovan Draškić kaže da će takvi aparati biti nabavljeni, ali da je neophodno pre svega skrenuti pažnju na prestarelo drveće i njihovu neophodnu zamenu novim.

Na teritoriji grada u parkovima i na javnim zelenim površinama nalazi se oko 100.000 stabala, a u drvoredima oko 60.000.
- Evidentno je da su mnoga stabla u parkovima ostarela i da se moraju poseći i zameniti drugim. Međutim, svedoci smo da se svaki put kada naši radnici krenu u opravdanu seču stabala, uvek jave sugrađani kojima to smeta. Podsetiću na dešavanja oko rekonstrukcije parka Manjež. Tu smo posekli najviše drveća, a građani su se pobunili i pisali peticije - objasnio je sagovornik.
Dosadašnje analize i iskustvo pokazali su da se prilikom zamene starih stabala novim mora voditi računa o tome da se neke vrste nisu pokazale kao najbolje rešenje za urbane uslove Beograda. Kesten, primera radi, nije pravo drvo za drvorede, a takođe je topolu koje ima dosta u gradu potrebno zameniti novim vrstama, kažu u JKP "Zelenilo Beograd". Odgovarajuća stabla za gradske uslove bila bi, prema mišljenju stručnjaka, drvo platana i jasena.

Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-30-08-2007/licna-karta-za-svako-drvo

 

[Nenad]

Privatne kompanije nude poklon Beogradu
Uređenje Bulevara dr Zorana Đinđića

Autor: Svetlana Palić | 29.08.2007 - 12:03
Nije uobičajeno kod nas da privatne kompanije nude pare za uređenje javnih površina, izgradnju parkinga, drvoreda i fontana.
Ipak, kompanija „Imel grup“ pokušava već duže vreme da ubedi gradsku i opštinsku vlast da se deo Bulevara dr Zorana Đinđića, između ulica Milentija Popovića i Proleterske solidarnosti, uredi, ulepša i obezbedi 250 novih parking mesta za rastuće potrebe sve većeg broja zaposlenih u tom delu Novog Beograda.
- Siguran sam da bi umesto izgorele trave i pasa lutalica koji se sada tu skupljaju, bilo mnogo lepše da dobijemo uređenu površinu sa drvoredima, fontanom i 250 novih parking mesta. Anketirali smo sve naše klijente iz ulice koji tu, kao i mi, imaju svoja predstavništva, poput Sosijete ženeral banke, Hipo Alpe Adrija grupe, Banke Inteza... i svi su spremni da daju donaciju da se tako nešto uradi - kaže za „Blic“ Mirko Urošević, direktor marketinga i prodaje „Imel grupe“.
Investicija se procenjuje na oko 15 miliona dinara. „Imel grupa“ je još 2004. svoju ideju prenela nadležnima.
- naša ideja je dobro prihvaćena u razgovorima sa predsednikom Opštine Novi Beograd Željkom Ožegovićem i glavnim gradskim arhitektom Đorđem Bobićem. Pošto je to javna površina, proceduru za uređenje trebalo bi da pokrenu gradske službe. Međutim, dalje od reči podrške ideji nije se odmaklo - kaže Urošević.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić kaže za „Blic“ da donacija ne može da bude prihvaćena jer zavisi od plana postavljanja šina za laki šinski metro.

Metro na stubovima
Srednja traka Bulevara dr Zorana Đinđića rezervisana je za laki metro.
Detaljni plan regulacije te trase lakog metroa upravo je gotov i spreman za Skupštinu u septembru. Ostaje još da se donese konačna odluka da li će metro tim delom ulice ići po zemlji ili na stubovima, a ta odluka zavisi od studije koja se upravo radi - kaže Bobić koji dodaje da će izgradnja lakog metroa početi krajem sledeće ili najkasnije početkom 2009. godine.

Izvor: Blic online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11853

 

[Nenad]

Представљање катастра загађивача за општину Стари град

Уторак, 11. септембар 2007.
На Четвртом међународном сајму заштите животне средине („ECOFair”), који се одржава на Београдском сајму од 12. од 14. септембра, представиће се и општина Стари град, чији ће штанд бити у Хали 5. У оквиру пратећег пословностручног програма, 12. септембра у галерији Хале 2 у 15.40 часова, Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, и Мирјана Божидаревић, председница општине Стари град, говориће о изради катастра загађивача за ову општину.

За време тродневног сајма, посетиоци општинског штанда упознаће се са најзначајнијим акцијама општинског Савета за екологију („Догипот”, „Најлепше баште – мала плућа града” и друго), а поред штанда ће бити постављена корпа „Догипот“ и „Зелено сандуче“. Делиће се каталози и флајери, а све додатне информације могу се добити на број телефона: 064/1551-884 (Љиљана Петровић, секретар Савета за екологију).

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1289353

 

[Nenad]

Konkurs za deponiju sledećeg meseca

Budući koncesionar moraće da zatvori stari deo "smetlišta" i da otvori novi na kome će se obavljati reciklaža i sakupljanje gasova
Javni tender za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje objekata za prihvatanje, obradu i odlaganje čvrstog otpada na deponiji Vinča biće raspisan sledećeg meseca, dok bi na proleće naredne godine Vlada Srbije trebalo da donese odluku ko je pobedio na tenderu. Tim povodom odbornici Gradske skupštine imenovali su Snežanu Bondžić za člana komisije za sprovođenje postupka javnog tendera.

U Srbiji za sada postoji samo jedna sanitarna deponija, i to ona u Vranju. Da bi Beograd dobio prvu sanitarnu deponiju, potrebno je da se u Vinčansku deponiju uloži dodatnih 40 miliona evra. Onaj ko pobedi na javnom tenderu za deponiju u Vinči imaće sa Gradom pravi poslovni odnos koji neće građane koštati ništa. Naime, žitelji će i dalje odnošenje smeća plaćati preko uplatnica "Infostana" - rekao je Bojan Stanojević gradski menadžer.

Pobednik tendera moraće da na postojećoj deponiji u Vinči zatvori stari deo i da otvori novi na kome će se između ostalog obavljati reciklaža. Na ovom mestu sakupljaće se i gasovi. Predviđeno je i da se medicinski otpad, ukoliko Republika ne odredi neko centralno mesto za spaljivanje, obavlja na Vinčanskoj deponiji. Prema rečima gradskog menadžera, romske porodice koje se bave sakupljanjem otpada i koje žive na deponiji neće biti prepuštene sebi. Po isteku roka koncesije, koncesionar će morati i da u narednih 10-15 godina brine o deponiji u Vinči - najavio je Stanojević.

Prilično iznenađen Bojan Stanojević je bio kada mu je, na sednici Skupštine Beograda, odbornik DSS-a, rekao da ova stranka neće glasati za odluku o članu komisije za tender, o čemu je Stanojević govorio jer su se razgovori vodili bez njih. Odbornik DSS-a je istakao da je pitanje Vinčanske deponije usko vezano za status energetike, spalionica, reciklaže u Gradu. Stanojević je podsetio odbornika da je odluku koja se odnosi na koncesije i deponiju, donela Vlada Srbije još u vreme prvog mandata premijera Vojislava Koštunice.

Izvor: Glas Javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-12-09-2007/konkurs-za-deponiju-sledeceg-meseca

 

[Nenad]

Bacanjem plastičnih flaša gubimo najmanje 42 miliona evra godišnje

Na deponijama leži bogatstvo
Autor: A. Bakić, S. Tasić, M. Petrović | 24.09.2007 - 11:29
Spaljivanjem otpada oko 720.000 bečkih domaćinstava već deset godina dobija energiju za grejanje, toplu vodu i klima uređaje. Prikupljanjem praznih plastičnih flaša Hrvati su, za samo godinu dana, uštedeli nekoliko desetina miliona evra. U Crnoj Gori svako selo ima po nekoliko kontejnera za odvajanje otpada. Beograd je još daleko od svega toga. Iako je od postavljanja prvih reciklažnih kontejnera prošlo tri godine još ih nema dovoljno da bi svako mogao da razdvaja đubre.

Statistika kaže da svaki Beograđanin godišnje „proizvede“ 15 kilograma samo elektronskog otpada koji bi mogao da se reciklira. Bacajući PET ambalažu gubimo najmanje 42 miliona evra godišnje. Samo sakupljanje i prerada 20 vrsta otpada, koliko može da se reciklira, otvorila bi do 1.000 novih radnih mesta.
Za tri godine JP „Gradska čistoća“ je postavilo 350 žičanih korpi za plastične flaše i otvorilo dva reciklažna dvorišta. Iz Američke donacije postavljena su tri seta kontejnera za PET ambalažu, papir i limenke, kod Nebojšine kule, na Dorćolu i u dvorištu Društva za pomoć deci ometenoj u razvoju.

Bogati ne bacaju
O potrebi da se đubre reciklira se govori na sav glas, navode se primeri bogatih zemalja, vode akcije u školama... Prema nekim podacima, procenat sakupljenog đubreta u gradu koje može da se reciklira je sa četiri skočio na 12 odsto. Ipak, na putu od bezbednog odlaganja otpada ispred vrata do njegove isplative prerade, još uvek je mnogo prepreka.
- Trudimo se da radimo brzo, ali ne smemo zbog toga da zanemarimo kvalitet. Nije dovoljno samo sakupiti otpad već moraju da postoje i fabrike koje će da ga prerađuju i način da se, recikliran, vrati na tržište. Razrađivanje tog zatvorenog kruga je proces koji traje. Prirodno je da smo nestrpljivi, ali moramo da budemo svesni da smo poslednjih 15 godina, dok se reciklažna mašinerija razvijala u Evropi, tapkali u mestu - kaže Gordana Perović, direktor Agencije za reciklažu.
Prema njenim rečima, čak i da smo pre četiri godine plastične flaše bacali u jedne, hartiju u druge, a limenke u treće kontejnere ne bismo znali šta da radimo sa sortiranim đubretom. U celoj zemlji je tada bilo 68 fabrika koje su donekle prerađivale sekundarne sirovine. Danas ih toliko ima samo u Beogradu. S druge strane, sagovornica „Blica“ kaže da bi svako sortirao đubre kad bi mu reciklažni kontejneri stajali ispred kuće. Dragan Ignjatović, direktor JP „Čistoća“ kaže da bi za to u gradu moralo da bude postavljeno po 10.000 kontejnera za svaku vrstu otpada, plastične flaše, hartiju, limenke, staklo....
Kradu tuđe đubre
- Najjeftiniji kontejneri koštaju oko 300 evra, ali su ulaganja najmanji problem. Kad bismo bili sigurni da ćemo da zaradimo, našli bismo novac. Trećinu plastičnih flaša koje sakupimo moramo da bacimo zbog čega gubimo oko dva dinara po kilogramu sakupljene PET ambalaže. Kad bismo postavili kontejnere za hartiju, drugi sakupljači bi ih otvarali i uzimali ono što nađu unutra - objašnjava Ignjatović.
Prema njegovim rečima, mnogi bi ulagali u sakupljanje i preradu đubreta kad bi postojali odgovarajući zakoni. Osim toga, postoji i urbanistički problem jer je čak i na širokim novobeogradskim bulevarima bio problem, uz stare, naći mesto za nove kontejnere.
- U prirodi se sve reciklira i krajnje je vreme da se i mi uključimo u taj proces. Kad se limenke prave iz sekundarne sirovine, troši se 95 odsto energije manje nego kad se proizvode od aluminijumske rude, boksita. Istovremeno, smanjuje se i zagađenje životne sredine za 75 odsto - kaže Gordana Perović.
Otkupne cene otpada
sirovina cena*
Stari papir 3,00
Olovo akomulatorsko bez primesa 7,00
Bakarni hladnjaci bez primesa 105,00
Aluminijumski hladnjaci bez primesa 35,00
Stara limovina 2,70
Tvrda plastika 6,00
Meka plastika 6,00
PET ambalaŽa 8,00
Aluminijumske limenke bez primesa 58,00
Elektronski otpad 20,00
* Sve cene su u dinarima, za kilogram

Fabrike za preradu otpada unosan biznis
Elektronski otpad
Jedan od najvećih problema su tone odbačenih mobilnih telefona. Zbog toga je u nekim zemljama u cenu novih uračunata i taksa za uništavanje starih telefona. U Srbiji ne postoje procene o količini elektronskog otpada, a njegovom reciklažom se bave dve firme, od kojih je jedna u Višnjičkoj banji.
Tekstil
U Beogradskom vunarskom kombinatu je postojao pogon za reciklažu vunenih krpa koji sada ne radi. Prema računici Italijana zainteresovanih za naše otpadne krpe, investicija u pogon za reciklažu, koji bi trebalo da bude u sastavu neke od domaćih predionica, bi se isplatila za dve godine.
Plastika
Svakog dana na deponijama i u rekama završe stotine tona plastičnih flaša i limenki. Njihovom preradom u Beogradu se bave tri preduzeća manjih kapaciteta. Od 250 hiljada tona plastičnog otpada koliko se godišnje napravi u celoj zemlji, reciklira se pet dok se u drugim državama u preradu vrati više od 90 odsto.

Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=14064

 

[Ambassador]

Rekonstrukcija TENT-a
3. oktobar 2007. | 18:18 | Izvor: B92

Beograd -- Evropska agencija za rekonstrukciju izdvojila je 28 miliona evra za ekološku modernizaciju Termoelektrane Nikola Tesla.

Cilj rekonstrukcije jeste zaštita životne sredine i smanjenje zagađivanja. Novac će biti uložen u sistem transporta i odlaganja pepela, što će građanima koji žive u blizini deponija omogućiti da lakše dišu.

Prva odlaganja pepela i šljake po novoj tehnologiji počeće krajem 2008. godine.

Proizvodnja električne energije jedan je od najvećih zagađivača životne sredine i proizvodi mnogo štetnih materija. Iako su već ugrađeni elektrofilteri koji smanjuju emisiju prašine za 80%, problem zagađenja je i dalje veliki.

"Imamo zagađivanje podzemnih voda, peščane oluje i ovaj novac će skoro u potpunosti rešiti problem zagađivanja vode, razvejavanje, a održavanje deponija biće minimalno", kaže Boško Buha, direktor Termoelektrane „Nikola Tesla“.

Zahvaljujući pomoći Evropske unije, termoelektrane su za sedam godina povećale godišnju proizvodnju električne energije za više od dve milijarde kilovat-sati.

Ipak, ovim projektom neće svi problemi zagađivanja biti rešeni. Za to je potrebno oko milijardu evra.

"Ovime će dobrim delom problem čestica biti eliminisan. Ali, vazduh će ostati zagađen i ostaje problem sumpordioksida, ali kada se decenijama ništa ne radi, ne može se sve odjednom. Ovako do 2015. godine EPS će rešiti problem zagađivanja životne sredine“, tvrdi Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike.

Inače, šef delegacije Evropske unije Žozep Ljoveras i direktor Evropske agencije za rekonstrukciju u Beogradu Danijel Đulgaris obišli su pogone Termoelektrane da bi videli da je novac koji doniraju utrošen na pravi način.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=10&dd=03&nav_category=12&nav_id=266263

 

[Nenad]

Za realizaciju svih ekoloških projekata Elektroprivredi Srbije potrebno milijardu evra

Iz donacija Evropske unije obezbeđeno 450 miliona evra

Veliki ekološki problem: Deponija pepela termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu

Dva najveća problema sa kojima se suočava Elektroprivreda Srbije jesu nedostatak proizvodnih kapaciteta potrebnih za proizvodnju dovoljnih količina električne energije i rešavanje problema zagađivanja životne okoline, upozorava generalni direktor EPS Vladimir Đorđević. I dok se za realizaciju projekata izgradnje dve termoelektrane u Srbiji, koje su uradili stručnjaci EPS, čeka zeleno svetlo Vlade Srbije (odgovor srpskih ministara na adresu EPS trebalo bi da stigne do kraja oktobra), u rešavanju ekoloških problema, zahvaljujući donacijama Evropske unije krenulo se s "mrtve tačke". Prvi korak u pravcu primene evropskih, ekoloških standarda napravljen je u Termoelektrani Nikola Tesla B u Obrenovcu gde je počela rekonstrukcija sistema za transport i odlaganje pepela. U taj posao biće uloženo 28 miliona evra, a sredstva je obezbedila Evropska agencija za rekonstrukciju. Novi sistem prikupljanja, transporta i deponovanja pepela i šljake veoma je značajan za žitelje sela Grabovac, Ušće i Dren, koja se nalaze u neposrednoj blizini deponija, pa su tokom vetrovitih dana bili izloženi nanosima pepela. Takođe, sačuvaće se podzemne vode, eliminisati razvejavanje pepela sa deponija TENT B i smanjiti površine za odlaganje.
Generalni direktor EPS procenjuje da bi u narednih osam do 10 godina trebalo da se reši problem zaštite životne sredine, za šta je potrebno oko milijardu evra. On je podsetio i da je EPS najveći pojedinačni korisnik donacija Evropske unije, čija vrednost premašuje 450 miliona evra.
- U modernizaciju pet elektrofiltera u termoelektranama u Obrenovcu i Kostolcu, koji ispunjavaju sve norme EU, do sada je uloženo oko 20 miliona evra, od čega su donacije EU bile 5,4 miliona evra. Planirano je da se do 2010. godine još devet elektrofiltera u termoelektranama u Srbiji dovede do nivoa koji propisuju standardi Evropske unije. Procenjuje se da će za to biti potrebno oko 48,5 miliona evra, a ukupna ulaganja u modernizaciju deponija termoelektrana Elektroprivrede Srbije dostižu 110 miliona evra - ističe Đorđević.
Sudeći prema najavama iz EPS, sledeće godine će početi izgradnja postrojenja za otsumporavanje termoelektrana, a vrednost tog posla iznosi 510 miliona evra. Srbija, inače, ima obavezu da do 2015. godine prilagodi sve svoje ekološke parametre standardima Evropske unije a jedan od državnih prioriteta u elektroenergetskom sektoru je da EPS, od jednog od najvećih zagađivača postane osnovni zaštitnik životne sredine. Rešavanje ekoloških problema je jedan od preduslova za ulazak Srbije u članstvo Evropske unije. U EU su prepoznali da je baš u tom segmentu potrebno pružiti pomoć Srbiji pa je i to razlog što je posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju najviše sredstava usmeravano u elektroenergetski sektor pri čemu je poseban akcenat stavljen na zaštitu životne sredine.
Generalni direktor EPS Vladimir Đorđević kaže da je u slučaju da Vlada Srbije da "zeleno svetlo" preduzeće kome je na čelu spremno da sa velikim evropskim kompanijama izgradi kapacitete koji će omogućiti sigurno snabdevanje iz elektrana u Srbiji u narednih 25 godina. Reč je o izgradnji dve savremene termoelektrane ukupne snage 1.400 megavata što će, procenjuju stručnjaci, obezbediti dovoljno električne energije kako za domaćinstva, tako i za privredu u Srbiji. G. Vlaović

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Nenad]

HIBRID ZA ČISTIJI VAZDUH

Opština Vračar kupila vozilo sa električnim motorom kako bi uticala na smanjenje ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u Beogradu
Čelnici opštine Vračar predstavili su juče, u okviru akcije "Ekološki aktivno", novo hibridno vozilo, koje ne zagađuje okolinu u meri u kojoj to čine ostali automobili. Ovo vozilo pokreće kombinacija električnog i benzinskog motora, koji na godišnjem nivou ispusti za tonu manje ugljen-dioksida od običnih automobila sa dizel motorom.

Bane Kuzmanović, predsednik opštine Vračar, izjavio je da kupovina ovog vozila predstavlja doprinos smanjenju zagađenja vazduha u prestonici.

- Automobil na brzinama do 40 kilometara na sat koristi električni motor, tako da izduvnih gasova nema. U Beogradu se najmanje 1.500 automobila koristi za službene potrebe kako organa i organizacija države, tako i lokalne samouprave. Korišćenje ovakvih vozila, koji prilikom stajanja ispred semafora uopšte ne ispuštaju izduvne gasove, smanjilo bi ispuštanje ugljen-dioksida za oko 1.500 tona na godišnjem nivou, što bi značajno uticalo na nivo zagađenja vazduha u gradu - objasnio je Kuzmanović.

Opštinari su predstavili i projekat "Mala solarna elektrana", koji predviđa instaliranje i korišćenje solarnih foto-naponskih panela, koji bi bili postavljeni na krov upravne zgrade opštine. Za finansiranje ovog poduhvata opština Vračar konkurisala je kod Nacionalnog investicionog fonda. Prema proračunima stručnjaka sa Elektrotehničkog fakulteta, novac koji će biti uložen u ovaj projekat biće vraćen za osam do 12 godina, dok će sledećih 25 godina korišćenje ovakvog sistema biti potpuno besplatno.
(O. R.)

Izvor: Kurir
Link: http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/oktobar/04/B-03-04102007.shtml