Na deponijama leži bogatstvo
Autor: A. Bakić, S. Tasić, M. Petrović | 24.09.2007 - 11:29
Spaljivanjem otpada oko 720.000 bečkih domaćinstava već deset godina dobija energiju za grejanje, toplu vodu i klima uređaje. Prikupljanjem praznih plastičnih flaša Hrvati su, za samo godinu dana, uštedeli nekoliko desetina miliona evra. U Crnoj Gori svako selo ima po nekoliko kontejnera za odvajanje otpada. Beograd je još daleko od svega toga. Iako je od postavljanja prvih reciklažnih kontejnera prošlo tri godine još ih nema dovoljno da bi svako mogao da razdvaja đubre.
Statistika kaže da svaki Beograđanin godišnje „proizvede“ 15 kilograma samo elektronskog otpada koji bi mogao da se reciklira. Bacajući PET ambalažu gubimo najmanje 42 miliona evra godišnje. Samo sakupljanje i prerada 20 vrsta otpada, koliko može da se reciklira, otvorila bi do 1.000 novih radnih mesta.
Za tri godine JP „Gradska čistoća“ je postavilo 350 žičanih korpi za plastične flaše i otvorilo dva reciklažna dvorišta. Iz Američke donacije postavljena su tri seta kontejnera za PET ambalažu, papir i limenke, kod Nebojšine kule, na Dorćolu i u dvorištu Društva za pomoć deci ometenoj u razvoju.
Bogati ne bacaju
O potrebi da se đubre reciklira se govori na sav glas, navode se primeri bogatih zemalja, vode akcije u školama... Prema nekim podacima, procenat sakupljenog đubreta u gradu koje može da se reciklira je sa četiri skočio na 12 odsto. Ipak, na putu od bezbednog odlaganja otpada ispred vrata do njegove isplative prerade, još uvek je mnogo prepreka.
- Trudimo se da radimo brzo, ali ne smemo zbog toga da zanemarimo kvalitet. Nije dovoljno samo sakupiti otpad već moraju da postoje i fabrike koje će da ga prerađuju i način da se, recikliran, vrati na tržište. Razrađivanje tog zatvorenog kruga je proces koji traje. Prirodno je da smo nestrpljivi, ali moramo da budemo svesni da smo poslednjih 15 godina, dok se reciklažna mašinerija razvijala u Evropi, tapkali u mestu - kaže Gordana Perović, direktor Agencije za reciklažu.
Prema njenim rečima, čak i da smo pre četiri godine plastične flaše bacali u jedne, hartiju u druge, a limenke u treće kontejnere ne bismo znali šta da radimo sa sortiranim đubretom. U celoj zemlji je tada bilo 68 fabrika koje su donekle prerađivale sekundarne sirovine. Danas ih toliko ima samo u Beogradu. S druge strane, sagovornica „Blica“ kaže da bi svako sortirao đubre kad bi mu reciklažni kontejneri stajali ispred kuće. Dragan Ignjatović, direktor JP „Čistoća“ kaže da bi za to u gradu moralo da bude postavljeno po 10.000 kontejnera za svaku vrstu otpada, plastične flaše, hartiju, limenke, staklo....
Kradu tuđe đubre
- Najjeftiniji kontejneri koštaju oko 300 evra, ali su ulaganja najmanji problem. Kad bismo bili sigurni da ćemo da zaradimo, našli bismo novac. Trećinu plastičnih flaša koje sakupimo moramo da bacimo zbog čega gubimo oko dva dinara po kilogramu sakupljene PET ambalaže. Kad bismo postavili kontejnere za hartiju, drugi sakupljači bi ih otvarali i uzimali ono što nađu unutra - objašnjava Ignjatović.
Prema njegovim rečima, mnogi bi ulagali u sakupljanje i preradu đubreta kad bi postojali odgovarajući zakoni. Osim toga, postoji i urbanistički problem jer je čak i na širokim novobeogradskim bulevarima bio problem, uz stare, naći mesto za nove kontejnere.
- U prirodi se sve reciklira i krajnje je vreme da se i mi uključimo u taj proces. Kad se limenke prave iz sekundarne sirovine, troši se 95 odsto energije manje nego kad se proizvode od aluminijumske rude, boksita. Istovremeno, smanjuje se i zagađenje životne sredine za 75 odsto - kaže Gordana Perović.
Otkupne cene otpada
sirovina cena*
Stari papir 3,00
Olovo akomulatorsko bez primesa 7,00
Bakarni hladnjaci bez primesa 105,00
Aluminijumski hladnjaci bez primesa 35,00
Stara limovina 2,70
Tvrda plastika 6,00
Meka plastika 6,00
PET ambalaŽa 8,00
Aluminijumske limenke bez primesa 58,00
Elektronski otpad 20,00
* Sve cene su u dinarima, za kilogram
Fabrike za preradu otpada unosan biznis
Elektronski otpad
Jedan od najvećih problema su tone odbačenih mobilnih telefona. Zbog toga je u nekim zemljama u cenu novih uračunata i taksa za uništavanje starih telefona. U Srbiji ne postoje procene o količini elektronskog otpada, a njegovom reciklažom se bave dve firme, od kojih je jedna u Višnjičkoj banji.
Tekstil
U Beogradskom vunarskom kombinatu je postojao pogon za reciklažu vunenih krpa koji sada ne radi. Prema računici Italijana zainteresovanih za naše otpadne krpe, investicija u pogon za reciklažu, koji bi trebalo da bude u sastavu neke od domaćih predionica, bi se isplatila za dve godine.
Plastika
Svakog dana na deponijama i u rekama završe stotine tona plastičnih flaša i limenki. Njihovom preradom u Beogradu se bave tri preduzeća manjih kapaciteta. Od 250 hiljada tona plastičnog otpada koliko se godišnje napravi u celoj zemlji, reciklira se pet dok se u drugim državama u preradu vrati više od 90 odsto.