Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[Milance]

^^Bravo za Vracar - najbolju opstinu!!!

 

[jovanovm]

^^^ Mi smo to u Rakovici odradili jos pre par godina!!! Drago mi je sto ekoloska svest najzad dobire do centra grada... (j/k)

 

[Nenad]

Винчанска депонија чека концесионара

Једина градска депонија плански се користи 20-ак година, али није прављена по узору на санитарне депоније и представља еколошки проблем за ширу околину

Izvor: Politika Online
Llink: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44649

 

[Nenad]

Саднице за лепши град

Поводом прославе дана ЈКП „Зеленило”, надлежни најавили низ акција. – У овом тренутку њихове екипе раде на око 140 локација

Радници „Зеленила” раде пуном паром
(Фото Л. Вулетић)

Поводом дана ЈКП „Зеленило Београд”, који ће 22. октобра први пут бити обележен свечаном седницом у Скупштини града, надлежни из ове комуналне куће јуче су најавили неколико акција. У Пионирском парку биће посађено шест веома необичних и вредних садница јапанског јавора, зимзелене магнолије, божићне бобице и фитиније, дрвећа којег до сада није било на јавним површинама у граду. Из „Зеленила” најављују и да ће тога дана из својих стакленика школским и предшколским установама из ободних делова града поклонити више од 2.400 собних биљака.

Крајем идуће недеље биће отворен и Мажуранићев трг у Земуну, простор нa којем се минулих месеци радило пуном паром. Чека се још на изливање специјалних гумених подлога за дечја игралишта, после чега ће трг бити у потпуности спреман за посетиоце....

Када је реч о обнови великих градских паркова, Драшкић подсећа да су готово све велике зелене оазе досад већ обновљене.

– Остао је, нажалост, велики Ташмајдански парк, али тек када буду решени имовинско-правни проблеми, обнова ће почети. У наредном периоду нас очекује још неколико ситних интервенција у Пионирском парку, који је један од првих вртова града у који се улагало. Планом је предвиђена и израда пројекта за уређење Топчидерског парка – додаје директор.

Међутим, на мети вандала у већини тек обновљених парковских оаза најчешће се налазе нове клупе и кантице за отпатке. Према подацима „Зеленила”, само у Новом Београду годишње бива уништено око 1.300 парковских клупа, док бројна дечја игралишта убрзо после уређења буду „зрела” за поправку...

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44776

 

[Nenad]

ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE 126 MILIONA EVRA

PANČEVO , 30 oktobra (Tanjug) - Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin i generalni direktor NIS-a Srđan Bošnjaković potpisali su danas u Pančevu ugovor o zajedničkom investiraju 126 miliona evra u projekte zaštite sredine u Rafineriji nafte Pančevo.

Sredstva će biti korišćena u naredne tri godine, s tim što će Ministarstvo uložiti 6 miliona evra preko Fonda za zaštitu životne sredine, a NIS 120 miliona.

NIS je planirao da do kraja ove godine investira 29 miliona evra, iduće 73 i 2009. još 18 miliona evra u najznačajnije projekte - smanjenje emisije čvrstih čestica, nastavak rekonstrukcije rezervoara, punilišta i pretakališta na Dunavu i poboljšanja kvaliteta derivata nafte i otpadnih voda.

Ministar je istakao da su ovo do sada najveća sredstva koja je jedna kompanija u Srbiji uložila u zaštitu životne sredine, a najveću korist imaće građani Pančeva, čije zdravlje više neće biti ugroženo radom Rafinerije.

Direktor Republičkog fonda za zaštitu životne sredine Željka Djurasić je rekla da je ovo prvi projekat u kome se Fond pojavljuje sa svojim sredstvima i koji će predstavljati model za saradnju sa drugim sistemima.

U Rafineriji do kraja godine treba da se rekonstruišu postrojenja za istrošenu lužinu i piralenske baterije, kao i pretakališta.

Konstatovano je da je strateški cilj da do 2010. godine budu potpuno uvedeni standardi Evropske unije o zaštiti životne sredine.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Milance]

У Пионирском парку засађене нове врсте дрвећа

Екипе ЈКП „Зеленило – Београд” данас су, поводом обележавања Дана предузећа, засадиле нове врсте дрвећа којих до сада није било на јавним зеленим површинама града. У Пионирском парку, између Старог двора и Председништва Републике Србије и испред Старог двора засађено је седам садница, шест ретких, вредних и необичних врста, пореклом из различитих делова света.

Испред сваке саднице постављене су беле табле са основним подацима o томе којој фамилији припадају, научним називом, пореклом и народним називом.

Поклон-садња „Зеленила” садницама којих нема на јавним зеленим површинама ће у наредном периоду, у оквиру обележавања Дана предузећа, постати традиционална.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu

 

[Nenad]

Grad pun čađi

E.B.R., 14. novembar 2007
Beograđanima uskoro neće pomoći ni gas maske ukoliko se ne pozabave zagađenjem vazduha. Dok centar prestonice guše auspusi starih automobila, prigradske opštine "ubijaju" rudarski baseni, termoelektrane, deponije, livnice i rafinerija. Zone grada koje nemaju daljinsko grejanje truju građane loženjem uglja, drva i mazuta.
Koncentracija oksida, azota i ugljenika, čađi i drugih mikročestica na mnogim mestima prelazi dozvoljenu granicu. Na Trgu JNA u Zemunu poslednjih pet godina količina azot dioksida u vazduhu premašuje graničnu vrednost i do 200 dana u godini! Druge "crne tačke" su Bulevar despota Stefana, Miloša Pocerca, Požeška, Obilićev venac, Ohridska i Omladinskih brigada.
Gust saobraćaj u ovim ulicama stalno izaziva zagađenje, međutim, zimi je vazduh svuda prljaviji nego leti, jer je sezona grejanja. U zimskim mesecima, gradske toplane utiču na ukupnu čistoću vazduha, ali je on najprljaviji na mestima gde nije uvedeno daljinsko grejanje. Inače, u Beogradu su ove godine ugašene 82 kotlarnice.
- U zonama bez daljinskog grejanja, domaćinstva za ogrev koriste drva, ugalj ili mazut, što značajno utiče na koncentraciju čađi, ugljen monoksida i sumpor dioksida - kaže dr Snežana Matić Besarabić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. - Ovi zagađivači ugrožavaju zdravlje ljudi, naročito onih sa hroničnim disajnim problemima.
Najveću muku Beogradu zadaje Termoelektrana "Nikola Tesla" A i B u Obrenovcu. Ona uredno emituje sumpor-dioksid i azotne okside. U popisu zagađivača nalaze se Livnica "IMR" u Rakovici, Rudarski basen "Kolubara", Termoelektrana "Kolubara", "Jugopetrol", "Energogas", "Beopetrol", "Tehnogas", "Lukoil", Institut u Vinči, Fabrika boja "Duga", "Galenika" i Rafinerija nafte Beograd.
Prema rečima dr Snežane Matić Besarabić, za jednu petinu zagađenja ne zna se tačan uzrok, a sumnja se na aktivnosti u neregistrovanoj maloj privredi i izvore van teritorije grada.

AUTOMOBILI

GLAVNIM gradom krstari oko 650 hiljada automobila i oko 1000 autobusa, čija je prosečna starost 15 godina. U užem centru dnevno saobraća od 300 do 350.000 "četvorotočkaša". Činjenica je i da mnogi vlasnici u svoja vozila sipaju gorivo sumnjivog kvaliteta, što dodatno utiče na zagađenje.

Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate. … 2007-11-14

 

[Nenad]

Представљен пројекат за заштиту предела Београда

Петак, 23. новембар 2007.
У Старом двору данас је представљен пројекат „Просторне основе за заштиту предела очуваних природно-историјских вредности на територији Београда. Пројекат је финансирао Секретаријат за заштиту животне средине, а реализовао Шумарски факултет, Катедра за планирање и пројектовање у пејзажној архитектури. Презентацији су присуствовали Зоран Алимпић, в.д. градоначелника Београда, Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, и Јасминка Цвејић, професор на Шумарском факултету.

– Представљање ове студије веома је важно за град јер нам омогућава да јасније идентификујемо градске пределе које треба да чувамо за наше потомке. Она је веома важна и за будуће планирање и пројектовање и послужиће као оријентир да све што радимо иде у правцу очувања природне околине. Град Београд овом студијом иде и испред времена јер је Европска конвенција о заштити предела ратификована у Србији тек прошлог месеца, а ми већ данас имамо документ који је са њом у складу. Надам се да ће за тим примером поћи и други – рекао је Зоран Алимпић.

Главни градски архитекта Ђорђе Бобић рекао је да је студија стигла у право време, јер упозорава на природна богатства града која треба чувати и користити на добробит свих. Он је казао да ће са студијом бити упознати и одборници Скупштине града јер треба да је користе и примењују сви који у граду имају утицај и одлучују о планирању и изградњи.

Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, нагласио је да је студија први документ ове врсте који се појавио после 30 година. Он је рекао да су са садржајем студије упознати и учесници Конференције министара животне средине која је одржана у Београду и да је наишла на веома добар одзив код иностраних стручњака из ове области.

Представљајући пројекат „Просторне основе за заштиту предела очуваних природно-историјских вредности на територији Београда”, Јасминка Цвејић, професор на Шумарском факултету, рекла је да је студијом класификовано 11 различитих предела, попут алувијалних заравни, побрђа, брдских и планинских предела, дунавског приобаља и других предела. Циљеви пројекта су, поред њихове идентификације, и анализа карактеристика, сила промена, очување типова и смернице за уређење и обнову деградираних предела. Према њеним речима, студија ће се користити као информациона основа за стратегију и политику планирања простора, израду процена утицаја планова и пројеката на животну средину, за управљање пределима и планирање стратегије урбане обнове.

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1298905

 

[Nenad]

OTVORENA PRVA FABRIKA ZA RECIKLAŽU E-OTPADA

EKONOMIJA - PRIVREDA - Sreda, Decembar 05, 2007 17:52
U Beogradu je otvorena prva fabrika za reciklažu elektronske i električne opreme na Balkanu a javnosti će sutra biti predstavljen njen rad.

Kompanija S. E. Trade [Strategija ekološke trgovine] predstaviće rad postrojenja za preradu e-otpada [LjZ dezintegratora] čiji je kapacitet reciklaža jedna i po do dve tona otpada za sat vremena.

Kako se navodi u saopštenju, zahvaljujući novoj tehnologiji i prvom postrojenju za obradu elektronskog otpada, sa ulica će nestati kabasto đubre, a cene robe napravljene od recikliranih materijala biće i do dve trećine niže.

Predstavljajnju rada postojenja prisustvovaće potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin i savetnik potpredsednika Vlade za održivi razvoj Zoran Cvijanović.

Izvor: RTS
Link: http://www.rts.co.yu/kategorija_vesti.asp?redosled=prioritet&IDCategory=63

 

[Milance]

Registar drvoreda u Beogradu

Beograd -- Beograd će dobiti registar uličnih drvoreda, tj. "ličnu kartu" za svako drvoredno stablo.

Kako je saopšteno juče iz Informativne službe Skupštine grada, utvrđivanje tačnog broja stabala je u toku, a očekuje se da bude završeno do avgusta naredne godine.

Na deset opština sa uže teritorije grada biće prikupljeni podaci o zastupljenosti pojedinih vrsta i postojećem stanju svakog stabla, kao i broju zaštićenih stabala, načinu na koji je to učinjeno i čime je zaštita izvedena.

Do sada je završen posao snimanja i evidentiranja na Savskom Vencu, Vračaru i u Zemunu.

Kako je navedeno, veliki deo posla prilikom prikupljanja podataka na terenu obavili su mladi stručni kadrovi - volonteri.

Tokom rada na registru prikupiće se i podaci o slobodnim mestima u drvoredima gde je moguća nova sadnja, ali i o postojećim sadnicama koje je, iz različitih razloga, neophodno zameniti.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=12&nav_id=276114

 

[Влада]

Нуклеарно гориво из Винче иде на Урал

Транспорт и складиштење опасног материјала кошта 30 милиона долара

У седишту Уједињених нација у Бечу данас почиње међудржавни састанак о преносу две и по тоне истрошеног нуклеарног горива из Института „Винча” у Русију, саопштило је Министарство науке Србије. Тема овог састанка је међувладин споразум о транзитном аранжману у вези са преносом нуклеарног горива из наше земље у Руску Федерацију. Овом састанку присуствоваће представници Међународне агенције за атомску енергију, представници Руске Федерације, Мађарске и Украјине.

Како нам је казала професор Уранија Козмидис-Лубурић, државни секретар у Министарству науке, која ће у име владе присуствовати овом састанку, предстоји договор око потписивања споразума неопходног за пренос горива из истраживачког реактора у Институту „Винча” назад у Русију као земљу порекла овог горива. Наша делегација разговараће и са представницима Руске Федерације који су надлежни за транспорт, складиштење горива у Русији и финалну прераду горива.
– Договори у Бечу усмерени су на део споразума у вези са транзитом горива – рекла је Козмидис-Лубурић.

Она је истакла да је са Мађарском већ постигнут начелни договор, а очекује се да ће и преговори са Украјином завршити позитивно. Како је нагласила, највећи и најскупљи део посла представља транспорт и смештање неискоришћеног нуклеарног горива у Русију, на Урал.
– За тај посао потребно нам је 30 милиона долара. Од тога, 19 милиона је цена коју плаћамо Русима да гориво приме, а остатак је намењен за транспорт – објашњава она.

Други део програма се односи на санацију складишта радиоактивног горива, а трећи се бави декомисијом великог реактора. Док трају преговори о преносу нуклеарног горива у Русију, у Институту „Винча” почела је градња трећег хангара предвиђеног за одлагање нуклеарног отпада. То складиште, чију градњу плаћа држава, део је програма ВИНД, који Институту треба да омогући да се ослободи не само нуклеарног горива, него и радиоактивног отпада.

Нови хангар биће безбеднији од садашња два, па ће у њега бити премештен отпад који се сада чува у њима. Такође, ту ће бити смештени и делови великог нуклеарног реактора, чија је декомисија –- растављање, деконтаминација и чување већ почела. Како већ годинама не ради, велики реактор биће потпуно размонтиран, а његови делови ускладиштени на безбедан начин.
– Затварање реактора само је један део ВИНД програма, према коме до 2010. године треба да се сасвим ослободимо опасног горива и безбедно ускладиштимо радиоактивни материјал – рекла је Козмидис-Лубурић.

Наша земља нема трајно место за складиштење радиоактивног отпада што би, кажу стручњаци из „Винче”, представљало најбоље решење. Више пута је покушавано да се нађе одговарајући простор. Било је предлога да се нуклеарни отпад из Винче пребаци у Тимочку крајину. На територији Србије готово је немогуће пронаћи локацију довољно удаљену од насеља, на којој би се заувек сместили радиоактивни материјали, јер нико не жели овај отпад у близини свог града. А готово да не постоји одговарајуће место које би било удаљено бар 20 километара од насеља.

Примарни циљ наше земље јесте и разрешење питања сопственог нуклеарног отпада који остаје трајно у Србији. Ради што безбеднијег чувања и одлагања овог отпада потребно је наћи трајно одлагалиште. Министарство науке Србије, сматрајући да је то питање од државног значаја, покренуће иницијативу за што брже и ефикасније уклањање радиоактивног отпада из „Винче”.

--------------------------------------------------------------------------

Опсадно стање током првог транспорта
Прва количина нуклеарног горива за Русију пребачена је пре пет година. Тада је у земљи било „опсадно стање”, блокиран је део аутопута Београд – Ниш. Али је опасни материјал безбедно, без акцидента, пребачен и заувек закопан на Уралу.
------------------------------------------------------------------------
Реактор не ради од 1984. године
Нуклеарни реактор у Винчи почео је да ради 1959. године и био је активан до 1984. године, када је привремено угашен, да би 2002. године био и трајно угашен. Те године је усвојен и програм назван „Зелена Винча”, који подразумева извоз истрошеног горива у Русију, санацију складишта радиоактивног отпада и декомисију самог реактора. До сада је из Србије у Русију извезено 48 килограма високообогаћеног уранијума, који је био опасан пошто је могао бити употребљен за прављење нуклеарних бомби, што са искоришћеним горивом није могуће.

Нада Ковачевић
[објављено: 22/01/2008.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/nuklearno-gorivo-iz-vince-ide-na-ural.sr.html

 

[Михаило]

Pravilnik koji je očistio Hrvatsku

Bez velikih otpora, relativno jednostavno i začuđujuće efikasno, Hrvatska je očišćena od gomile plastičnih boca, staklenki i aluminijskih konzervi za pivo i sokove. Čarobna formula za taj ekološki poduhvat bez presedana zove se Pravilnik o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je na snagu stupio 1.veljače/februara prošle godine.

Piše: Drago Hedl
Tekst preuzet iz časopisa "Marketing Strbija"

Da u sebi ne sadrži odredbu po kojoj građanin, za svaku vraćenu plastičnu ili staklenu bocu, odnosno aluminijsku konzervu, ne dobije pola kune, pravilnik bi sasvim sigurno ostao prazno slovo na papiru.

No, upravo činjenica da se danas - za ono što se jučer bacalo u kante za smeće, koševe za otpatke ili pak uz ceste, plaže i izletišta – dobiva novac, stimulirala je građane da vrate ambalažu. Nekima je to čak postao i dodatni izvor prihoda, pa nije rijetkost vidjeti ljude kako skupljaju odbačene boce i vraćaju ih u trgovinu. Stotinu boca, onome tko ih skupi, predstavlja zaradu od 50 kuna (oko sedam eura), a to je novac s kojim se u Hrvatskoj moguće pristojno prehraniti za jedan dan.

Kad je u februaru prošle godine Pravilnik nakon višekratnog odgađanja stupio na snagu, najviše su negodovali trgovci. Pravilnik naime predviđa da su sva prodajna mjesta čija je površina veća od 200 metara kvadratnih, dužna otkupljivati ambalažu. Prigovori su se odnosili na nepostojanje skladišta, nedostatak osoblja koje će se time baviti, te troškove koje prikupljanje ambalaže iziskuje.

Neki su trgovački lanci, na razne načine, čak i sabotirali Pravilnik, samostalno odlučivši da će od građana u jednom danu otkupljivati tek 10 boca. No, drugi su postupili obrnuto, nudeći građanima neograničeni otkup, pod uvjetom da dobiveni novac potroše kod njih. Tako je međusobna konkurencija, bolje nego ikakve sankcije, riješila poštivanje pravilnika.

Samo u prva dva mjeseca prikupljanja ambalaže, u Hrvatskoj je vraćeno 172 milijuna boca i limenki. Da bi se tolika količina skupila na način kako se ambalaža skupljala do tada – u posebnim kontejnerima smještenim za tu svrhu na ulicama – trebalo je četiri do pet godina! Odličan trend prikupljanja otpada nastavio se i dalje pa je u prvih deset mjeseci otkako je otkup započeo u Hrvatskoj otkupljeno 642 milijuna komada ambalažnih boca i limenki, odnosno oko 70.000 tona, čiji bi najveći dio, da nije donesen Pravilnik, završio odbačen u okolišu.

Naravno, zbrinjavanje ambalaže poskupilo je piće koje se u njoj prodaje. Prilikom svake kupovine građani tako plaćaju bar 50 lipa (pola kune) više, ali taj novac dobiju kada ambalažu vrate. Država stimulira koncesionare koji prikupljaju otpad preuzimajući ga od trgovaca, dok trgovci dobivaju 15 lipa po svakoj boci koju su otkupili od građana. Tako su na kraju svi ispali zadovoljni, a tako ostvaren ekološki doprinos naprosto je nemjerljiv.

Dobra iskustva s otkupom ambalaže potakla su i donošenje Pravilnika o gospodarenju otpadnim gumama. Procjene su da je u Hrvatskoj oko sto tisuća tona odbačenih automobilskih guma, koje zagađuju okoliš i čija razgradnja traje oko 150 godina. Skupljanje automobilskih guma za mnoge je dobar biznis, jer se za njih plaća od 10 do 250 kuna (od 1,5 do 35 eura). Naravno da su i gume toliko poskupjele, no izgubit će samo onaj tko ih, umjesto da ih vrati, neodgovorni baci na kakvu divlju deponiju.

Krajem prošle godine hrvatsko Ministarstvo zaštite okoliša, prostornog uređenja i graditeljstva donijelo je i Pravilnik o gospodarenju otpadnim vozilima. Za kilogram starih automobila koji su ranije često završavali na parkiralištima ili jarcima uz ceste, plaća se pola kune. Ako prosječan automobil teži oko tonu, to znači da vlasnik neupotrebljivog vozila za njega dobiva 500 kuna, ili oko 70 eura. Na taj se način u sljedećih 10 godina namjerava zbrinuti oko 800.000 automobila.

Извор: Б92
линк: клик

Свака част комшијама, морали би и овде то да примене...

 

[Milance]

^^Reci cu samo da na plasticne flase, konzerve i skoro sve zivo u Nemackoj postoji kaucija. Znaci kupis npr. koka kolu i platis 0.25 € kauciju koju dobijes kad vracas flasu. Veoma efikasno i dobro za covekovu okolinu.

 

[Nenad]

To je jako efektivna procedura i prilicno jednostavno primenjiva. Samo je potrebno malo volje, a troskovi su u svakom slucaju na strani nasih monopolista.

 

[Nenad]

Подземне воде греју Коњарник

Прелазак на систем грејања у којем се користе обновљиви извори енергије представљао би знатну уштеду за грађане
Пројекат загревања просторија коришћењем подземних вода, односно геотермалном енергијом, први те врсте у Београду, представљен је јуче у Топлани „Коњарник”. Према речима др Дејана Миленића, доцента на Рударско-геолошком факултету, који је координатор овог пилот-пројекта, вода температуре око 19 степени Целзијусових црпи се из претходно избушених бунара помоћу пумпи, па се у њима даље хлади до температура од око шест степени.

Прелазак на систем грејања у којем се користе обновљиви извори енергије представљао би знатну уштеду за грађане. Према прорачунима стручњака са Рударско-геолошког факултета који су урадили студију исплативости, месечни рачун при загревању на овај начин био би 30 одсто нижи од садашњег где се употребљавају фосилна горива.

Владан Марковић, генерални директор ЈКП „Београдске електране”, каже да постоје сви предуслови да овакав начин грејања заживи, али да је неопходна финансијска подршка града.

– Почела је изградња нове управне зграде „Електрана” у Новом Београду и за њу је предвиђено загревање коришћењем геотермалних извора топлоте. Не очекујемо у скорије време потпуни прелазак на овакав начин грејања, али када би макар неки сегменти користили енергију из обновљивих извора, то би спречило повећање рачуна, на које утиче поскупљење нафте – истакао је Марковић.

У току је прављење идејног пројекта за овакав начин загревања 14.000 квадрата стамбеног простора у блоку 29 у Новом Београду, који припада Грађевинској дирекцији Србије, а „Београдске електране” имају одобрен пројекат за изградњу котларнице у Крњачи, која би енергију добијала сагоревањем сојине сламе, односно биомасе.
Д. Вукотић
[објављено: 26/01/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Podzemne-vode-greju-Konjarnik.sr.html

 

[Nenad]

Reciklažna dvorišta detaljno osmišljena pre par godina ostala su samo nečija dobra ideja
Briga o korisnom otpadu samo na papiru

Pre nekoliko godina, neko u Beogradu došao je na ideju da započne projekat postavljanja takozvanih reciklažnih dvorišta, posebno osmišljenih ograđenih mesta gde bi se odlagao stari papir, velike količine kartona, staklena ambalaža, prozorsko staklo, metalni ambalažni otpad, limenke, gajbe od pića, PET otpad, PE folije, penasti polistiren, stiropor, građevinski šut, cigle i crepovi, gume bez felni, metalni glomazni otpad, bela tehnika, otpadna elektro oprema, video i audio tehnika, tekstil, pluta, kablovi, sivi liv,čelični otpad, obojeni metali. Lepa zamisao, ali sve je ostalo u okvirima dobre ideje.

Svi gore pomenuti materijali u celom svetu godinama se klasifikuju i recikliraju, a država ubira pozamašne sume novca. Čak i problematične materije koje građani bacaju u đubre, kao što su baterije, motorna ulja, antifriz, uljni filteri, akumulatori, hemikalije, boje i lakovi, razređivači i slično, mogu poslužiti kao materijal za prerađivanje.
- Naši sugrađani nisu neodgovorni kada je reč o odlaganju otpada, ali su veoma slabo edukovani. Godišnje se u Srbiji reciklira 12 posto ukupnog otpada, što je ipak pomak u odnosu na ranije godine, ali to nije dovoljno. Pored toga što država može i zaraditi i uštedeti na raciklaži, prerada otpada omogućava i otvaranje novih radnih mesta - kaže Gordana Perović, direktor Agencije za reciklažu Republike Srbije
Reciklažna dvorišta, koja bi građanima olakšala oslobađanje od otpada i njegovo klasifikovanje, na žalost postoje samo u pričama. Istini za volju, postoji jedno takvo dvorište u Višnjičkoj ulici 55, ali uzimajući u obzir veličinu grada, jasno je da je potrebno bar 100 pa i više ovakvih reciklažnih dvorišta. JKP "Gradska čistoća" započelo je projekat postavljanja 300 korpi za sakupljanje otpada za reciklažu, ali i taj broj je mali za stotine hiljada tona otpada godišnje u Beogradu.
- U Beogradu postoji 69 većih i manjih preduzeća za preradu otpada. Posebno treba obratiti pažnju na recikliranje plastičnih boca, jer će njihova prerada uštedeti državi novac koji bi potrošila uvozeći pojedine proizvode od ove vrste plastike - naglašava Perović
Zamišljeno je da reciklažna dvorišta za sakupljanje kartona budu plave boje, polietilenske ambalaže žuto obojene i tako dalje. Dvorišta bi se prvenstveno nalazila u blizini mesta gde je velika koncentracija ljudi kao naprimer, škole, vrtići ili centar grada. Kao potencijalne lokacije, pored centra grada pominjani su i Dorćol i Kalemegdan.

Ekološka i ekonomska šteta

U Agenciji za reciklažu tvrde da bi se ideja reciklaranja širila među građanima, neophodna je stalna edukacija putem seminara, sajtova i različitih obrazovnih akcija. Danas u Srbiji postoji 279 preduzeća za reciklažu, a šteta od nerecikliranih proizvoda je velika, kako ekološka tako i ekonomska. Kada bi se dogodilo mešanje nekih vrsta otpada, moglo bi da dođe do negativnih bioloških reakcija.
Primarna uloga recikliranja je ekološka, ali je takođe bitna i sekundarna uloga koja se odnosi na ekonomsku dobit. Neophodna je edukacija dece, a svakako i veliku ulogu imaju mediji i javnost. Srbija godišnje bacanjem PET ambalaže gubi 42 miliona evra. Sakupljeni stari papir košta tri dinara po kilogramu, a najveću cenu imaju bakarni hladnjaci -105 dinara po kilogramu. Kada je reč o plastičnoj ambalaži, od ukupno 250.000 tona godišnje, reciklira se samo pet odsto - zaključuju u Agenciji za reciklažu.
P. Soha

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Milance]

Nije vezano samo za Beograd ali evo nakacio sam ga ovde...

Ambalaža i stavljanje u promet

Beograd -- Predlog Zakona o ambalaži definiše uslove zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ima za stavljanje u promet.

Osnovni cilj predloženog zakona koji je Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru je da, u skladu sa načelima održivog razvoja, obezbedi očuvanje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi, razvoj savremenih tehnologija proizvodnje ambalaže i funkcionisanje tržišta u Srbiji.

Takođe, zakon treba da obezbedi prevenciju stvaranja trgovinskih prepreka i izbegavanje poremećaja u konkurenciji.

U oblazloženju predloženog zakona ocenjuje se da će njegova primena pozitivno uticati na proizvođače proizvoda i ambalaže, uvoznika, izvoznika i krajnjeg korisnika i prevoznika ambalaže i ambalažnog otpada.

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu treba da doprinese prevenciji i smanjenju otpada, poboljšanju organizacije sakupljanja i transporta, ponovnoj upotrebi i reciklaži, nizu ekonomskih mera i jačanju javne svesti.

Ambalažni otpad nastao u Srbiji se tretira pod uslovima propisanim Zakonom o upravljanju otpadom, zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost i predloženim zakonom.

Od primene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu su izuzeti kontejneri za drumski, železnički, vodni ili vazdušni međunarodni transport.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=23&nav_id=286126

 

[Влада]

Neophodno pošumiti 34.000 hektara kako bi grad imao dovoljno čistog vazduha
Zašto Beograd diše "na škrge"

Osnov strategije razvoja jeste da se šumovitost zemljišta u narednih 40 godina, podigne sa 27 na 41 procenat
Ekspanzija industrijalizacije, ogroman broj vozila koja ispuštaju izduvne gasove, divlja i namenska gradnja, kao i seča šuma, samo su deseti deo faktora koji utiču da "pluća grada Beograda", poslednjih dvadesetak godina, sve manje udišu čist vazduh i sve sporije i slabije dišu.

Kako bi se ustanovilo stanje šuma u i oko Beograda i izradila strategija njihove zaštite i daljeg pošumljavanja, Institut za šumarstvo i Sekretarijat za zaštitu životne sredine započeli su pre tri godine sprovođenje projekta pod nazivom "Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda"

- Projekat je sproveden sa ciljem da se utvrdi konačna i daljnja strategija pošumljavanja Beograda.Već godinama sprovodimo strategiju pošumljavanja autohtonim vrstama drveća koja imaju kvalitetna stabla i jak koren.Tu se na prvom mestu misli na javor, bukvu, jasen i brest. Pošumljavanje i analiza šuma u i oko Beograda, urađeni su u okviru najsavremenijeg geografskog informacionog sistema koji između ostalog služi i kako bi se precizno utvrdilo trenutno stanje šuma u centralnim delovima grada - kaže Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine.

Stepen pošumljenosti prestonice daleko je ispod granice vrednosti u odnosu na broj stanovnika. Samo 11 posto površine Beograda čine šume, što je daleko ispod nivoa dovoljnog za neophodno prečišćavanje vazduha i "pluća Beograda". Da bi Beograd bar delimično prodisao punim plućima, neophodno je što pre pošumiti još 34.000 hektara zemljišta kako bi se normalno odvijao proces fotosinteze, kao osnove za dobijanje čistog vazduha. Osnov strategije razvoja jeste da se šumovitost zemljišta u narednih 40 godina, podigne sa 27 na 41 procenat, kako bi se nivo zagađenja vazduha uskladio sa proizvodnjom kiseonika.

Ekološki promašaji
U Beogradu je zadnjih decenija napravljeno dosta ekoloških promašaja, pa je tako pre pola veka vladala "četinaromanija" kada su se četinari masovno uvozili u zemlju, a Srbiji odgovaraju upravo stabla sa lišćem kao što su hrastičar ili sladuna i druge lišćarske vrste, što će reći da isključivost pri pošumljavanju neće doneti pozitivne rezultate - kaže magistar Vlado Čokeša iz Instituta za šumarstvo. On dodaje da je najpraktičnije i najsigurnije napraviti takozvane šumske pojaseve oko grada, na prvom mestu kod Ibarske magistrale, Avale, Pančevačkog mosta i na mestima pored Dunava gde duva košava koja služi kao svojevrsni "provetrivač" vazduha.

Klizišta ugrožavaju šume
Veliku prepreku pošumljavanju predstavljaju klizišta u Umci, Ripnju, Rušnju i Barajevu, područjima velikih pošumljavanja šezdesetih godina, upravo zato da bi se zamljište sačuvalo od klizišta i erozije, jer su šume najbolji zaštitnici stabilnosti tla. Zbog atraktivnosti lokacija međutim, veliki broj građana raskrčio je šume na tim područjima kako bi sagradio kuće i vikendice i time sebe i svoje domove automatski doveo u opasnost od klizanja

Ulice bez zelenih površina
Pera Marin ,direktor Botaničke bašte, ističe da je glavni problem grada nedostatak zelenih površina u užem centru Beograda.
- Najveći problem su uske ulice u Starom gradu koje po urbanističkom planu ne mogu da podrže sadnju određenih stabala.Taj nedostatak može se nadoknaditi na teritoriji Novog Beograda koji obiluje prostranim površinama i koje bi mogle da podrže sadnju autohtonih vrsta kao što su jasen, hrast, javor i bukva,naglašava Marin.
P. Soha

извор Данас
линк http://www.danas.co.yu/

 

[jovanovm]

^^ Pa ja stalno govorim da mi je neprirodno koliko ima cetinara po Beogradu, covek bi pomislio da se nalazi na obroncima neke planine, a ne na uscu dveju velikih reka.

 

[bigvlada]

Počeli su da sade drveće o NBGD-u, ali bi bilo jako lepo da se duž tih širokih bulevara postavi i živa ograda, npr. od šimšira (visine i širine po jedan metar) ili nečeg sličnog što je dovoljno gusto da obeshrabruje ljude da pretrčavaju van pešačkog prelaza, lepo izgleda, vezuje zemljište i prečišćava sav onaj otpad od izduvnih gasova. Onda se zeleni pojas od kolovoza do trotoara može upotebiti za razvoj dekorativnih bašti jer će cveće i drugo bilje biti zaštićeno živom ogradom.

 

[Влада]

07.03.2008.
OSNOVANO PREDUZEĆE ZA SEKUNDARNE SIROVINE

Udruženje "Humanost" predstavilo je preduzeće "Ekoprogres" za prikupljanje i obradu sekundarnih sirovina na teritoriji Beograda u kome će posao naći 280 nezaposlenih, mahom Roma.

U Srbiji se godišnje reciklira 12-13 odsto otpadnog materijala, dok se u razvijenim zemljama Evrope taj procenat kreće između 50 i 60 odsto, u Japanu i više od 80 odsto, rečeno je na predstavljanju projekta "Osnivanje reciklažnog centra" u okviru kog je osnovan "EkoProgres".

Ciljevi projekta su smanjenje količine otpada, racionalnije korišćenje prirodnih resursa i otvaranje novih radnih mesta, dodala je Linta.

"Nadamo se da ćemo proširiti mrežu skljupljača i time doprineti zapošljenju i otvaranju malih i srednjih preduzeća", izjavila je Dragana Linta i dodala da "EkoProgres" od 1. marta otkupljuje sekundarne sirovine.

U okviru projekta obuku će proći oko hiljadu nezaposlenih lica, a planirano je i osnivanje nekoliko pravnih subjekata.

"Osnivanje reciklažnog centra" finansirao je sa pet miliona dinara Grad Beograd, a sproveo Sektreterijat za privredu.

"Gradska uprava je izdvojila 50 miliona dinara za 11 projekata kojima bi zapošljenje našli mladi, rizične ciljne grupe ili lica koja su ostala bez posla", kazala je Višekruna i dodala da će ove godine iz gradskog budzeta biti izdvojeno još 50 miliona za finansiranje ovakvih projekata.
Izvor: Beta

извор Студио Б
линк http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=19992

 

[Nenad]

^^Ovo je super vest i svodi se na ono sto smo ovde pisali "sta raditi sa Romima ispod Gazele?". Nadam se da ce projekat zaziveti!

@bigvlada
Ja sam licno video kako su ljudi preskakali onu visoku ogradu izmedju traka na Bulevaru V. Misica, tako da jedna ograda, a pogotovo zelena nikada nase ljude nece zaustaviti. Tuga. Inace, video sam mnogo razrovanih zelenih povrsina, i to uglavnom od strane nekih slepera i traktora s obzirom na velicinu i dubinu brazdi! Jedino resenje je svuda postaviti one prepreke, tik uz ivicnjak jer moramo da sacuvamo zelene povrsine od nas samih.

 

[Ambassador]

Ma ne, mali betonski zid, cca 20-25cm, od cigle, neobrađene, sa zarđalim ekserima, a oko njega živa ograda, da se ne vidi. Pri vrhu žive ograde, bodljikava žica, takođe da se ne vidi. A živa ograda široka metar, metar i po, s tim da bodljikava žica ide cik cak po vrhu.. Misim da bi malo prestali da pretrčavaju ulice.. I hope..

 

[poenk]

Hehe, my thoughts exactly A parkiranje po zelenim površinama rešiti bodljikavim metalnim stubovima visokim oko metar a ukopanim metar i po u zemlju, uredno sendvičovanim između dva reda žive ograde... Bilo je predloga i za postavljanje manjih eksplozivnih naboja, al' to je možda malo previše - može da strada neka jadna zalutala životinjka

 

[bigvlada]

ma ne, treba da postave zeleni pojas kao što sam opisao, uz dodatak robota ED209 koji će patrolirati (to je onaj iz robokapa što ubija za pogrešno parkiranje :lol

Sada ozbiljno, mislim da će živa ograda, zajedno sa cvetnim baštama i drvoredom biti dovoljna da zaustavi 99% ljudi koji pretrčavaju ulice. Naravno uvek postoje marsovci koji će to nastaviti da rade (kao onaj nesrećnik koji je pretrčavao autoput pored Sava Centra pa su ga posle skupljali lopatom) ali oni su ugrožena vrsta, u stalnom opadanju.