Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Mislim da u Nemackoj npr. kazna za bacanje djubreta bez propisane selekcije (staklo, papir, bio itd.) ide i do 2000 €. Gledah na TV-u a nadam se da me secanje sluzi sto se cifre tice. Manja sigurno nije, moze samo da bude veca. Tako nesto nama fali pa da vidis kako ce Srbija da bude najveca EKO drzava na svetu. :D
 
Михаило":23auavzf je napisao(la):
Нисам сигуран, али колико ми се чини, од скора је забрањено пушење на јавном месту, тако да је то дупли прекрша
Колико ја знам забрањено је пушење у јавним просторијама.
За казне се слажем да су најбоље решење овог проблема а често ми на ум пада предлог сличан Јеленином, посебно кад погледам обале.
 
„Градска чистоћа” и „Зеленило” јуче почели акцију чишћења прилаза Београду
Магистрала чистих снова

Ибарску магистралу на улазу у српску престоницу, посебно неасфалтиране делове уз сам пут, до јуче је притискао непријатан и свакако нежељени терет – ђубре. Чега све крај Ибарске није било: флаша, пикаваца, целофана... Можда се на овом својеврсном сметлишту које се протезало од Липовичке шуме до Радничке улице могло пронаћи и понеко заборављено, одбачено сећање или неки, у мраку поклоњени, први пољубац. Ипак, да се одлучио да потражи тако нешто пре јучерашњег дана, морао би човек по ободу магистрале мукотрпно да трага. Богами и да се поштено испрља.

Од јуче, захваљујући вредним радницима Јавног комуналног предузећа „Градска чистоћа” и Јавног комуналног предузећа „Зеленило”, ђубрета овде нема. Прилаз Београду код Липовичке шуме сада краси само зелена трава кроз коју, тек понегде, провири давно сневани „крајпуташки” сан неког од уморних возача камиона који Ибарском магистралом, чини се, одвајкада, крстаре.

Морали су, међутим, камиони своје место јуче да уступе људима одевеним у наранџасте и зелене униформе. Управо су ти људи, радници „Зеленила” и „Чистоће”, од раног јутра „крстарили Ибарском”, стежући у препланулим рукама светлоплаве кесе у које су стрпљиво трпали шут, омоте сладоледа, кутије у којима се некада налазио кекс, пластичне флаше... Смеће као да се годинама ту гомилало, толико га је било. Или је, можда, свест путника намерника на нашим путевима о важности очувања природе нижа него што би требало да буде? Или нам, ипак, само недостаје комунална полиција? Питања је много, као и ђубрета што је било.
...
Смеће одлази на градску депонију у Винчи
Покренули смо акцију чишћења прилаза Београду у којој данас учествује 150 људи и 30 возила, иако то није у нашој, ни у надлежности „Зеленила” – објаснио је јуче Драган Игњатовић, генерални директор „Градске чистоће”.

Истакао је и да јучерашња акција представља само почетак чишћења свих прилаза Београду (Ибарска магистрала, прилаз из правца Новог Сада, Зрењанински пут, Авалски пут и Смедеревски пут) која ће се обављати једном недељно, тачније сваке суботе закључно са 28. јулом 2007. године.

– Прљавштина која у овим акцијама буде уклоњена биће смештена на једину постојећу градску депонију у Винчи – напоменуо је Игњатовић.

Ово одлагалиште за смеће може да послужи још тридесетак година.
Борко Павићевић
[објављено: 01.07.2007.]
извор Политика
цео текст http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33098
 
Флаше царују обалама
Велики зарђали шлепови и бројни сплавови испод Бранковог моста задржавају тоне отпада. – Пловило дневно сакупи 30 кубика разноразног смећа, тврде у „Зеленилу”
N_Cy4stOXpuejJu7HHfUNk5gZrLCKwAO7cCot.jpg

Недопустиво запуштено приобаље (Фото Л. Вулетић)

Обалама градских река и даље господаре напуштени сплавови, кућице на води и полураспаднуте олупине оковане смећем и зарасле у врбаке. Суграђани очигледно нису сасвим поносни на своје реке, чим не брину у довољној мери о њима и олако бацају отпад и шут где год стигну. Сава и Дунав јесу затрпани смећем, али је незаобилазно питање: где су они који брину о одржавању чистоће дуж приобаља. Обала испод Бранковог моста, атрактивна локација у центру града, нажалост није понос престонице, већ њено ругло. Предузећа, дисконти прљаве индустрије начичкани уз обалу отпадну воду пуштају у реку, а огромни зарђали шлепови, усидрени годинама на том месту, задржавају тоне отпада. Баш на том месту радници „Зеленила” су покренули акцију уређења приобаља.

Надлежни из ове комуналне куће кажу да је, захваљујући пловилу које је набављено пре месец дана, приобаље дневно „лакше” за тридесетак кубних метара отпада.
– Задатак се састоји у чишћењу плутајућег отпада који је насукан међу сплавовима. Иако су приватни власници објеката на води задужени да одржавају чистоћу и готово свакодневно уклањају смеће из свог „речног дворишта”, већина њих нема потребну механизацију за то. Зато су наше екипе ту да обављају тај део посла. Пловило може да покупи „у цугу” два кубика отпада, после чега се такозвани лаки плутајући нанос, тако прикупљен, пребацује у камион са пресом који сабија отпад. Смеће са приобаља завршава на депонији у Винчи – објашњава Слободан Станојевић, руководилац Службе за заштиту природних добара, обала и приобаља у „Зеленилу Београд”.

У току дана помоћу пловила може да се сакупи око 30 кубних метара отпада. У „Зеленилу” потврђују да највише посла имају управо испод Бранковог моста, где је још давно никла права депонија на води.
Упоредо са коришћењем пловила, у овој комуналној кући недавно су покренули и акцију физичке заштите приобалног дела престонице. Ограђивањем зелених површина дуж шеталишта, од Земунског кеја све до мостова на Сави, биће спречено даље оштећивање приобалног кутка града, уверени су надлежни. Радници „Зеленила” више од месец дана раде на постављању ограде, а, како сазнајемо од Владимира Богићевића, техничког директора овог предузећа, посао вредан 18 милиона динара састоји се у постављању три врсте ограде – дрвене, металне и ограде у облику дрвених стубића. Тиме ће, између осталог, бити спречено даље оштећивање зелених површина од несавесних возача, који аутомобиле паркирају одмах уз шеталиште и зону бициклистичке стазе. Дуж обале, ускоро ће бити завршено постављање три-четири контролне рампе, које ће искључиво служити за пролазак ватрогасних, доставних и возила задужених за одржавање зелених површина.
М. Р. Б.
[објављено: 02.07.2007.]
извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33153
 
Пон, 02. јул 2007.
Одржан семинар „Водич за управљање медицинским отпадом”
Секретаријати за заштиту животне средине и здравство, у сарадњи с Градским заводом за јавно здравље, организовали су данас семинар под називом „Водич за управљање медицинским отпадом”. Према речима Бранислава Божовића, секретара за заштиту животне средине, повод овог семинара јесте едукација здравствених радника у управљању уређајима за инактивацију и уситњавање инфективног медицинског отпада.

– Реч је о најмодернијим апаратима, које је набавио Град Београд. Поред сигурности, њима се обезбеђује и минимизација отпада, тако да се он своди на једва 20 одсто од своје укупне запремине. Град ће наставити са системом управљања медицинским отпадом, јер је то у складу с његовим концептом „Београд – здрав град”, прописима Европске уније и препорукама Светске здравствене организације – рекао је Божовић.

Градски секретар за здравство Снежана Стевановић рекла је да се у здравственим установама Београда годишње ствара око 3.000 тона инфективног медицинског отпада.

– Зато је Град набавио девет уређаја „Синтион”, неопходну пратећу опрему, као и амбалажу за прикупљање и транспорт отпада за следећих годину и по до две године. Уређаји су распоређени у следеће здравстевне установе, које су оцењене као приоритетне: Клиника за инфективне и тропске болести, домови здравља „Нови Београд”, „Земун” и „Др Ђорђе Ковачевић” у Лазаревцу, клининичко-болнички центри „Др Драгиша Мишовић”, „Звездара” и „Земун”, као и Дечја клиника у Тиршовој и Градски завод за јавно здравље. Применом ове опреме знатно ће се допринети унапређивању квалитета животне средине и заштити здравља грађана – рекла је Снежана Стевановић.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1281140
 
Пон, 02. јул 2007.
Однето око 600 кубика отпада и шута

Јавна комунална предузећа „Градска чистоћа” и „Зеленило – Београд” почела су протеклог викенда велику акцију чишћења и уређења прилаза Београду. Радници ова два предузећа уклонили су ђубре и други отпад на потезу од Липовичке шуме до Радничке улице.

– Радила се Ибарска магистрала од Велике Моштанице до Жаркова, Лазаревачки и Обреновачки пут. Однето је око 600 кубика разног отпада. Било је ангажовано 33 возила и 150 радника заједнички са ЈКП „Зеленило – Београд”. За ове намене утрошено је око 1.200.000 динара – рекао је Драган Игњатовић, директор ЈКП „Градска чистоћа”.

Иако то није надлежност града, „Градска чистоћа” и „Зеленило – Београд” у наредних пет викенда уклониће сав отпад са пет најзначајнијих прилаза Београду. Већ наредног викенда смеће ће бити уклоњено од Батајничке петље до Кванташке пијаце и на делу аутопута Београд - Загреб до скретања за аеродром „Никола Тесла”. Викенд после тога радници „Градске чистоће” и „Зеленила – Београд” радиће на Зрењанинском путу, од Падинске скеле до Панчевачког моста, а потом и на Авалском путу од села Зуце до Трошарине. Потом ће на ред доћи и Смедеревски пут, који ће бити очишћен од ресторана „Три тигања” до пумпе у Малом Мокром Лугу.

Читавог лета радници ова два комунална предузећа уклањаће смеће са ових локација, а све у циљу да наш град изгледа лепше и чистије.

Челници „Зеленила – Београд” и „Градске чистоће” апеловали су на Београђане и привредне субјекте да свој отпад не бацају тамо где им је најзгодније, већ да га одлажу на унапред припремљене локације.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1281157
 
Meni samo nije jasno, uz sve ove vesti Grad i Drzava I DALJE ne vide potrebu za komunalnom policijom????? Pre par dana je bila slika na naslovnoj strani Politike, sa jednog smetlista! Nadam se da se bar pocelo sa preedukacijom javnog mnjenja po ovoj temi!

Pa stvarno...
 
Град већ годинама кука за комуналном полицијом али је прво требало донети Устав а сада се чека закон о Београду којим би то питање требало бити регулисано.
 
Paljenje njiva i suve trave je na zapadu (ne volim ovo poredjenje, ali sta je tu je) strogo zabranjeno!

SEDAM DANA 174 POZARA

Z. RAKIĆ, 4. jul 2007
ZBOG nepažnje građana, koji pale suvu travu i njive posle kosidbe žita, samo u toku prošle nedelje vatrogasci su ugasili čak 174 požara na otvorenom prostoru. Komandant Vatrogasne brigade Beograd Đorđe Babić, zbog toga apeluje na sve sugrađane da budu obazrivi, a posebno na zemljoradnike koji žive u prigradskim opštinama Lazarevac, Mladenovac, Barajevo, Sopot i Obrenovac.

- Najčešći uzrok je spaljivanje biljnog otpada bez nadzora, pa se vatra proširi i na okolnu travu, drveće i objekte koji se nalaze u blizini - kaže Babić. - Ovih dana je u toku žetva pšenice, pa najviše problema imamo u prigradskim naseljima.

Komandant smatra da je veliki broj intervencija uobičajen za ovo doba godine, a ovaj period poznat je i kao sezona požara suve trave.
Preporuka vatrogasaca je da se korov, suvo rastinje i otpad uništavaju pod stalnim nadzorom, udaljeni od objekata. Ne bi trebalo da se pale velike gomile biljnog otpada, jer takva vatra brzo izmakne kontroli. Podsećaju, takođe, da je zabranjeno paljenje vatre na udaljenosti 200 metara od početka šume.

- Najviše požara registrovano je u rubnim delovima grada i na privatnim gazdinstvima, jer ljudi žele da očiste njive posle žetve, a kada bukne vatra ne mogu da je kontrolišu - objašnjava Babić. - Poteškoće nam pravi i problem sa vodosnabdevanjem u prigradskim naseljima, jer u većini ne postoji hidrantna mreža, što produžava vreme intervencije.
Babić ističe da je za 24 sata u Beogradu buknulo 34 požara, a 21 je bio na otvorenom prostoru, jer je gorela suva trava. On kaže da je ovo tek početak sezone i da se u narednom periodu očekuje još više intervencija, ukoliko građani ne poslušaju savete vatrogasaca, pošto meteorolozi najavljuju sušno leto.

ROŠTILJANJE
LJUDI koji su na kampovanju ili na izletu u prirodi ne ugase vatru posle roštiljanja, pa se dešavalo da bukne požar i zahvati okolno rastinje - priča Babić. - Sve je suvo i brzo se zapali, pa je važno da izletnici dobro ugase vatru posle pripreme ručka, ali i da to rade samo na mestima gde je dozvoljeno. Nije retka pojava ni da buknu livade pored puta, jer putnici iz automobila izbace opušak.

AERODROM
Poslovodstvo beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" apelovalo je na poljoprivrednike koji imaju njive u bilizini piste da ne pale ostatke roda pšenice kako ne bi ugrozili bezbednost aviosaobraćaja. U tom javnom preduzeću kažu da će u skladu sa odgovarajućim zakonima, u slučaju bilo kakve štete, aerodrom zatražiti naknadu od nesavesnih poljoprivrednika koji se ne odazovu ovom apelu, uz podnošenje prijava nadležnima.
Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=105752&datum=2007-07-05
 
Evo jedne vesti koja nije "iz" Beograda, ali je i te kako bitna!

Hapšenja zbog zagađenja reke
5. jul 2007. | 14:14 -> 14:27 | Izvor: B92, FoNet
Knjaževac -- Policija uhapsila direktore preduzeća Džervin kop komerc iz Knjaževca Gorana Ivkovića i Ninka Mitrovića zbog zagađenja reke.

Knjaževačka policija ih je uhapsila zbog sumnje da su direktno odgovorni za zagađenje Belog Timoka i pomora ribe u toj reci, prenosi RTS. Republički inspektor za zaštitu životne sredine juče je u Knjaževcu uručio rešenja kojima se privremeno zabranjuje rad preduzeća Džervin kop komerc i Džersi, Stokoimpeks i Venus.

Rešenja su usledila posle velikog uginuća ribe 29. juna u Svrljiškom i Belom Timoku, izazvanog povećanom količinom amonijaka.

Ministarstvo navodi da će preduzeće Džervin Kop Komerc, koje se bavi preradom višanja, i Džersi, koje proizvodi sir, morati da obustave rad dok ne dostave podatke o ispitivanju ispravnosti uređaja sa amonijakom, kao i o efikasnosti uređaja za prečišćavanja otpadnih voda.

Kako se navodi, klanici Stokoimpeks privremeno se zabranjuje rad, dok ne dostavi podatke o efikasnosti uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, a Venusu, koji prerađuje i konzervira voće i povrće, privremeno se zabranjuje ispuštanje otpadnih voda na zemljište, sve dok ne dostavi podatke o ispitivanju i uticaju otpadnih voda.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=05&nav_id=254039

Paralela! Znaci, oni koji bacaju kamione suta i djubreta u sred prirode treba prvo da izazovu da kompletan zivotinjski svet u reonu ugine da bi onda krenuli sa merama!

Pa valjda moze i nesto pre toga da se ucini!
 
07.07.2007.
ČIŠĆENJE PRILAZA BEOGRADU – NOVOSADSKI PUT

Gradska čistoća i Zelenilo Beograd nastavili su ovog vikenda sa uređenjem prilaza Beogradu. Posle Ibarske magistrale, na red je došao prilaz Novosadskom putu, a do kraja jula ekipe ovih komunlanih preduzeća očistiće Zrenjaninski, Avalski kao i Smederevski put.

Apel Gradske čistoće i Zelenila da se otpad ne baca tamo gde je najzgodnije, već na unapred pripremljene lokacije dao je rezultate. Saradnja građana sa ovim komunlanim preduzećima je sve bolja što potvrđuje i slučaj Mesne zajednice Nova Glaenika koja se nalazi na prilazu Novosadskom putu.

"Smeća je sve manje, mada se i dalje može videti otpad pored praznih kontejnera. Radnici Čistoće i Zelenila u proseku sa prilaza nasem glavnom gradu ukolne oko 2000 kubika smeća", kaže Bogoljub Radić iz JKP Gradska čistoća.

Na uređenju prilaza Novosadskom putu ovog vikenda bilo je angažovano 80 radnika Zelenila Beograd. Iako to nije u njihovoj nadležnosti gradsko Zelenilo maksimalno radi na košenju i orezivanju šiblja na prilazima i tako daje svoj doprinos ulepšavanju grada, rekao je tehnički direktor JKP Zelenila Beograd Vladimir Bogićević.

Sledećeg vikenda biće očišćen Zrenjanijski put, od Padisnke skele do Pančevačkog mosta, sledi Avalski put od skretanja za selo Zuce do Trošarine, a poslednje nedelje jula radnici Čistoće i Zelenila uređivaće Smederevski put od restorana Tri tiganja do pumpe u Malom Mokrom Lugu.

I ove prve nedelje u mesecu 35 do 40 vozila gradske čistoće radilo je na odnošenju kabastog smeća.
Izvor: Studio B
link http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=6660
 
USKORO OŠTRIJI ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
10.7.2007 20:02 BEOGRAD (Tanjug) - Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin najavio je danas izmene Zakona o zaštiti životne sredine koje će omogućiti oštrije kazne i njihovo naplaćivanje zagađivačima na licu mesta.
To znači da će tim izmenama biti uvedene administrativne mere i da će, ukoliko se to postigne, više neće lečiti posledice već uzroci zagađenja životne sredine, rekao je Dragin za TV Pink.
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu
 
Промоција пројекта рециклажног дворишта
Петак, 13. јул 2007.
У погону ЈКП „Градска чистоћа” на Новом Београду одржана је промоција пројекта рециклажног дворишта, акције младих истраживача Србије. Промоцији су присуствовали Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, Драган Игњатовић, директор ЈКП „Градска чистоћа”, Небојша Пајовић, члан Општинског већа Новог Београда и представници Европске агенције за реконструкцију.

– Ова акција је плод тимског рада стручних организација, локалне управе, невладиног сектора и свих оних који учествују у економском аспекту заштите животне средине. Млади истраживачи Србије заслужују све похвале за ову акцију јер померају границе, помажу хигијену града и заједно са свим другим учесницима подижу свест грађана – рекао је Бранислав Божовић.

Небојша Пајовић, члан Општинског већа, подсетио је да је Фонд за подршку цивилном друштву расписао конкурс за пројекте из области екологије пре годину дана.

– Млади истраживачи Србије, ЈКП „Градска чистоћа” и општина Нови Београд поднели су своју молбу и пројекат је финансиран од стране Европске агенције за реконструкцију. Од тог новца опремљено је рециклажно двориште у оквиру новобеоградског погона ЈКП „Градска чистоћа”, а контејнерима за амбалажни отпад и неколико еко-паркова. На тај начин грађани наше општине имаће могућност да отпад одлажу на начин како се то ради у свим развијеним европским замљама. Мимо овог пројекта, за сваку месну заједницу и простор Савског шеталишта општина ће из средстава еколошке таксе финансирати набавку још 60 контејнера који ће послужити за одлагање, ПЕТ амбалаже, папира и алуминијумских конзерви – рекао је Пајовић.

Подсећајући на акцију чишћења путних прилаза Београду Драган Игњатовић, директор ЈКП „Градска чистоћа”, рекао је да је до сада прикупљено око хиљаду кубика разног отпада.

– Ова акција спроводи се у сарадњи са ЈКП „Зеленило – Београд” и трајаће још два викенда. У плану су још Смедеревски и Авалски пут, а важна је и чињеница да је количина отпада у великој мери смањена у односу на прошлу годину. То говори да су наши напори уродили плодом и да је град ипак много чистији него пре седам година – рекао је Игњатовић.

Овом приликом ђаци Основне школе „Ђуро Стругар” проглашени су за победнике школске рециклажне лиге, а одржано је и такмичење у графичким радовима на тему екологије ученика Средње графичке школе.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1282703
 
Чишћење прилаза Београду на Зрењанинском и Панчевачком путу
Субота, 14. јул 2007.
Јавна комунална предузећа „Градска чистоћа” и „Зеленило – Београд” наставила су данас велику акцију чишћења и уређивања прилаза Београду. Овог викенда смеће се уклања на прилазима граду из правца Зрењанинског и Панчевачког пута.


– Ово је трећи викенд акције чишћења прилаза и данас на правцима Зрењанинског и Панчевачког пута ради укупно 120 радника са 30 возила. До сада је укупно, са свих локација однешено око 1000 кубика разног отпада, а овај део је један од најкритичнијих праваца и њега чистимо чак три пута недељно. Према проценама, данас и сутра ће са овог простора бити однето око 400 кубика смећа. Следећег викенда чистиће се Авалски пут, део код Белог Потока и Зуца, а ако нас време послужи очекујем да сви прилази буду очишћени за две недеље – рекао је Драган Игњатовић, директор ЈКП „Градска чистоћа”.


Главни инжењер Сектора одржавања „Зеленила – Београд” Љубомир Попара подсетио је да су до сада уређени прилази са Ибарске магистрале, Обреновачког и Лазаревачког пута, Новосадски и Загребачки правац. Попара је рекао да ово комунално предузеће у данашњој акцији учествује са 70 људи, који скупљају папире и други отпад, шишају траву и орезују шибље. По његовим речима, до поднева је, у околини Зрењанинског и Панчевачког пута скупљено око 900 џакова разног отпада.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1282728
 
Hvalim te Boze da su ocistili one deponije sa ibarske! Izgledalo je kao da prilaz Bagdadu a ne Beogradu. Naravno, problem djubreta se ovakvim sporadicnim akcijama nece resiti. Treba:

- poostriti kaznenu politiku prema zagadjivacima i nesavesnim gradjanima
- postaviti kontejnere (kojih inace skoro i da nema)
- oformiti posebne komunalne jedinice koje ce se baviti samo higijenom puteva i okoline (nosenje djubreta, kosenje trave, pranje znakova, itd...)
 
^^ Slazem se! I ne razumem zasto se na tome do sada jako malo uradilo!

U Indjiji je vec uvedena takva kontrola, ja mislim na dnevnoj bazi!
 
Субота, 28. јул 2007.
Прилази Београду комплетно сређени

Јавна комунална предузећа „Градска чистоћа” и „Зеленило – Београд” овог викенда завршавају велику акцију чишћења и уређивања прилаза Београду. Више од сто радника ова два предузећа са 33 возила разних намена данас и сутра сређују прилазе граду дуж Авалског и Смедеревског пута.

– Ово је последња акција и до сада смо комплетно уредили прилазе дуж Ибарске магистрале, Обреновачког пута и Лазаревачког друма, затим из правца Новог Сада и Сремске Митровице, као и зрењанински и панчевачки правац. Акција се организује већ шесту годину за редом и посла има све мање, што значи да су грађани донекле савеснији. Примера ради, прве године са најкритичнијих подручја одвожено је и до 2.000 кубика шута и смећа, а ове године та количина није прелазила 800-900 кубика по локацији. Нажалост, још увек има оних који мисле да шут могу да истоварују у контејнере или чешће свуда око њих, правећи тако „дивље” депоније, чиме знатно отежавају нашим екипама да раде свој посао – рекао је Драган Игњатовић, директор „Градске чистоће”.

Главни инжењер „Зеленила – Београд” Љубомир Попара истакао је да се акције оваквог типа организују два пута годишње и да су до сада дале изузетне резултате. Најугроженији је правац ка Београду дуж Ибарске магистрале и Авалског пута, па је још једном упућен апел грађанима и привредним субјектима да отпад не бацају тамо где им је најзгодније већ да савесним понашањем допринесу хигијени града.
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1284514
 
Moje misljenje ! Bio sam u junu ove godine u BG-u na tri dana. Volim Srbiju i BG ! Nemojte pogresno da me shvatate kao neki ovde ali nas narod je nekulturan , bezobrazan i totalno neodgovoran. Treba poceti sa edukacijom u zabavistima i naravno roditeljski odgoj. Ako to ne pomogne onda ih treba kazniti novcanom kaznom ako su odrasli a ako su deca koja su sa roditeljima koja ne reaguju na ponasanje svoje dece onda ih treba kazniti da deca vide da je to kaznjivo. Od punoletsva i tu decu treba drasticno kazniti.
Ne mozemo uvek da trazimo krivce u proslosti ( 500 godina turske vladavine ) ili komunizam ili socijalizam ili politicare. Nisu politicari krivi za apsolutno sve greske u drustvu !
Zao mi je svega toga. Kritikujem zato sto volim Srbiju a ne zato sto nemam drugog posla. Zeleo bih ove strance da cesce dovedem u BG ili SRB ali me sramota kad vidim svo ovo dubriste. Sta da im kazem. Koje izvinjenje da nadem. NEMA ga !!! Onako kako se odnosimo prema prirodi tako se odnosimo i prema drugim ljudima. Verujem da su ovi ljudi na ovom forumu kulturni i savesni i svesni tih problema ali mi onda vi recite sta da se radi !
 
Svaki vlasnik tzv " splava " treba da ima odgovornost da ocisti okolis svog tzv " splava " !!!! Zaraduju ogromne pare !!! Kazne za njih trebaju da budu drasticne do zatvorske kazne naravno sa novcanom ili konfiskovanje i zatvaranje tzv " splava " sve dok se ne opamete. Velika tabla ispred " splava " da se postavi za vreme prinudnog zatvaranja na kojem debelo pise zbog cega je zatvoren !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Da ne spominjem zagadivanje reke zbog otpadnih voda !!! Ja kad sam cuo da se otpadne vode slivaju sa "splava" u reku zamalo da nisam pao u nesvest !!!!!! :) :o Zar je to istina !!!????!!!???? Ispod splava treba da bude veliki kontejner za prikupljanje tih otpada i da se redovno cisti cisternom koju ce vlasnik,naravno, po propisanom zakonu morati licno da organizuje i placa . Naravno te troskove vlasnik moze da odbije od poreza itd...itd...itd...
 
Редовна контрола квалитета животне средине
Четвртак, 02. aвгуст 2007.
Град је обезбедио 19.972.390 динара за финансирање редовног програма контроле квалитета животне средине на територији Београда у 2007. години.
Градски завод за јавно здравље добиће 6.157.195 динара за контролу квалитета ваздуха систематским мерењем загађујућих материја пореклом од стационарних извора, 1.748.800 динара за контролу квалитета изворске воде за пиће из јавних чесама, 5.428.000 динара за контролу квалитета површинских вода, 1.147.650 динара за контролу квалитета воде Савског језера, купалишта „Лидо” и подавалских акумулација, 644.870 динара за мерење нивоа комуналне буке и 612.080 динара за испитивање загађености земљишта.
– Градски завод за јавно здравље обавио је у јулу 21 контролу воде у језеру на Ади Циганлији и утврдио да је вода скоро константно била прве и друге категорије. Добром квалитету воде језера допринели су и уређивање купалишта, насипање плажа шљунком и активирање пумпи на прегради према Чукаричком рукавцу – рекла је заменица градоначелника Радмила Хрустановић.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” добиће 2.033.795 динара за контролу квалитета ваздуха систематским мерењем загађујућих материја пореклом од издувних гасова моторних возила.
Клинички центар Србије – Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић” добиће 2.200.000 динара за систематско испитивање нивоа радиоактивности у животној средини.
Повремена циљана мерења у животној средини од јула до децембра ове године, која се обављају по потреби, коштаће 120.000 динара.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1285197
 
Припрема за изградњу пречишћивача отпадних вода
Градилиште предузећа за водне путеве „Иван Милутиновић” у Великом Селу у наредна два месеца биће место на којем ће трајати припремни радови за изградњу тунела за будући интерцептор
Изградњом интерцептора „Ушће – Велико Село” биће прикупљене све отпадне воде и део атмосферских вода са подручја централног канализационог система, односно од црпне станице „Ушће” до Великог Села. На том месту биће изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода чиме ће бити решен проблем загађености Саве и Дунава, у које се и дан-данас отпадне воде изливају без пречишћавања.

Градилиште предузећа за водне путеве „Иван Милутиновић” (ПИМ) у близини Дунавског рукавца већ је месец дана место на којем трају припремни радови за изградњу тунела на потесу од Великог Села до Вишњице. Радови ће бити завршени за два месеца, најављују у ПИМ-у, а укупна вредност посла је 33 милиона динара.

– Тренутно се песком насипа плато на којем ће почети припремни радови за изградњу тунела. На утоварном багеру „Мачва” увелико се ископава материјал са речног дна и смешта у теретни простор пловила. Са истоварног багера „Зета” преузима се материјал и транспортује кроз цевовод до градилишта. Од мешавине песка и воде, песак остаје на терену, док се остатак воде кроз цеви поново враћа у рукавац. На градилишту ће до краја радова бити насуто око 80.000 кубика песка – истакао је Миодраг Поповић, генерални директор ПИМ-а.

Пре почетка градње тунела биће изграђен и пристан на рукавцу за истовар потребне опреме. Стручњаци из ПИМ-а су у обавези да обезбеде и седам километара пловног пута кроз рукавац.

У градској Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу, која је инвеститор изградње интерцептора, сазнајемо да је за посао изградње тунела обезбеђено 50 милиона евра.

Према речима Ненада Бајића, из Информативне службе дирекције, копање дела тунела у дужини од око шест и по километара почеће следеће године.

– Насипање платоа у Великом Селу и завршетак ових радова заправо су припрема терена за копање рупе будућег тунела. На овом месту производиће се и бетонски сегменти неопходни за градњу тунела, а посао би требало да буде завршен за годину и по дана – истакао је Бајић.

Основна функција овог колектора биће да прими постојеће отпадне воде, а не да оне оду у савске и дунавске изливе којих у престоници има више од двадесет. Тако прикупљене воде биће усмераване ка Великом Селу, где ће се налазити постројење за пречишћавање отпадних вода. Овако пречишћене, оне ће на крају бити испуштене у рукавац Дунава. На тај начин цело приобаље Београда биће ослобођено отпадних вода, што је и крајњи циљ постојања овог колектора.

Према званичним подацима „Београдског водовода и канализације”, у престоници постоје 23 велика излива у реке. Незванични подаци, с друге стране, потврђују да се непосредно у Саву сливају фекалије са 116 извора, а у Дунав са њих 136. Капацитет канализационих постројења је недовољан, што потврђује и чињеница да је канализациони систем у престоници стар између 20 и 50 година.

Надлежни подсећају да је потпуно решење да се отпадне воде не изливају у Саву и Дунав, већ да се централним системом доведу до постројења за пречишћавање воде. Међутим, изградњу овог постројења Београђани могу да очекују тек за десет до 15 година. Неки од наредних корака биће припрема за изградњу оваквог система и прикупљање потребне документације за извођење радова. Извесно је да ће ово постројење коштати око 500.000.000 евра, али пре 2015. године неће бити изграђено.

Интересантан је и податак да је Београд тренутно једини главни град у Европи у којем још није започета изградња оваквог објекта. Надлежне посебно обавезује то што ће до те 2015. године сви европски градови са више од 10.000 становника морати да имају комплетан третман отпадних вода.

--------------------------------------------------------------------------

Траса будућег колектора

Почетак колектора „Ушће – Велико Село” налази се код канализационе црпне станице „Ушће”. Од овог објекта, отпадне воде из Земуна и Новог Београда проводиће се испод Саве, дуж Булевара војводе Бојовића и Цара Душана, преко Ђуре Ђаковића, до Панчевачког моста. Ту траса скреће према Булевару деспота Стефана, затим се наставља тунелом испод Карабурме и Вишњичког брда, све до Великог Села где ће бити саграђено постројење за пречишћавање отпадних вода. Овом површином обухваћено је око десет централних општина престонице. Међутим, интерцептор неће покривати периферни канализациони системи, односно подручје Батајнице, Болеча, Остружнице и Баната. Према незваничним подацима, на њега би у будућности требало да буде повезано око милион и двеста хиљада житеља главног града.
М. Бракочевић
[објављено: 04.08.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36646
 
Rad na Zakonu o upravljanju otpadom
Beograd -- Zakon o upravljanju otpadom će jasno precizirati obaveze vlasnika otpada i način postupanja sa otpadom.

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarsttvu za zaštitu životne sredine Zoran Tešić je izjavio da je taj zakon, s paketom propisa koji ga prate, u završnoj fazi izrade.

Do sada su, kako je naveo, zbog nedostatka kapaciteta, vlasnici otpada bili prinuđeni da otpad koji stvaraju bezbedno privremeno skladište u svojim prostorijama, ili da ga izvezu u zemlje Evropske unije koje imaju kapacitete za njihovu preradu i reciklažu.

Novi zakon će jasno definisati prava i obaveze svih činilaca u lancu, od uvoznika i proizvođača do reciklera, rekao je Tešić.

Sandra Kamberović, direktorka beogradskog fonda Eko-krug, koji pruža usluge u oblasti reciklaže, je kazala da je pozitivno što postoji Zakon o opasnom otpadu i da je neophodno što pre doneti Zakon o upravljanju otpadom.

Ona je kazala da je jedan od velikih problema što stanovništvo ne zna kako i gde da odloži opasan i električni otpad.

U opasni otpad spadaju računari, baterije, toneri, štampači, akumulatori i telefonske centrale čije neorganizovano deponovanje šteti životnoj sredini jer oslobađaju brojne toksične materije.

Fond Eko krug će, u cilju razvijanja svesti kod građana o neophhodnosti prikupljanja takvog otpada, sa lokalnim samoupravama organizovati akciju sakupljanja električnog i opasnog otpada, najavila je Kamberovićeva.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=05&nav_id=258146
 
Изглед корпи за одлагање псећег измета на Дорћолском кеју, да подсетим постављене су пре пар месеци, у прорезима су биле пластичне кесице а на многима је било и обавештење да се исте не користе као кесе за замрзивач.
kantanakejuavgust2007.jpg
 
Vrh