Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[Влада]

Srbija zemlja jorgovana

Veliki broj ličnosti iz javnog i kulturnog života, posadio je juče 500 jorgovana na novobeogradskoj obali Save, između Brankovog i Starog savskog mosta, u okviru projekta „Srbija zemlja jorgovana”, koji organizuje Ekološki centar „Vratimo lepotu rekama”.

Čast da prvi zasadi ovu biljku iz familije maslinaimao je knez Aleksandar Pavlov Karađorđević, predsednik Saveta Ekološkog centra, a to su potom, između ostalih, učinili i Denis Božović, u ime ekologa Srbije i Beograda, Uroš Petrović, „Mensa” Srbije i Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd.

Ova akcija započeta je prošle godine u „Dolini jorgovana”, pored reke Ibar, po ideji Vesne da Vinče na osnovu istorijskog događaja iz 13. veka. Tada je kralj Uroš Nemanjić, za svoju buduću suprugu Jelenu Anžujsku, francusku princezu, zasadio ovo drvo ispred zamka Maglič, sa željom da je svakog jutra bude mirisi njenog omiljenog cveća. Da bi obnovio ovo ljubavno zaveštanje Ekološki centar „Vratimo lepotu rekama” prošle godine je, posle osam vekova, zasadio 100 jorgovana kod manastira Gradac.

Kako kažu organizatori, kao što je Holandija zemlja lala, želja im je da zahvaljujući ovoj akciji Srbija postane zemlja jorgovana. Akcija će biti nastavljena i sledeće subote kada će još 500 jorgovana biti zasađeno na potesu od Železničkog do Starog savskog mosta.

U okviru jučerašnje manifestacije posetioci su imali prilike da vide i izložbu slika grafika „U znaku viteza”Milana Ignjatovića, akademskog slikara, koju je otvorio njegov kolega Raša Trkulja.

Pokrovitelj ove akcije je princeza Barbara od Lihtenštajna i knez Aleksandar Karađorđević.

Projekat su podržali Ministarstvo za zaštitu životne sredine, „Mensa” Srbije, „Zelenilo Beograd”, gradski sekretarijati za zaštitu životne sredine i privredu, preduzeća „Srbija vode” i „Srbijašume” i opština Novi Beograd.

J. L.
[objavljeno: 13/04/2008]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Srbija-zemlja-jorgovana.lt.html

 

[shmeksi]

Ljudi, potrebna mi je vasa pomoc. Radim neki projekat o ekoloskoj arhitekturi, pa mi treba informacija, da li negde u Beogradu ili Srbiji postoje neke zgrade koje su makar u nekoj meri ekoloske?

Unapred hvala na pomoci.

 

[bigvlada]

bila je jedna od vesti da će graditi par zgrada koje bi trebalo da budu hmm, polu energetski efikasne, pregledaj strane o vestima iz Grada. Drugo, na temama o eksterijeru i novim tehnologijama u Beogradu imaš par članaka i slika o ekološkim, energetski efikasnim i sličnim sf zgradama

 

[bigvlada]

Reciklaža šansa za 50.000 novih radnih mesta
Autor: Željka Jevtić | 29.04.2008 - 06:00



Potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbija bi sanirala sve crne ekološke tačke. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin u intervjuu za „Blic“ kaže da je SSP preduslov za dobijanje novca iz fondova EU namenjenih za ekologiju. Reč je o nekoliko milijardi dolara kojima bi se ne samo rešili svi ekološki problemi u Srbiji već bi se u tim projektima zaposlili prvenstveno mladi ljudi. Dragin najavljuje da će se u reciklaži, kao novoj ekonomskoj grani, u Srbiji otvoriti novih 50.000 radnih mesta.

- I to je realno. U reciklaži je neverovatna ekonomska dobit. Čak 95 odsto cene limenke nekog napitka jeste vrednost same limenke. U elektronskom otpadu je više bakra nego u najbogatijoj rudi. Reciklaža je osnova za niže cene proizvoda. Hrvatskoj su bile potrebne četiri godine da oformi ceo sistem, a mi bismo to završili za dve godine. To je sledeći zadatak i Ministarstvo je tokom ovog mandata uputilo Skupštini dva jako važna zakona kojima treba da se postave osnove sistema reciklaže u Srbiji. Mi imamo značajan broj mladog školovanog kadra koji bi odmah mogao da se zaposli u novoj ekonomskoj grani Srbije.

Koliko Srbija kasni u odnosu na druge?
- Kao i u drugim oblastima, Srbija je zemlja kontrasta. Imamo prelepe i netaknute predele prirode, a s druge strane mesta koja je čovek neodgovornim ponašanjem totalno degradirao i uništio. Nažalost, dok su se zemlje u okruženju bavile unapređenjem živiotne sredine i uvođenjem evropskih standarda, mi smo se bavili drugim stvarima. Mi smo svoje vreme potrošili. Tokom prethodne administracije nije ni postojalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a samim tim ni dovoljno institucionalnog kapaciteta da se nešto ozbiljno pomakne u toj oblasti. Problemi su bili nagomilani, a sredstva koja se izdvajaju su mala. U Srbiji čak ni inspekcija nije imala autoritet. U početku rada Ministarstva, inspektori nisu mogli da uđu u firme ako se nisu najavili sedam dana ranije. Onda smo bukvalno mi iz Ministarstva sa novinarima išli na vrata. I polako je krenulo.

Podizali ste krivične prijave protiv odgovornih u velikim kompanijama, pa i zapalili mreže ribokradicama.
- Prema zagađivačima nema ni samilosti ni obzira. Začuđuju me vlasnici firmi koji zagađuju vazduh ili reku iz koje se i mesto u kojem oni žive snabdeva vodom. Preblago je reći da je to neodgovorno ponašanje jer truju i svoju i drugu decu, sebe i svoje komšije. Nije protivargument da je Srbija siromašna. Jedini pravi način za razvijanje ekonomije jeste da to ne bude na štetu sredine u kojoj živimo. Kada je reč o Ministarstvu, podigli smo oko hiljadu krivičnih i prekršajnih prijava. S druge strane, pomagali smo onima koji žele da uvedu čiste tehnologije, filtere. Između ostalog, oslobađamo ih carina za uvoz takve opreme. A mreže i čamce ribokradicama smo zapalili. Ribolovci plaćaju pet hiljada da bi u reci bilo ribe, i to je pravilno poslovanje. A onda neko dođe i krade. To se ne može tolerisati.

Koliko je urađeno kada je reč o Velikom bačkom kanalu i Boru?
- Prvi zapisi zagađenja Velikog bačkog kanala su od pre 70 godina. Eto, posle toliko decenija uspeli smo da završimo sve što prethodi njegovom čišćenju i u njemu će za dve godine moći da se kupa. U Boru smo prošle godine izdvojili 150 miliona dinara za sanaciju brana na jalovištu, oborili smo prvi tender za Bor, jer nismo bili zadovoljni sa 60 miliona dolara koje bi kupac izdvojio za ekologiju. Zahtev je 180 miliona dolara. Postavili smo stanice za automatsko merenje zagađenja i ove godine projekat je i 180.000 stabala na jalovištu u Boru. Završeno je i čišćenje Srbije od ostataka NATO municije sa osiromašenim uranijom. Uspeli smo da usvojimo devet zakona, Kjoto protokol i još toliko je ostalo u Skupštini da se usvoji.

Koliko je ova vlada imala razumevanja za ekologiju?
- Većina ministara ima razumevanja za sve i imao sam podršku Vlade. Jedini problem na koji sam naišao jeste nerazumevanje da je neophodno ukloniti nelegalno podignute objekte u zonama zaštite. Inspekcija Ministarstva za infrastrukturu nije htela da izda rešenja.

Rok za uklanjanje izvora zagađenja u Pančevu 2009.



- Kada je reč o Pančevu, sa NIS-om smo potpisali najveći ugovor u vrednosti od 126 miliona evra. Obavezni su do 2009. godine da uklone sve moguće izvore zagađenja i praktično da prestane da bude zagađivač. „Azotaru“ smo četiri meseca držali zatvorenu i podneli krivične prijave zbog aerozagađenja i, eto, podneli su zahtev za uvoz aerofiltera. Podigli smo tri i po hektara zaštitnog pojasa šume između industrijske zone i grada Pančeva - kaže ministar Dragin i dodaje da su pri kraju pregovori sa Italijanima o milion i po evra neophodnih za prečistač otpadnih voda za gradsku kanalizaciju.
Za termoelektrane je, napominje ministar, izdvojeno milion i po evra. Sa „Sartidom“ i Ju-Es stilom“ potpisan je ugovor od 40 miliona evra koje moraju u naredne dve godine da ulože za čiste tehnologije.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=39799

 

[shmeksi]

bila je jedna od vesti da će graditi par zgrada koje bi trebalo da budu hmm, polu energetski efikasne, pregledaj strane o vestima iz Grada. Drugo, na temama o eksterijeru i novim tehnologijama u Beogradu imaš par članaka i slika o ekološkim, energetski efikasnim i sličnim sf zgradama

Ma za strance se nasao ogroman materijal, ali sada treba da prikazem kakva je situacija kod nas, pa trazim informacije. Ajde pregledacu to po gradskom topiku, a ako neko nadje neka okaci ovde link, u mnogome ce mi olaksati muke
Se moze iskoristiti ona zgrada u Balkanskoj 2 kao primer neke vrste ekoloske gradnje, jer valjda bese ima materijale koji leti hlade zgradu, a zimi je greju, ili sam se to nesto istripovao?

 

[Влада]

Уторак, 29. април 2008.
Представљен рад Рециклажног центра „Еко прогрес”

Рециклажни центар „Еко прогрес” из Сурчина представио је данас свој рад. Центар је основало удружење грађана „Хуманост”, а град у потпуности финансира његов рад са 5,6 милиона динара. Пројектом су ангажована 203 Рома, при чему су два радника стално запослена, а остали су ангажовани на основу уговора и обезбеђена им је редовна зарада у висини обима прикупљених секундарних сировина. Основни циљеви пројекта су очување животне средине, подизање нивоа еколошке свести и смањење незапослености и сиромаштва ромске популације. Презентацији рециклажног центра присуствовали су Драган Ђилас, министар за НИП, Јасенко Лазовић, члан Градског већа и Станија Вишекруна, заменик секретара за привреду.

– Овај рециклажни центар прикупља секундарне сировине из Новог Београда и Земуна, а предстоји нам да га направимо одрживим и оснујемо још оваквих центара у целом Београду. За 5,6 милиона динара, колико је град издвојио за овај пројекат, закупљена је хала у коју се смештају сировине, обезбеђен је камион за њихов превоз и машина за пресовање прикупљене хартије и картона. Град је у оквиру пројеката из области запошљавања прошле године покренуо 11 пројеката чији ће резултат бити стални посао за 250 лица и обука више од 2.000 људи. Процењује се да је за отварање једног радног места потребно издвојити 10.000 евра, а ми ћемо све ово постићи са 50 милиона динара – рекао је Лазовић.

У рециклажном центру су подједнако запослени мушкарци, жене и млади. У првој фази пројекта радници су обучени за прикупљање секундарних сировина, док је у другој фази изнајмљен простор, купљена опрема и основано предузеће под називом „Еко прогрес”. Сви радници су пријављени, а посебна пажња посвећена је безбедности и заштити радника.

Само са једним камионом за двадесет априлских дана прикупљене су 152 тоне секундарних сировина. Пројекат оснивања рециклажног центра завршава се у септембру, после чега ће он наставити да се развија, а у следећим фазама пројекта набавиће се нова возила, униформе и све друго што је потребно за његов рад.

Град ће и ове године издвојити 50 милиона динара за финансирање пројеката за запошљавање, а јавни позив биће расписан почетком маја.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1314568

 

[dragan]

Еколошка странка Зелени

 

[Nenad]

Обнова зеленила у Рузвелтовој улици

Среда, 14. мaj 2008.

Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” санирало је зелене површине дуж Рузвелтове улице од броја 41 до 63. Вредност радова износила је око четири милиона динара.

У оквиру архитектонско-грађевинских радова, поправљени су бетонски застори и ивичњаци. Поред тога, на зеленилу, уклоњена су дотраја стабла и засађене две дрворедне саднице јавора, док је у жардињерама засађено листопадно и зимзелено жбуње, као и сезонско цвеће и руже. Травни бусен обновљен је на површини од око 900 квадратних метара.

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1316093

 

[Nenad]

AKCIJA "ZA ZELENIJI BEOGRAD"

Opština Novi Beograd uključila se u akciju "Za zeleniji Beograd", koju u saradnji sa opštinama, već sedmu godinu zaredom, organizuje JKP "Zelenilo - Beograd". Kao i prethodnih godina, raspisan je konkurs za učesnike u nekoliko kategorija: najlepša zelena površina oko stambenog objekta, najlepša zelena površina ispred poslovnog objekta, najlepši balkon okrenut prema ulici, najlepše uređeno školsko dvorište, najlepše uređeno dvorište predškolske ustanove, najlepša novopodignuta zelena površina. Akcija traje do 24. maja, do kada će opština primati prijave za predviđenih šest kategorija. Proglašenje pobednika na nivou gradskih opština je 5. juna, a proglašenje pobednika akcije po kategorijama, na nivou grada, održaće se 13. juna. Za pobednike su obezbeđene i novčane nagrade. P. S.

NASTAVLJA SE UKLANJANJE DIVLJIH DEPONIJA

Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća" nastavlja uklanjanje divljih deponija, kao i svoje redovne aktivnosti: odvoženje smeća i pranje i čišćenje javnih površina. Tokom narednog perioda, zbog održavanja "Evrovizije", ove aktivnosti biće intenzivirane, a ekipe će dežurati u centralnim zonama grada i na lokacijama gde se očekuje povećano okupljanje posetilaca.
Ekipe ovog komunalnog preduzeća uklanjaće do 18. maja divlje deponije i sređivati sledeće lokacije: u opštini Zemun Pazovački put, autoput iz pravca Novog Sada i ulicu Slaviše Vajnera, a u opštini Novi Beograd ulicu Vladimira Popovića, Surčinski put, naselje Ledine, Treći bulevar i Grčku ulicu. Na Zvezdari će se uklanjati deponije iz ulice Ruže Jovanović, Prvomajske, Palih boraca, Petrinjske, Potočke, Vizantijske i ulice Nikole Grulovića. Na teritoriji opštine Palilula sređivaće se Zrenjaninski put, Kotež, deo Borče i ulice Branka Miljanića, Dragiše Mišovića, Olge Jovičić i Pakračka. R. V. B.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Nenad]

Nije Beograd, ali je dovoljno blizu...

DRAGIN: DRŽAVA NEĆE TOLERISATI ZAGAĐIVAČE

BEOGRAD , 5. juna - Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin izjavio je jutros, povodom ekološkog akcidenta u pančevačkoj azotari, da država neće tolerisati bilo kakve zagađivače i ljude koji su neodgovorni prema životnoj sredini i ljudskom životu.

Rukovodstvo Azotare ima apsolutnu odogovornost i prema odgovornim licima biće pokrenuti krivični postupci, rekao je Dragin RTS-u, ocenivši da je, "na žalost, ovo što se dešava u Pančevu već postalo hronično".

On je podsetio da je šest meseci Azotara u Pančevu bila zatvorena i da su podignute krivične prijave tokom prošlog zagađenja, jer se pre nekoliko meseci, takođe, dogodio akcident u Pančevu, kada je 18 puta bila povećana koncentracija amonijaka u vazduhu.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, zatraženo uvođenje akcionog plana sa Mašinskog fakulteta, koje su vlasnici azotare morali da poštuju, "ali svega par meseci, pošto je Azotara ponovo počela da radi, dogodio se novi akcident".

Dragin je ukazao da je čudno ono što je urađeno "da je u cisternu koja nije predviđena za transport azotne kiseline, koja je predviđena za transport amonijačne vode, sipana koncentrovana azotna kiselina, što je dovelo do curenja cisterne".

On je dodao da je "sva sreća da cisterna nije odletela u vazduh, jer bi posledice po ljudske živote bile veće".

Na pitanje da li je reč o ljudskom faktoru i da li to ima veze sa štrajkom zaposlenih u tom preduzeću, odgovorio je da definitivno mora o tome da se povede računa, jer se ne može očekivati da procesom, koji podrazumeva i manipulaciju opasnim materijama, rukovodi neko ko od marta nije primio platu.

Govoreći o radu Ministarstva u proteklih godinu dana, Dragin je istakao da su kapaciteti inspekcije znatno povećani, da su skupštini upućene izmene zakona o zaštiti životne sredine kojom su predviđene 20 puta veće kazne za zagađivače i da su uvedene preventivne inspekcijske kontrole da bi se sprečili akcidenti.

Dragin je rekao da su na početku rada Ministarstva postavljena četiri prioriteta - stroga inspekcijska kontrola, sa preventivnom kontrolom, uvođenje evropskih zakona i normi, rešavanje "crnih tačaka srpske ekologije" i podizanje nivoa svesti.

"Crne tačke" su Veliki bački kanal, čije zagađenje traje 70 godina, zagađenja u Pančevu, termolektrane u Obrenovcu, Bor, Majdanpek, Smederevo, ostaci NATO municije na Kosovu, naveo je Dragin.

On je rekao da se preduzelo čišćenje Velikog bačkog kanala i da trenutno buldožeri postavljaju kolektore za otpadne vode opštine Kula i Vrbas, a pokrajinski fond za kapitalne investicije gradi fabriku za prečišćavanje otpadnih voda.

Kada se vode budu ulivale u prečistač, počeće i vađenje toksičkog mulja i njegovo neškodljivo uklanjanje, najavio je Dragin, ističući da su donaciju dale holandska, norveška i češka vlada.

"Najveći ugovor u oblasti zaštite životne sredine potpisan je u Pančevu - 126 miliona evra je u planu da se u sledeće dve i po godine utroši na sanaciju svih postrojenja NIS-a, znači, to su Petrohemija i Rafinerija", rekao je on.

Dragin je naveo da je podignut i pojas od tri i po hektara zaštitnog šumskog zelenila između industrijske zone "Jug", kao glavnog izvora zagađenja i grada Pančeva.

Italijanska vlada dala je donaciju u vrednosti od milion i po evra za izgradnju prečistača otpadnih voda u Pančevu, a sa gradskim ocima osnovan je i fond za zaštitu životne sredine, podsetio je Dragin.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Ambassador]

Objavljeno: Sub, 07. 06. 2008. 12:39
Akcija portala:
„E-NOVINE” I ENERGYOBSERVER POZIVAJU NA ŠTEDNJU GORIVA

PHOTO: EPA/MARIA MAROGIANNI

Energetski portal www.energyobserver.com pokrenuo je inicijativu za štednju motornih benzina, ali i svih ostalih naftnih prerađevina. U akciju se uključuju i „e-Novine”.
e-Novine

Akcija podrazumeva motivisanje auto-škola da u svoj nastavni program uvrste i ekološki čas na kome bi budućim vozačima predočili kako da, za dobrobit svog novčanika, smanje potrošnju goriva pri vožnji, kao i zagađenje.
Drugi deo akcije fokusira se na domaće i inostrane naftne kompanije prisutne na srpskom tržištu, kako bi se privoleli da na benzinskim stanicama počnu da dele letke na kojima će biti odštampano 10 zlatnih pravila o štednji goriva.
Urednica sajta, Siljka Pištolova, kaže za „e-Novine” da je zbog najavljene akcije već počela da trpi pritiske od kompanija koje se bave prodajom naftnih prerađevina i to samo zato što se ovakva akcija kosi sa njihovim interesima.
Energyobserver se ovom akcijom, u stvari, pridružuje panevropskoj kampanji o štednji goriva, koju su pokrenule Evropska komisija i EUROPIA, asocijacija koja obuhvata preko 40 vodećih evropskih naftnih kompanija.

10 pravila:

1.Redovno servisirajte automobil i proveravajte nivo ulja u motoru. Redovno održavani automobili su efikasniji i emituju manje CO2.

2. Redovno, barem jednom mesečno, proverite pritisak u gumama. Nedovoljno napumpane gume povećavaju utrošak goriva do 4%.* (*prema podacima Međunarodne energetske agencije)

3. Uklonite nepotrebne teške stvari iz prtljažnika ili sa zadnjih sedišta. Kad je automobil teži, motor troši više goriva.

4. Ne držite otvorene prozore, pogotovo pri većoj brzini. Uklonite i prazne nosače prtljaga na krovu. To će smanjiti otpor vetra, potrošnju goriva i ispuštanje CO2 do 10%**. (**prema podacima Evropske komisije)

5. Klimu koristite samo ako je neophodno. Nepotrebna upotreba klime povećava potrošnju goriva i ispuštanje CO2 do 5%**. (**prema podacima Evropske komisije)

6. Čim pokrenete motor, krenite sa vožnjom – motor nije potrebno ugrejavati. Takođe, isključite motor ukoliko automobil stoji duže od jednog minuta. Savremeni motori omogućavaju pokretanje vozila odmah nakon početka rada motora.

7. Vozite razumnom brzinom i pre svega umereno. Svaki put kada naglo ubrzate ili zakočite, motor koristi više goriva i stvara više CO2.

8. Pri ubrzanju što pre prebacite menjač u viši stupanj prenosa. Viši stupnjevi prenosa su ekonomičniji u smislu potrošnje goriva**. (**prema podacima Evropske komisije)

9. Dok vozite, pokušajte da predvidite stanje u saobraćaju. Pratite šta se događa u saobraćaju dok vozite kako biste što više izbegli nepotrebno zaustavljanje i pokretanje vozila.

10. Pokušajte da automobil što češće koristite zajednički pri odlasku na posao ili zabavu. Ako ne morate, nemojte se voziti sami u automobilu. Pomoći ćete u smanjenju zastoja u saobraćaju i potrošnje goriva.

Izvor: e-Novine.com
Link: http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=14433

ps Nije teško, a znači.

 

[Milance]

„Пуштен у рад” контејнер за пет амбалажу

У дворишту Трговачке школе у Хиланадрској 1 данас је „пуштен у рад” контејнер за пет амбалажу. Овом догађају присуствовали су Мирјана Божидаревић, председница општине Стари град, чланови општинског Савета за екологију, ученици, наставници и директор школе. Још један овакав контејнер постављен је у вртићу „Скадарлија”.

Контејнери су направљени у облику велике флаше са пресом која под притиском смрска и убаци пластичну боцу, а када сe контејнер напуни, односи се у ђачку компанију „Creative team”.

– Општина Стари град већ дуги низ година подржава и организује многе еколошке акције. Почев од еколошких радионица по вртићима и сређивања паркова, трудимо се да едукујемо младе да знају да чувају и одржавају своју животну средину. Трудићемо се да овакве контејнере поставимо по свим школама и вртићима и тако дамо пример млађима како да поштују околину у којој живе, чувају је и одржавају – рекла је Мирјана Божидаревић, председница општине.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu

 

[Nenad]

Оснива се први информациони центар за питања заштите животне средине

У згради општине Врачар сутра у 18 часова биће представљен Архус центар – први информациони центар за питања животне средине у некој општини у Србији. Овај пројекат општине Врачар биће реализован у сарадњи са мисијом ОЕБС у Србији и њега ће сутра представити Бранимир Кузмановић, председник општине, Душан Васиљевић, директор Сектора за политику заштите животне средине у ОЕБС, и Михајло Маричић, пројект менаџер из ЕКО форума.

Архус центар ће допринети бољој информисаности грађана о питањима животне средине, сарадњи грађана и локалних власти у иницирању и доношењу одлука, прављењу мапе критичних тачака животне средине, установљавању зеленог сандучета и укључивању НВО сектора у решавање еколошких проблема.

Центар ће такође настојати да побољша укључивање невладиног сектора у процес иницирања и доношења одлука на пољу животне средине и да ојача цивилно друштво на локалном нивоу.

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1318877

 

[Nenad]

Rekonstrukcije elektrofiltera i sistema za otpepeljavanje na bloku A5 Termoelektrane "Kolubara A"

23. juna - Privredno drustvo Termoelektrane "Nikola Tesla" i konzorcijum "Energoprojekta" potpisali su danas ugovor od 12,9 miliona evra o finansiranju i realizaciji projekta rekonstrukcije elektrofiltera i sistema za otpepeljavanje na bloku A5 Termoelektrane "Kolubara A". Realizacija tog projekta ce poceti odmah, 50 odsto neophodnih sredstava ce obezbediti Fond za zastitu zzivotne sredine, a ostatak Elektroprivreda Srbije i Termoelektrana "Nikola Tesla".

Izvor: tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Nenad]

Vodene površine na teritoriji Beograda imaju problem sa otpadnim vodama
Grad će brinuti o svojim jezerima

U Beogradu pored Savskog jezera, popularne Ade Ciganlije, postoji još osam jezera, Obedska bara kao i nekoliko manjih jezera. Njihov izgled i kvalitet voda zavisi od slučaja do slučaja, a najveći problem stvaraju otpadne vode. Iako briga o jezerima spada u republičku nadležnost, Sekretarijat za zaštitu životne sredine i ove godine pobrinuo se da neka od jezera budu osposobljena za kupališnu sezonu.
- Kvalitet vode Savskog jezera je na visokom nivou, tako da građani mogu bezbedno da posećuju ovo kupalište. Ove godine finansijski smo pomogli udruženju pecaroša da se osposobi jezero Bela reka kod Ripnja. Ono je očišćeno, poribljeno i uklonjena je nepotrebna vegetacija. Jezero Duboki potok pored Barajeva jedino je prirodno jezero u gradu i njegova voda je izuzetno čista. Voda najlošijeg kvaliteta je u Resničkom jezeru koje je okruženo industrijskom zonom kao i u Rakinoj bari, jezeru kod Sremčice, koje ima problem sa otpadnim vodama, jer okolna domaćinstva nemaju rešen problem sa kanalizacijom - kaže za Danas Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine.
Božović kaže da će briga o jezerima, po novom zakonu o gradu, preći u nadležnost grada, i da će jezera koja građani koriste za rekreaciju, imati prioritet u sređivanju. Jezera kao što su Trešnja ili Markovačko jezero kod Mladenovca, iako su puna kupača tokom sezone i dalje su zapuštena i u njih je potrebno uložiti puno sredstava.
U gradu se nalazi i Veliko blato u Krnjači kao i jezero u slivu Topčiderske reke. Oba su okružena industrijskom zonom i imaju problem sa otpadnim vodama. Jezero Obedska bara nalazi se na oko 50 kilometara od Beograda i pod međunarodnom je zaštitom još od kraja 19. veka (1874. godine), a od 1977. godine se nalazi na listi UNESKO-a. Ono je jedno od najstarijih prorodnih dobara i ističe se bogatstvom flore i faune. K. Živanović

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Влада]

Петак, 11. јул 2008.
Студија о уређењу реке Болечице

Шумарски факултет у Београду израдиће за потребе Секретаријата за комуналне и стамбене послове студију интегралног уређења слива реке Болечице. Река Болечица десна је притока Дунава, протиче кроз Вождовац, Звездару и Гроцку, а њено сливно подручје настаје између Авале и Космаја. Има 18 притока, међу којима су највећи Калуђерички, Лозовички, Црквински, Бели поток и поток Врановац.

Дужина реке Болечице је 12 километара, а последња три километра до ушћа нису уређена, тако да при порасту водостаја Дунава долази до плављења и изливања воде на Смедеревски и Кружни пут. Ова река постала је веома загађена упуштањем велике количине отпадних и индустријских вода, што је довело до тога да постане „мртва” и неупотребљива чак и за индустријске сврхе.

Студија коју ће урадити стручњаци Шумарског факултета садржаће све податке о сливу реке Болечице и предлоге за њено уређење. Вредност овог посла је 979.000 динара.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1321139

 

[Nenad]

Уклањање „дивљих депонија” са територије Новог Београда

Четвртак, 24. јул 2008.

Екипе Јавног комуналног предузећа „Градска чистоћа” и данас су ангажоване на санирању „дивљих депонија” у оквиру ванредних активности. Депоније се уклањају на територији општине Нови Београд и то око тржног центра код Кванташке пијаце. Јуче је однето 200 кубних метара смећа са „дивљих депонија” на територији општине Звездара.

Поред тога, у оквиру редовних активности „Градска чистоћа” у све три смене данас организује послове на одношењу смећа, чишћењу и прању улица и јавних површина које су у њеној надлежности. На тим пословима ангажовано је око 300 возила.

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1322007

 

[Влада]

Iz gradskog budžeta se izdvaja novac za održavanje 11 gradskih šuma
Prava pluća grada

Programom su obuhvaćena izletišta Avala, Košutnjak, Miljakovac, Ada Ciganlija, Kosmaj, šuma duž auto-puta Beograd-Šid, Obrenovački zabran, Trešnja, Bojčin, Makiš i Stepin lug. Samo u 2008. godini izdvojeno 120 miliona dinara
Mnogi Beograđani spas od usijanog asfalta i vreve, tokom vikenda posebno, rado potraže u nekom od popularnih gradskih izletišta, poput Avale, Košutnjaka, Ade Ciganlije. Osim što uživaju na svežem vazduhu, u zelenilu, građani rado prošetaju „stazama zdravlja“, dok u pojedinim izletištima postoje i biciklističke staze. Izletničke šume su privlačne i tokom zimskih meseci. Da bi sve bilo kako treba, za održavanje ovih popularnih oaza odmora i relaksacije iz gradskog budžeta se svake godine izdvaja novac za njihovo održavanje.

OD ČIŠĆENJA DO NOVIH KLUPA

Redovno održavanje izletničkih šuma podrazumeva održavanje čistoće na platoima, stepeništima, stazama, prilazima i prolaznom putu, parkiralištima i odmorištima, čišćenje i uklanjanje snega, leda i poledice, posipanje soli po površinama pod čvrstim zastorima. Obuhvata takođe i jesenje, prolećno uklanjanje lišća sa travnjaka, mašinsko košenje zapuštenih travnjaka, orezivanje žive ograde, sadnju i održavanje sezonskog cveća, zatim mehaničko i hemijsko uništavanje korova, popravke i zamene klupa i korpi za smeće, održavanje higijene javnih sanitarnih objekata i česmi...

Za realizaciju Programa redovnog održavanja 11 gradskih izletničkih šuma iz gradskog budžeta ove godine izdvojeno je 120 miliona dinara, saznajemo u Sekretarijatu za stambeno-komunalne poslove Beograda. Ovim programom obuhvaćeni su Avala, Košutnjak, Miljakovac, Ada Ciganlija, Kosmaj, šuma duž auto-puta Beograd-Šid, Obrenovački zabran, Trešnja, Bojčin, Makiš i Stepin lug.

S obzirom da su Avala, Košutnjak, Ada Ciganlija i Miljakovačka šuma najposećenije izletničke šume, njihovo održavanje je intenzivnije i složenije u odnosu na ostala izletišta.

Visina sredstava, koja je godišnjim programom redovnog održavanja predviđena za pojedinu šumu, zavisi od površine koja je obuhvaćena programom, operacija koje se obavljaju i intenziteta održavanja koje je u neposrednoj zavisnosti od stepena korišćenja svake šume posebno.
U narednom periodu izletničke šume će se održavati po ugovorenoj dinamici za izvođenje radova redovnog održavanja.

Redovno održavanje izletničkih šuma obavlja Javno preduzeće „Srbija šume“, Šumsko gazdinstvo „Beograd“.

izvor Glas javnosti
link http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/beograd/glas-javnosti-05-08-2008/prava-pluca-grada

 

[shmeksi]

Jedna lepa kuca sa zelenim krovom (na spanskom, ali ima finih slicki)

http://www.noticiasarquitectura.info/especiales/villa_bio.htm

 

[Влада]

Земља гута Ракину бару
Једино природно језеро у престоници полако нестаје због исушивања и загађења. – Општина Чукарица скупља новац за оживљавање

Језеро на ивици одумирања (Фото Општина Чукарица)

Пре него што је вештачки створено Савско језеро, данас омиљено градско купалиште, Ракина бара у Сремчици била је једно од малобројних места где су млади парови из главног града могли да закажу романтичан ноћни састанак на обали. Далеко од строгих родитеља и подозривих очију патријархалне чаршије, нису пропуштали прилику да се заједно купају иако је дубока вода била злогласна по томе што је прогутала десетак душа. Данас таква опасност не прети јер је бара спала на највише два метра дубине. Али, младих љубавника више нема крај језера јер је вода загађена до те мере да би ускоро могла постати жариште заразе.

Фекалне воде које су се годинама изливале у Ракину бару, једино природно језеро у Београду, тек лани су делимично усмерене у канализациону мрежу, али прилази води и даље су загушени најлонским кесама, пластичним флашама и аутомобилским гумама уплетеним у рогоз. Пре него што стручњаци стигну да је очисте, бара би могла нестати јер вода отиче кроз удубљење у земљи које је, према речима комшија, један мештанин ископао како би исушио језерце и добио више обрадивог земљишта. Према њиховим речима, у вртачу је неко чак убацио живу како би она прогризла тле, створила већу рупу и убрзала исушивање.

– Удубљење, такозвана вртача, смештено је на најнезгоднијем месту, одмах покрај извора из којег се бара напаја. У току већег дела године вода и не стиже до баре већ понире у вртачу и тако се бара исушује. Ако се доток воде смањи, бара ће се претворити у отворену септичку јаму. Земља не само да се „отвара” под баром већ би се могла и сручити на њу јер се вода дренира кроз пукотине земљишта близу извора, поткопава тле над баром и ствара клизиште које прети да затрпа језеро – појаснио је Стеван Марошан, асистент на Грађевинском факултету, који је учествовао у изради студије еколошке заштите Ракине баре.

Како упозорава, заштита Ракине баре у Сремчици мора убрзо почети. Језеро је на ивици одумирања док је риба из њега некада била толико слатка да су намерници причали да нико ко је проба неће одолети да се не врати на бару по још један залогај.

– Мештани су мрежама хватали шаране тешке и по пет килограма у овим водама. До пре неку годину на језеру су се одржавала и риболовачка такмичења. Сада се све променило. Још увек има рибе и понеког пара гњураца али, ако језеро настави да се смањује, и они ће нестати – рекао је страствени пецарош из Сремчице.

– У мојој младости вода у језеру је била толико чиста да се могао видети сваки каменчић на дну. Обала је била песковита, а муљ се могао наћи само на средини језера. На извору који утиче у бару појили смо стоку, а многи су у њој научили да пливају – казао је Сремчанин Драго Танасијевић.

Педесетих година прошлог века постојала је намера да се језеро преобрази у туристички центар уређењем обале, изградњом ресторана и разних угоститељских објеката. Идеја, међутим, није наишла на разумевање свих нивоа власти, сећају се старији житељи краја. Препуштена немару власти и аљкавости појединих људи из краја, Ракина бара је почела да пропада до садашњег забрињавајућег стања.

– Општина Чукарица ће уложити у сређивање Ракине баре, али ми имамо новца довољно само за мањи део неопходних захвата. Остатак ћемо покушати да набавимо из градског буџета и од европских фондова. Студија чије ћемо препоруке следити у оживљавању баре завршена је прошле године – рекао је Јован Анђелковић, члан већа општине Чукарица.

Ако им пође за руком да поврате живот у Ракину бару, историјске хронике им нуде предлог какве туристе да позову у госте. Још почетком прошлог века овде су се људи купали потпуно наги. Нудизам је данас популарнији и угоститељи би могли без срама да кажу да су туристе „свукли до гола”.

Б. Васиљевић - В. Вукасовић

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zemlja-guta-Rakinu-baru.sr.html

 

[Влада]

Projekat pošumljavanja Sekretarijata za zaštitu životne sredine
Nova pluća za Beograd

Autor: S. Tasić | 21.09.2008. - 00:33

Filozofija „gde god nađeš zgodno mesto, ti zgradu posadi“ dovela je do toga da u Beogradu ima duplo manje šume nego što je potrebno dvomilionskom gradu. Tropska klima, aktiviranje klizišta, povećan broj alergičnih sugrađana - samo su neke od posledica besomučne seče stabala. Sekretarijat za zaštitu životne sredine je zato pokrenuo projekat čiji bi rezultat trebao da bude pošumljavanje još 90.000 do 120.000 hektara grada.

Pod drvećem bi se na taj način, umesto 11,2 odsto grada, našlo najmanje 28 odsto novih šumskih površina. Za izradu strateških dokumenata potrebnih da bi planirano pošumljavanje počelo, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je angažovao Institut za šumarstvo.

- Ideja je da šume koje sada postoje u 17 gradskih opština povežemo međusobno, ali i sa drugim zelenim prostorima. Oko grada bi tako bila napravljena dva šumska prstena koji bi koridorima bila povezana sa centrom i gradskim zelenilom. Koridori će najverovatnije ići duž reka ili velikih saobraćajnica i kroz njih će se šumska klima delimično prenositi u gradsko jezgro. Verovatno će i urbanistički planovi morati u nekoj meri da se menjaju, ali to je urađeno i u drugim megapolisima - objašnjava doktor Milorad Veselinović, naučni saradnik iz Instituta za šumarstvo.

Prvi veći prsten bi obuhvatao područje od Dunava, zatim Kosmaja, šume oko Male Moštanice, i preko šumskog kompleksa izlazio bi na Savu, dok bi se s novim sadnicama manji prsten prostirao od Guberevačke preko Lipovačke šume dužinom Ostružničkog potoka do obale Save kod Ostružnice.
- Prstenovi nas štite od zagađenja iz Pančeva, površinskih kopova Lazarevca, termoelektrane u Obrenovcu, Železare Smederevo... Nekad je skroz duž autoputa bio pojas drveća, ali se taj prostor godinama sužavao.
Najdrastičniji primeri uništavanja zelenila su u manje atraktivnim delovima grada. Sa mirijevske strane je gradnja potpuno ušla u Zvezdani gaj, a ni na Karaburmi nije bolje i na tim mestima se javio problem pokretanja klizišta - priča Veselinović.

Pojave većih klizišta duž strmih padina primećene su gotovo u svim delovima grada i, prema nekim podacima, u Beogradu je čak 80 odsto zemljišta pod različitim vidom erozije. Osim toga, svaki čovek godišnje „potroši“ oko 400 kilograma kiseonika, što može da proizvede oko 0,3 hektara drveća. Seča stabala zbog izgradnje benzinskih pumpi, petlji i blokova legalnih i nelegalnih zgrada dovela je do toga da za svakog Beograđanina „radi“ u proseku 0,025 hektara drveća.
- Nije panika da ćemo zbog toga ostati bez kiseonika, ali su negativne posledice po život brojne. Ranije je bilo samo nekoliko alergenih vrsta, a sada ispada da svaka vrsta u nekim uslovima može da izazove alergiju. Sve je to posledica zagađenja koje utiče na smanjenja imuniteta i ljudi i biljaka - kaže Veselinović.

Ne samo da nemamo dovoljno zelenog pokrivača koji je potreban da zadovolji potrebe svakog stanovnika za kiseonikom, nego je i puno zapuštenih delova, neodržavanih šuma, deponija... Kada se svemu tome dodaju i promenjeni klimatski uslovi, ni drveće koje je preostalo ne može da obavlja svoj „posao“ kako treba. Zbog toga, da bi pošumljavanje počelo, stručnjaci Instituta za šumarstvo su poslednje tri godine proveli procenjujući stanje drveća i šuma u gradu, kao i sve negativne posledice njihovog uništavanja. Rezultati njihovog rada sažeti su u elaboratu nazvanom „Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda“ na koji se naslanja sledeći strateški dokument - „Strategija pošumljavanja Beograda“, koji treba da bude gotov početkom sledeće godine. Realizacija tog dokumenta će biti po fazama. A kada bi pošumljavanje moglo da počne, u ovom trenutku niko ne može tačno da kaže, ali u Institutu za šumarstvo se nadaju da će to biti uskoro.

Najmanje zelenila na Vračaru

Opština Površina (ha) Br. stanovnika

Voždovac 14.864 157.766

Vračar 292 61.032

Stari grad 698 58.605

Savski venac 1.400 44.363

Zvezdara 3.165 137.478

Novi Beograd 4.074 225.208

Rakovica 3.036 102.117

Čukarica 15.650 174.133

Zemun 43.872 198.097

Palilula 44.661 160.274

Barajevo 21.312 25.595

Sopot 27.075 21.197

Grocka 28.923 80.130

Lazarevac 38.351 60.101

Mladenovac 33.900 55.079

Obrenovac 40.995 74.907

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=57770

 

[Влада]

U Zemunu, Novom Beogradu, Čukarici i Paliluli mesta za sortirani otpad
Za plastiku samo sto kontejnera

Autor: Branislava Gigović | 21.09.2008. - 00:30

Za sada se u samo jednoj opštini na teritoriji Beograda ozbiljno razmišlja o rešavanju problema otpada svih kategorija. Naime, u Opštini Vračar kažu da će kontejneri za plastiku, staklo, metal i papir biti postavljeni već na proleće, jer je pre nekoliko dana potpisala Protokol o
saradnji sa Republičkom agencijom za reciklažu. Ovo je primer koji bi mogle da slede i drugi, jer se kontejneri za PET ambalažu mogu naći u samo četiri opštine.

Samo u Zemunu, Novom Beogradu, Čukarici i Paliluli postoje kontejneri za PET ambalažu, dok o kontejnerima za staklo, metal i papir nema ni reči, odnosno oni će sačekati donošenje zakona o upravljanju otpadom i o reciklaži.

Prema rečima Zorice Petronijević, v.d. generalnog direktora JKP „Gradska čistoća“, kontejneri za plastiku na tri opštine u Beogradu postavljalo je ovo preduzeće kroz pilot-projekat. Nakon usvajanja Zakona o upravljanju otpadom i strategiji grada Beograda o upravljanju otpadom, JKP „Gradska čistoća“ planira da postavi i kontejnere za staklo, papir i metal, kojih već godinama ima širom Evrope.
- Građani su veoma zainteresovani za ovakav vid kontrole otpada i zovu i pitaju kada će više ovakvih kontejnera biti postavljeno. Pokušavamo i kroz edukaciju građana da podignemo svest u vezi s upravljanjem otpadom - kaže za „Blic nedelje“ Zorica Petronijević.

Ipak, u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine od sekretara Gorana Trivana nismo uspeli da dobijemo izjavu o kontejnerima za plastiku, odnosno o upravljanju otpadom na teritoriji Beograda. Naime, kako su za „Blic nedelje“ rekli u ovom sekretarijatu, Goran Trivan neće davati izjave dok se malo ne upozna s radom Sekretarijata, iako je na ovoj funkciji već pune tri nedelje.

Vreme raspadanja
Limenka 80 do 500 godina
Plastična flaša oko 500 godina
Staklena flaša nikad
Plastična kesa 400 do 1.000 godina

Ipak, u Opštini Vračar ne gube vreme i već pripremaju strategiju o upravljanju otpadom i nadaju se da će prvi kontejneri za staklo, papir, metal i PET ambalažu biti postavljeni već na proleće.
- Trenutno smo u prvoj fazi realizacije programa, odnosno pravimo procenu koliko i kakvog otpada ima na teritoriji opštine Vračar. U našoj opštini nema teške industrije, ali je zato najgušće naseljena u gradu, te se iz tog razloga pravi ovakva procena da vidimo koliko će nam kontejnera biti potrebno. Građani su veoma zainteresovani za ovu našu akciju i već duže vreme se javljaju, pogotovo oni koji su živeli u inostranstvu, i pitaju kada će Vračar dobiti kontejnere za reciklažu - objašnjava pomoćnica predsednika opštine Vračar Zorana Smiljanić.

Predsednik opštine Vračar Branislav Kuzmanović je pre nekoliko dana potpisao sa Gordanom Perović, direktorkom Republičke agencije za reciklažu, Protokol o saradnji u oblasti upravljanja otpadom. Ovim činom je opština Vračar postala prva opština u Beogradu koja se uhvatila u koštac s otpadom.

Međutim, Jelena Kiš iz NVO „Recan“ smatra da veliki broj građana u Beogradu reciklira otpad, ali da je mnogo veći broj onih koji đubre bacaju svuda po ulici i oko kontejnera. Zato je neophodna konstantna edukacija „od malih nogu“, odnosno da se mališani edukuju i da im se podiže svest o ekologiji od vrtića, preko osnovne i srednje škole, pa do fakulteta. Ona je još dodala da se najviše otpada prikupi u otkupnim stanicama u Beogradu i da je tokom juna, jula i avgusta prikupljeno 33,5 tona papira, metala i PET ambalaže.
- U otkupnim stanicama se otkupljuju papir i limenke i PET, a njih je osnovalo JKP „Gradska čistoća“ i „Inos“ papir servis. Veliki broj građana je zainteresovan za reciklažu i dosta njih se javlja i mi ih upućujemo na ove otkupne stanice. Uglavnom se javljaju vlasnici kafića koji žele na pravi način da se otarase otpada - kaže Jelena Kiš iz „Recana“.

Objedinjeni kontejneri
Jelena Kiš iz NVO „Recan“ za „Blic nedelje“ kaže da bi trebalo u jedan kontejner bacati PET ambalažu i konzerve jer je ovakav vid uklanjanja otpada dobro prošao u Zrenjaninu. Kako kaže, građani su bili prezadovoljni ovom akcijom, a postavljeno je ukupno 13 ovakvih kontejnera. Ova nevladina organizacija je učestvovala i u postavljanju kanti za odlaganje limenki na brojnim beogradskim festivalima, pa je tako posle „Beer festa“ prikupljeno četiri tone limenki.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=57768

 

[bigvlada]

Izveštaj Međunarodne komisije za zaštitu Dunava o stepenu zagađenja
Beograd mora da izgradi sistem za prečišćavanje
Autor: N. Korlat | Foto:Beta | 29.09.2008. - 08:00

Iako izveštaj Međunarodne komisije govori da je Dunav znatno čistiji nego pre sedam godina, Beogradu se sugeriše da što pre izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Izgradnja ovog sistema Grad bi koštala preko 500 miliona evra, pa stručnjaci smatraju da bi ovaj projekat, pored Beograda i Republike, trebalo da finansiraju i međunarodne organizacije.

Najveći zagađivač Dunava i dalje su otpadne vode, koje se izlivaju na 26 mesta u gradu. Najveći deo njih stiže iz industrijskih postrojenja, a gotovo nijedna fabrika nema ili ne koristi sopstvene kapacitete za prečišćavanje. Dunav zagađuju i otpadne vode iz beogradskih domaćinstava, od kojih bar petina ne pripada gradskom kanalizacionom sistemu.

Stručnjaci kažu da trajno rešenje ovog problema jesu postrojenja za prečišćavanje, ali i da bi pre njih trebalo izgraditi jedinstven kanalizacioni sistem.
- U ovom trenutku važniji je završetak izgradnje kanalizaocionog sistema kod Velikog sela, koji će ovde dovesti sve otpadne vode iz grada. Dunav nije ugrožen koliko se pričalo, a pošto smo mi siromašna zemlja, ne treba žuriti sa uređajima za prečišćavanje - kaže dr Zoran Marjanović, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, koji četiri puta godišnje vrši ispitivanje kvaliteta vode u reci Dunav.
Međunarodna komisija zaključila je i da kvalitet Dunava znatno poboljšan, da je dozvoljeno kupanje gotovo na svim mestima u gradu, kao i upotreba ribe, ali i da je zagađenost reke i dalje velika, zbog čega je neophodno smanjiti sadržaj nutrijenata i organskog zagađenja.
- Dunav kod nas ulazi znatno prljaviji nego što izlazi i to zahvaljujući đerdapskoj akumulaciji i njegovoj sposobnosti za samoprečišćavanje. Smatram da bi međunarodna zajednica, pored Grada i Direkcije za vode, trebalo da finansira uređaje za prečišćavanje, jer osim što prečišćavamo svoje smeće, to činimo i sa onim što Dunavom dođe iz inostranstva. Naprimer, Milano je od evropskih organizacija prošle godine dobio ovakva postrojenja - priča Marjanović.
Izgradnja jedinstvenog kanalizacionog sistema već je započeta i, kako saznajemo, koštaće oko 600 miliona do milijardu evra. Ipak, sve je to još je na „dugačkom štapu“ i ne može se očekivati da bude ubrzo završena. Osim gradskog kanalizacionog sistema, postoji Zemunsko-beogradski i Banatski, a u toku je gradnja kanalizacionog sistema kod Bolečice i Batajnice.

Sistem za pet godina
Od Gorana Trivana, novog gradskog sekretara za životnu sredinu, nismo uspeli da saznamo dokle se stiglo sa izgradnjom postrojenja za prečišćevanje jer, kako je rekla njegova sekretarica, „još nije spreman da daje izjave za medije“. Međutim, kako je ranije najavljivano, on bi trebalo da bude završen u roku od pet godina. Kako saznajemo, već se krenulo sa uvođenjem malih uređaja na Avali.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=58800

 

[Влада]

Pomoć za Vinču

Ivana MIĆEVIĆ, 30.09.2008
BEČ
OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

PROJEKAT odnošenja istrošenog nuklearnog goriva iz Instituta „Vinča“ jedan je od prioriteta Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE). Neke od 145 zemalja članica MAAE spremne su da pomognu, a finansijsku i tehničku pomoć od njih je u utorak, govoreći u Beču, na 52. generalnoj konferenciji MAAE zatražio i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj. Odmah posle njegovog govora, predstavnica Češke Republike rekla je kako će njena zemlja da izdvoji milion dolara za projekat VIND, tačnije deo koji se tiče odnošenja istrošenog goriva.

A da bi više od 8.000 gorivnih jedinica stiglo u Rusku Federaciju i tamo bilo uskladišteno u podnožju Urala potrebno je 25 miliona dolara.
- Naša zemlja će učestvovati i treba da uradimo najveći deo posla, ali ne krijem da očekujem i po nekoliko miliona dolara od Amerike, Rusije i nekih drugih zemalja i organizacija poput Evropske banke za obnovu i razvoj - rekao je u utorak Đelić. - Pozvao sam sve organizacije da nam pomognu u ovom za nas prioritetnom zadatku. Prepakivanje i pripremu goriva moramo da završimo do septembra sledeće godine, da bi ono bilo premešteno u Rusku Federaciju 2010. godine. Razgovarao sam i sa Sergejom Kirijenkom, ruskim ministrom za atomsku energiju. Potražio sam i njihovu pomoć.

Govoreći na Generalnoj konferenciji MAAE, Đelić je podsetio i na to da je Srbija bila među prvim zemljama koje su potpisale i ratifikovale međunarodnu Konvenciju o sprečavanju nuklearnog terorizma. On je obećao i da će Srbija, kao ozbiljna zemlja, dati doprinos u borbi protiv nuklearnog terorizma i drugih opasnosti koje mogu doći od nuklearne energije.

KAKO DO ENERGIJE
NA 52. generalnoj konferenciji MAAE u Beču predstavljeni su i nuklearni planovi zemalja članica za naredni period. Trenutno, prema rečima generalnog direktora MAAE Mohameda El Baradeija, u 30 zemalja radi 439 nuklearnih elektrana, a u toku je gradnja još 36. U dobu kada su zalihe nafte i gasa sve manje, a njihove cene skaču, svet se sve više okreće proizvodnji energije u nuklearnim reaktorima. Jedan od razloga je i da bi se smanjila emisija ugljen-dioksida.

NUKLEARKE
SRBIJA je jedna od retkih zemalja u regionu koja ima moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana. On prestaje da važi 2015. godine. Osim Bosne i Hercegovine, sve komšijske države deo energije dobijaju iz nuklearnih reaktora. Đelić je u ime srpske vlade rekao da Srbija ostaje opredeljena za mirnodopsku upotrebu nuklearne tehnologije i energije, misleći na upotrebu u medicini, zaštiti hrane, vode i izradi novih materijala. Sve dok zakon ne kaže drugačije, ne razmišlja se o eventualnoj gradnji nuklearke.

извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=129528&datum=2008-10-01

 

[Nenad]

Opština Čukarica vraća stari sjaj jedinom autentičnom kraškom jezeru u prestonici
Vraća se život u Rakinu baru

AUTOR: B. R.
Opština Čukarica kreće danas u veliku akciju zaštite i uređenja Rakine bare, jedinog pravog kraškog jezera na području Beograda. Jezero se nalazi u prigradskom naselju Sremčica, na samo 20 kilometara od centra grada. Nekada je Rakina bara bilo omiljeno kupalište i prirodna oaza bogata ribom.

Danas je od Rakine bare ostala, bukvalno - bara. Zapuštena, zagađena, zarasla u korov. Od ribljih vrsta odavno nema ni traga.

To je podstaklo ljude u opštini Čukarica da pokrenu ozbiljnu akciju kako bi spasli ovaj jedinstveni biser prirode. Većurađeni idejni projekat uređenja jezera i priobalja, podržala su i gradska komunalna preduzeća i Sekretarijat za zaštitu životne sredine i građani Sremčice. U današnju, ali i u predstojeće slične akcije, uključiće se specijalizovane ekipe JKP Gradske čistoće, Gradskog zelenila, udruženja ribolovaca, komunalna inspekcija Čukarice i naravno građani Sremčice, kojima je najviše stalo da povrate stari sjaj Rakine bare.

Pre nego što je stvorena Ada Cigalnija, danas omiljeno gradsko kupalište, Rakina bara u Sremčici bila je jedno od malobrojnih mesta gde su mladi iz glavnog grada dolazili na romantična noćna kupanja. Ovo kraško jezero tada je bilo vrlo duboko i važilo je za opasno mesto gde se udavilo desetak kupača. Danas je jezero duboko manje od dva metra. Ovde više niko ne dolazi, jer je voda zagađena do te mere da bi uskoro mogla postati žarište zaraze.

Fekalne vode koje su se godinama izlivale u Rakinu baru, tek prošle godine su delimično usmerene u kanalizacionu mrežu, ali prilazi vodi su takvi da jezero više liči na gradsku deponiju. Čak je i voda počela da nestaje iz jezera jer su neki meštani iskopali rupe kako bi isušili jezero. Takozvana vrtača, smeštena je na najnezgodnijem mestu, odmah pokraj izvora iz kojeg se bara napaja. U toku većeg dela godine voda i ne stiže do bare većponire u vrtaču i tako se bara isušuje. Ako se dotok vode smanji, bara će se pretvoriti u ogromnu septičku jamu.

Zaštita Rakine bare u Sremčici mora brzo početi. Jezero je na ivici odumiranja, a nekada je bilo prepuno riba. Meštani su u ovim vodama mrežama hvatali šarane teške i po pet kilograma. Do pre neku godinu na jezeru su se održavala i ribolovačka takmičenja. Sada je u jezeru tek poneka preživela riba. Meštani tvrde da je voda u jezeru bila toliko čista da se mogao videti svaki kamen na dnu. Obala je bila peskovita, a mnoge generacije ovde su naučile da plivaju. U svakom slučaju, ostaje nada i rešenost opštine Čukarica da ovo nekad poznato i popularno jezero, vrati prvobitnoj nameni.

Planirali turistički centar
Pedesetih godina prošlog veka postojala je namera da se jezero preobrazi u turistički centar uređenjem obale, izgradnjom restorana i raznih ugostiteljskih objekata. Ideja, međutim, nije naišla na razumevanje svih nivoa vlasti, sećaju se stariji žitelji kraja. Prepuštena nemaru vlasti i aljkavosti pojedinih ljudi iz kraja, Rakina bara je počela da propada do sadašnjeg alarmantnog stanja.

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.co.rs/vesti/srbija/beograd/vraca_se_zivot_u_rakinu_baru.39.html?news_id=141308