Skole su relativno blizu,svi iz ovog kraja vode decu ili u OS Branko Radicevic ili Uzicku Republiku,ne znam kako se sad zove.U dr Ivana Ribara skole nema,kao ni drugih znacajnijih objekata.To jeste mana,ali kretanje po kraju podrazumeva prelazenje velikih ulica i raskrsnica,tu su tramvajske sine i mnogo autobuskih linija.To je neizbezno,pretpostavljam da manju decu vode u skolu,ja svoje vodim u vrtic i nije mi nikakav problem ni daljina ni saobracaj,taman prosetamo.Samo to naselje koje se gradi je na obodnom delu,ali pretpostavljam da ce se otvoriti dosta lokala i da ce kraj oziveti.Ovdasnji stanovnici sve svoje potrepstine obavljaju u obliznjem Tc Enjub ili MZ Kozara.Ono sto mogu iz svog iskustva da posvedocim je da sam veoma zadovoljna zivotom ovde,toliko da ne menjam lokaciju ni zbog toga sto na posao putujem do Zvezdare.Dok mi je dete bilo malo,kolicima smo obilazili citav kraj i obavljali kupovinu i slicno.Neke moje prijateljice koje zive u drugim delovima grada sa malom decom nigde nisu uspevale da izadju dok ne dodje muz s posla itd.,jer im je bio neophodan auto.Zamislite setnju s kolicima po nekim brdovitim i uskim ulicicama.Ono sto su velike prednosti ovog kraja su sirina,tj. dovoljno prostora,sva neophodna infrastruktura,i naravno blizina Savskog keja,prava milina.Leti ste camcem na Adi za 5 minuta.Veliki je izbor mesta za setnju,parkova i sadrzaja za decu,prijatelji uglavnom dolaze kod mene,ja retko kad idem dalje odavde.Ako nekog nesto zanima vezano za Ivana Ribara,mogu da odgovorim,posto ovde zivim vec 6 godina.