Maksi konstantno i dize plate u skladu sa trzistem. Kada bi ih digli znatno iznad, ucinili bi radnike skupljim i za firme koje nemaju tako visoke marze.
Ок, и? Нека дижу колико морају да би имали раднике, не видим шта хоћеш да кажеш?
Postoji baseline za niskokvalifikovane poslove koji je potreban da bi ekonomija uspesno poslovala.
Дословно бесмислена реченица
Kao sto je napredak poljoprivrede omogucio da spadnemo sa drustva gde se 95% stanovnika bavi njom na drustvo gde se 1.5% bavi njom tako ce i napredak automatizacije.
И писана реч је омогућила да човечанство успешније акумулира знање, и даље не видим како то оправдава увоз јефтиног робља
Svesti Gilded age na problem imigracije je onako, dosta hrabra teorija. Jer si slicnu situaciju imao i u Evropi gde tolike procente imigracije nisi imao. I opet, po ko zna koji put, pitanje raspodele bogatstva i pitanje imigracije su ortogonalni problemi.
Ако су богаташи принуђени да плаћају раднике више онда се новац који располажу неизбежно прелива на раднике. Ако могу да потплаћују раднике увозом робља онда се капитал концентрише у рукама богаташа. Ти упорно и без икаквог основа желиш да раздвојиш те две ствари као да чињеница да се плате сиротињи потискују ради максимизације профита богаташа нема никакве везе са расподелом богатства у економији.
Ako imas nestasicu domaceg mleka i sve manju proizvodnju svake godine (kao sto broj domacih radnika decenijama vec opada) rezultat je samo konstantna inflacija cene mleka bez povecanja dostupnosti.
Која економски подстиче људе да улажу у већу производњу домаћег млека. Јер то и јесте основни ценовни механизам у капитализму, несташица подстиче раст цена, раст цена подстиче улагање у производњу тога јер је исплативо, производња решава несташицу.
Ако уместо тога ти увозиш јефтино млеко ти губиш млечну индустрију у којој се никоме не исплати да производи млеко. Као што се у развијеним земљама не исплати имати децу.
Teoretski da, ali to ovde jednostavno nije slucaj.
Хајде емпиријски побиј онда, сигурно ће ти бити лако.
Apsolutno dize, to je bukvalno definicija. Ukupna produktivnost raste za one proizvode koje su proizveli.
Продуктивност се не мери обимом производа већ односом инпута и аутпута. Ако један радник произведе 10 производа за сат а након промене 20 производа за сат онда се продуктивност његовог рада и саме производње дуплирала. Ако два радника произведу 20 производа за сат онда се продуктивност није повећала, ни њиховог рада нити производње генерално.
Раст продуктивности долази од образовања постојеће радне снаге и технолошког напретка а не увоза радника
Po N-ti put, pitanje raspodele profita i pitanje imigracije su ortogonalni problemi.
Po N+1-ti put, pitanje raspodele profita i pitanje imigracije su ortogonalni problemi.
Нису.
Plata kasirke vec sada oslikava realno stanje na trzistu rada, i opet postoji manjak. I vase resenje je 'samo nek ih plate vise', jer profitabilnost ocigledno ne postoji kao pojam a decenije negativnog nataliteta se samo resavaju vecim platama.
Ако капиталиста има проблема са недостатком радника (или било ког другог ресурса за производњу) може или да плаћа више, да га замени технолошком алтернативом или да угаси бизнис. Све три опције су легитимне у здравом капитализму и представљају нормално прилагођавање економије на тржишне трендове.
Ти упорно полазиш од претпоставке да сви капиталисти полажу право на профит или да нека компанија "мора да ради". Не мора, ако није у стању да плати раднике нека се угаси. Ти радници ће се ослободити за успешније компаније и решен проблем. Тако се жива економија реструктуира у ходу.
Opet dve vrlo hrabre teorije - da je rast standarda 2014-2020 bio uporan i veci od onog 2020-2025. - da je inflacija rezultat 60k Indijaca koje smo uvezli.
Не, рекао сам да твоја теорија да то није могућа пада у воду и да је инфлација последица несташице радника. Као да капиталисти неће дизати цене и ако имају јефтине раднике
Prvo, 2014. je Srbija imala i dalje prilicno visoku nezaposlenost i veliki rezervoar raspolozivih domacih radnika. Nejednakost se smanjila a produktivnost povecala prostim povecanjem zaposlenosti.
Има и даље изузетно високу незапосленост и то још већу стварну незапосленост узимајући у обзир број фиктивних радних места у јавном сектору. И по милионити пут, повећање броја запослених не води у већу продуктивност.
Zatim se nakon covida susrecemo em sa enormnim stampanjem novca svuda u svetu plus iscrpljivanjem domacih rezervoara radne snage. I pored toga, 2020-2025 imaju jaci realni rast plata i dodatno smanjenje gini indexa (
https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?locations=RS)
Домаћи резервоари радне снаге нису исцрпљени нити могу да буду, раст плата у Србији после 2020. је управо последица државног пумпања пара у економију како би задржали власт. Али би животни стандард грађана свакако растао брже да није било имиграције која је подигла цене кирије, успорила / онемогућила раст плата у приватном сектору и генерално наштетила економији.
Ne znam kako je Kina adekvatan kontraprimer kada se njen astornomski rast u prethodne tri decenije prvenstveno zasnivao na ogromnom bazenu raspolozivih radnika iz kineskih ruralnih podrucja koji su ueltali na novootvorene pozicije. Kineska kompetitivnost uvecem delu tog perioda je bila upravo niza cena tih radnika, a kineska drzava se devaluacijom juana i odbijanjem da unutrasnje trziste postane bitnija komponenta BDP-a trudila da to ostane tako i dan danas.
Да, кинески раст се заснивао на запошљавању сопствених радника и улагању у дизање њихове продуктивности, уместо у увоз радника. Главни проблем који они имају је што ни они не плаћају сопствене раднике довољно за функционисање сопствене економије већ се фокусирају на извоз из геополитичких разлога. Али њихова опција запошљавања сопственог народа и аутоматизације је далеко боља и показала се успешнијом од немачке, британске, канадске, француске, италијанске, грчке итд. стратегије увоза јефтиног робља.
Zapadni radnik i pored 'masivnog uvoza jeftinog roblja' ima daleko jacu kupovnu moc od kineskog.
Његова куповна моћ се урушава и гради на кредитима већ деценијама док кинеска расте. И поред чињеница да, опет, Кина потискује плате својих радника иако не би требала.
Kini tek sada predstoji suocavanje sa ozbiljnijim problemom nedostatka radnika (koji zapadne ekonomije muci vec decenijama), i tek treba da vidimo da li ce se automatizacijom uspesno izboriti sa njim. U slucaju Japana recimo vidimo da to i nije bas uspelo.
Јапан хронично има упорно супротан проблем од оног ког ти предвиђаш јер нема довољну тражњу јер плате радника не расту деценијама. Дефлаторна земља која стога стагнира будући да је пристала да саботира сопствени извоз који је засметао Америци а није га заменила јачањем домаће тражње. Није нормално да земља чији се број становника смањује има плате које стагнирају, управо је требало да то диже плате што повећава потрошњу што покреће мотор економије и решава проблем дефлације.
