Šta je novo?
Od:
Filteri

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Doći će vreme, negde pre a negde kasnije, kada ćemo se svi kao rasa, vrsta, kajati što smo se u 20. i 21. veku toliko oduševljavali velikim gradovima (iznad 500.000 - 1.000.000 ljudi) i toliko podređivali sve koncentrisanju ljudi, resursa, funkcija, moći u što veće gradove. Umesto da se radi na tome da se sve razvija i održava što je moguće ravnomernije i decentralizovanije.

Nekad se razmišljam koliko se u današnjim gradovima gubi para, vremena i živaca npr na saobraćajne gužve, a onda koliko ih se gubi ili će se gubiti na razna rešavanja toga - tunele, mostove, metroe... Deset milijardi ovde, pet milijardi onde, radnici za ovo, radni i za ono, mašine, krediti, rokovi, gužve usled radova, premeštanje gužvi s jedne tačke na drugu kad se završe radovi... Umesto da su u startu te pare, vreme i rad usmeravani da po zemljama bude veći broj manjih a uspešnih gradova, kojima ne treba odlazak do prestonice ili pak selidba tamo i za najmanju stvar. Tome je trebalo težiti, a ne razvijanju i hranjenju toliko košnica koje narastu, usisaju sve oko sebe, pa na kraju postanu disfunkcionalne i same sebi ponište svaki smisao i benefite.

Ovo ne kažem samo za Srbiju, ovo važi globalno. Gradovi kad narastu preko neke tačke, počinju da stvaraju više problema nego što rešavaju. I postaju sve gori za život kad su toliko veliki i mnogoljudni. I to će se najviše videti u ovom veku, kako neki svetski gradovi i megalopolisi budu dostizali rekordne populacije i probleme, a mnogi drugi gradovi (recimo svi iznad milion) budu počeli da budu osetno gora, odbojna i sve manje racionalna mesta za život.
 
Poslednja izmena:
Da bas je onako planski uspostavljen konsenzus da se pravi veliko i nefunkcionalno umesto malo i funkcionalno. Skupili smo se svi na velikoj skupstini covecanstva i odusevili se kad smo videli sliku velikog grada. Samo je jedan mudrac sa beobuilda video koliko gresimo, seticemo ga se kad dodje vreme. On je doduse isto ziveo u najvecem gradu u zemlji jer mu daje poslove i sadrzaje kakve zeli, al kad mu neko napravi grad sa istom poslovima i sadrzajima, samo manji i funkcionalniji, odma ce se preseliti tamo.
 
Миграције село-град одвијају се последњих најмање 100 година.
Села су традиционално била места где је наталитет био највећи. Данас се тај резервоар исцрпео, старосна структура села је изузетно неповољна и многа села осуђена су на изумирање у следећих неколико деценија. Раније су миграције у највећем броју случајева ишле из села према првом већем граду, зато су сви градови и имали раст у прошлом веку, много више због миграција него због природног прираштаја док су данас миграције према два, три највећа града.
То је и социјални и демографски проблем.
Када и како ће млади људи који су у потрази за бољим животом са путном торбом дошли у Београд и Нови Сад да реше своје стамбено питање и како и да ли ће се уопште одлучити за потомство.
 
Мислио сам конкретно на Србију. У 19. веку више од 80% становништва Србије живело је на селу. Израженије миграције крећу крајем 19. и почетком 20. века и настављају се индустријализацијом у доба СФРЈ.
Рецимо, Београд је 1870. имао око 30.000 становника, 1900. 70.000 а већ 1920. број становника премашио је 100.000.
 
Poslednja izmena:
CEBEP je napisao(la):
Мислио сам конкретно на Србију. У 19. веку више од 80% становништва Србије живело је на селу. Израженије миграције крећу крајем 19. и почетком 20. века и настављају се индустријализацијом у доба СФРЈ.
Рецимо, Београд је 1870. имао око 30.000 становника, 1900. 70.000 а 1910. 85.000.
Kliknite za proširenje...
Pa i pre toga je postojala migracija samo je bila sporija. Industrijalizacija je to ubrzala.
centarfor je napisao(la):
Sprdas se sa covekom...
Kliknite za proširenje...
Nema tu sprdanja. Gradovi nisu nastali ni od cega, od samog pocetka se u njih naseljava visak stanovnistva sa sela. Najstariji otkriveni grad ima je star oko 9000 godina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh