Šta je novo?
Od:
Filteri

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Doći će vreme, negde pre a negde kasnije, kada ćemo se svi kao rasa, vrsta, kajati što smo se u 20. i 21. veku toliko oduševljavali velikim gradovima (iznad 500.000 - 1.000.000 ljudi) i toliko podređivali sve koncentrisanju ljudi, resursa, funkcija, moći u što veće gradove. Umesto da se radi na tome da se sve razvija i održava što je moguće ravnomernije i decentralizovanije.

Nekad se razmišljam koliko se u današnjim gradovima gubi para, vremena i živaca npr na saobraćajne gužve, a onda koliko ih se gubi ili će se gubiti na razna rešavanja toga - tunele, mostove, metroe... Deset milijardi ovde, pet milijardi onde, radnici za ovo, radni i za ono, mašine, krediti, rokovi, gužve usled radova, premeštanje gužvi s jedne tačke na drugu kad se završe radovi... Umesto da su u startu te pare, vreme i rad usmeravani da po zemljama bude veći broj manjih a uspešnih gradova, kojima ne treba odlazak do prestonice ili pak selidba tamo i za najmanju stvar. Tome je trebalo težiti, a ne razvijanju i hranjenju toliko košnica koje narastu, usisaju sve oko sebe, pa na kraju postanu disfunkcionalne i same sebi ponište svaki smisao i benefite.

Ovo ne kažem samo za Srbiju, ovo važi globalno. Gradovi kad narastu preko neke tačke, počinju da stvaraju više problema nego što rešavaju. I postaju sve gori za život kad su toliko veliki i mnogoljudni. I to će se najviše videti u ovom veku, kako neki svetski gradovi i megalopolisi budu dostizali rekordne populacije i probleme, a mnogi drugi gradovi (recimo svi iznad milion) budu počeli da budu osetno gora, odbojna i sve manje racionalna mesta za život.
 
Poslednja izmena:
Da bas je onako planski uspostavljen konsenzus da se pravi veliko i nefunkcionalno umesto malo i funkcionalno. Skupili smo se svi na velikoj skupstini covecanstva i odusevili se kad smo videli sliku velikog grada. Samo je jedan mudrac sa beobuilda video koliko gresimo, seticemo ga se kad dodje vreme. On je doduse isto ziveo u najvecem gradu u zemlji jer mu daje poslove i sadrzaje kakve zeli, al kad mu neko napravi grad sa istom poslovima i sadrzajima, samo manji i funkcionalniji, odma ce se preseliti tamo.
 
Миграције село-град одвијају се последњих најмање 100 година.
Села су традиционално била места где је наталитет био највећи. Данас се тај резервоар исцрпео, старосна структура села је изузетно неповољна и многа села осуђена су на изумирање у следећих неколико деценија. Раније су миграције у највећем броју случајева ишле из села према првом већем граду, зато су сви градови и имали раст у прошлом веку, много више због миграција него због природног прираштаја док су данас миграције према два, три највећа града.
То је и социјални и демографски проблем.
Када и како ће млади људи који су у потрази за бољим животом са путном торбом дошли у Београд и Нови Сад да реше своје стамбено питање и како и да ли ће се уопште одлучити за потомство.
 
Мислио сам конкретно на Србију. У 19. веку више од 80% становништва Србије живело је на селу. Израженије миграције крећу крајем 19. и почетком 20. века и настављају се индустријализацијом у доба СФРЈ.
Рецимо, Београд је 1870. имао око 30.000 становника, 1900. 70.000 а већ 1920. број становника премашио је 100.000.
 
Poslednja izmena:
CEBEP je napisao(la):
Мислио сам конкретно на Србију. У 19. веку више од 80% становништва Србије живело је на селу. Израженије миграције крећу крајем 19. и почетком 20. века и настављају се индустријализацијом у доба СФРЈ.
Рецимо, Београд је 1870. имао око 30.000 становника, 1900. 70.000 а 1910. 85.000.
Kliknite za proširenje...
Pa i pre toga je postojala migracija samo je bila sporija. Industrijalizacija je to ubrzala.
centarfor je napisao(la):
Sprdas se sa covekom...
Kliknite za proširenje...
Nema tu sprdanja. Gradovi nisu nastali ni od cega, od samog pocetka se u njih naseljava visak stanovnistva sa sela. Najstariji otkriveni grad ima je star oko 9000 godina.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Doći će vreme, negde pre a negde kasnije, kada ćemo se svi kao rasa, vrsta, kajati što smo se u 20. i 21. veku toliko oduševljavali velikim gradovima (iznad 500.000 - 1.000.000 ljudi) i toliko podređivali sve koncentrisanju ljudi, resursa, funkcija, moći u što veće gradove. Umesto da se radi na tome da se sve razvija i održava što je moguće ravnomernije i decentralizovanije.

Nekad se razmišljam koliko se u današnjim gradovima gubi para, vremena i živaca npr na saobraćajne gužve, a onda koliko ih se gubi ili će se gubiti na razna rešavanja toga - tunele, mostove, metroe... Deset milijardi ovde, pet milijardi onde, radnici za ovo, radni i za ono, mašine, krediti, rokovi, gužve usled radova, premeštanje gužvi s jedne tačke na drugu kad se završe radovi... Umesto da su u startu te pare, vreme i rad usmeravani da po zemljama bude veći broj manjih a uspešnih gradova, kojima ne treba odlazak do prestonice ili pak selidba tamo i za najmanju stvar. Tome je trebalo težiti, a ne razvijanju i hranjenju toliko košnica koje narastu, usisaju sve oko sebe, pa na kraju postanu disfunkcionalne i same sebi ponište svaki smisao i benefite.

Ovo ne kažem samo za Srbiju, ovo važi globalno. Gradovi kad narastu preko neke tačke, počinju da stvaraju više problema nego što rešavaju. I postaju sve gori za život kad su toliko veliki i mnogoljudni. I to će se najviše videti u ovom veku, kako neki svetski gradovi i megalopolisi budu dostizali rekordne populacije i probleme, a mnogi drugi gradovi (recimo svi iznad milion) budu počeli da budu osetno gora, odbojna i sve manje racionalna mesta za život.
Kliknite za proširenje...
Slažem se u vezi neravnomernosti centara moći i društvenih resursa, kao i za (ne)efikasnost, međutim dodao bih da većina današnjih "društvenih arhitekata" slabo fokusira na funkcionalnu optimizaciju i prevenciju, a previše na nekontrolisani rast. Pohlepa je motor razvoja i tu ima prečica, ignorisanja i ptomene prioriteta. Ništa dalje od Srbije ne treba ići iako je manje-više na ovaj ili onsj način evidentno u svim sredinama globalno.

Čak mislim da gradovi veličine Beograda uslovno mogu relativno dobro funkcionisati, generalno bolje od megalopolisa. Opet, to što neko nije sposoban da se i u manjoj sredini organizuje ne zavisi samo od veličine iste već i od njegovih kvaliteta. Velegrad ti je kao multinacionalna korporacija. Ako je kompetentnost rukovodstva ispod minimuma za uspešno rešavanje problema, a negativne osobine istih prenaglašene onda je njegov dugoročni opstanak upitan (paralela s Beogradom je više nego očigledna). Mislim, imaš gomilu primera uređenih manjih gradova, i daleko više neuređenih u zemljama u razvoju, koji dakako funkcionišu saboptimalno što nije do veličine već organizacije i resursa.

Drugi ekstrem predstavljaju najveće konurbacije (inter-urbani sistemi) koje intrinistički uslovljavaju planiranje i efikasniji pristup rešavanju kompleksnijih i zahtevnijih problema u većoj razmeri, za čije je efikasno rešavanje potrebna mnogo veća preciznost i brzina reakcije.

U tome većina pravi niz fundamentalnih grešaka koje su vidljive i u manjim milionskim gradovima (poput Beograda), a nisu proporcionalno izražene ni manje ni više nego u jednom Tokiju, samom po sebi sinonimu za ekstrem ekstrema.

U Srbiji pak, može se videti kako jedan Novi Sad ispod pišljivih pola miliona već više od decenije pokazuje goruće probleme Beograda koji bi sa delom kritične infrastrukture Berlina ispoljavao podnošljivije, manje ozbiljne posledice višedecenijskog neulaganja, prolongiranja razvoja ključnecrinfrastrukture, maničnog iracionalnog trošenja, pohlepnog "proseriteta" i konačno "naprednog" preporoda anahronih revizionističkih planova davno propalih ideologija.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh