Šta je novo?

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Pa dobro ali ne mora da znači da svi drugi tako rade ili bi radili.

To je kao ova priča sa putovanjima - ljudi čuju da neki Srbi dižu kredite da bi putovali na skupa mesta i odmah se gradi priča da svi to rade i da zato propadamo kao nacija. Pa, zapravo ne. Niti svi to rade, niti zato propadamo. Sutra će tako da se izgradi priča da svako ko daje veće pare na knjige (koje su, realno, isto poskupele) je isto rasipnik i traći život na gluposti umesto da pravi male srpske svete ratnike i pomaže otadžbinu.

Ovo nije upućeno tebi, nego kažem kuda sve to vodi i osvrćem se na večitu debatu oko putovanja, koja se uporno provlači kroz ovsj forum. Primetio sam da u mnogo slučajeva nezadovoljstvo, bes i energija većeg dela naroda završava na pogrešnim adresama (da, znam, otkrio sam Ameriku... samo kažem da je to postalo baš baš upadljivo i pojačano nego ranije) Obična raja se međusobno ujeda i napada, i raspravlja o stvarima koje su maltene trivijalne i nemaju nikakve važnosti, dok oni koji zaista parazitiraju i čine zlo drugima, prolaze netaknuti i nekažnjeni.

Tu se onda često jave i demograf-fanatici pa prospu svoje kamione razloga zašto po njima neko ko ima preko 22 a još uvek nema bar 3 mala Srbina, je štetočina i izdajnik... A najčešće oni sami nemaju nijedno, a od radnog staža i produktivnosti zajednici imaju samo mesec dana pripreme za prijemni na faksu (zezam se malo) i mesec dana kelnerisanja na Adi.

Mislim da bi većini bilo bolje kada bi se ljudi okanuli tih konstrukcija.
 
P.S.
Letovanja su prolazna ali utisci, uspomene i stvari naučene na njima ostaju za ceo život. Još ako neko proputuje kao mali ili mlad, to je kao da je pročitao pola enciklopedije ili ne znam koliko romana. Slika govori hiljadu reči, a putovanje govori hiljadu slika.

Znam puno usedelica od 4 banki koje zaista dobro izgledaju ali mnogo izvoljevaju, ne spustaju kriterijume, svakom muskarcu traze manu i na kraju ostaju suve p.... i utehu prolaze u putovanjima po egzoticnim destinacijama, na kraju razocarane prodaju stan a novac trose po Latinskim amerikama jer kazu "sto da ostavljam drzavi ili familiji stan kad srece u ljubavi/zivotu nisam imala..." a neke bi da potpisuju Ugovor o dozivotnom izdrzavanju s strancima da se svete familiji.
Vencana kuma moje majke je tako puno izvoljevala a imala trosoban stan u krugu dvojke... na kraju sve ostade bratu koji se ozenio i dobio cerku.
 
Ok, pošteno.

Mada ja sam započeo priču misleći na parove, ne na "sam sam/sama sam, i savršeno mi je dobro tako, jer kad mogu one u Seksu i gradu, mogu i ja". Ne mislim na takve primerke nego na mlade parove. Dakle dvoje ljudi koji se vole, rade ili žive zajedno, mladi su, imaju ispod 30 i kroz glavu im prolazi još nešto osim odgajanja deteta... bilo to zbog putovanja, bilo zbog straha, bilo zbog toga što nisu još spremni i sigurni da li su jedno za drugo, bilo zbog finansija, ispita na fakultetu, ili čega god... Neka ih. Njihov život. Imaju i oni pravo da malo uživaju u periodu između završavanja robijaške škole s kojom će moći uglavnom da obrišu d..e ... i perioda kada će spavati 3 sata dnevno, mirisati g..na ili povraćku non stop, biti na iglama svake treće nedelje (zbog dečjih bolesti), raditi ko konji da plate bebi stvari i hranu i imati socijalni život tek kad odu u igraonicu pa tamo proćaskaju dok se Duracell zekama prazne baterije, pre nego što sutra opet sve krene ispočetka.

Sad bi neko rekao ju vidi ovo, pa ovo remeti sve što smo prethodnih milenijima učili, radili i želeli. Paaa... da. Remeti. Kako prolazi vreme i menjaju se generacije, tako se menjaju i ljudi i društvene norme. Evo pre sto godina je bila čast i privilegija dati svoj život za neke tamo Čerčile, Hitlere, Tite, Staljine, Kajzere, kraljeve, crkvu, trte mrte... onda su ljudi skontali da zapravo i ne žele to da rade više. Jer svi moderni ratovi su, realno, ili pljačke ili lečenje kompleksa, merenje đokica ili teranje inata na uštrb tuđih života. Tako isto i pre sto godina je štancovati decu bio em čin rodoljublja, em neka Božja misija i nagrada. Ali više nisu. Drugo vreme, druge društvene norme, druge okolnosti, drugi rezoni i drugi prioriteti. Setih se onog vica o "tradiciji", kad baba pita "vi još niste kupili veći tiganj???" 😄 Ono, svi radili nešto 5000 godina a da nisu znali zašto, pa sad moramo i mi. Pa ne moramo. Meni su tradicije ok, ali dok ne remete život ili idu protiv razuma. Ne volim to, ne treba niko da robuje nekoj tradiciji koja je samo to - običaj, zaostavština, navika... Sve se to menja i to je normalno.

Sad, da smo u nekoj 1910-oj, a planeta usled neke bolesti ili kataklizme spala na 500 miliona, i fali ljudi dok resursa ima na pretek, pa i da razumem urgenciju za razmnožavanjem i jurenjem rasta po svaku cenu (rast populacije, BDPa, gradnje, kopanja, svega...) Ali sad smo u 2024. , planeta nikad pretrpanija, tehnologija sve više napreduje i zamenjuje, a resursa sve manje. A uz to, manje i prostora. A na sve to manje i poslova. I biće svega sve manje i manje. I onda naravno da ne mogu da se složim da "mora da se raste po svaku cenu", kako danas neki misle i govore. Pa i ne mora. A i neće to rešiti sve naše probleme. Evo jedan prost primer - Beograd puniji nego ikad, a ekonomski stoji bolje nego ostatak zemlje. Pa i pored svega toga, nema ko da vozi autobus, pokupi đubre ili leči ljude. Zaključak - kvantitet bez ikakvog smisla i plana ne samo da ne rešava ništa, nego stvara još više problema.
 
Poslednja izmena:
Kad sam imao 27 godina, bio sam kod drugara ciganina koji je 3 god mladji od mene a dobio sina, pa sam se pitao, cigani mladi i mogu na vreme kad su puni snage, a nisu ni bogatasi a mi belci kukamo? Jesu nasi belci kukali pre 100 godina? Rece mi ciga, kad nemas decu manje mislis na pare, a kad ih dobijes budes jos vise vredan i jos se cimas. Nisam se dao uspavati, vec krajem te godine ispalih municiju. To me je trgnulo :) reko sebi bolje biti mlad cale a ne star cale... imam klince a nemam mercedesa nit solo prdim po Ibici leti :) mada, sve materijalno je prolazno...
Nisam se dao uspavati, vec krajem te godine ispalih municiju.

bravo
 
Ja sam devedesetih bio jako depresivan. Nije mi padalo na pamet da cu uopste imati decu.
Odem u Holandiju, kad tamo sve kolege imaju decu, a u Srbiji niko nije imao.
U Srbiji glavna stvar bile zurke, tamo sve porodicni ljudi.
Odemo uposetu moja tadasnja devojka i ja. Svuda deca.
Holandjani (a ja sam se druzio sa ljudima iz naroda), kazu "Jel vi znate da vam je vreme".
I rekosmo i mi. Kad je bal nek je bal. I mi ispalismo municiju.
I napravimo prvo, vec prilicno stari 37/35.
I posle, opet prestari jos dva.

I zveli s decom kao podstanari 14 godina.
 
Poslednja izmena:
Po statistici za turizam, 2023. je uslo oko 200k rusa.
Kako I sta se smatra turistima uopste? Da li se tu ubrajaju rusi koji imaju boravak i tako udju u drzavu?
 
Ne znam koliko ja vest tačna, objavljena u Blumbergu da je u USA 35% žena starosti 25-44 godine bez dece. Svaka treća. To je katastroga, jeste da je to amaerika ali trendovi se brzo prošire.
 
Ima više razloga - urbanizacija sve više gradskog stanovništva, žene rade i školuju se, traže karijeru,, feminizam i samosvest devojaka više se ne udaju samo da bi bile u braku i imale decu, materijalna nestabilnost mladih parova posebno odsustvo svog krova, sada je dodata još jedna prepreka - strah od klimatskih promena i neizvesne budućnosti. To naravno važi za amaeriku i evropu ovde ne verujem da se neko sekira šta će biti za 20 godina.

ranije je sredina mogla da vrši pritisak da se deca rađaju, sada se to gubi, ako ima previše muškaraca i žena koji nemaju i ne zale decu, onda se i drugi mogu ugledati na njih i da smatraju da to nije ništa loše.
 
U smanjivanju broja dece u Americi i Evropi nema ništa loše. Jedino je problem što se neke druge kulture i religije množe ko miševi.
 
U smanjivanju broja dece u Americi i Evropi nema ništa loše. Jedino je problem što se neke druge kulture i religije množe ko miševi.
Svuda opada natalitet, negde manje negde više. Kinezi su konačno priznali da ima manje rođenih od umrlih. Brazil ima manje stanovnika od očekivanog 203 miliona na popisu očekivali su 10 više, Argentina i Čile su u negativnoj zoni uskoro e im se približiti i Centralna Amerika. Malezija, Vijetnam čak i Filipini imaju velik pad natalittta. Opstaje subsaharksa afrika i bliski isrednji istok. Ali očekuje e da i kod njih pojavi demografksa tranzicija ali malo kasnije.
 
Тренд опадања броја деце по породици је присутан и у арапском свету. Африканци и јужна Азија се још држе са већим породицама.
 
Pa da, pisao sam par postova gore, u većem delu sveta će uskoro da dođe do smanjivanja populacije. Čak i u jednoj Indiji, uskoro, rast će prestati ili će biti na nuli. I to ne bi bio problem sam po sebi, jer planeta ionako ima previše ljudi za postojeće poslove i resurse kojih će biti sve manje u narednim decenijama. Problem je što Afrika i islamski svet kasne u tome, tako da će oni imati prenaseljenost i štancovanje dece još narednih 40-50 godina. Oni su najveća opasnost.
 
Ima više razloga - urbanizacija sve više gradskog stanovništva, žene rade i školuju se, traže karijeru,, feminizam i samosvest devojaka više se ne udaju samo da bi bile u braku i imale decu, materijalna nestabilnost mladih parova posebno odsustvo svog krova, sada je dodata još jedna prepreka - strah od klimatskih promena i neizvesne budućnosti. To naravno važi za amaeriku i evropu ovde ne verujem da se neko sekira šta će biti za 20 godina.

ranije je sredina mogla da vrši pritisak da se deca rađaju, sada se to gubi, ako ima previše muškaraca i žena koji nemaju i ne zale decu, onda se i drugi mogu ugledati na njih i da smatraju da to nije ništa loše.
Po tebi je pozitivna stvar sto je "ranije sredina mogla da vrsi pritisak da se deca radjaju"? Fazon radjaj jer bi baba i deda da setaju unuka ponekad. Brojni ljudi kod nas su pravili decu zbog pritiska okoline i losi su roditelji tj. nisu deca za njih
 
Poslednja izmena:
Како су се Европљани, претежно западни ширили у прошлом миленијуму на Амерички, Аустралијски, и делом Афрички континент, тако се данас Азијати и Африканци шире на Европски и Амерички континент. После таквих експанзија наступају периоди еманципације па стагнације. Пре Европске експанзије имали смо Азијску, тј. Монголе и Турке, а пре њих исто Европску само мању, Римска и Хеленска освајања Северне Африке и Блиског истока.
 
Po tebi je pozitivna stvar sto je "ranije sredina mogla da vrsi pritisak da se deca radjaju"? Fazon radjaj jer bi baba i deda da setaju unuka ponekad. Brojni ljudi kod nas su pravili decu zbog pritiska okoline i losi su roditelji tj. nisu deca za njih
Nisam rekao ni da je pozitivno ni da je negativno, jednostavno je bilo tako.

Manje rođenih od umrlih je problematično zbog ekonomije. Makroekonomski model se temlji na stalnom rastu GDP. Istovremeno i na uzimanju kredita da bi se finasirao taj rast. PO teoriji rast GDP-a treba da bude veći od kamata da bi kredit mogao da se vraćafabrike manje rade, manje se ide u restorane, teratane, kafiće itd. Kada si u recesiji krediti postaju sve skuplji i skuplji. Kada počne da opada stanovništvo na celoj kugli zemlajskoj to će postati veliki problem. Za sada se otplate odlažu ali ja ne vidim drugi način da u nekom trenutku prestanu da s eplaćaju. Svi se boje tog trenutka.

Mala digresija od teme ali koja je i povezana sa njom. Po intenretu kruže, nazvaću ih za sad glasine koje mogu da budu i tačne, da ljudi iz Bosne koji su prijavljeni fiktivno na adrese u Srbiji kako bi glasali na našim izborima, ostvaruju i povlastice koja država daje za novorođenu decu.
 
To i nisu glasine, a i ta deca ce svakako pre ili kasnije doći u srbiju tako da nije strašno...

Jeste strašno jer RS ubrzano nestaje što će pokazati sledeći popis
 
Pa možda je onda vreme da se izmeni taj ekonomski model koji se bazira na deluziji da će ljudi, hrane, resursa, poslova, prostora... uvek biti beskonačno puno i da je jurenje rasta i dostignuća jedini način da nešto bude održivo a ljudi srećni i uspešni u životu.

Ovo možda sada zvuči kao opičena kafanska priča pijanca ispred dragstora, ali u narednim godinama, kako količina raspoloživih resursa, energije, hrane, prostora, poslova...bude opadala, a broj ljudi se uvećao, počeće da se shvata da je ovaj trenutni model prosto neodrživ. Mislim to se može i treba uvideti i iz prethodnih 15ak godina iskustva, ali očigledno mnoge ljude to ne zanima.

Ali ajde obične ljude koje to ne zanima ili nisu u stanju da shvate to, nego ja žalim ljude koji završe neki faks i otisnu se u te vode ekonomije, finansija, biznisa, data science... a ne uspevaju da shvate da su planeta Zemlja, i svi i sve na njoj, jedan veliki zatvoren i ograničen sistem, jedan veliki kamen u svemiru koji svega ima ograničeno i može da opstane samo putem balansa, a ne ako se 8, 9, 10 milijardi glupaka na njemu ponaša kao da sutra ne postoji.

Gadan svet stvaramo sebi i svojoj deci sa ovakvim mentalitetima i pristupima. Ja predviđam da ovo trenutno st(r)anje može da potraje još svega 20ak godina.
 
Pa možda je onda vreme da se izmeni taj ekonomski model koji se bazira na deluziji da će ljudi, hrane, resursa, poslova, prostora... uvek biti beskonačno puno i da je jurenje rasta i dostignuća jedini način da nešto bude održivo a ljudi srećni i uspešni u životu.
I ja kažem da treba da se promeni, ali nema naznaka za to. Ili nema znanja kako da se uradi ili nema interesa. Postoji pokret u svetu nazvan degrowth koji se zalaže za sve to što si rekao, ali u velikoj je nemilosti. Retko ko se usudi i da pomene da nešto treba da se promenu u smeru smanjivanja potrošnje. Multinacionalne kompanije a posebno naftne kompanije (ja dodajem tu i velike IT kompanije) su previše jake. Čeka se slom pa da krene da se gradi jovo nanovo. KO bude živeo tokom tog sloma imaće dosta toga zanimljivog da kaže. Ali da budemo optimisti, možda se stvari promene i mirnim putem
 
Nisam znao za taj degrowth koncept. Pogledaću, hvala. :D

Ono za šta pak jesam znao je koncept Accelerationism, koji ima za cilj da ubrza svet na putu kojim ide, ne bi li se ubrzala propast i veliki "reset" koji bi usledio posle. Bar tako njegovi zagovornici zamišljaju sve to. Prilično opičen i opasan koncept, ali ima ljudi koji ga podržavaju, među njima i par bogataša i moćnika. Neki kažu da bi upravo njihovo verovanje u Accelerationism moglo da objasni bizarna i destruktivna ponašanja kod nekih od njih. Recimo, milijarder koji ima sve u životu i savršeno je svestan i upoznat sa opasnostima AI i novih tehnologija koje su iza ugla, a opet nastavlja da sve jače razvija i promoviše te tehnologije odnosno opasnosti.

Inače kao i sad ovde s tobom, bilo mi je lakše kad sam pre par meseci video par komentara po netu da ima još ljudi koji smatraju da beskrajno jurenje rasta nije održivo. Nažalost, to je i dalje od neke većine potrebne za promene i ne mislim da će se svet dozvati pameti pre nego što sve pukne. Ali lepo je kad čovek vidi da nije jedini koji nešto uviđa i da nije toliko lud koliko ispada po nekima samo zato što (ti neki) neće da misle dalje od sutra i šire od onoga što su ih izdresirali kao mlade.
 
Kada počne da opada stanovništvo na celoj kugli zemlajskoj to će postati veliki problem.

Dakle daleko smo od problema. 🙂

ne uspevaju da shvate da su planeta Zemlja, i svi i sve na njoj, jedan veliki zatvoren i ograničen sistem, jedan veliki kamen u svemiru koji svega ima ograničeno i može da opstane samo putem balansa, a ne ako se 8, 9, 10 milijardi glupaka na njemu ponaša kao da sutra ne postoji.

Gadan svet stvaramo sebi i svojoj deci sa ovakvim mentalitetima i pristupima. Ja predviđam da ovo trenutno st(r)anje može da potraje još svega 20ak godina.


Jedno od rešenja 😊
 
Ali ajde obične ljude koje to ne zanima ili nisu u stanju da shvate to, nego ja žalim ljude koji završe neki faks i otisnu se u te vode ekonomije, finansija, biznisa, data science... a ne uspevaju da shvate da su planeta Zemlja, i svi i sve na njoj, jedan veliki zatvoren i ograničen sistem, jedan veliki kamen u svemiru koji svega ima ograničeno i može da opstane samo putem balansa, a ne ako se 8, 9, 10 milijardi glupaka na njemu ponaša kao da sutra ne postoji.
Sta je tacno ograniceno, neki konkretan resurs koji je neobnovojiv i nemoguc za reciklazu, hrana, povrsina, energija?

Mislim ok, sve je teorijski ograniceno, ali gde smo to udarili u limit u sledecih 20 godina?

Koje je resenje za taj limit? Meni deluje da stagniranje ili smanjenje stanovnistva samo minimalno produzava taj rok.

Posmatrajuci iz perspektive coveka iz 15. Veka i njemu dostupnih tehnologija, mi smo limit koji bi on pojmio i izracunao odavno probili.
 
Vrh