Šta je novo?

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Inače kao i sad ovde s tobom, bilo mi je lakše kad sam pre par meseci video par komentara po netu da ima još ljudi koji smatraju da beskrajno jurenje rasta nije održivo. Nažalost, to je i dalje od neke većine potrebne za promene i ne mislim da će se svet dozvati pameti pre nego što sve pukne. Ali lepo je kad čovek vidi da nije jedini koji nešto uviđa i da nije toliko lud koliko ispada po nekima samo zato što (ti neki) neće da misle dalje od sutra i šire od onoga što su ih izdresirali kao mlade.
Vidi, ne kažem da će de growth uspeti da se nametne, iz ove perspektive deluje mnogo utopijski. Barem u trenutnoj konstelaciji i organizacije svetske ekonomije. Evo jedan primer - čitam o problemima koje ima KIna. Kaže se da je slaba potrošnja, izvoz dostigao svoje limite, sektor nekretnina koji je najviše gurao GDP i razvoj države je stao. mnogo para je otišlo u zgrade koje niko ne želi i u nepotrebnu isfrastrukturu. Rešenje je povećati potrošnju stanovništva. Ali kinezi ko kinezi, tj kao većina azijata ne vole da troše, oni štede (tu dodajemo što se broj ljudi smanjuje). I onda se para ne "vrti" nego ostaje u domaćinstvima i država ne može da pokrene spiralu potrošnje koja će gurati rast. Posledica zastoj.
Amerikanci nemaju taj problem, oni troše i kupuju više nego što im treba. Kod njih para se vrti, porezi naplaćuju, fabrike i kompanije u 3 sektor servisa radi imaju rast ekonomije. Što je dug veliki ne brinu se previše.. Održava ih velika imigracija, iako se stalno žale na novodošle.
 
Sta je tacno ograniceno, neki konkretan resurs koji je neobnovojiv i nemoguc za reciklazu, hrana, povrsina, energija?

Mislim ok, sve je teorijski ograniceno, ali gde smo to udarili u limit u sledecih 20 godina?
Nema ograničenja za nijedan resurs koji mi je poznat. Pričalo se o nafti,ispade da je ima koliko hoćeš, svake godine se proizvodnja povećava za 1%. Kao limit može da se možda računa globalno zagrevanje, naravno ko veruje u to. Manje padavina, žestoka leta i slabe zime mogu da dovedu do pojavu bolesti, nemanja dovoljno vode za navodnjavanje i sl.
 
Da, mada i Kina je napravila ogromne greške koje su je dovele u ovu situaciju, kao na primer dozvoljavanje da se grade čitavi gradovi u kojima niko ni ne živi, samo da bi se uštekale pare.
Da ne pričam koliko ovo distopijski deluje.

Kinezi su inače ušli u još jedan problem, a to je masovna ravnodušnost i ogorčenost na državu, koji se manifestuje kroz njihov trend i koncept Bai lan, iliti "pusti ga da propadne".

Prosto ljudi su uvideli da šta god radili i koliko god radili, uvek će živeti isto, tako da nakon decenija grabljenja i žrtvovanja sebe, odlučuju da se okrenu sebi, ili da bar manje podređuju svoje živote drugima.

A ne verujem ni ja da će degrowth osvojiti svet, čak mislim da će ga većina ljudi usvojiti kada već bude prekasno. Samo kažem da je lepo videti da postoji svest o tome kod jednog broja ljudi.
 
Nema ograničenja za nijedan resurs koji mi je poznat. Pričalo se o nafti,ispade da je ima koliko hoćeš, svake godine se proizvodnja povećava za 1%. Kao limit može da se možda računa globalno zagrevanje, naravno ko veruje u to. Manje padavina, žestoka leta i slabe zime mogu da dovedu do pojavu bolesti, nemanja dovoljno vode za navodnjavanje i sl.
Nafte neće nestati za 30 godina kako zelena agenda tvrdi, ali svakako neće ni trajati doveka, verovatno ne duže od 100 godina.

Svaki resurs na planeti je ograničen. Pijaća voda je ograničena. Nafta je ograničena. Struja je ograničena. Sunce jeste jedan gotovo nepresušan izvor energije ali pokazano je već da solarni izvori ne mogu da budu glavni zbog svojih ograničenja u vidu gubitka pri prenosu, uslovima za gradnju, potrebe za sunčanim danima, troškovima izrade i održavanja, itd... Čak je i broj mesta na kojima možemo da gradimo hidroelektrane a da ne napravimo preveliki problem - ograničen. Količina mogućeg hranljivog voća i povrća je isto ograničena. Količina životinja, zelenila, hemikalija u zemljištu, kiše u atmosferi, kamena za gradnju, drveća...sve je to ograničeno. Količina nuklearnog goriva je ograničena. Prostor za skladištenje potrošenog nuklearnog goriva takođe. Čak je i vetar ograničen... I u smislu svih Džula energije u njemu širom sveta, i u smislu da nije dostupan uvek i svugde.

Čak je i sam proces reciklaže ograničen. Uprkos lažima medija i korporacija, 90% plastike se ne reciklira. Od građevinskog materijala, izvodljivo je reciklirati oko 50% - šljunak, beton i metal. A inače se globalno reciklira mnogo manje od tih 50%. Displeji uređaja, kojih ima nekoliko milijardi na svetu, se ne recikliraju. Baterije, isto u milijardama, se ne recikliraju. Odeća i tekstil se recikliraju u svega par procenata. A 2/3 nje je od pamuka, od biljke. A ta biljka traži prostor, vodu, sunce, hemikalije i sate rada. Čak i ona sa sintetikom traži neke materijale, hemikalije i sate rada.

Prostor je takođe ograničen, kao i održiv i praktičan pristup pijaćoj vodi, obradivom zemljištu, šumama, kamenolomima, pa čak i mestu pod dovoljno jakim suncem.

Sve je ograničeno. I mada skoro sve kruži u krug (ali ipak ne sve), što je veći broj ljudi na planeti, to se više taj proces kruženja usporava. Nije isto kada šuma treba da se obnovi nakon što je 10 ljudi poseklo 10 stabala i kada 1000 ljudi poseče 1000. Isto tako je i sa svim ostalim. Ne može nuklearno gorivo da se napravi preko noći. Ne može pobrano povrće da se obnovi preko noći. Ne može čak ni kula u visinu ili veštačko ostrvo radi stanovanja da se naprave preko noći. Ne može postrojenje za desalinizaciju da preradi koliko se pije, a i kad bi moglo, ne znamo šta ćemo sa nusproduktima. A stepen množenja ljudi i njihove konzumacije resursa prevazilazi stepen kojim se društva i gradovi prilagođavaju tom rastu, kao i stepen kojim se priroda obnavlja.

Sve je ograničeno, Zemlja je veliki izolovan klupko materije i energije u svemiru.
 
Poslednja izmena:
Nafte neće nestati za 30 godina kako zelena agenda tvrdi, ali svakako neće ni trajati doveka, verovatno ne duže od 100 godina.

Svaki resurs na planeti je ograničen. Pijaća voda je ograničena. Nafta je ograničena. Struja je ograničena. Sunce jeste jedan gotovo nepresušan izvor energije ali pokazano je već da solarni izvori ne mogu da budu glavni zbog svojih ograničenja u vidu gubitka pri prenosu, uslovima za gradnju, potrebe za sunčanim danima, troškovima izrade i održavanja, itd... Čak je i broj mesta na kojima možemo da gradimo hidroelektrane a da ne napravimo preveliki problem - ograničen. Količina mogućeg hranljivog voća i povrća je isto ograničena. Količina životinja, zelenila, hemikalija u zemljištu, kiše u atmosferi, kamena za gradnju, drveća...sve je to ograničeno. Količina nuklearnog goriva je ograničena. Prostor za skladištenje potrošenog nuklearnog goriva takođe. Čak je i vetar ograničen... I u smislu svih Džula energije u njemu širom sveta, i u smislu da nije dostupan uvek i svugde.

Čak je i sam proces reciklaže ograničen. Uprkos lažima medija i korporacija, 90% plastike se ne reciklira. Od građevinskog materijala, izvodljivo je reciklirati oko 50% - šljunak, beton i metal. A inače se globalno reciklira mnogo manje od tih 50%. Displeji uređaja, kojih ima nekoliko milijardi na svetu, se ne recikliraju. Baterije, isto u milijardama, se ne recikliraju. Odeća i tekstil se recikliraju u svega par procenata. A 2/3 nje je od pamuka, od biljke. A ta biljka traži prostor, vodu, sunce, hemikalije i sate rada. Čak i ona sa sintetikom traži neke materijale, hemikalije i sate rada.

Prostor je takođe ograničen, kao i održiv i praktičan pristup pijaćoj vodi, obradivom zemljištu, šumama, kamenolomima, pa čak i mestu pod dovoljno jakim suncem.

Sve je ograničeno. I mada skoro sve kruži u krug (ali ipak ne sve), što je veći broj ljudi na planeti, to se više taj proces kruženja usporava. Nije isto kada šuma treba da se obnovi nakon što je 10 ljudi poseklo 10 stabala i kada 1000 ljudi poseče 1000. Isto tako je i sa svim ostalim. Ne može nuklearno gorivo da se napravi preko noći. Ne može pobrano povrće da se obnovi preko noći. Ne može čak ni kula u visinu ili veštačko ostrvo radi stanovanja da se naprave preko noći. Ne može postrojenje za desalinizaciju da preradi koliko se pije, a i kad bi moglo, ne znamo šta ćemo sa nusproduktima. A stepen množenja ljudi i njihove konzumacije resursa prevazilazi stepen kojim se društva i gradovi prilagođavaju tom rastu, kao i stepen kojim se priroda obnavlja.

Sve je ograničeno, Zemlja je veliki izolovan klupko materije i energije u svemiru.
Sve navedeno jeste teorijski ograniceno, ali ni u cemu nismo ni blizu nekog limita.

Sto se tice energije, tu smo tek zagrebali povrsinu teoretski ostvarivog.

Isto je i sa recikliranjem. Kad kazes da se slabo sta reciklira pricas kao da je to fundamentalna zakonitost koja se nece promeniti boljim tehnologijama i zakonima.

Generalno uvek je greska praviti projekcije iz trenutne situacije. Za 100 godina mozda budemo u situaciji da mozemo odrzati i 100 milijardi ljudi na zemlji.
 
“Prvog meseca u godini, u našoj zemlji, rođeno je 5.311 beba. U odnosu na isti mesec prethodne godine beleži se pad od 1,7 odsto.

Istovremeno, preminulo je 10.264 i, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine beleži se rast od 9,5 odsto.”
 
Jedan zaobilazan put da se smanji uticaj loše demografije na nedostatak radne snage. Koristan u nekim aspektima ali rizičan u drugim.
Danas je startovao Otvoreni Balkan, tj jedinstveno tržište rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Kao mala Evropska Unija u svojim počecima.

State
Capital
Population (2020)
Albania​
Tirana​
2.793.592​
North Macedonia​
Skopje​
1.836.713​
Serbia​
Belgrade​
6.690.887​

Dakle to je, što se tiče tržišta rada, kao da umesto 6,7 miliona stanovnika sada imamo 11,3 miliona. To je povećanje od 70%. Znatno veće tržište, ali ipak ne 100% veće, što je možda i dobro. Tj i dalje smo, bar brojčano, u većini. Iako demografska struktura radnika nije u našu korist, tj procenat stranaca samo među radno aktivnima je ustvari veći. Videćemo kako će sve to da ispadne.
 
Jedino ako konacno ukinu granicni prelaz sa s.makedonijom kao sto su bili pričali, a što je i logično ako imaš jedinstveno tržište robe i radne snage, pa da imamo jednu granicu manje do grcke...
 
Ne znam šta će ovaj potez da donese. Radna snaga fali u svim ovim državama, mislim na mladu ekukovanu i stručnu radnu snagu. Gradjevinske radnike i šofere već uvozimo, a uvoze i oni iz Indije, Nepala, Šri lanke.
Mislim da je ovo jedno veliko ništa, veći uticaj bi imalo jedinstveno tržište, ali do toga će se teško doći.
 
Beograd svakako nudi vece i plate i mogucnosti od Tirane i Skopja, kolika god da bude razmena mislim da cemo biti u neto prednosti.
 
Од Отвореног Балкана ће само да профитира повртарство Албаније и РС Македоније. Нема у тим државама радне снаге која нама фали. Евентуално медицинске сестре, мада њих из целог Балкана, и ЕУ дела, црпи Њемачка.
 
Nama se sa Albancima stanovnistvo nece uvecati niti cemo ih asimilovati kao Ruse i Ukrajince, Makedonce mozda. Ostaje opasnost da Albanci lakse rade, privredjuju i da polako sve severnije do Levaca kupuju kuce i imanja. Po mom misljenju, nema koristi od njih toliko koliko ima opasnosti. A da rade kao jeftina radna snaga poput Srilancana, tesko. Pre ce u EU za pristojne pare.
 
Prica da ce Albanci doci do Beograda vise ne pije vodu. Oni imaju znatno losiji prirodni prirastaj i sele se u Evropu vise nego Bugari svojevremeno. Treba se konacno okaniti te paranoje i videti kako mozemo da saradjujemo sa njima. Nece oni nigde a ne mozemo doveka ziveti na ivici noza.
 
Који су потенцијали за сарадњу?
Имају ли икакву производњу осим пољопривредне?
Имају ли кадрове који нам фале?
Шта нам нуде?
Шта можемо ми њима да понудимо?
Једини вид сарадње који нам је био успешан до неке мере јесте довођење жена за удају нашим нежењама.
 
Bio juče prilog na Al Džaziri o Makedoniji. Kao treba im 25 000 radnika (da li je to možda previše, ali hajde da verujemo novinarima). Naravno, našli su ih u Šri Lanci i Indiji. Problem je što postoji zakon koji ograničava radno vreme na 8 sati, poslodavci kažu da im to smeta i da su radnici spremni da rade i više kako bi zaradili i za porodice koji ostaju u domovini. Pritiskaju državu da skloni ograničenje i da mogu slobodno da uvezu te robove.
 
Ne dolaze Azijati da rade fine poslove, vec gradjevinu i ostalo sto niko nece.
Tako i kod nas, nezaposlenost 10%, a za neke struke nema radnika ni od korova.
 
Nama se sa Albancima stanovnistvo nece uvecati niti cemo ih asimilovati kao Ruse i Ukrajince, Makedonce mozda. Ostaje opasnost da Albanci lakse rade, privredjuju i da polako sve severnije do Levaca kupuju kuce i imanja. Po mom misljenju, nema koristi od njih toliko koliko ima opasnosti. A da rade kao jeftina radna snaga poput Srilancana, tesko. Pre ce u EU za pristojne pare.
Реторика о Албанцима који живе да своје паре троше на насељавање најсиромашнијег дела Србије служи да подржи тај наратив како су сви Албанци на територији Србије неки новопечени дођоши а не људи који су историјски ту живели и које је Србија одбила да асимилизује у секуларну, грађанску нацију (као Грчка). Било је насељавања за време СФРЈ јер је то једино место где су могли да иду да побегну из много лошије Албаније али ни то није било ни толико трајно ни значајно колико би људи овде волели да се претварају. Задњих 20 година слушамо како Албанци преплављују југ Србије купују, пљачкају итд. а у стварности се укупан број Албанаца у читавој Србији од 2002. до данас повећао за - 40 људи.

Албанци су и дан данас већина у оним деловима земље где су били већина и за време Цвијића када је правио мапе из тог периода

Код нас се прожимају два шизофрена наратива како је у Србији немогуће живети на селу и просперирати и сва села због тога умиру али истовремено сви Албанци једва чекају да уместо у нпр. ЕУ дођу у Србију да живе на селу и множе се и просперирају. Они желе да дођу у Србију јер су више зараде али искључиво желе да дођу у делове Србије где је просечна плата испод 500е, уместо да остану у Албанији где је просечна 700

Куповина кућа и имања не значи ама баш ништа у земљи где власт може да прогаси лекс специјалис како жели и присвоји земљу за неки рандом пројекат тако да чак ни тај аргумент нема ништа више смисла од истог таквог сејања панике у Црној Гори од пре 10-15 година како Руси масивно купују куће и украшће им државу због тога. А и поставља се питање зашто би ико улагао у земљу или кућу у селу које неће постојати за пар деценија, Црна Гора бар има море и демографски раст

Главни проблем који ја могу да видим од овога је у томе што Срби немају кичму и иоле интелигентнији Албанци који дођу да привремено или трајно раде у велике градске центре могу врло лако да гурају свој национализам и геополитичке циљеве које ће Срби да прогутају у име неке толеранције и једнакости (Мирдита обрали смо бостан). Јер код нас и даље "антинационализам" значи "подржавање национализма околних народа на штету српског" а не "противљење (бошњачком, српском, хрватском, немачком, америчком, албанском итд.) национализму генерално"

Што се тиче надокнађивања радне снаге генерално нама би било далеко паметније и одрживије да укинемо квоте за жене из већине иоле нормалних земаља будући да жене не носе ама баш никакве ризике које се повезују са имиграцијом и да се генерално усресредимо на образовану имиграцију из земаља са којима имамо традиционално добре односе (попут земаља Јужне Америке). Тј. да се универзитети у Србији коначно реформишу, прошире и отворе читаве смерове на енглеском и крене у градњу студентских домова и стипендија за паметне клинце из белог света

То нам је свакако далеко корисније за дугорочни економски и друштвени развој него увоз камионџија из Албаније
 
Demografija je danas mimo matićnih knjiga. Bitniji su podaci o inertnosti i statičnosti. Grubo gledano po prirodi mladji deo ljudi je inertan i samo vreba priliku za boljitak menjajuci prebivalište od 10, 100 do nekoliko 1.000 km. Boljitak je presudan. Stariji ,,jure mirne i sigurne vode,, u poznatom okruženju.
To znaci da danas visina prihoda direkto upravlja i odredjuje demografsku sliku sastavljenu i od domacihi stranih ljudi.
 
Još i ovo
Kuda idemo ?
Od 1 marta, kažu.
Ko zaposli sa ,,otvorenog balkana,, (na pr. Albanca)
ima 30 % olakšica.

Radujte se buducoj
demografskoj slici

Nek mi jave na vreme
di je ona jedna šljiva....
da bar da imam skim da pricam na maternjem jeziku
 
Jedan zaobilazan put da se smanji uticaj loše demografije na nedostatak radne snage. Koristan u nekim aspektima ali rizičan u drugim.
Danas je startovao Otvoreni Balkan, tj jedinstveno tržište rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Kao mala Evropska Unija u svojim počecima.

State
Capital
Population (2020)
Albania​
Tirana​
2.793.592​
North Macedonia​
Skopje​
1.836.713​
Serbia​
Belgrade​
6.690.887​

Dakle to je, što se tiče tržišta rada, kao da umesto 6,7 miliona stanovnika sada imamo 11,3 miliona. To je povećanje od 70%. Znatno veće tržište, ali ipak ne 100% veće, što je možda i dobro. Tj i dalje smo, bar brojčano, u većini. Iako demografska struktura radnika nije u našu korist, tj procenat stranaca samo među radno aktivnima je ustvari veći. Videćemo kako će sve to da ispadne.

Опен Балкан је заокруживање економског, демографског итд простора албанског народа, ту не постоји ни један једини наш интерес, нити било какав бенефит,

поред тога је сад отворен продор у Србију људи и капитала албанских нарко банди без икакве контроле.
 
Vrh