Vidi, ne kažem da će de growth uspeti da se nametne, iz ove perspektive deluje mnogo utopijski. Barem u trenutnoj konstelaciji i organizacije svetske ekonomije. Evo jedan primer - čitam o problemima koje ima KIna. Kaže se da je slaba potrošnja, izvoz dostigao svoje limite, sektor nekretnina koji je najviše gurao GDP i razvoj države je stao. mnogo para je otišlo u zgrade koje niko ne želi i u nepotrebnu isfrastrukturu. Rešenje je povećati potrošnju stanovništva. Ali kinezi ko kinezi, tj kao većina azijata ne vole da troše, oni štede (tu dodajemo što se broj ljudi smanjuje). I onda se para ne "vrti" nego ostaje u domaćinstvima i država ne može da pokrene spiralu potrošnje koja će gurati rast. Posledica zastoj.Inače kao i sad ovde s tobom, bilo mi je lakše kad sam pre par meseci video par komentara po netu da ima još ljudi koji smatraju da beskrajno jurenje rasta nije održivo. Nažalost, to je i dalje od neke većine potrebne za promene i ne mislim da će se svet dozvati pameti pre nego što sve pukne. Ali lepo je kad čovek vidi da nije jedini koji nešto uviđa i da nije toliko lud koliko ispada po nekima samo zato što (ti neki) neće da misle dalje od sutra i šire od onoga što su ih izdresirali kao mlade.
Amerikanci nemaju taj problem, oni troše i kupuju više nego što im treba. Kod njih para se vrti, porezi naplaćuju, fabrike i kompanije u 3 sektor servisa radi imaju rast ekonomije. Što je dug veliki ne brinu se previše.. Održava ih velika imigracija, iako se stalno žale na novodošle.