Šta je novo?

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Moja majka je iz Arilja.
Arilje nije poznato po pamucnom vesu, iako ce vam se tako uciniti nakon posete pijaci ili buvljaku.
Arilje je poznato po proizvodnji malina.
Uzgajanje malinjaka nije sezonski posao. To je posao gde gotovo cele godine ima posla.
Sezonski moze da se gaji jedan manji malinjak sto iz hobija, i da se prikrpi kucni budzet. Ozbiljan proizvodjac maline je u njoj gotovo cele godine.
Lova je zaista dobra, ali je upitna kao i za vecinu proizvodnje na selu.
Ljudi u selima oko Arilja nisu 'ludi' za migracijom u grad, ali bez obzira na to 'drzava se trudi da ih istera'.
Kako?
Pa tako sto elektrodistribucija nece da odrzava mrezu (liniju).
Dune vetar, padne sneg, grane od drveca spoje zice i desetine kuca ostanu bez struje.
Tako sto ta ista firma nece da prosiri kapacitet trafo stanice. A svojevremeno su tu trafo stanicu kupili gradjani samodoprinosom, pa posto je bila 'velika' za njihove potrebe elektrodistribuceja je zamenila sa manjom.
Tako sto opstina nece da popravi nekoliko (2,3) rupa na putu kroz zaseok koji su mestani 2001 godine gotovo sami izfinansirali (80%stanovnistvo - 20% opstina).
Tako sto postar nece da donese postu, vec zove telefonom da javi da imas 'neko pismo' i da dodjes u zgradu poste.
A po pitanju gastajbajtera sa sela... moj tast je jedan od njih. I nece da da za vecinu stvari. Zato sto lokalni djilkosi misle da mogu da muzu gastose, jer eto oni imaju. Pa postave 3 nova rasvetna tela ispred mesne zajednice, a uzeli ljudima po 100eur za to. A onda saznas u opstini da je ta 3 kandelabra postavila opstina iz svojih sredstava!?
Gde su pare? Pa renovirali smo malo mesnu kafanu i kupili kopacke i dresove mesnom fudbalskom klubu.
E pa nece gastarbajter da dirinci u nekoj fabrici u inostranstvu da bi lokalni alkos imao bolje uslove za napijanje. Nece. :)

Drzava samo treba da radi svoj posao, a stvari ce same doci na svoje mesto. Neka kontrolise meso koje se uvozi, pa ce biti racuna da ljudi drze bikove, na primer. I ne da se pita dal oce ili nece da daje iz budzeta za selo!
Dace nekom ko ovde otvori pogon za 'prepakivanje' 10000eur po zaposlenom, ali nece da da svom seljaku?
A onda ce da se poziva na trziste jer krompir iz uvoza ciju su proizvodnju subvencionisali nemci je eto jeftiniji?
Ma vazi, al onda da uvedemo nazad carinu.

Nije ovde problem nas seljak, nego su problem razni interesni lobiji koji su jaci od drzave.
 
1. Нисам ни написао да је узгајање малина сезонски посао (види поруку изнад).
2. Неко ко нема користи од села не остаје у њему, а ко добро пролази није луд да напусти имање.
3. Падне стуб услед ветра у селу и људи остану без струје. Знам да је проблем, али поплави река град и људи остану бе крова над главом.
4. Неко рече да не зна човека из Београда чији су родитељи одатле. Ја знам много велики број чији су преци генерацијама уназад у Београду, морам да кажем и околини.
 
@Aleksej
Nikome se konkretno nisam obratio, ne znam zasto si se osetio prozvanim.

I ne, ne padne 'bandera'!
Vec je suma kuda prolazi vod toliko izrasla da je sklopila iznad zica, pa pri svakoj ozbiljnijoj kisi ili snegu napravi kratak spoj i zastitne sklopke iskljuce napajanje. Na prijave elektrodistribucija reaguje, tako sto korisnicima kaze da idu sami da 'prokresu liniju'
Cija je linija i 'kresu li gradjani' rastinje ispod i pored elektro vodova???

E pa kad 'diskriminisemo' ljude na selu, naravno da ce da beze...
 
Поента моје приче је да шта год се десило и ма како изгледала наша држава, сељаку неће нико да помогне. Колико год то изгледало тешко, за тржиште мора сам да се избори. Није његово да склања стабло с пута или да сече шуму како не би качила далековод, али мораће и то (све у границама разумног), јер му нико неће помоћи. Другом приликом ћу писати како се тај познаник довија како би избегао препреке које му околности намећу и како се бори за тржиште. Управо сад ми човек исприча интересантну причу о сналажљивим људима из Ритопека који су годинама извозили трешњу у Русију и то све организовали сами, без посредника државе. Све то представља доказ да живот у мањим местима може бити оживљен, када се људи организују. Тада ће се и демографска слика поправити. Све је то узрочно-последично.
 
Ja cu malo sa problematike sela da predjem na problematiku neradjanja.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=09&nav_category=12&nav_id=934409
Da li je potrebna konkurentnost medju vec postojecim porodilistima. Po meni da i to u privatnim porodilistima. Jeste da drzavne institucije uvek po defaultu ukazuju na neku vecu dozu sigurnosti, ali u uslovima gde vise nista nije sigurno i gde porodilje bukvalno spavaju sa bubama ovakva vest mi govori samo da je vec predvidiva cinjenica da nema besplatnog porodjaja. Ta uzasna vest kao da se radi o "besplatnoj veceri" uvek moze uneti dozu nesigurnosti u neke nove roditelje. Imali smo razne vesti na tu temu. Od afere ukradenih beba do nestrucnih i korumpiranih lekara. Ako mi mnogi kazu da danasnji porodjaj treba "podmazati" parama po raznim osnovama, onda mi to deluje kao jos jedan od demografskih problema ove drzave.
 
Без обзира што су вест само пренели, у старту ми је мука од наслова на Б92. Што се код њих некада не појави наслов "Жене презадовољне условима у породилиштима и гинеколозима", што би им пренело много жена које лично добро познајем, укључујући и своју? Битно да се у тексту појављује мито, корупција, незадовољство. Текст је поприлично противречан. "Доктори не траже новац- подразумева се да треба дати". Ко то подразумева? "Неке жене сматрају да се доктори не односе према свакој жени исто"- то су неутемељени закључци и мишљења који се олако дају код нас од стране малог броја жена, које не би знале да објасне у чему се разликовао њихов случај од других. У ствари, има објашњења: "Тако сам закључила". Наравно да свака од њих има право на своје мишљење, али су то углавном озбиљне ствари када се изјаве и за то се губи посао. Ако нека има чврсте доказе, лако то решава на суду, али се углавном ради о претпоставкама. Није по мени ово ни близу неког проблема, јер мање-више све жене добију сличан третман. Проблеми са крађом беба су државни проблеми и ту се ради о мафији, криминалу који је потребно строго казнити. Да би се казнио, потребно је формирати одељење у МУП-у које би се бавило трговином бебама и које би решавало сваки сумњиви случај.
 
Dvoje dece, ne dadosmo mito, porodiliste u visegradskoj. Uslovi...
Neke sobe renovirane, neke dosta ofucane, ali ciste. Glavna zamerka stanje kupatila i wc cvora.
Dotrajalo, i previse malog kapaciteta u odnosu na broj korisnika.
Sticajem okolnosti, pri porodjaju oba puta zena 'potrefila' kada je smena, tako da je dosta izrazena razlika pristupa osoblja, od onih preterano briznih, do onih koji te maltene ignorisu.
U ovakvim tekstovima neretko se kao jedna od zamerki navodi vikanje babica. Najcesce je recenica u stilu "ajde, napni se xyz#*&, ugusices dete".
Moja zena je imala slicno iskustvo, ali nije to uzela za zlo. Po sopstvenom priznanju, posle duzeg porodjaja, prestala je sa napinjanjem i pocela da se 'steze'. Posle ovakve 'sok terapije' krenula je ponovo, sto zbog potrebe, ali i inata.
Kasnije po porodjaju se sa istom babicom smejala tom izrazu xyz#*& :D
Ne zeleci da opravdavam neciju bahatost, ali postoje trenutci kada samo 'sok terapija' pomaze, i to je poznato.
Kao 'lupkanje samara' ili posipanje ladnom vodom u pojedinim trenutcima.
 
Moje iskustvo (troje dece u Višegradskoj) je slično. Mito i tarife pominju samo oni koji su ga dali, verovatno da bi se bolje osećali.

Savet: Samo opušteno, po proceduri i bez ikakvih veza, vezica, tarifa i mita.
 
Плус за Гојетову породицу у плусу. (Троје деце гарантује позитиван прираштај). :gobb:
 
Moram da priznam da me je samo strah od nove ekonomije zaustavio za trece :(
svaka čast Goje ,
plus 1 :D
 
ceo zivot sam pricao da cu imati troje...
a onda... valjda sam `ostario` pa ostade na dvoje
Goje tebi svaka cast!
 
spatiotecte":3g7h8oac je napisao(la):
Ajde ajde malo hrabrosti! :D
tu NEekonomiju dobro procenio al predugo traje , deca porasla a ja omatrorio :(
A da se ja ne bi brinuo
još dok su bile male rekao i mnogo puta i danas ponavljam
Ne brini ako treba rodi
tata će čuvati :D
 
Hvala svima za čestitke, mada je meni to nekako sasvim normalno (i naravno predivno). Gledajući porodice iz bližeg okruženja (vrtić - škola), interesantno je da 10-ak njih ima troje ili četvoro dece.

Danas ispadosmo bogznakakva atrakcija kad se šetamo u čoporu, a opet prababa mojih klinaca je rodila 11!!!!! To nije bilo pre 500 godina, nego pre 50.
 
Danas sam čuo frapantan podatak na rts-u. U srbiji postoji 89 škola sa samo jednim đakom.

Znači siromašna država odvaja plate za 89 zaposlenih, i sve što je potrebno da bi te škole funkcionisale.

Pa vi gospodo posle pričajte da država ne izdvaja ogromna sredstva za sela.....
 
Kostaju li srbiju ta sela i tih 89 djaka i 89 profesora makar 10% onoga sto stbija godisnje da na penale zbog odobrenih ali nerealizovanih kredita?
Ili, koliko godina bi se moglo finansirati tih 89 skola sa onom lovom koju beogradska vlast dade za "ubrzavanje radova" na mostu na Adi?

Ako ocemo realno, u skolstvu na selu bi se znacajnije ustede ali i bolji kvalitet obrazovanja moglo postici tako sto bi se pojedinacne seoske skole 'fuzionisale' u skole za nekoliko sela, sa organizovanim skolskim autobusima. Deca bi imala bolje uslove za rad, a odelenja bi bila puna, pa bi bilo potrebno manje nastavnog kadra.
Grejao(hladio) bi se jedan veci objekat, umesto 5, 6 manjih, obicno prilicno starih i prilicno neuslovnih.
 
Да, али би морало да се ангажује неколико возача који би са исто толико аутобуса ујутру ишли у то село, узимали тог једног ђака, возили га у ту заједничку школу и враћали га. Где су плате за возаче, гориво, одржавање аутобуса и где су ти аутобуси у тој причи?
 
MilisaV":esjqacai je napisao(la):
Danas sam čuo frapantan podatak na rts-u. U srbiji postoji 89 škola sa samo jednim đakom.

Znači siromašna država odvaja plate za 89 zaposlenih, i sve što je potrebno da bi te škole funkcionisale.

Pa vi gospodo posle pričajte da država ne izdvaja ogromna sredstva za sela.....

To nisu škole, nego isturena odeljenja, i izdvajanja sigurno nisu toliko velika, kolika bi bila šteta da deca izgube mogućnost obrazovanja.
 
Алексеј":cftciu61 je napisao(la):
Да, али би морало да се ангажује неколико возача који би са исто толико аутобуса ујутру ишли у то село, узимали тог једног ђака, возили га у ту заједничку школу и враћали га. Где су плате за возаче, гориво, одржавање аутобуса и где су ти аутобуси у тој причи?
Aleksej, u hrvatskoj su pored pocetnog otpora roditelja u pojedinim mestima odradili takav sistem. Uopste nisu u pitanju nekoliko vozaca i nekoliko autobusa. Jedan autobus sa jednim vozacem, sasvim lagano moze da opsluzi nekoliko sela.
Skola koja opsluzuje par sela je nova sa svim osnovnim i pratecim sadrzajima i ne razlikuje se od neke koja je u Rijeci, Splitu ili Zagrebu.

Svojevremeno je takva ideja bila i kod nas u jednoj opstini, napravljena (ne bas i zavrsena) je .ova velika skola, sa velikim prostranim kabinetima, fiskulturnom salom, trpezarijom, bibliotekom sa citaonicom...
Cak je i bazen bio planiran po projektu.
Skola je smestena na obod mesta u kom je sediste opstine, da bi bila blize prvom susednom selu.
A onda su mesne zajdenice krenule u rat za 'cuvanje' skola.
Sada u nekim od tih mesta imaju odelenja sa mesovitim sastavom dece, gde od svakog razreda ima po nekoliko ucenika.
Sujeta je dovela do toga da umesto da im deca pohadjaju skolu koja ispunjava sve savremene standarde i da u recimo 7.20 7-40 sednu u skolski autobus, deca zarad 10-15 minuta kasnijeg polaska idu u skolu u kojoj je grejanje i danas na drva, bez fiskulturne sale, kabineta za fiziku, hemiju, biologiju...

Po meni je to pogresno.
Na kraju krajeva taj jedan vozac i usluga busa sigurno ne kosta vise od 5 domara, 10 spremacica, i goriva potrebnog za grejanje 5 objekata, zar ne?
 
U hr transportuju djake avionima sa ostrava na kopno ili vece ostrvo kao nebi ulagali u gomile skola sa malo djece , plust te skole rasprodaju za druge namjene hostel i slicno
 
Pa ako može faks preko interenta
daleko jeftinije i lakše je za osnovnu školu

Koliko mi je poznato u Australiji ,,daljinsko,, osnovno školovanje funkcioniše decenijama
te takve ,,teškoće,, za obrazovanje su bedno opravdanje kao pokrice u jurcanjem za kaldrmom
 
Vrh