Сваке године ми имамо минимум 2% раста цена, постепени раст ПДВ-а од 0.5%-1% годишње ради укидања пореза на доходак би био и више него подношљив за све категорије становништва. Такође, подржавам да повећање ПДВ-а буде прогресивно, дакле да за основне потрепштине (попут хране) буде минимално али да буде драстично веће за луксузне производе (нпр. џипове). То изведено тако да укидање пореза на доходак резултује повећањем нето плата/зарада би имало далеко већи финансијски подстрек сиромашнима него богатима. При чему, нагласио бих, српска богаташка "елита" нису Швајцарци који улажу у деонице и фондове него мафијаши, забављачи, спортисти и политичари којима је главни приоритет максимално расипништво пара на кола, виле, јахте, шампањце (итд.) како би купили друштвени статус. Један од разлога зашто нама ПДВ уопште чини скоро половину прихода у републички буџет је управо чињеница да је то порески еквивалент лежећег полицајца, погађа људе без обзира да ли су богати или сиромашни, политичари или смртници и не мари за везице које људи могу да имају. Путем ПДВ-а људи не плаћају директно порез него продавци којих има мање и под већом су контролом (скоро две трећине малопродаје у Србији држи пар трговинских ланаца које, стицајем професионалних околности, знам да држава максимално контролише и да ни не помишљају да варају са уплатама ПДВ-а).
Такође бих подсетио људе да је нама сваки регион у земљи у трговиснком суфициту осим Београда, раст ПДВ-а а укидање производних пореза би додатно подстакли људе да производе а мање да троше чиме се трговнски дефицит смањује а са њим и цене. Доприноси јесу проблем али није нерешив, на крају крајева велика већина људи би сигурно плаћали здравствено када би имало избор а значило би ако би могли неки месец да не плате да нпр. прегурају неки високи издатак или покрену бизнис.
У најмању руку држава:
1. може да промени закон тако да послодавац исплаћује раднику пуну бруто плату а радник сам себи уплаћује порезе и доприносе (као и сви самозапослени предузетници и сл.)
2. уведе астрономске казне за непријављивање радника како би се изборила против рада на црно. У том случају послодавци не би имали апсолутно никаквог финансијске користи од непријављивања радника који сами себи уплаћују порезе и доприносе а дебело би ризиковали ако то не би учинили
3. Када се то у потпуности спроведе и заживи, полако крене да укида порез на приход а диже ПДВ. Простом рачуницом долазимо до тога да 20% ПДВ-а у буџет уплаћује 10 пута више новца од пореза на доходак што значи да не би морао да се повећа ПДВ више од неких 5% укупно да би се порез на доходак потпуно укинуо и радници имали неких 10% већу плату. Подељено на пар година то се не би ни осетило (ми смо имали раст цена и по 12% годишње за време Демократа па се нико није жалио, повећање са 2% на 3%,4% не би било апокалиптично). Поготово ако би плате порасле за додатних 10%. Ефекат на запошљавање и трговински баланс би био изузетно позитиван.
Решавање питања попут здравственог је тема за неку другу дискусију али ни то није немогуће, поготово што ми чак и не плаћамо толико високи проценат плата за њега када се све споји (највећи проблем је пензионо).
t6qq0l5]Kakav ubir poreza od takvih ?