Šta je novo?
Od:
Filteri

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Treba citati sa razumevanjem a ne bukvalno, ovde se misli da je korona donela to da roditelji i deca budu 24h zajedno DANIMA, ako ne i mesecima, sto nikako ne moze biti pozeljno i normalno.

Za normalan razvoj dece potrebno je da budu i sa roditeljima i sa drugom decom, to je ovde poenta, i psiholog je potpuno u pravu.
 
Nikako nije zdravo da roditelji i mala deca budu previše zajedno jer nosi opasnost da ih roditelji vaspitaju, a ne država preko svoje škole ili svoje ulice. Ako ih država ne vaspita onda dalje otvara opasnost da ne misle i ne rade u funkciji sistema, već ko zna u kom smeru.
 
Ne znam da li živimo u istom gradu ali koliko se ja sećam bilo je puno dece po parkovima, igralištima i oko zgrada... Osim u vreme policijskog časa, cirka 2.5 dana nedeljno. Možda su u Vuhanu stvarno bili izolovani mesecima...
 
Mozda ne zivimo na istoj planeti i drzavi, ali deca vec 9 meseci ne mogu normalno da se socijalizuju, u skoli, obdanistu, sportskim aktivnostima, vec mnogo vise nego ranije sede kuci sa roditeljima.
 
Broj upisanih studenata na BU:
2017 - 100.271
2018 - 97.696
2019 - 95.016
Novosadski univerzitet:
2017 - 43.871
2018 - 42.489
2019 - 40.542
 
Ne cvetaju ni njima ruže. Na privatnim univerzitetima je u ove 3 godine ujednačen broj studenata, oko 28-29000 na nivou cele zemlje.
Po godinama
2017 - 28.221
2018 - 29.170
2019 - 28.632
 
Ноуп, супротно https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G202027001.pdf

Screenshot_4f70774ead1f094b1.png
 
Interesantno. Da me neki stranac pita, ja bih mu mrtav ozbiljan i ubedjen rekao da drzavnim opada a privatnim raste broj studenata. :?
 
Što manje studenata to bolje (sem lekara), kasno zasnivaju porodice i imaju manje dece od seljaka, uglavnom rade za vlast i strance itd. Za većinu ostalih struka dovoljna četvorogodišnje učenje posle osnovne, naravno ono konkretno, ne ovaj državni srednjoškolski raspad.
Šta nam je donelo više svršenih studenata zadnjih 100 godina? Manji natalitet, manja proizvodnja veći uvoz, gubitak stručnih/zanatskih znanja, gluplja nacija, porobljenija. Valjda će digitalizacija izbrisatu masu glupih poslova narednih godina da ne treba studenata tih oblasti. Recimo od 40tak ispita koje sam dao na Ekonomskom faxu, 90, ako ne i 100% su nepotrebni, i mogu se naučiti zanatskim kursom par meseci. Čak i najstručniji predmeti poput finansija, računovodstva su razvojem programa postali automatizovani, a radnici sa tim znanjem sve manje potrebni, tako da sam ja džabe učio fax kad ni jedno znanje od tih 40 predmeta ne mogu naplatim jer sve već ima ili programi, ili na netu. Slično bi moglo i pravo i mnogi drugi fakulteti da se digitalizuju, da se ljudi bave pametnijim kreativnijim stvarima, po mogućnosti na svom hektaru, sa svojom hranom i energentima (solarni paneli, šuma za ogrev) sa dodatnim prihodima radom preko neta od kuće, leti prodaja viška struje sa panela EPSu, lokalna trampa hrane i zanatskih proizvoda (nameštaj, odeća i sl). Na državnom nivou i gradovi treba proizvode: elektrovozila, solarne panele, mobilne telefone, mašine, lekove... i to je to.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=812869#p812869:30ydmkmb je napisao(la):
Earthmoving » Sre Jan 13, 2021 2:21 pm[/url]":30ydmkmb]Što manje studenata to bolje (sem lekara), kasno zasnivaju porodice i imaju manje dece od seljaka, uglavnom rade za vlast i strance itd.
Kliknite za proširenje...

Ovo si fenomenalno rekao. Ako bi se napravio neki koeficient (opsta korist od diplomaca)/(broj diplomaca), za razliku od nekih drugih zemalja, u slucaju Srbije, tako koeficient tezi nuli.

Mi nemamo nikakve koristi od nase obrazovane elite. Nasa elita je bubacka, zna da deklamuje, ponovi, zna da se ulize, ne zna nista da napravi. I nece, ne zanima je. Sve sto ih zanima je statusna zavist rodbine, kolega, komsija...
Za razliku od vecine evropskih elita, nasa eliata ne oseca naikakvu odgovornost za zajednicu cija je elita, ne zeli da se zrtvuje (setimo se samo sina NIkole Pasica, Marka MIlosevica itd).
Obrazovanje je u Srbiji fetis roditelja, ono nema sadrzinu.
Obrazovan covek u Srbiji uglavnom nepovoljnije deluje na okolinu od obrazovanog, kao sto je prethodni post objasnio.
Na kraju krajeva, sav olos koji vlada ovde vec decenijama je uglavnom visoko obrzovan.
 
Najbolji primer za beskorisnost srpske nauke je apsolutna nezainteresovanost anucnika i naucnih institucija za probleme zagadjenja.
 
A inace da Srbijom a i drugim zemljama upravljaju seljaci i zanatlije, ziveli bismo u potpuno cistim i odrzivim drustvima? Kako da ne. Voleo bih da vidim tebe kako objasnjavas prosecnom srpskom seljaku da treba da se tusira hladnom vodom i da zameni Smederevca norveskim radijatorom zato sto tebi smeta smog pa trazis krivce na svakom koraku, i gde treba i gde ne treba.
 
Vrlo lako. Drugi seljak/zanatlija na vlasti bi mu lupio taksu od 100% na lignit + zabranu prodaje.
Earthmoving je vec objasnio da bi podsticali obrazovanje lekara pa bi razlozi mogli i na TV-u da se objasne.

Mi nismo za zabranu skolovanja nego svodjenje visokog obrazovanja na razumnu meru.
Verovatno nam naucni institucije i ne trebaju jer od njih nema koristi.
To je kao da kupis mikser i posle par godina shvatis da nemas koristi od njega.
 
Ако треба да останемо глупи и необразовани да би одржали наталитет, боље да нестанемо.
Дај Боже да имамо што више сељака, али са образовањем и широким погледом на свет. Високо школство је у таквом стању каквом јесте, далеко од савршеног, али је ипак једини начин за масовно образовање становништва. YT може бити добар за додатно образовање, али може бити и пут ка странпутици за оне који мисле да су попили сву памет овог света, а у ствари нису ни свесни колико не знају.
 
У Србији није проблем вишак академика него мањак науке, само занемарљив проценат факултетски образованих људи има развијену свест о научној методи, радило је експерименте и потковано је основним знањем из статистике неопходним за тумачење резултата истих. О мање образованим људима да и не говорим.

То је само по себи екстремно лоше за једно друштво а када се поклопи са академијом која се своди на терање студената да бубају ненаучну пропаганду / догме (од теологије до марксизма) дођемо до популације која не може да објасни разлику између дедукције и индукције али зна да вакцине развија Сорош а постојање високог образовања је криво за загађење ваздуха. Нама првенствено треба избацивање грађанског/веронауке у школама и замена са предметом "наука" где би се за 12 година утемељило критичко размишљање и разумевање како наука уопште функционише и на чему академија мора да се темељи.

Што се тиче наталитета то је заправо потпуно тачно али искључиво због застарелог модела организовања високог образовања - не постоји разлог зашто у 21. веку не би могли испити да се моделују као појединачни курсеви и буду доступни као такви свима који желе да их похађају док раде. Верујем да би огроман број компанија радо пустио своје раднике да раде 6 сати а 2 сата похађају курсеве који су релевантни за њихове пословање и самим тим постају још вреднији фирми.

Тиме би већина људи могла да се запосли одмах после средње, има децу и стручно се усавршава 50ак година радног века. На крају би стекли веће знање од оних који само 4 година бубају 6 испита паралелно да би их полагали у истој недељи.

Наравно, ко хоће да се бави пословима који захтевају читаву академску каријеру или жели традиционално да студира да може.
 
Знам за доста невенчаних сељака и људи само са средњим образовањем, чак и више жена, а знам и доста високообразованог света са већим породицама од по 3-4 деце. Знам и за доста жена које су изгурале факултете у исто време са рађањем деце. Причам скоро са другом са Копаоника, каже остаће у Београду, лепо је тамо за живот али где ће дете да води у вртић?
 
Не морамо баш оволике глупости да читамо, нека се неки суздрже бар мало.

С тим у вези, сматрам да је примарно раскрстити са нормама малограђанског и осталих преживелих форми морала - кампања "Ј...те се за Данску" је патриотизам какав се мени свиђа. Уз то је и у функцији популационе политике.

Дакле, жене нису "курве" ако воле ону ствар, рађање са 16 година није табу већ пожељно, а систем служи да помогне мајци да се образује и развија, да дете не буде терет већ награда и задовољство.

(А ово је толико конзервативан форум чистунаца - млађи су конзервативнији и приметно мање псују од нас из генерације икс - па сам зато изнад и написао Ј... за оно што би Данци на данском лепо написали Јебите).
 
(Ovaj post nije nikome konkretno upućen, samo dodajem na temu)

Mene generalno smara ta kukačka priča o populaciji koja opada. Ljudi kao da ne kapiraju da je svet odavno prenaseljen, i da je vreme štancovanja čopora dece prošlo. I ne samo da je prošlo, nego je štetno i toga se danas drže uglavnom zadrte nacije i kulture.

E sad, stoji ona druga strana priče da je negativan priraštaj problem, ne za populaciju i brojnost nacije same po sebi, nego za demografsku i ekonomsku politiku. Da nije svejedno da li je najviše mladih i sposobnih, ili starih i penzionisanih. Taj argument svakako razumem. To stoji.

Ali van toga, dakle ako izuzmemo to - kamo sreće da je više zemalja na svetu gde brojnost populacija polako opada. A ne ovako kako je sad, da populacija raste, broj poslova i zaposlenja opada, a zagađenje svake godine sve gore.

Jednostavno, planeta je prenaseljena.
 
Да, ал Србија баш и није пренасељена. А ја се зачудих неко вече на Потери да Колумбија има више становника од Аргентине. И проверим: 50 милиона, као Италија. Верујем да је ипак њихова будућност, не наша. А и у садашњости су економски на нивоу Србије.
 
Naravno, jasno je da Srbija nije prenaseljena.
U ovome je vrlo bitan kontekst/skala na osnovu čega se gleda. I po kom aspektu.

Perspektiva jedna: za Srbiju je loše što joj opada natalitet jer stanovništvo stari (što dalje pravi socioekonomske probleme)
Perspektiva druga: za životnu sredinu u Srbiji je dobro što joj natalitet opada jer se pojedini krajevi prazne

Perspektiva treća: za Indiju je dobro što joj raste natalitet jer ima tone i tone jeftine radne snage
Perspektiva četvrta: za životnu sredinu u Indiji, a i okolini, je ubistveno što joj natalitet raste jer pravi enormno zagađenje i jede resurse

I tako dalje... Sve zavisi od perspektive i od konteksta.
Ali u globalu, ovako kad gledam celu Zemaljsku kuglu i kad govorimo odokativno (dakle uzimajući prosek), planeta je prenaseljena.
I ja lično proklinjem one nacije i kulture koje se kote do besvesti i misle da se porodice i društva grade kvantitetom umesto kvalitetom.
U takvim nacijama i kulturama zato kvalitet života uglavnom jeste na vrlo niskom nivou. Jer su zatočeni u tom plemenskom i pećinskom mentalitetu.
 
Али деси се неки "клик" у неком тренутку културног и економског развоја и сви пређу на мање-више одржива подешавања. Немају ни Арбанаси више 11 деце, не, породице су им сасвим уобичајене величине. Али, ово у шта смо ми прешли је - самоубилаштво. Посебно у нашим условима: друго су усељеничке земље, богате или велике, попут Русије. С тим у вези, препоручио бих да се, са растом БДП-а и са новим инвестицијама у радно интензивне гране привреде, окренемо потенцијалним појачањима у људству тамо где има највише смисла: Украјина (као Чеси), Молдавија са акцентом на Придњестровље, Белорусија (деца досељеника из ових народа биће у попуности уклопљена у друштво). Македонија, ЦГ и РС се наравно подразумевају, али њих нема много.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh