Šta je novo?
Od:
Filteri

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Slazem se da je krvno mesanje za vreme osmanlija vise mit, nego sto se stvarno desavalo. Danas u Turskoj verovatno ima vise stanovnika balkanskog porekla, nego na Balkanu turskog (azijskog). Uzroci genetske izmesanosti u Srbiji su, kao prvo, migracije stanovnistva za vreme otomanskog carstva, a krvno mesanje u pravom smislu se desilo tek nakon osamostavljivanja Srbije, kao i u Jugoslaviji. u 19 i 20 veku, i ro tako sto su mnogi 'posrbili' svoja prezimena (dodavanjem - ic, prelaskom u hriscanstvo, davanjem deci srpska imena...).

Ljudi u urbanijim sredinama su oduvek bili prilagodljiviji novonastalim situacijama. Mogu da zamislim da je u vreme obrenoviceve "evropejizacije" Srbije bilo prakticnije da si Srbin, posto je drzava bila nacionalna, ali najvise sto su mnogi zeleli da budu deo jedne nove, modernnije drzave, a ne ucmale, feudalne Turske u raspadu, kako fizicki, tako i mentalno.

Nakon prvog sv. rata demografija je opet totalno promenjena tj. do tada najvise nego ikad u istoriji. Doslo je do drasticnog pada srpskog muskog stanovnistva. Srbija je nakon rata postala slobodna, na strani pobednika i postala veca drzava(SHS). Neko je morao da zauzme mesta svim poginulim vojncima i zrtavma.
Tako su nastali moderni Srbi. O drugov svetskom ratu da i ne govorimo.
 
Beograd -- Svake godine više od 32.000 ljudi ode iz Srbije u potrazi za poslom ili da bi se usavršavali. Četvrtinu nezaposlenih čine mladi uzrasta do 29 godina.
Mnogi nikada ne nađu posao u Srbiji. Najveći broj diplomaca odlazi sa završenim Ekonomskim fakultetom, medicinskim, stomatološkim, elektrotehničkim. Paradoks je da upravo za ovim stručnjacima vapi i naše tržište rada.
Izvor B92
 
CASTELBIANCO":t3idcxfb je napisao(la):
Beograd -- .... Paradoks je da upravo za ovim stručnjacima vapi i naše tržište rada.
Izvor B92
Kliknite za proširenje...
Nije paradoks nego prilagodjavanje novom vremenu
kao što uvozimo meso iz Madjarske a svoje izvozimo u Rusiju
isti princip treba primeniti i za demografiju , tražište rada i dr.

Afro-Aziske migracije (prolaze preko nas) a to jeste nova snaga
a zadovoljila bi se i našim okolnostima ako bi im pružili vecu stabilnost tj. nj. sigurnost
koju inace je daleko manja ili je uopšte i ne dobijaju lako od zapadnog dela Evrope

Duboko verujem da bi neki pametniji pastir bilovola , žirafa ....
bez problema pristao da bude siguran na ,,duge staze,, kod nas kao pastir ovaca,krava...
nego da na ,,kratke staze,, se grći kod Švaba

Ista logika je primeljiva i za stručnjake
na primer naš zubar vece pare ce uzeti u Švabiji al zato neki Indus bi i to vrlo zadovoljno
za mnogo manje para lečio naše zube....

Pozitivna pravna regulacija doprinela bi sticanju nove jeftinije radne snage
a vremenom bi imali i direkto povecanje sa demografske strane
jer njihova deca koja se ovde rode bice i naša deca :D
 
laki72":2wpd9zih je napisao(la):
:D
Ma imam ja u familiji slican slucaj, samo je relacija Kanada-Srbija-Nemacka
Ali ja iskreno verujem da osoba kojoj bi se u maticnoj drzavi odakle vuce korene i vezuje je mnogo toga, omogucilo da posteno radi i zaradi, razvija se i napreduje, znacajan broj njih bi se vratio.
Ogradjujem se da govorim o prvoj i drugoj generaciji emigranata.
Kao sto rekoh, smatram da je vec treca generacija po tom pitanju izgubljena.
Kliknite za proširenje...

Laki, vrlo si u pravu. Ciljna grupa za povratak bi trebalo da bude - kvalitatni ljudi koji su proveli oko 5-10 godina na Zapadu, cija deca treba da krenu u skolu ili su u nizim razredima skole. Znaci generativna i strucna populacija sa ocuvanim vezama sa maticom. Posle je kasno. Za sve to je potreban PLAN, dobri ljudi u ministarstvu za dijasporu, i izdvojena sredstva. Sve to ne postoji trenutno i to treba da se promeni.
 
Nema tog plana koji će te ljude vratiti nazad. Nema šanse.
 
Popravljanje demografske slike je moguce samo na dva nacina
- ,,uvozom,, - o čemu jje bilo reći u predhodnim postovima
- povecanjem standarda stanovništva

niti se radi na stvaranju povoljne ,,klime,, za uvoz , niti je moguce naprasno povećati standard,
a vreme teće smanivajuci šanse za oporavak

Došli smo do toga da roditelji priželjkuju baš ono najgore
a to je da mu dete ode odavde
Svi vec gubimo nadu da ce sile stvaranja ,,uklete zemlje,, nestati,
one nece nestati same od sebe a
Demografija nam govori da više i nema ko bi to mogao da menja išta.... :(
 
Dok se ne sredi drzava n ista od povratka nasih iseljenika, i nista od zaustavljenja odlaska novih generacija. Roditelji zelje najbolje svojoj deci, a to znaci odlazak. Nije josh za paniku Srbija ima 7 miliona, ne mogu svi da odu. Letonija je od 2,5 miliona sada na 2 miliona, i jos se smanjuju.
 
Bili biste iznenadjeni koliko ljudi iz dijaspore ima dilemu o povratku narocito kada shvate da deca i roditelji nece imati isti maternji jezik. Stvari na Zapadu vise nisu takve kao pre 25 godina, zivot nije lak ako hocete da budete recimo srednja klasa. Bice jos teze jer globalizacija smanjuje prihod i drzavne benefite koji su odrzavale socijalnu drzavu na Zapadu. Radni da se produzuje na 10-15 sati, dvoje moraju da rade da obezbede porodicu i osnovne stvari, koje vec imaju u Srbiji. Nasi ljudi se najcesce okace na benefit, ali to ce uskoro biti smanjeno i zivot jos tezi. Problem je u uravljanju Srbijom, a ne u zelji jednog dela dijaspore da se vrati. Najveci problem su ovim redom: bolnice, skole, drzavna administracija. To su stvari koje generativna dijaspora hoce da ima na istom ili pribliznom kvalitetu kao na Zapodu. Ako im prekipi i vide da su dosli u zemlju 10x goru od one koju su napustili- ponovo odlaze. Dobar deo ljudi se vrati u Sr. i posle nekoliko godina idu opet negde na Zapad. Radna mesta nisu problem, ti ljudi ce kreirati radna mesta u Srbiji, ili ce naci posao.

Sta bih ja uradio. Hajde da dam predlog umesto kukanja.
0. Uciniti da da drzavljanstva, boravista, drzavljanstva budu regulisana u roku od nekoliko dana.
1. Uciniti da prenos novca, imovine, licnih isprava, bude bez troskova ili uz subvenciju.
2. Mikrokredite za one koji pokrecu biznis, self-employed biznis. Ti ljudi imaju kapacitet da prodaju nesto na Zapadu.
3. Napraviti zone u kojima dijaspora i ostali gradjani Srbije imaju pravo da postavljaju svoje predstavnike u upravne odbore, bolnica, vrtica, skola, i drzavne uprave. Znaci da mogu da ulazu sredstva direktno u ono sto koriste, i da time upravljaju. Time se dize kvalitet usluga za dobrobit cele zajednice, a dijaspora se trajno vezuje za Srbiju....
 
Ne bih ulazio u detaljnu analizu, sta je sve potrebno uraditi da bi se privukli ljudi (nasi ili neki stranci), ali skepticima samo kao ilustracija:
Za vreme turaka imali smo odliv stanovnistva, nekada veci, nekada manji.
Nakon oslobodilackih ratova Srbija je postala atraktivnija za zivot i poceo je priliv stanovnistva, prvenstveno naseg etnosa, ali i stranaca.

Znaci, moguce je...
 
I te kako je moguce, ljudi to ne shvataju. Cak je sada i pravi trenutak zbog velike krize na Zapadu. Ne shvataju to ni oni koji su placeni za to iz ministarstva za dijasporu. Tamo sede najtuplji partijski rezervni igraci, teski paraziti, koji razmisljau samo o dnevnicama i promociji...
 
Da atraktivna bila je zeljena zemlja bajloni .vajfert. titelbah itd veliki broj ljudi samoincjativno su postajali podanici kraljevine
 
Mislim da za mnoge iseljenike nije cak ni potrebno da se poveca standard da bi se vratili. Nakon petog oktobra mnogi su bili navrnuli da se vracaju u raspalu Srbiju, pa su se onda pokajali, jer se promene nisu odvijele u pravcu ozbiljne i jake drzave koja ce garantovati normalan zivot od postenog rada, kao i pravnu/zdravstvenu zastitu, pa makar bilo i sirotinjski.

Ljudi moraju da vide sansu i perspektivu za buducnost, da im se da prostor za optimizam, jer takvi podizu standard u drzavi, ali sve dok u Srbiji vladaju partokratija i neozbiljni politicari, Srbija ce hronicno biti zemlja u kojoj se lose zivi od prosecne plate.

Ne samo ekonomija i vece plate, to moze biti cak vrlo relativna stvar, postoje mnogi drugi faktori koji su isto tako bitni za standard, ako ne i bitniji, a to su zdravstvo, obrazovanje, efikasne administracije, ljudska i gradjanska prava, bez kojih nema prosperiteta.
 
Igor će imati posla vidim, pola postova iz ove teme je za Smehoteku.
 
Kartograf":xhlp7kcf je napisao(la):
Igor će imati posla vidim, pola postova iz ove teme je za Smehoteku.
Kliknite za proširenje...
zapravo
Igor će imati posla vidim, pola postova iz ove teme je za Tugoteku.
 
Kartograf":z5dkkt86 je napisao(la):
Igor će imati posla vidim, pola postova iz ove teme je za Smehoteku.
Kliknite za proširenje...

Ako je tebi lično smešno, glupo i neozbiljno ovo što pišemo, slobodno preskoči temu.


Drakche":z5dkkt86 je napisao(la):
Mislim da za mnoge iseljenike nije cak ni potrebno da se poveca standard da bi se vratili. Nakon petog oktobra mnogi su bili navrnuli da se vracaju u raspalu Srbiju, pa su se onda pokajali, jer se promene nisu odvijele u pravcu ozbiljne i jake drzave koja ce garantovati normalan zivot od postenog rada, kao i pravnu/zdravstvenu zastitu, pa makar bilo i sirotinjski.

Ljudi moraju da vide sansu i perspektivu za buducnost, da im se da prostor za optimizam, jer takvi podizu standard u drzavi, ali sve dok u Srbiji vladaju partokratija i neozbiljni politicari, Srbija ce hronicno biti zemlja u kojoj se lose zivi od prosecne plate.

Ne samo ekonomija i vece plate, to moze biti cak vrlo relativna stvar, postoje mnogi drugi faktori koji su isto tako bitni za standard, ako ne i bitniji, a to su zdravstvo, obrazovanje, efikasne administracije, ljudska i gradjanska prava, bez kojih nema prosperiteta.
Kliknite za proširenje...

Naravno, relativna stvar. Poznajem čoveka (završio je elektroniku) koji se sa porodicom bio odselio u Holandiju, jer je tamo dobio (jako) dobro plaćen posao. Sve mu je super išlo, ali ga je ipak vuklo da se vrati. Na kraju je to i učinio. Po povratku, zbog dobrih referenci, dobio je (za naše prilike) dobro plaćen posao u okviru Duvanske Industrije Niš. Plata koju je imao tamo i plata koju dobija ovde su neuporedive, ali od ovdašnje on pristojno živi. Ima još dosta njih koji bi se vratili, jedini uslov je da imaju garanciju da će moći da vode pristojan život sa pristojno plaćenim poslovima ovde, za to nisu potrebne nikakve (do neba visoke sume) novca.
 
dosen":e0ikv100 je napisao(la):
Bili biste iznenadjeni koliko ljudi iz dijaspore ima dilemu o povratku narocito kada shvate da deca i roditelji nece imati isti maternji jezik. Stvari na Zapadu vise nisu takve kao pre 25 godina, zivot nije lak ako hocete da budete recimo srednja klasa. Bice jos teze jer globalizacija smanjuje prihod i drzavne benefite koji su odrzavale socijalnu drzavu na Zapadu. Radni da se produzuje na 10-15 sati, dvoje moraju da rade da obezbede porodicu i osnovne stvari, koje vec imaju u Srbiji. Nasi ljudi se najcesce okace na benefit, ali to ce uskoro biti smanjeno i zivot jos tezi. Problem je u uravljanju Srbijom, a ne u zelji jednog dela dijaspore da se vrati. Najveci problem su ovim redom: bolnice, skole, drzavna administracija. To su stvari koje generativna dijaspora hoce da ima na istom ili pribliznom kvalitetu kao na Zapodu. Ako im prekipi i vide da su dosli u zemlju 10x goru od one koju su napustili- ponovo odlaze. Dobar deo ljudi se vrati u Sr. i posle nekoliko godina idu opet negde na Zapad. Radna mesta nisu problem, ti ljudi ce kreirati radna mesta u Srbiji, ili ce naci posao.
Kliknite za proširenje...

+100000000000000000000000000
 
Pomenuo bih ovde jedan projekat, koji se poslednjih par meseci često pominje po medijima, a koji bi mogao da ima donekle vidljive pozitivne efekte na demografska kretanja u određenim delovima Srbije. Naime, govorim o projektu modernizacije pruge Beograd - Budimpešta (kako o deonici koju trebamo da radimo iz ruskog kredita, tj. deonici S. Pazova - Novi Sad, tako i o deonici Novi Sad - Subotica/Budimpešta).

Naime, pored toga što bi ta pruga (ukoliko se navedeni projekat ostvari) omogućila ekonomski razvoj opština na čijoj teritoriji prolazi (kao i povećanje intenziteta dnevnih migracija), ona bi (indirektno) dovela i do poboljšanja demografske slike određenih naselja. U ovom slučaju ne govorim o velikim gradovima kao što su Beograd i Novi Sad, već o mestima kao što Stara Pazova, Inđija, Sremski Karlovci, Vrbas (i donekle Subotica). Naime, u normalnim zemljama su naselja poput ovih (manji regionalni centri) stub demografskog opstanka. Ona su i sada (sem Vrbas) dobrostojeća za naše prilike (po pitanju demografije). Činjenica da bi ovaj projekat omogućio brz, jeftin, svakodnevan i kvalitetan transport ljudi iz manjih u veće sredine (u okviru dnevnih migracija, radi posla) bi uticao i na to da se ljudi opredele da svoje porodice zasnuju u tim manjim, polu ruralno-urbanim sredinama, a ne da se sele u veće sredine gde će biti sabijeni u četiri zida, bez mogućnosti da zasnuju veće potomstvo, da vode zdraviji i kvalitetniji život itd... Na Zapadu imate brdo primera ovakvih naselja, koje predstavljaju najzdravije "tkivo" demografije te zemlje.

Naravno, uz modernizaciju i poboljšanje infrastrukture u takvim sredinama, potrebno je istovremeno raditi i na jačanju ekonomije na tim teritorijama (kao i u celoj zemlji uopšte), kao i uvođenje bolje pro-natalitetne politike.

P.S. Nisam mnogo veliki optimista oko dogovorenog posla sa Kinezima, ali ipak držim fige da će biti nešto od toga.
 
http://www.kurir-info.rs/svaki-srbi...beba-sami-sprovodimo-holokaust-clanak-1705847

Miodrag Zec: Odlaze nam najbolji http://blic.rs/i/542428

Koliko videh ima dobrih ideja i predloga. Svidja mi se da mnogi sada uvidjaju da je to goruci problem. 18.03.15' ce biti organizovan skup koji ce se u svom prvom delu baviti negativnim demografskim trendovima u Srbiji. Konferencija ce biti u sali radison blu old mill hotela.
Kome je tema bezvezna ili dosadna ili glupa, onda verujem da ima sta pametnije da radi nego da cita ove stavove. Verujem da nije nikome.
Takodje mesta za paniku ima jer smo za 10 godina izgubili blizu pola miliona ljudi. na vec negativnoj krivi se desila degresija koju mozda i nismo ocekivali. Ako gledamo Letoniju koja je spala sa 2,5 na 2 onda jos vise moze da nas tesi Andora koja je sa 100000 spala na 75000. Super. Onda blago nama.
 
Zaza Bg":2iurgqej je napisao(la):
Drakche":2iurgqej je napisao(la):
Mislim da za mnoge iseljenike nije cak ni potrebno da se poveca standard da bi se vratili. Nakon petog oktobra mnogi su bili navrnuli da se vracaju u raspalu Srbiju, pa su se onda pokajali, jer se promene nisu odvijele u pravcu ozbiljne i jake drzave koja ce garantovati normalan zivot od postenog rada, kao i pravnu/zdravstvenu zastitu, pa makar bilo i sirotinjski.

Ljudi moraju da vide sansu i perspektivu za buducnost, da im se da prostor za optimizam, jer takvi podizu standard u drzavi, ali sve dok u Srbiji vladaju partokratija i neozbiljni politicari, Srbija ce hronicno biti zemlja u kojoj se lose zivi od prosecne plate.

Ne samo ekonomija i vece plate, to moze biti cak vrlo relativna stvar, postoje mnogi drugi faktori koji su isto tako bitni za standard, ako ne i bitniji, a to su zdravstvo, obrazovanje, efikasne administracije, ljudska i gradjanska prava, bez kojih nema prosperiteta.
Kliknite za proširenje...

Naravno, relativna stvar. Poznajem čoveka (završio je elektroniku) koji se sa porodicom bio odselio u Holandiju, jer je tamo dobio (jako) dobro plaćen posao. Sve mu je super išlo, ali ga je ipak vuklo da se vrati. Na kraju je to i učinio. Po povratku, zbog dobrih referenci, dobio je (za naše prilike) dobro plaćen posao u okviru Duvanske Industrije Niš. Plata koju je imao tamo i plata koju dobija ovde su neuporedive, ali od ovdašnje on pristojno živi. Ima još dosta njih koji bi se vratili, jedini uslov je da imaju garanciju da će moći da vode pristojan život sa pristojno plaćenim poslovima ovde, za to nisu potrebne nikakve (do neba visoke sume) novca.
Kliknite za proširenje...

Ovo je naravno izuzetak, ono sto je bitno kada ljudi migriraju je da se u inostranstvu bave poslom za koji su se skolovali u Srbiji kako bi sticali iskustvo i zadrzali dostojanstvo. Prava digresija je kada skolovani ljudi odu da rade poslove koji su daleko ispod njihovih kvalifikacija i novoa obrazovanja, to je najveca tuga migracije i tragedija nase drzave.

Ono sto se najvise racuna je kvalitet zivota ( ne samo standard) koji ukljucije razne fakotore, ne samo ekonomske, vec i socijalne, pa i ekoloske. Na ovom sajtu, recimo, je napisan clanak sa listom faktora koji uticu na kvalitet zivota/zivljenja:
http://www.investopedia.com/articles/fi ... f-life.asp
Koji od ovoh faktora Srbija (ne)ispunjava prosudite sami i onda zaljucite zasto nas ima sve manje.
 
Drakche поприлично тачно :)
отприлике овако су побројали
. Приход
* Квалитет и доступност запослења
* Класа диспаритет
* Стопа сиромаштва
* Квалитет и доступност станова
* Сати рада потребно да купи потрепштине
* Бруто домаћи производ (БДП)
* Стопа инфлације
* Број плаћених одмора дана у години
* Приступачан приступ квалитетној здравственој заштити
* Квалитет и доступност образовања
* Очекивано трајање живота
* Цена роба и услуга
* инфраструктура
* Национални економски раст
* Економска и политичка стабилност
* Политичке и верске слободе
* Квалитет животне средине
* клима
* сигурност


Кад би све ово узели у обзир при личном избору
ови простори би давно остали не насељени :lool:
 
"Class disparity" (pod 3.) su klasne razlike. Ako sam dobro razumeo, to znaci da je dobro kada postoji niza, srednja i visa klasa, ali da je odnos izmedju njih stabilan tj. da je u idealnom smislu broj pripadnika svih klasa izjednacen.
Druga lista se odnosi na ljudska prava i slobode kao bitne faktore, jer "nije sve u parama", jelte, nekom ko zivi u "zlatnom kavezu" kvalitet zivota je takodje los. Isto je bitno da svi imaju ista prava, a ne neki veca, neki manja ili nikakva.

Srbija je u jednom periodu socijalisticke Jugolsavije manje-vise ispunjavala mnoge od ovih uslova, danas, rekao bih, nijedan(!), ili ponegde srednje zalosno. Ako zelimo da gledamo sa svetlije strane, Srbija, za razliku od drugih banana republika u svetu, ipak ima vise potencijala za ispunjavanje vecine ovih faktora za "bolji zivot".
(*"bolji zivot" odjavna spica*)
 
Pola od onoga sto je navedeno imamo.
To je ona polovina koja ne zavisi od nas, tacnije od vlasti.
Na nama je da popravimo makar polovinu od preostalih faktora.
Potrebna je volja i strategija.

Drzava se u pravilu nije nikada ni borila protiv odliva radno sposobnog stanovnostva.
A i zasto bi?
Pa bio je to najbolji 'izvozni proizvod' i najsigurniji izvor deviznog priliva.
Sada vide nije tako...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh