Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.698
- Pohvaljen
- 49.444
Najpre da kažem da cenim što si svestan situacije i tih nekih kritika na račun ekonomije. 
Ozbiljno to mislim.
Pazi, ja se trudim kad mogu, da budem zahvalan odnosno zahvalniji s onim što imam. Ali ono što ubija ljude danas jeste to cimanje. Obećavanje kula i gradova (govorim u globalu), pa čak i povremeno davanje ugodnijeg života na kašičicu, i onda naglo istrgnuće svega toga na svakih 10ak godina. Takođe, ako neko prvi treba da krene da bude zahvalniji, onda su to ljudi širom sveta koji imaju previše moći i bogatstva. Običnom čoveku u svetu je preko glave da sluša kako treba da bude odgovorniji, vredniji, moralniji, ekološkiji... dok oni koji drže bogovska bogatstva iz godine u godinu postaju sve gori i gori i prave sve veću štetu.
Mislim da ako Ekonomija želi da popravi, ako ne stanje u svetu, onda bar svoj imidž, i da se približi ljudima, da mora da se odmakne i ogradi od tih praksi i škola misli koje propagiraju i - uporno i glato svima naglas viču, kako je sasvim kul da 1% svetske populacije žive ko bogovi, a ostali neka trpe ili neka se snađu. Na stranu da li je to istina ili ne - Ako se danas mnogi ljudi po svetu osećaju ovako, uključujući tu i stanovnike Evrope i Amerike, onda to treba da bude trzaj za buđenje. Ponavljam - ne ulazim u to da li je ova ilustracija istinita. Govorim o tome da se u zadnje vreme, iz godine u godinu, sve više ljudi oseća tako. I ne, ne kažem da je rešenje za to komunizam. Ali znam da svakako nije ni fanatično guranje sveta u još jači i ekstremniji kapitalizam i u nastavak ovih ekonomskih praksi i učenja koja nam svakih 10 godina donesu svetsku krizu. Ja sam uvek za balansiranje i kombinovanje.
Uostalom, zapadnjački svet i kapitalisti se smejaše komunistima što su dresirali svoje narode da žive što skromnije. A od 2008. naovamo, sami rade i govore svojim narodima isto to! You'll have to do more with less. Kada se to autistično ponavlja 15 godina zaredom, nezadovoljstvo među ljudima širom sveta raste. To se vidi i po epidemiji psihičkih problema još pre 2020, a boga pitaj koliko je tek problema danas nakon svega. Elem, ono što hoću da kažem je da Ekonomija mora da se isčupa iz tih kandži naopakih i podmuklih ljudi, učenja i fraza ako misli da izbegne ogromne probleme i razdore u predstojećim sumornim decenijama. Ne može, prosto ne može neko godinama iz komfora fotelje svoje da priča običnom čoveku kome je zdravlje više propalo od posla, da ''radi više za manje''. Ako nema šta pametnije da se kaže, neka se ćuti. Ali ako se ljudima svake godine indirektno poručuje ''svakog dana vredećete sve manje i biće vam sve gore'', pa to je prosto recept za svetski socio-ekonomski krah.
Što se tiče ovog zadnjeg pasusa, hvala i na tom obrazloženju, sad su mi neke stvari malo jasnije. Zaboravio sam koliko se na našim fakultetima uči od svega ponešto a ništa konkretno, i koliko se sve radi šablonski i robotski, bez razvijanja logike, bez kritičnosti, bez praktičnosti. Ali dobro, na stranu naši. I na stranu ljudi po svetu koji su ekonomisti samo za mikroekonomiju i uobičajene, tipske stvari. Nego sam ja besan što danas imamo nikad više ekonomskih instituta, organizacija, fakulteta, saveza, agencija, itd... u svetu. A on opet u nikad gorem stanju od WW2.
Ozbiljno to mislim.Pazi, ja se trudim kad mogu, da budem zahvalan odnosno zahvalniji s onim što imam. Ali ono što ubija ljude danas jeste to cimanje. Obećavanje kula i gradova (govorim u globalu), pa čak i povremeno davanje ugodnijeg života na kašičicu, i onda naglo istrgnuće svega toga na svakih 10ak godina. Takođe, ako neko prvi treba da krene da bude zahvalniji, onda su to ljudi širom sveta koji imaju previše moći i bogatstva. Običnom čoveku u svetu je preko glave da sluša kako treba da bude odgovorniji, vredniji, moralniji, ekološkiji... dok oni koji drže bogovska bogatstva iz godine u godinu postaju sve gori i gori i prave sve veću štetu.
Mislim da ako Ekonomija želi da popravi, ako ne stanje u svetu, onda bar svoj imidž, i da se približi ljudima, da mora da se odmakne i ogradi od tih praksi i škola misli koje propagiraju i - uporno i glato svima naglas viču, kako je sasvim kul da 1% svetske populacije žive ko bogovi, a ostali neka trpe ili neka se snađu. Na stranu da li je to istina ili ne - Ako se danas mnogi ljudi po svetu osećaju ovako, uključujući tu i stanovnike Evrope i Amerike, onda to treba da bude trzaj za buđenje. Ponavljam - ne ulazim u to da li je ova ilustracija istinita. Govorim o tome da se u zadnje vreme, iz godine u godinu, sve više ljudi oseća tako. I ne, ne kažem da je rešenje za to komunizam. Ali znam da svakako nije ni fanatično guranje sveta u još jači i ekstremniji kapitalizam i u nastavak ovih ekonomskih praksi i učenja koja nam svakih 10 godina donesu svetsku krizu. Ja sam uvek za balansiranje i kombinovanje.
Uostalom, zapadnjački svet i kapitalisti se smejaše komunistima što su dresirali svoje narode da žive što skromnije. A od 2008. naovamo, sami rade i govore svojim narodima isto to!
You'll have to do more with less. Kada se to autistično ponavlja 15 godina zaredom, nezadovoljstvo među ljudima širom sveta raste. To se vidi i po epidemiji psihičkih problema još pre 2020, a boga pitaj koliko je tek problema danas nakon svega. Elem, ono što hoću da kažem je da Ekonomija mora da se isčupa iz tih kandži naopakih i podmuklih ljudi, učenja i fraza ako misli da izbegne ogromne probleme i razdore u predstojećim sumornim decenijama. Ne može, prosto ne može neko godinama iz komfora fotelje svoje da priča običnom čoveku kome je zdravlje više propalo od posla, da ''radi više za manje''. Ako nema šta pametnije da se kaže, neka se ćuti. Ali ako se ljudima svake godine indirektno poručuje ''svakog dana vredećete sve manje i biće vam sve gore'', pa to je prosto recept za svetski socio-ekonomski krah.Što se tiče ovog zadnjeg pasusa, hvala i na tom obrazloženju, sad su mi neke stvari malo jasnije. Zaboravio sam koliko se na našim fakultetima uči od svega ponešto a ništa konkretno, i koliko se sve radi šablonski i robotski, bez razvijanja logike, bez kritičnosti, bez praktičnosti. Ali dobro, na stranu naši. I na stranu ljudi po svetu koji su ekonomisti samo za mikroekonomiju i uobičajene, tipske stvari. Nego sam ja besan što danas imamo nikad više ekonomskih instituta, organizacija, fakulteta, saveza, agencija, itd... u svetu. A on opet u nikad gorem stanju od WW2.
