Evo, ja živim u Paviljonima, stara gradnja i u mnogim podrumima ima vode ili bi bilo vode da pumpe ne izbacuju. U obližnjoj prodavnici su morali da vade robu iz magacina u podrumskom nivou zbog vode, i danas pumpom izbacuju vodu. Jednostavno, Novi Beograd je pravljen na nekada močvarnom zemljištu i nivo podzemnih voda dosta utiče na plavljenje.
A o bajkama o SFRJ. Većina fabrika gubitaši, većina stvari pravljeni po licenci. Prvi stvarno domaći automobil Yugo- proglašen za najgori ili drugi najgori auto prodavan u SAD. Eto, koju je industriju imala ta SFRJ. Da je ta industrija valjala, onda bi EI Niš zauzimao mesta kao Sony ili Philips, a on je radio po Philipsovoj licenci. Traktori po licenci, automobili po licenci itd. Sve na zatvorenom tržištu gde ili nisi mogao da kupiš bolju/jeftiniju stranu robu ili su carine bile ubitačne. Ne kažem da nije bilo dobrih proizvoda, ali ceo sistem se zasnivao na zaduživanju u inostranstvu. Šverc je bio super produktivna grana, pogotovo osamdesetih, jer je bilo nestašice svega i svačega. Nisi mogao legalno da kupiš spektrum ili comodore, eventualno da nađeš u nekom komisionu ili da ti neko donese iz inostranstva. Ili ako si radio u inostranstvu ili znaš nekog stranca u retkim free shopovima. Krajem osamdesetih su dozvolili i običan narod da kupuje i uvoz je liberalizovan. Za one koji ne znaju, strana roba se uglavnom kupovala u komisionima, to jest bila je švercovana. Kada su počeli da prodaju Reebok patike, televizija je u šoku izveštavala, ko su ti ljudi, koji imaju para da kupe te preskupe patike? A cene reebok i nike su zaista bile neverovatne za naš standard. O isključenjima struje po grupama da bi se vraćali Titovi dugovi da ne pričam. SFRJ je imala malo kurentnih proizvoda koje je mogla da prodaje Zapadu pa su izvozili struju na račun nestašica za sopstveno stanovništvo. Šta bi danas rekli da je tako, a to je bilo vreme mira u Evropi. Cene nafte padaju u svetu, a SFRJ nema para za uvoz pa uvodi par-nepar, bonovi itd.
A o bajkama o SFRJ. Većina fabrika gubitaši, većina stvari pravljeni po licenci. Prvi stvarno domaći automobil Yugo- proglašen za najgori ili drugi najgori auto prodavan u SAD. Eto, koju je industriju imala ta SFRJ. Da je ta industrija valjala, onda bi EI Niš zauzimao mesta kao Sony ili Philips, a on je radio po Philipsovoj licenci. Traktori po licenci, automobili po licenci itd. Sve na zatvorenom tržištu gde ili nisi mogao da kupiš bolju/jeftiniju stranu robu ili su carine bile ubitačne. Ne kažem da nije bilo dobrih proizvoda, ali ceo sistem se zasnivao na zaduživanju u inostranstvu. Šverc je bio super produktivna grana, pogotovo osamdesetih, jer je bilo nestašice svega i svačega. Nisi mogao legalno da kupiš spektrum ili comodore, eventualno da nađeš u nekom komisionu ili da ti neko donese iz inostranstva. Ili ako si radio u inostranstvu ili znaš nekog stranca u retkim free shopovima. Krajem osamdesetih su dozvolili i običan narod da kupuje i uvoz je liberalizovan. Za one koji ne znaju, strana roba se uglavnom kupovala u komisionima, to jest bila je švercovana. Kada su počeli da prodaju Reebok patike, televizija je u šoku izveštavala, ko su ti ljudi, koji imaju para da kupe te preskupe patike? A cene reebok i nike su zaista bile neverovatne za naš standard. O isključenjima struje po grupama da bi se vraćali Titovi dugovi da ne pričam. SFRJ je imala malo kurentnih proizvoda koje je mogla da prodaje Zapadu pa su izvozili struju na račun nestašica za sopstveno stanovništvo. Šta bi danas rekli da je tako, a to je bilo vreme mira u Evropi. Cene nafte padaju u svetu, a SFRJ nema para za uvoz pa uvodi par-nepar, bonovi itd.
