Cene nekretnina

[steka]

Vlada je usvojila zakon o pomoći bračnim parovima prilikom kupovine stana. Međutim, u Zakonu ništa nije definisano, tako da ispada da svaka devojka/žena koja rodi posle prvog januara ima prava na ovu finansijsku pomoć ako već nema nekretninu na svoje ima.

Ovo će sasvim sigurno mnogo značiti parovima kojima je učešće bilo problem.

 

[Novo]

Darko993 » Pet Dec 24, 2021 5:39 pm[/url]":2eqffg6w]Vlada je usvojila zakon o pomoći bračnim parovima prilikom kupovine stana. Međutim, u Zakonu ništa nije definisano, tako da ispada da svaka devojka/žena koja rodi posle prvog januara ima prava na ovu finansijsku pomoć ako već nema nekretninu na svoje ima.

Ovo će sasvim sigurno mnogo značiti parovima kojima je učešće bilo problem.

Vlada valjda donosi predloge zakona, a skuština ih usvaja. Gde je izvor toka sto si rekao?

 

[Jeremiah]

Ima jos vesti danas. Novosti samo sto ne izdaju praznicni broj.

 

[steka]

Darko993 » Pet Dec 24, 2021 5:39 pm[/url]":ykpo2mom]Vlada je usvojila zakon o pomoći bračnim parovima prilikom kupovine stana. Međutim, u Zakonu ništa nije definisano, tako da ispada da svaka devojka/žena koja rodi posle prvog januara ima prava na ovu finansijsku pomoć ako već nema nekretninu na svoje ima.

Ovo će sasvim sigurno mnogo značiti parovima kojima je učešće bilo problem.

Vlada valjda donosi predloge zakona, a skuština ih usvaja. Gde je izvor toka sto si rekao?

Imaš na sajtu Vlade/Skupštine Zakon.

 

[beli labud]

mariks » Пет Дец 24, 2021 5:25 pm[/url]":2pr9r40t]

shadestudio » Pet Dec 24, 2021 4:37 pm[/url]":2pr9r40t]Kojom logikom cena na zlatiboru dostize cenu Beograda. Tamo je bas u pitanju pomodarstvo koje gura cenu izgleda. Samim tim je po meni rizicno za ulaganje jer nije realna cena. Zasto je zlatibor poseban u smislu vrednosti prirode i planinskog okruzenja, pa takvih planina ima jos po srbiji, ali te prirodne lepote na njima ne dostizu te cene.
Malo mi je to cudno tamo.

Jedina planina sa uredjenim stazama i sadržajima za decu, što pogoduje roditeljima. Na Kopaoniku npr nema šta da tražiš sa malim detetom niti imaš gde da ga prošetaš, na Mokroj Gori (koja mi je omiljena) takodje, Tara... Zlatibor se urbanizovao pa i pored rušenja samog srža planine i prirode nicanjem zgrada , hotela, restorana... na svakom koraku ljudi sa decom radije idu tamo. Gledajući bliže "lokalne" planine tj brda takodje nema sadržaja, Kosmaj, Fruška Gora, Divčibare, ajde Avalom i možeš malo da prošetaš ali to je to. Na Zlatiboru vikendom, a pogotovo praznicima ne možeš da prodješ kolika je gužva. E sad da li mislim da su cene tamo realne, ne mislim, kao i da je tamo investicija rizična jer ima baš mnogo zgrada u izgradnji ali ko zna.
----------

"Shade" nadovezao bih se na odgovor "Mariksa". Zlatibor je vazdušna banja (sudar morske i kontinentalne vazdušne mase) i pošto samo oko 1,5% teritorije planine pripada naseljenom mestu Zlatibor, čak i kada bi se tri puta uvećao ne bi mogao da se ugrozi status vazdušne banje. Industrije nema, individualnih ložišta sve manje i manje...jedino se povećava broj automobila ali oni su većinom parkirani jer je mesto malo i za 15min si peške stigao svugde po naselju. Visina je oko 1000m, idealno za sve vrste sportskih priprema, a podatak da godišnje već dolazi na pripreme oko 100 različitih sport.ekipa dovoljno govori. Mislim da je to već prepoznato jer je dobijen i kredit od države za gradnju novih terena, stadiona, staza samo za sportiste, odnosno žele da preotmu Turcima ekipe koje idu tamo na pripreme. Takođe pucaju na veliko, jer probijaju put do aerodroma Ponikve kojim ćeš za 20-30 min biti na Zlatiboru. Dovoljan ti je samo jedan niskobudžetni avioprevoznik i evropski turisti su za 1,5-2 sata tu. Autoput za koju godinu stiže do Mačkata, pa će se iz Beograda moći doći za sat i 45min autom. Tu mi već pada na pamet recimo pošto sve više ljudi radi OnLine, od kuće, zašto bi neko radio iz Beograda i davio se u gužvama i smogu, kad na Zlatiboru može da udiše čist vazduh, pešači, vozi bicikl, pliva, jaše konje, vozi kvad, skija, jede domaću hranu i svašta nešto, i kad mu zatreba skokne do Beograda, N.Sada, Niša, Istočnog Sarajeva ili Crne Gore i isti dan se vrati nazad...u planu je još jedna osnovna i srednja škola. To već govori da hoće da privuku i takve porodice sa decom čiji roditelji rade od kuće

Meni je cela Srbija lepa, a konkretno ovde je ključna reč: vazdušna banja sa skijalištem

Mislim da taj status vazdušne banje ne može nikako da naruši obična prašina od izgradnje, čak se i same zgrade grade kao individualni objekti na placu a ne zgrade u nizu kao u Beogradu, čime se onda pravi tzv."kanjonizacija" gde nema sunca ali ni vetra da dune i rastera smog. E a šta najviše zameram je onih nekoliko (2 ili 3) masivnih kompleksa koji su u pripremi, nešto kao one velike zgradetine po N.Beogradu, tipa "kondominijuma" sa preko 10-15.000m2. Tome definitivno nije mesto na Zlatiboru, kao i što jeftinijoj, nekvalitetnoj gradnji tipa Bgd "demituša" (jeftine stiropor zgrade sa još jeftinijim fasadama). Ovo zadnje se ipak unekoliko poboljšava koliko vidim...ali još to nije to

 

[Tin]

Boža M » Pet Dec 24, 2021 4:57 pm[/url]":28ekmd5b]Centralne banke, FED i ECB, neće dizati kamatne stope, osim nešto minimalno 0,25-1%, sve dok ne nastupi izuzetno visoka inflacija, nezabeležena od Drugog svetskog rata na Zapadu.

Kada bi danas podigle kamatne stope na 2-3%, to bi predstavljalo toliki problem za gomilu biznisa i budžete mnogih država, da bi došlo do momentalnog kraha većeg od 2008.

Bez štampanja novca SAD i neke druge države Zapada kolabiraju momentalno.

Kada dođe do jako velike inflacije, doći će i do potpuno novog monetarnog sistema.

Dakle, cene nekretnina će nominalno rasti.

Zvanična inflacija u SAD je sada 7%. Po metodologiji koja ne uključuje cene nekretnina i druge važne robe i usluge. Po staroj metodologiji iz 1982, sadašnja inflacija je 15% godišnje.

Ovo su smele tvrdnje.

Kako ste dosli do ovih zakljucaka i mozete li molim vas da podelite izvore informacija po osnovu kojih ovo tvrdite?
Hvala

 

[Ljuba82]

Pratim forum godinama generalno, ali najviše zbog makroekonomske priče ovde. Više puta sam hteo da se registrujem u ovom mesecima, međutim ili sam uvek imao "pametnija posla" ili tehničkih problema oko registracije.

Apsolutno sam i ja pri stavu da je ovo svesno kontrolisana inflacija! Postoje samo dva puta da se ceo ovaj haos dugova i DEBT/GDP "ispegla". 1 je stezanje kaiša, put kojim se krenulo posle subprime krize 2008. i pokušaj uvođenja fiskalne discipline, međutim nivo dugova je već sada matematički prevelik za tako nešto, a i to bi izazvalo ne recesiju, nego depresiju kakvu nikada nismo videli! Ona u ekonomskim knjigama pre 90 godina bi bila mala maca za ovo! To bi smanjilo cene, ali i fiskalne prihode, zaposlenost i to onda dovodi u deflacioni, depresioni vrtlog!

Onda kad su ubrzo uvideli to, krenulo se u ono što se inače radilo, Quantiative easing, dakle centralne banke kupuju hipoteke i ostale hartije od vrednosti, samo u do sada neviđenim razmerama i sve se to eksponencijalno povećava i ubrzava! Monetarna politika jeftinog novca sa realno negativnim kamatnim stopama da bi se vraćali dugovi. Pa samo USA mesečno upumpa 120 milijardi $, toliko svi mi u Srbiji proizvedemo za skoro 3 godine.

Apsolutno sam uveren u ovo što je Boža rekao da neće smeti da pomere ni makac kamatne stope ili će to biti nešto simbolično, tipa 1/4% i slično! Ako je neko pažljivo slušao Pauela mogao je to i da ukapira, on je samo najavio tapering, što znači da neće više upumpavati 120 mlijardi, nego manje, ali će i dalje upumpavati!

Inflacija se može zaustaviti bukvalno u svakom trenutku, ali bukvalno u svakom, podizanjem kamatnih stopa iznad nivoa inflacije! Naravno da bi to imalo posledice u privrednoj aktivnosti i da bi dovelo do depresije. Da konkretizujem na USA koja ima dug ~30 biliona $ (10 na 12-i). Ako bi kamata sad bila 10%, što bi bila odgovarajuća kamata za inflaciju od priznatih 7%, to znači da bi samo na kamate morali godišnje da plaćaju 3000 milijadi $, a to su bukvalno 2 godišnja budžeta za njihov ionako lascivan vojni budžet godišnje npr!

Jel vam sada jasno zašto od podizanja kamata nema ništa? Odnosno ako i bude, za toliko će se povećati inflacija!

Takođe, ne bih da ulazim u teorije zavera ili medicinu, oblast u kojoj sam totalni laik, ali meni je zanimljivo da je cela ova Covid priča krenula nekako paralelno sa pokušajem podizanja kamata i velikom krizom na REPO marketu 2019. kad su uvideli kako u ovako zaduženim ekonomijama i minimalno povećanje kamata utiče na tržišta, pa su brže-bolje vratili kamate na nulu (U Evropi su čak i nominalno negativne, što je van pameti). Ne bih se iznenadio da se covid priča završi paralelno sa makroekonomskim peglanjem situacije, tj vraćanjem sistema u matematički održivo stanje, jer danas to nije!

Takođe se slažem sa pričom da je inflacija potcenjena, jer u tome opet imaju interes dužnici, države, korporacije suviše velike da propadnu, jer se tako obezvređuje i dug, a i realni transferi ka stanovništvu (socijala, penzije, plate koje ne prate inflaciju), a sa druge strane se nominalno povećavaju fiskalni prihodi. Zato se malo-malo i menjaju metodologije računjanja iste i sabiraju babe i žabe. Dakle sve države itekako imaju interes da imamo ovakvu inaflaciju godinama. To je duža tema, možda uskoro napišem i o tome post!

Moram na kraju da kažem da mi bude i komično malo kad na forumu čitam navijačke komentare koji navode vodu na svoju vodenicu, valjda je to normalno psihološki. Možda zato što sam neutralan, tj jesam u ovoj priči, pratim, ali kretanje cena ne utiče previše na mene, tražim da kupim, ali da bih kupio, moram da prodam, sad skupo ili jeftino, isto mi je. Prema tome, ne gospodo, na cenu ne utiču toliko zli perači novca, valjda je ljudima lakše tako da rezonuju, koliko utiču potezi centralnih banaka širom sveta (i demografija), a na nama je da predvidimo šta je veća verovatnoća da se dogodi! Ja kažem da je MENI verovatniji taj inflacioni put, tj inflacioni porez, odnosno kraduckanje svih nas (koje opet ne utiče jednako na sve slojeve, vidimo to po raslojavanju i centralizaciji kapitala), nego deflacioni, koji bi značio potpunu tragediju, tj ljude sa oružjem na ulicama. Mislim da su svesni toga!

 

[shadestudio]

Obrni, okreni, opet kratko.
Samo sto ce daljom inflacijom nekretnine postati jos nepristupacnije za obican narod.
Svakako ovakva ekonomija ce doci do kraha i novog pocetka posle depresije, ovo je sve odlaganje. Ali kada, ko zna.
Naravno da samo pranje novca, kojeg realno ima, nije razlog stanja trzista nekretnina, ne samo kod nas, vec i u celom svetu. Jer nemoguce je da ceo svet jedino sto radi je da pere novac, ali je zato sa druge strane moguce da je ceo svet pogodjen ekonomskim odlukama. Trziste je najvise oblikovano politikom banaka.

 

[Tin]

@Ljuba82

Bilo bi lepo kada biste izlaganje potkrepili analizama i zakljuccima relevantnih institucija ili kredibilnih analiticara ili konsultanata ili kredibilnih portala iz ove oblasti.
Ovako sve ostaje na nivou vaseg misljenja i ima sentiment teorije zavere, kako kazete.

Obracuni koje izvodite su diskutabilni i ne ukljucuju sve varijable.
Zbog toga, jos jednom bilo bi dobro da prilozite gore pomenute cinjenice i analize "pametnijih strucnjaka" od svih nas, uzimajuci u obzir da je u pitanju globalna tema sa potencijalno enormnim posledicama.

Ovde se ne radi na "navodjenju vode na svoju vodenicu" kako kazete vec na insistiranju na cinjenicama i kredibilnim izvorima, a ne "rekla kazala", " ja znam" ili "poznajem jednog coveka" pristupu.


@shadestudio
Kretanje cena nekretnina u svetu i kod nas nema isti uzrok, strukturu ni dinamiku.
Pisano o tome vise puta ranije i potkrepljeno kredibilnim izvorima. Ko zeli, moze da potrazi.

 

[Novo]

Ljuba82 » Sub Dec 25, 2021 12:04 pm[/url]":2apyc2yi]Pratim forum godinama generalno, ali najviše zbog makroekonomske priče ovde. Više puta sam hteo da se registrujem u ovom mesecima, međutim ili sam uvek imao "pametnija posla" ili tehničkih problema oko registracije.

Apsolutno sam i ja pri stavu da je ovo svesno kontrolisana inflacija! Postoje samo dva puta da se ceo ovaj haos dugova i DEBT/GDP "ispegla". 1 je stezanje kaiša, put kojim se krenulo posle subprime krize 2008. i pokušaj uvođenja fiskalne discipline, međutim nivo dugova je već sada matematički prevelik za tako nešto, a i to bi izazvalo ne recesiju, nego depresiju kakvu nikada nismo videli! Ona u ekonomskim knjigama pre 90 godina bi bila mala maca za ovo! To bi smanjilo cene, ali i fiskalne prihode, zaposlenost i to onda dovodi u deflacioni, depresioni vrtlog!

Onda kad su ubrzo uvideli to, krenulo se u ono što se inače radilo, Quantiative easing, dakle centralne banke kupuju hipoteke i ostale hartije od vrednosti, samo u do sada neviđenim razmerama i sve se to eksponencijalno povećava i ubrzava! Monetarna politika jeftinog novca sa realno negativnim kamatnim stopama da bi se vraćali dugovi. Pa samo USA mesečno upumpa 120 milijardi $, toliko svi mi u Srbiji proizvedemo za skoro 3 godine.

Apsolutno sam uveren u ovo što je Boža rekao da neće smeti da pomere ni makac kamatne stope ili će to biti nešto simbolično, tipa 1/4% i slično! Ako je neko pažljivo slušao Pauela mogao je to i da ukapira, on je samo najavio tapering, što znači da neće više upumpavati 120 mlijardi, nego manje, ali će i dalje upumpavati!

Inflacija se može zaustaviti bukvalno u svakom trenutku, ali bukvalno u svakom, podizanjem kamatnih stopa iznad nivoa inflacije! Naravno da bi to imalo posledice u privrednoj aktivnosti i da bi dovelo do depresije. Da konkretizujem na USA koja ima dug ~30 biliona $ (10 na 12-i). Ako bi kamata sad bila 10%, što bi bila odgovarajuća kamata za inflaciju od priznatih 7%, to znači da bi samo na kamate morali godišnje da plaćaju 3000 milijadi $, a to su bukvalno 2 godišnja budžeta za njihov ionako lascivan vojni budžet godišnje npr!

Jel vam sada jasno zašto od podizanja kamata nema ništa? Odnosno ako i bude, za toliko će se povećati inflacija!

Takođe, ne bih da ulazim u teorije zavera ili medicinu, oblast u kojoj sam totalni laik, ali meni je zanimljivo da je cela ova Covid priča krenula nekako paralelno sa pokušajem podizanja kamata i velikom krizom na REPO marketu 2019. kad su uvideli kako u ovako zaduženim ekonomijama i minimalno povećanje kamata utiče na tržišta, pa su brže-bolje vratili kamate na nulu (U Evropi su čak i nominalno negativne, što je van pameti). Ne bih se iznenadio da se covid priča završi paralelno sa makroekonomskim peglanjem situacije, tj vraćanjem sistema u matematički održivo stanje, jer danas to nije!

Takođe se slažem sa pričom da je inflacija potcenjena, jer u tome opet imaju interes dužnici, države, korporacije suviše velike da propadnu, jer se tako obezvređuje i dug, a i realni transferi ka stanovništvu (socijala, penzije, plate koje ne prate inflaciju), a sa druge strane se nominalno povećavaju fiskalni prihodi. Zato se malo-malo i menjaju metodologije računjanja iste i sabiraju babe i žabe. Dakle sve države itekako imaju interes da imamo ovakvu inaflaciju godinama. To je duža tema, možda uskoro napišem i o tome post!

Moram na kraju da kažem da mi bude i komično malo kad na forumu čitam navijačke komentare koji navode vodu na svoju vodenicu, valjda je to normalno psihološki. Možda zato što sam neutralan, tj jesam u ovoj priči, pratim, ali kretanje cena ne utiče previše na mene, tražim da kupim, ali da bih kupio, moram da prodam, sad skupo ili jeftino, isto mi je. Prema tome, ne gospodo, na cenu ne utiču toliko zli perači novca, valjda je ljudima lakše tako da rezonuju, koliko utiču potezi centralnih banaka širom sveta (i demografija), a na nama je da predvidimo šta je veća verovatnoća da se dogodi! Ja kažem da je MENI verovatniji taj inflacioni put, tj inflacioni porez, odnosno kraduckanje svih nas (koje opet ne utiče jednako na sve slojeve, vidimo to po raslojavanju i centralizaciji kapitala), nego deflacioni, koji bi značio potpunu tragediju, tj ljude sa oružjem na ulicama. Mislim da su svesni toga!

U pravu si donekle, ja jesam pomalo isfrustriran time sto sam zaradio i ustedeo od svoga rada vise od velike vecine ljudi koje znam a ponovo sa tim novcem ne mogu da kupim manji stan u Beogradu bez da uzmem kredit sto mi se ne radi zbog cena koje su po meni velike i takodje je vrlo nerealno da vlasnici stanova npr. ovde na Novom Beogradu gde iznajmljujem stan svi mahom imaju stanove 60-70kvm koji se sada oglasavaju za npr. 140000 eura a isti su otkupljeni za sicu a ti isti ljudi voze krseve u proseku od 2000 evra, vidio sam cak i par puta u lokalnoj piljari da su komsije kupovale osnovne namirnice na crtu, nisam znao da to jos postoji, ali oni su bogati imaju 1400000-150000 evra.Nisam ni ja ekonomista vec elektroinzenjer pa nisam strucnjak za ekonomiju ali evo cinjenica:
Quantitative easing (QE): The Fed resumed purchasing massive amounts of debt securities, a key tool it employed during the Great Recession. Responding to the acute dysfunction of the Treasury and mortgage-backed securities (MBS) markets after the outbreak of COVID-19, the Fed’s actions initially aimed to restore smooth functioning to these markets, which play a critical role in the flow of credit to the broader economy as benchmarks and sources of liquidity. On March 15, 2020, the Fed shifted the objective of QE to supporting the economy. It said that it would buy at least $500 billion in Treasury securities and $200 billion in government-guaranteed mortgage-backed securities over “the coming months.” On March 23, 2020, it made the purchases open-ended, saying it would buy securities “in the amounts needed to support smooth market functioning and effective transmission of monetary policy to broader financial conditions,” expanding the stated purpose of the bond buying to include bolstering the economy. In June 2020, the Fed set its rate of purchases to at least $80 billion a month in Treasuries and $40 billion in residential and commercial mortgage-backed securities until further notice. The Fed updated its guidance in December 2020 to indicate it would slow these purchases once the economy had made “substantial further progress” toward the Fed’s goals of maximum employment and price stability. In November 2021, judging that test had been met, the Fed began tapering its pace of asset purchases by $10 billion in Treasuries and $5 billion in MBS each month. At the subsequent FOMC meeting in December 2021, the Fed doubled its speed of tapering, reducing its bond purchases by $20 billion in Treasuries and $10 billion in MBS each month.

Po ovome odlukom iz decembra svakog sledeceg meseca se smanjuje od pocetne cifre od 120 za po (20 + 10 = 30) billiona svakog meseca i na osnovu toga bi kraj bio vrlo brzo.(120 - 30 - 30 - 30...) tako pise.
Nije ni bitno odustao sam od kupovine stana za sada mozda ga necu nikada ni kupovati kad je sve ovako.
Bitno je da se milioni a mozda i milijarde prebace u privatne dzepove podobnim ljudima kroz razne kombinacije sa vlascu, ljudima koji u realnim okolnostima pitanje da li bi zaradjivali 1000 evra.

 

[Belraider]

Novo, i da si sakupio dovoljno da kupis stan kakav zelis, moj iskren savet bi bio da ga kupis na kredit. U momentu kada su kametne stope ispod 3% godisnje, bilo bi suludo davati cash. Uzmi kredit, a deo koji ti preostane, stavi na neki index u USA...i uzivaj


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Ljuba82]

@Tin

Zaista ne znam šta ovde nije jasno, šta konkretno? Svaki podatak i brojka koju sam dao je prilično precizna (npr nije US dug 30T nego 29.3, ne menja sustinu) i može se lako proveriti . Na osnovu tih podataka ja dalje razvijam teoriju kako se to može ispeglati i opet ponavljam boldovanim, velikim slovima kao u prvom postu, MENI je verovatnije da je to put stagflacije, gore opisan i to se i ostvaruje trenutno. Bio sam uveren u to i u trenucima najvećeg loma u martu prošle godine i mesec dana posle, kad su fjučersi za naftu bili negativni, bio u prepiskama sa različitim finansijskim savetnicima iz USA koji su tvrdili suprotno, čak imam i skrinšotove sa fb da potvrdim to, jednostavno to je moje mišljenje.

Promenile su se okolnosti, nikad se do sada nije ovoliko upumpavalo pod realno negativnim kamatama. Nema više 2008. Ići će daleko koliko bude potrebno! '70-e i početak '80-ih su bile godine relativno male zaduženosti, a opet su morali to da peglaju dvocifrenom inflacijom, ali je prelazak na više kamatne stope bio relativno bezbolan za ekonomiju, sada to više nije slučaj! Naravno, ne mora da znači da sam u pravu, ja verujem da će dužnici bolje proći, a opet nikad se ne bih usudio na kredit od 30 godina, možda neko tamo ko odlučuje reši da okonča ovo kejnzijansko ludilo, ali po meni to znači krv na ulicama ili svilen gajtan za mnoge, kao i 2009. samo mnogo, mnogo gore.

Uopšte ne bih ulazio u licitaciju da li će kvadrat pasti 50% ili biti 5000 u Mirijevu, tim pre što sam u neto neutralnoj poziciji, kažem da to od svih faktora NAJVIŠE zavisi od globalne monetarne politike (i nešto manje demografskog pritiska, neće u Donjoj Murti porasti kvadrat šta god da se desi), a minimalno od pranja love, a očigledno da to ne kapiraju ni vrlo obrazovani ljudi drugih struka, da ne pričam dalje. Već sad je potrošačka inflacija po današnjoj metodologiji blizu 8 % u kalendarskoj godini (ako se ektrapolira trend na sledeći mesec), a proizvođačka priznatih 10%, to su zvanični podaci, to će se delom preliti i na cene sigurno. Lova se obezvređuje sada već ozbiljnim stopama, ljudi prebacuju kapital u nešto opipljivo, a onda kad to potraje, psihologija i inflaciona očekivanja dodatno pumpaju balon.


Ako bih morao da dam prognozu, po meni nominalno nema šanse da padnu cene, kupovna moć novca opada, gube i oni sa štekom, ali i oni sa nekretninama ako cena bude stagnirala (što je moguće)! Najviše gube oni koji imaju dosta keša, ali ako npr cena neke nekretnine ostane recimo 100K eur i tako dve, 3 godine po ovim stopama inflacije...i taj vlasnik je mnogo izgubio, jer za nekretninu dobije tih 100K, ali sad može za taj novac da kupi 20 ili 30% manje drugih realnih dobara!

@Novo

Ako pročitaš pažljivo, videćeš da sam ja to i rekao, smanjivaće upumpavanje postepeno (tapering), ali će i dalje upumpavati, bez ili uz minimalno dizanje kamata! E sad niko živi ne može da predvidi efekte, moja slobodna procena je dezinflacija u sledećoj godini, znači opadajuće stope inflacije, ali to znači da će sledeće godine opet biti više cene od ovih danas (ne nužno nekretnina, nego inflacije kao CPI).

 

[Novo]

Postoje predvidjanja oko toga sta ce biti u buducnosti na trzistu, ali nije sigurno sta ce zaista biti. Videcemo sta ce se stvarno desiti.

 

[Boža M]

Nemam mnogo da dodam na ovo što je Ljuba82 komentarisao.

Postoje dva puta: 1. Da nastave sa manjim ili većim štampanjem novca što će dovesti do dalje inflacije i jednog dana toliko velike inflacije da će morati da uspostave novi monetarni sistem.

2. Da prestanu da štampaju novac i dođu do kamatnih stopa od preko 3%, a nekada su kamatne stope od 5-6% bile sasvim obična stvar, i momentalno dovedu do najvećeg kraha od bar Drugog svetskog rata.

Nisam ekonomista, ali se dugo bavim ekonomijom, čak sam i pisao članke koji su prenošeni u ekonomskim časopisima. Međutim, sasvim lepo čovek može i kao matematičar, istoričar ili psiholog da predvidi trend.

Prvo, Štampanjem para se bukvalno pune budžeti SAD i drugih zemalja Zapada. Ako prestanu da štampaju, kako će to da nadoknade? Ne samo to. Pre nekoliko godina sam proučavao taj sistem distribucije odštampanog novca, kojim se malo bave vrlo ozbiljni ekonomisti i to je sistem kojim se mala grupa ljudi enormno bogati, a moguće je manipulisati cenama drugih roba da bi se prikrila inflacija. Recimo, cena zlata je pod ogromnom supresijom već godinama. Međutim, kripto im je izmakao kontroli, odatle toliki rast.

Drugo, do pre 30 godina Zapad nije imao ozbiljnu konkurenciju u ekonomskom smislu, dok sada to nije slučaj. Po raznim fenomenima SAD liče na prethodne imperije na zalasku, čisto ekonomski gledajući. Recimo, tolika dominacija finansijskog sektora. Takođe, valute koje nemaju zlatnu podlogu prema nekim proračunima imaju prosečan rok trajanja od 57 godina. Dolar sad već ima staž od 50 godina od kada je ukinuta zlatna podloga, dakle ulazi u tu zonu. Kolike su stvarne zlatne rezerve SAD je pod znakom pitanja, jer ozbiljne provere nije bilo decenijama.

Došli smo u situaciju da Rusija, koja je devedestih radila sve i svašta za malo kredita u dolarima, sada rasprodaje dolare.

Treće, od QE1 do danas FED pričaju o prestanku štampanja para i u jednom trenutku su počeli da malo po malo dižu kamatne stope, međutim, kako je kamatna stopa počela da raste, tako je došlo do nelikvidnosti kod nekih igrača. I svako malo stope se smanje ili se uvede novi QE.

Psihološki i iskustveno, ako vam kockar ili narkoman stalno govore da će prestati da se kockaju ili drogiraju, a uvek nastavljaju, koji razlog imate da im poverujete posle 14 godina? Od 2008 do danas kamatna stopa nije dostigla 3%, a samo kratko je bila oko 2%. Istorijski je 5-6% sasvim obična stopa FED-a, ali istorijski nikada nije bilo ovoliko novca u opticaju i sada su SAD mnogo manji procenat svetske ekonomije nego što su bili pre par decenija.

Čak i milijarderi zadnjih godina parkiraju novac u preskupim stanovima od više desetina ili preko sto miliona dolara, u kojima ne nameravaju da žive ili ih i ne izdaju. Zašto? Da nije možda to zaštita od inflacije?

Mnogi milijarderi kupuju zemlju na veliko. Bil Gejts, Ted Tarner itd. Sve manji broj ljudi poseduje sve veće površine obradive zemlje. Jesu li oni na pogrešnom putu? Zašto ljudi iz informacionih i drugih modernih tehnologija ulažu u stanove i zemlju, kao "glupi Balkanci"?

Meni je zaštita od inflacije najlogičniji razlog. Ali možda smo ti milijarderi i ja samo glupi Balkanci koji ne znaju za nešto bolje od stanova i zemlje/sarc.

 

[Jeremiah]

Bez namere da polemisem o tome sta ce biti i da li ce pre propasti dolar ili kripto - samo bih da primetim jednu stvar - svaki average joe kojeg zaustavis na ulici u Srbiji i pitas ga sta bi uradio da dobije na lutriji milion evra - ce ti reci - da bi kupio stanove u Beogradu.

Tako da ne bih predstavljao to kao neku avangardu - ja glupi balkanac i par milijardera isto razmisljamo. Zapravo 99 od 100 misli tako. I zato ce u buducnosti 99 od 100 ljudi doneti pravu finansijsku odluku i biti bogato. To uvek tako biva.

 

[PetarPetrovic]

Šta donosi 2022: Tržište nekretnina očekuje još veće cene, ali ne na svim lokacijama
U 2019. godini rast cena nekretnina nije prelazio 10 odsto da bi početkom pandemijske 2020. godine retko gde skok bio manji od 10 procenata, a vrlo često je dostizao i 20 odsto na pojedinim lokacijama.
SUBOTA, 25.12.2021. | 12:10 -> 15:40

Rast cena kvadrata nastavio se i u 2021. godini, ali nešto slabijeg intenziteta, dok se u 2022. godini očekuje dalje poskupljenje kuća i stanova, pokazuje analiza tržišta nekretnina u Srbiji koju je sproveo tim jednog portala specijalizovanog za nekretnine.

U izveštaju koji prikazuje aktuelne cene nekretnina u 2021. godini u odnosu na cene krajem 2020. istaknuto je da, ako se ništa značajno ne desi u pogledu inflacije, rast cena bi sledeće godine mogao da bude oko 10 odsto, s tim da se poskupljenje očekuje na lokacijama koje su prethodnih godina zabeležile manji rast.
Tri grada u Srbiji prestigla Beograd po prodaji stanova
"Cene nekretnina nastavile su da rastu i ove godine, međutim, došlo je do usporavanja tog rasta, pogotovo u većim gradovima. Kada je u pitanju izdavanje nekretnina, u 2021. godini je zabeležen izuzetan rast cena koji na pojedinim lokacijama prelazi 20 odsto. Retko gde je došlo do pada cena izdavanja“, izjavio je za Biznis.rs Igor Manjenčić.
Analiza tržišta nekretnina pokazuje da bi u 2022. godini moglo da dođe do porasta udela kreditnih kupaca u odnosu na gotovinske, što, kako se napominje, može da produži visoku tražnju za nekretninama i da utiče na nastavak trenda rasta cena.
"U poslednjih godinu dana došlo je do značajnog povećanja cena nekretnina na lokacijama koje do sada nisu bile toliko atraktivne. Novogradnja na tim lokacijama podigla je i cenu izdavanja, gde su troškovi života u centrima gradova pogurali potražnju i na alternativnim lokacijama. Kada je Beograd u pitanju, primetno je izmeštanje centra dešavanja iz centra grada u Beograd na vodi, čija će cena (pogotovo izdavanja) rasti kako se izgradnja celog naselja bude privodila kraju. Očekuje se porast cena nekretnina i u delovima grada koji su dobro povezani sa Beogradom na vodi, pogotovo južno od njega i na Novom Beogradu", objasnio je sagovornik portala.
Naime, kako se navodi u izveštaju, Beograd pokazuje znake "hlađenja“ posle rasta od 16,72 odsto u 2020. godini i pitanje je da li će u narednoj godini preći 10 procenata, jer postoje lokacije čija cena jednostavno ne može više da raste.
https://www.b92.net/biz/mojkvadrat/aktu ... ma-2078429

 

[Tin]

I) Fiskalna dominacija koju zagovarate (nemogucnost zaustavljanja inflacije usled ustrucavanja od restriktivne monetarne politike da se ista ukroti a sve radi izbegavanja default-a ekonomije zbog porasta javnog duga) je kompleksna tema i u nepandemijskim periodima.
Npr.
Struktura duga:
-povecanim kamatnim stopama pogodjen bi bio samo NOVI DUG i ROLLOVER dug (tako da kalkulacija 30 triliona x 10% kamate nije relevantna)
-Inostrani dug (takodje nije pod uticajem kamatnih stopa, a moguce je i povecati udeo ovog u odnosu na domaci)
Itd.
Tip inflacije
...tako da nije sve crno-belo.

II) Inflacija koju imamo sada pocela je sredinom godine i kredibilni izvori je karakterisu kao prolaznu (jos uvek smo u pandemiji koja "doliva ulje na vatru", ali dobro je da je kraj blizu) i da je uzrokovana:
1) uglavnom supply chain problemima usled naglog pokretanja posle pandemijske recesije,
2) skok cene energenata iz istog razloga
3) nize baze za godina na godinu obracun (u 2020 bila deflacija zbog recesije i naravno da cemo u 2021 imati vece stope do povratka u normalu).
U ranijim postovima dostupni izvori.

III)
-US je vec duplirala usporavanje stimulativnog otkupa obveznica (sa -15 na -30b mesecno od ukupno 115b mesecno koliko je ostalo u decembru), u 2022 najavila povecanje kamatne stope
-ECB najavila da ce potpuno prestati otkupljivati do marta 2022. i targetira inflaciju ispod 2% do kraja te godine - ca nivo iz 2019.
-Bank of England pocela da podize kamatnu stopu
Izvori: Link u dnu posta a ostali lako se nalazi na netu - ko zeli nek progoogla
Itd.

Zakljucak:
Iznosite smele tvrdnje o katastrofalnom scenariju sa sentimentom teorije zavere ne uzimajuci sve detalje u obzir.
Tema je kompleksna i ukljucuje veliki broj varijabli.
Zbog toga je vazno da ako vec iznosite ovako nesto budete odgovorni i potkrepite sa malo ozbiljnijim analizama i detaljnim kvantifikacijama od strane kredibilnih strucnih izvora npr. konsultantska analiza (a ne tipa "10% kamate (toliku kamatu buy the way niko ne ocekuje) x 30 triliona duga je 3000 milijardi", ili "ako kamate dodju na 5% imacemo raspad sistema - radio sam kalkulaciju").
Bez uvrede i uz duzno postovanje prema vama, ali ovakve tvrdnje nisu ozbiljne.

Zbog kompleksnosti ja se ne bih usudio da donosim projekcije na ovu temu, ostavljam to nekome pametnijim od mene, a vas samo challenge-ujem posto, siguran sam imate dobru nameru, ali previse hrabro i nedovoljno dubinski donosite zakljucke o kompleknoj i osetljivoj temi, koja zahteva strukturiraniji pristup.


EU projekcija inflacije u 2022
https://www.ecb.europa.eu/pub/projectio ... ex.en.html

Istorijska Inflacija

US
https://www.inflation.eu/en/inflation-r ... tates.aspx

EUR zona
https://www.inflation.eu/en/inflation-r ... urope.aspx

 

[Ljuba82]

Boža M » Sub Dec 25, 2021 9:36 pm[/url]":2721mw7r]

Postoje dva puta: 1. Da nastave sa manjim ili većim štampanjem novca što će dovesti do dalje inflacije i jednog dana toliko velike inflacije da će morati da uspostave novi monetarni sistem.

2. Da prestanu da štampaju novac i dođu do kamatnih stopa od preko 3%, a nekada su kamatne stope od 5-6% bile sasvim obična stvar, i momentalno dovedu do najvećeg kraha od bar Drugog svetskog rata.

Meni je realnije obrnuto, nov monetarni sistem nakon druge opcije, jednostavno kažu sa ovim kamatama i dugovima, ne možemo da vraćamo dugove! To onda znači rat verovatno, dogovore, reparacije. Zato će se nastaviti sa prvom opcijom, samo to ide kao što si napisao sa narkomanima, potrebne su sve veće i veće količine novca, obezvređuje se valuta, možda i do nivoa gde gubi status rezervne valute, ALI DUGOVI SE PEGLAJU VEŠTAČKI. Zeznuće sve poverioce, ljude sa kešom, fiksnim primanjima, spasiće sve ostale, odnosno direktno će izabrati pobednika, to mene nervira najviše u celoj priči. Ljudi ulaze na tržište i prave odluke sa obećanjem da će biti stabilna situacija i inflacija oko 2%, znači eto primer momka na ovoj strani, ljudi štede i neko odluči samo puf, obezvredi se sve. Kao kad bih ja igrao basket po određenim pravilima za lovu i protivnik na pola kaže, evo umesto mene ulazi Majkl Džordan. Ne može tako, mora da se igra po pravilima i da se balansira između 2 cilja, puna zaposlenost i niska inflacija!

Opet se vraćam na covid priču, ljudi ne kapiraju da bi se sve ovo makroekonomski dešavalo i bez toga. U tom pravcu, opet bez ulaženja u teorije zavera, može se posumnjati da je jako dobar IZGOVOR za ovakve mere upumpavanja, kad bi kongres i narod dozvolili tako nešto bez izgovora? Izašli bi na ulice i pitali zašto! Ima tu i drugih ciljeva naravno, deglobalizacija, vraćanje proizvodnje, pa i supresivno delovanje na ponudu (zatvorene granice) uz već maksimalno stimulisanje tražnje kamatnim stopama. Šatro se bore protiv inflacije, a mole se da bude što veća da bi peglali dugove, mogu je zaustaviti bukvalno u svakom trenutku, kao što i jesu tamo početkom 80-ih kad su ispeglali stvar (koga zanima može da izgugla malo Milton Fridmana). Eto ostaće zapisano, pa ćemo videti!

Boža M » Sub Dec 25, 2021 9:36 pm[/url]":2721mw7r]

Pre nekoliko godina sam proučavao taj sistem distribucije odštampanog novca, kojim se malo bave vrlo ozbiljni ekonomisti i to je sistem kojim se mala grupa ljudi enormno bogati, a moguće je manipulisati cenama drugih roba da bi se prikrila inflacija. Recimo, cena zlata je pod ogromnom supresijom već godinama. Međutim, kripto im je izmakao kontroli, odatle toliki rast.

Nije tajna da je cena zlata manipulisana, smatra se da na svaki kg zlata postoji 200-250 papirića kojim se dokazuje vlasništvo nad istim, kad bi svi zahtevali fizičku isporuku, nastao bi haos. Verovatno se to neće desiti, zato što ljudi sve manje percepiraju zlato kao ono što je uvek bilo, čuvar vrednosti, mnogo je tu više onih koji trguju. Isto važi i za srebro, koje ima i širu industrijsku upotrebu, zato ne smeju to da dozvole. Metod odvraćanja je i premija na spot cenu.

Što se tiče kripta, ne verujem čak da je izmakao, više na to gledam kao ventil koji su pustili da novac ode negde, za sada im odgovara. Da nije novac otišao tu, otišao bi još više u nekretnine, plemenite metale i slično, tek tad bi bila ludnica, kako bi objasnili inflaciju od 30% npr? Sa druge strane i priprema svih za cashless društvo, onda tu mogu da uvedu i negativne stope ako treba, da te oporezuju što imaš lovu :bash: , sad još uvek ljudi mogu da podignu lovu, pa su gubici samo stopa inflacije.

Ja lično verujem u blockchain, verujem i da nema problema za kripto dok se lova ovako besomučno upumpava, lično sam i uzeo sitnu lovu dok nije bilo regulisano, ali naravno da države neće dozvoliti da im neko rastura monopol u izdavanju valuta u nekom trenutku. Moje predviđanje je da će biti zabranjen za posedovanje, kao što je bilo i zlato 30-ih godina u Americi, tj država je sve naterala da zamene zlato za $ po određenom kursu, a onda posle nekog vremena je taj kurs otišao u nebo, zlato je postajalo sve vrednije naravno. Sličan mehanizam prevare očekujem i sada.

 

[vradovic]

Dobar ti je post i analiza Ljubo.

Najrealniji je satoshi dolar da se uvede. Vrednost $1 = 1 satoshi ali da se promet obavlja kao i do sada stim da je to novi digitalni dolar koji je vezan za satoshi a dok ne predju na taj sistem da se nastampaju trilioni i trilijarde da se obezvrede svi moguci dugovi i da se uradi infrastruktura i sve sta Americi treba.

 

[Ljuba82]

Tin » Ned Dec 26, 2021 10:14 am[/url]":ifje9yy0]I)
Struktura duga...

Naravno da nije crno-belo, ali je svakako neodrživo i po mnogo manjim stopama. Marginalni proizvod sve više pada, sve više duga treba za malo dodatnog proizvoda. Pogledajte globalno nivoe duga i GDP i taj odnos godinama. Neki reset i novi Bretton Woods pre ili kasnije, sad još uvek pokušavaju da nivelišu koliko mogu.

Tin » Ned Dec 26, 2021 10:14 am[/url]":ifje9yy0]I)
II) Inflacija koju imamo sada pocela je sredinom godine i kredibilni izvori je karakterisu kao prolaznu...

Da li je kraj blizu, to ćemo tek videti! Cena energenata nema nikakve veze sa supply chainom u ovoj situaciji! Deflatorni bazni period je davno iščezao, još leta 2020. , a sem toga kalendarski gledano, godina nije bila deflatorna, čak i da uzmemo da je metodologija merenja CPI pouzdana i da ne potcenjuje inflaciju.

Tin » Ned Dec 26, 2021 10:14 am[/url]":ifje9yy0]I)
III)
-US...
-ECB...

Zato i kažem da ja očekujem dezinflaciju, ali opet daleko veću inflaciju od 2%

Tin » Ned Dec 26, 2021 10:14 am[/url]":ifje9yy0]I)
III)
Zakljucak:
Iznosite smele tvrdnje o katastrofalnom scenariju...

Baš obrnuto, katastrofa bi bila baš to dizanje kamata. Ne da ne očekujem 10% (a zašto da ne ako je cilj CB ono što jeste već btw?), nego ne očekujem ni pola procenta. Društveno prihvatljiviji je inflacioni porez., ma kako nepošten bio prema nekima. Pratićemo, pa ćemo videti za neko vreme.

 

[vradovic]

Ja mislim da ce 2022. godina proci u pokusajima da smanje inflaciju koliko je moguce a da ne izazovu veliku paniku i spustanje nego da pokusaju da izbalansiraju da bude neki minimalan rast a inflacija sto je niza moguca. Tako mi deluje po najavama.

Izazov je taj sto kad ti cena energenata skoci podize inflaciju na maltene svim nivoima a energetska kriza tek pocinje. (barem se meni tako cini).

 

[MC_]

Boža M » Pet Dec 24, 2021 3:57 pm[/url]":5u2spkqy]Centralne banke, FED i ECB, neće dizati kamatne stope, osim nešto minimalno 0,25-1%, sve dok ne nastupi izuzetno visoka inflacija, nezabeležena od Drugog svetskog rata na Zapadu.

Kada bi danas podigle kamatne stope na 2-3%, to bi predstavljalo toliki problem za gomilu biznisa i budžete mnogih država, da bi došlo do momentalnog kraha većeg od 2008.

Bez štampanja novca SAD i neke druge države Zapada kolabiraju momentalno.

Kada dođe do jako velike inflacije, doći će i do potpuno novog monetarnog sistema.

Dakle, cene nekretnina će nominalno rasti.

Zvanična inflacija u SAD je sada 7%. Po metodologiji koja ne uključuje cene nekretnina i druge važne robe i usluge. Po staroj metodologiji iz 1982, sadašnja inflacija je 15% godišnje.

odlicno si ovo objasnio

 

[Ljuba82]

Jeste, vuče sve ostale cene, to je sad balansiranje, ali efekti počinju da se osećaju tek posle pola godine, godinu, pa i više. Oni sad jesu pod velikim pritiskom svih da dignu kamate, ali ako preteraju, znaju da mogu da izazovu istorijsku provaliju, zato im je prihvatljivije da puste ovako. Kao vozilo kad izleće sa puta, beži recimo levo, ti okrećeš desno, ali sad treba vremena, pa ti još jače cimneš u desno i onda u jednom trenutku provališ da su točkovi skroz desno i tebi su potrebne sekunde i sekunde samo da ispraviš točkove pravo, ali do tada si već u bankini ili provaliji. Banalan primer, ali mi lično uvek bio omiljen za funkcionisanje monetarne ekonomije.

 

[Tin]

Citat:
"Naravno da nije crno-belo, ali je svakako neodrživo i po mnogo manjim stopama. Marginalni proizvod sve više pada, sve više duga treba za malo dodatnog proizvoda. Pogledajte globalno nivoe duga i GDP i taj odnos godinama."

Odgovor:
Ovo je uopstena, odokativna tvrdnja.
Da bi se tako nesto tvrdilo neophodan je detaljan business case koji uzima sve i to konkretne varijable u obzir i kvantifikuje ih.
Prave se pesimisticki, optimisticki i realisticki scenariji, diskutuju input-i i output-i od strane grupe renomiranih strucnjaka na temu, preradjuju ukoliko je bilo pogresne logike/informacija/podataka itd.
Previse samopouzdano je donositi zakljucke odokativno na tako kompleksnu temu.

Citat:
"Da li je kraj blizu, to ćemo tek videti! Cena energenata nema nikakve veze sa supply chainom u ovoj situaciji! Deflatorni bazni period je davno iščezao, još leta 2020. , a sem toga kalendarski gledano, godina nije bila deflatorna, čak i da uzmemo da je metodologija merenja CPI pouzdana i da ne potcenjuje inflaciju."

Odgovor:
-Cene energenata imaju veze sa supply chain - uticu na smanjenje ponude, cenu kostanja i usporeno snabdevanje (citati: povecanje cene svega i svacega)
-Bazna deflacija 2020.
Niste u pravu. Baznu deflaciju imali smo u EU u periodu avgust-decembar 2020, a u periodu januar-jul inflacija je bila znacajno manja nego u 2018. i 2019. za isti period zbog recesije, tako da je efekat vracanja u normalu po visim stopama u 2021. validan jos uvek.

https://tradingeconomics.com/euro-area/inflation-cpi
Na grafikonu odaberite period od 01.01.2018. do 31.12.2020. da biste videli.

U US bazna inflacija u celoj 2020. (ukljucujuci i period maj-decembar) je bila zbog recesije znacajno niza u odnosu na 2019. i 2018. pa istom logikom stope u 2021. naravno moraju izgledati vece da se sve vrati u normalu.

https://tradingeconomics.com/united-sta ... lation-cpi
Na grafikonu odaberite period od 01.01.2018. do 31.12.2020. da biste videli.

-opet teorija zavere u vezi pouzdanosti CPI metodologije

Kao sto rekoh, tema je kompleksna da mi ovde licitiramo. Potreban je ozbiljniji pristup.

 

[Jeremiah]

Dakle inflacija divlja. Kamatne stope se ne dizu. Kupis stan u kuli Beograd, vratis para u vrednosti fiat punta za 20 godina. Banke naivne - na kraju dobijaju mnogo manje nego sto su dale. Dolar propada. Bitcoin postaje zvanicna valuta. Ne sluzi vise samo za to da ga prodas za dolare.
Moguce.