Npr u Bilbau na sličnom mestu kao BnV digli Guggenheim koji je postao glavna zvezda do tada sumornog grada i preporodio ga, da ne pričam o Valensiji gde je podignut grad nauke, grad muzike, bio park, akvarijum u koritu reke Turije koja je plavila grad, u Lionu digli muzej ušća na sličnom mestu, u Marseju muzej civilizacija, u Hamburgu Filharmoniju...
Što se tiče dece, jednom ja u Narodnom, ne sećam se šta sam gledao, da li Jagoševu Ožalošćenu ili Kovačevićevu Veliku dramu, uglavnom iza mene gomila dečurlije, tako prvi drugi razred srednje. Mislim se, sad sam ga na**bao kad krene cika i vriska.
Ne.
Divna deca, sedela pažljivo, smejala se gde treba, tapšala gde treba. U tišini izlaze. Dolaze dva autobusa registracija Sremska Mitrovica. Ulaze tiho komentarišući
Prilazim nekoj nastavnici da čestitam; rekoh Svaka vam čast, toliko divna i vaspitana deca..
"Hvala vam kaže ona. Deca su sama tražila da dodju i pogledaju, nismo ih mi terali."
Popakovaše se, sat i po vožnje nazad do SM. A radni dan. Ostadoh u razmišljanju kako ovu decu nije mrzelo u kišnu noć da idu sat i po do BG i sat i po nazad da bi pogledali predstavu?
Deca iz malog grada željna da vide nešto u Beogradu, dogadjaj za njih.
Mislim se a šta je dogadjaj za Bg decu?
Ruši naše stereotipe jer mi mislimo da decu iz unutrašnjosti samo zanima Ušće i TC da gledaju ajfone i patike.