Ovo više važi za USA nego za Srbiju. Kriza i na jednom i drugom mestu je potrebna da bi oborila cene, ali iz drugačijih razloga.
USA ima drugačije uslove jer kod njih dominira starogradnja i ona određuje cene. Zbog glupih pravila oko zoniranja i SFH, u američkim gradovima je najpoželjnije kupiti dobro lociranu starogradnju u suburbs gde je dobra škola. Novogradnja je obično na nepoželjnim lokacijama. Zato kod njih kriza mora da pritisne zadužene koji bi onda išli na prodaju da se izvuku iz kredita ili foreclosures. To je malo i apokaliptičan scenario, ali neophodan za veći pad cena u USA.
U Srbiji je dovoljna samo kriza tržišta, tj. da broj kupaca padne dovoljno da investitori imaju problem s prodajom. Kod nas investitori određuju cenu stanova. Kad padne cena novogradnje, pada i starogradnje. S obzirom da je kod nas pola kupaca dijaspora i kriminalci, trebala bi nam neka recesija na EU nivou da demotiviše dijasporu. Takva recesija bi nama oborila privrednu aktivnost, znači manje para bi se slivalo u mafijaške džepove, koji bi opet zbog toga manje kupovali. Nama uopšte ne treba neka velika apokalipsa, mi smo već u stanju da se gradi mnogo više nego što je potrebno, i da već sad, iako imamo rast BDP, imamo pad tržišta. U recesiji bi tržište nekretnina kod nas već upalo u ozbiljnu nevolju.