Oglašavanjem preko agencije ljudi svesno ili nesvesno pristaju da učestvuju u toj igri i pojačaju njihovu oligopolsku moć o kojoj pričate. Ti hoćeš da maksimizaraš profit (kao i oni) i da se što manje cimaš. Evo primer: prodaješ stan od 150k, agencija ti uzima 3k. Na prvu ruku ti zvuči mnogo, ali kad razmisliš : jao, ko će da se cima, papirologija, ne znam ti ja to, pa da odrediš cenu, tražiš kupca, pokazuješ stan, možda te i prevare, čujem ima i toga. I tako ti izbiju tri mesečne plate iz džepa i jače. Posle 15 godina dodješ u situaciju da kupuješ stan, ali ovog puta kreneš da kukaš kako su agenti bag**, zamisli hoće da se opare. Neće niko da se cima i svi samo kukaju nešto. Imaš minimum 50 članaka u kojima je detaljno navedeno kako ide procedura oko prodaje. Pa da pitaš ovde neko bi ti rekao. Ima ja mislim i na Eupravi navedeno šta i kako. Advokat bi te koštao 10x manje. Ali ne, ti radiš, teško je, moraš da pokazuješ stan, da ideš kod notara. (u Bg-u za 5 dana možeš da prodaš stan). I posle su agenti zlikovci. Sa kim god da pričam, on ima da ti kaže hiljadu stvari koje ne valjaju, a gotovo u svakoj on ima svoje učešće. Žali mi se prijatelj na gužvu u saobraćaju, ide svaki dan kolima od bloka 45 do Ušća. I to bez naročitih usputnih obaveza, pa da bude opravdano, ajde. Nego, eto, bus je za sirotinju, širenje virusa, biciklu ga mrzi da vozi. I uvek, uvek ista mantra: jeste, ali oznojiću se na putu do posla, naporno, putevi su loši, imaš ljude nemaju gde da ostave biciklu. Onda svi u kola i shvati gužvu kao prirodnu. Isto je i za nekretnine. Ako nećeš da sedneš i malo se pomučiš da nešto pročitaš, onda prepusti svoju volju agentu, on će da se igra koliko želi.