Mislim da previđaš situaciju da je za ozakonjenje kakvo god ono bilo potrebna neka administrativna procedura. Jednom kad se objekat uknjiži onda je za sav promet nad njim a koji se registruje u katastru odgovorna država. Da li bi ti da si država smanjio svoj BDP i preuzeo dodatnu odgovornost zarad par milijardi EUR? Ako uzmemo u obzir da je masa takvih nelegalnih objekata u Beogradu zapravo pravno zamršena kao špageti i da državi (znači svima nama, a i interesnim grupama bliskom vlasti) ne odgovara nikako zamiranje stanogradnje, mogućnost nekog masovnog ozakonjenja iskreno i ja vidim kao i podelu besplatne energije. Neće se desiti nikad.
Pristupni pregovori EU su potpuno irelevantni u ovom trenutku. Udaljenimo smo decenijama ako ne i vekovima od takvog scenarija.
Takođe, treba uzeti u obzir da dosta ljudi (sudeći po ovoj temi a i iz ličnog okruženja) čeka korekciju cene - samim tim ta korekcija ne može biti prevelika.
Mislim da se dosta zanemaruje i mogućnost pojave novog talasa inflacije kad se sadašnji suszbije.
Dobre primedbe.
Što se tiče BDP, hm... BDP i finansiranje budžeta mu dođu kao prihodi i likvidnost. Postoje firme visokih prihoda, a nelikvidne.
Našoj državi stižu ozbiljne rate i kamate za ino kredite (pošto ih je prethodnih godina uzimala sa solidnim periodima počeka koji su u međuvremenu isticali).
Taj novac se mora naći.
Bilo kod novih kreditora, bilo na tržištu obveznica, bilo prodajom imovine, bilo pronalaženjem novih izvora prihoda. Kod novih izvora prihoda, može se osloniti na povećanu bazu poreskih obveznika i još konkretno na rudna bogatstva, prodaju državne imovine i firmi, pa i ovu legalizaciju.
A situacija u kojoj se novac pozajmljuje po kamatnoj stopi većoj od stope rasta BDP je alarm.
Mada, ovde bih ubacio par konkretnih razmatranja.
Stanogradnja kao grana građevinarstva proizvodi novogradnju za tržište.
Ne bih rekao da su kupci novogradnje ujedno i potencijalni kupci budućih novolegalizovanih kuća.
U tom smislu, nije nužno povezana promena doprinosa građevinarstva BDP sa legalizacijom, bar ne u značajnoj meri.
Oko EU, ok. Može biti, ne mora. Recimo, okvir bude 2030. To, opet, znači rešavanje legalizacije do 2025-6.
Kupci koji čekaju korekciju cene: struktura bilo ponude, bilo tražnje je piramidalna. Među kupcima, najmanje ima onih koji bi platili tržišnu cenu. Ako ta tržišna cena padne, ok, povećaće se promet. Ali, nije sasvim lako da se taj sloj kupaca koji je tad kupio, odjednom nadomesti onima koji su bili nivo ispod. Hoću reći, priliv platežno sposobnih kupaca nije baš tako linearan i lagan.
Inflacija... Svašta tu može biti. To već ide u duži rok predviđanja u koji ulazi mnogo više promenljivih i mnogo širi spektar njihovih kretanja. Teško za predvideti.
Generalno, ako se bankarska kriza, čiji smo mogući početak videli prošle sedmice, produbi, onda ćemo imati ozbiljan i oštar pad u kojem će inflacija pasti sama po sebi i prestati da bude na vrhu prioriteta. Ako ne bude bankarske krize, imaćemo recesione pritiske usled rasta kamatnih stopa koji će imati epizode kamatnih olakšanja i sl. što bi značilo trajni ostanak na nivou cena većem od onog pre 2019.