Šta je novo?

Cene nekretnina

Pogledajte prilog 151409

I odmah je jasno zasto ne dajes link.

Izaberes period 2016.-2021. i kazes da je skocio broj za 150k. Ekstrapoliras taj broj do 2011 i onda mozes zakljucis da je garant 300k 'pokradeno'.
Sakrijes period 2012. -2016. jer 'druga metodologija' a jasno se vidi da je u vecini zemalja broj od 2012. u padu.

Kazes 'a ko zna koliko je u Svajcarskoj, UK i US' a vidi se da je u UK zanemarljiv broj, dok je u Svajcarskoj u padu od 2012.

Zapravo najveci skok dolazi iz jedne zemlje i to u samo dve godine, Nemacka 2016-2017 i 2020-2021. koji je zapravo isto najverovatnije promena metodologije, jer su najnekonzistentniji skokovi u tabeli.

Konstantno pricas o izvrtanju i spinovanju drugih a bez blama ko zna koji put nadmasujes sve ostale u tome.

P.S. Sem ako nisi mislio na neke druge podatke, onda se izvinjavam. Ali sam si kriv sto odbijas da dajes linkove i prenosis samo svoja tumacenja.

Pazljivije citaj moj post i prestani se loziti da odmah *zamutis vodu" i nekog *provuces kroz blato", pa ces primetiti da je sve receno za period 2016-2021 i da nigde ne pise da je nesto ekstrapolirano.
Sam si ekstrapolirao.

Videces nedvosmislen komentar da je 2016. doslo do promene metodologije, sto je jasno oznaceno i u izvestaju, i nakon cega su podaci uniformni.

Citava serija 2012-2021 (9 god.) iz izvestaja prikazuje da je broj Srba porastao za 237k, sto nije uporediv podatak zbog promene metodologije pocev od 2016. (ukljucivanje podataka Nemacke).
Verovatno je bilo slicnih kretanja u periodu 2012-2016. kao 2016-2021 (drugi izvori podataka), ali to zbog objektivnosti nije tvrdjeno za ovaj izvestaj.

Gledao celu seriju 237k ili ekstrapolirao 2016-2021 period na 9 god. = 289k, ne menja se slika i zakljucak, pa ti je tvrdnja o skrivenoj agendi nelogicna.
(btw. razlika 2 popisa je 11 god., sto dodatno uvecava ove cifre)

Od 2016. do 2021. broj Srba koji legalno zive u EU preko 5 god. porastao je za 161k i ti podaci su uporedivi i validni

Svajcarsku i UK (mozda UK do 2020. ok, a mozda i ne) ti predlazem da gledas u statistikama tih zemalja, a ne Eurostat posto iste nisu clanice EU, pa je za ocekivati da maticne zemlje imaju bolje podatke.
Zato nisu uzimani kao relevantni.

- - - -
Da rezimiramo:

1) 161k - povecanje broja Srba u periodu 2016-2021 (5 god.) koji 5+ god. zive u EU sa permitom

2) 12,6k - ukupano dodeljenih dozvola za sezonski rad u EU Srbima u periodu 2016-2021 (5 god.)

3) 93k Albanaca kao razlika popisa 2022/2011, sto je buffer broju iseljenih po popisu 2011-2022. (11 god.) sa 19k na max. 112k

4) Nemamo trenutno podatke koliko je emigriralo u USA, AUT, UK, CH, CA...

--> Popis i dalje ne izgleda pouzdan...
 
Kesh i dalje ostaje u kesh-u.

Stednja u Srbiji i dalje raste.

Kraj septembra 2022

14,3 mlrd eur
88,2 mlrd rsd

Kraj juna 2022

13,2 mlrd eur
86,6 mlrd rsd

(Izvor: NBS)

Ovo je u potpunoj kontradiktornosti sa izjavama da cene nekretnina rastu jer Srbi masovno pretvaraju kesh zbog inflacije u nekretnine ili jer su im nekretnine jedina opcija za investiranje ili da kupuju nekretnine za izdavanje Rusima.
 
Ne znam da li je tako lako tumačiti te brojke. Ukupno 14 milijardi evra kad se doda dinarska stednja na deviznu, a sve ovo uključuje i depozite koji nisu na štednji izađu na oko 2000-3000e po čoveku, u proseku. Ok, dosta ljudi krpi kraj sa krajem, ali dosta ljudi ima nekoliko hiljada evra usteđevinu za šta god odvajali taj novac. Kad realno pogledaš, nije neki ogroman novac i to što će od malog broja ljudi pola milijarde da ode u nekretnine za par meseci i nije neke velika stavka da promeni ovu brojku i mnogo je veći broj onih što štekaju za prvu ili sledeću nekretninu, pa se depoziti povećavaju. Na prvi pogled ima smisla tvoje tumačenje, ali ne bih rekao da možemo tako da gledamo na to.
 
Pazljivije citaj moj post i prestani se loziti da odmah *zamutis vodu" i nekog *provuces kroz blato", pa ces primetiti da je sve receno za period 2016-2021 i da nigde ne pise da je nesto ekstrapolirano.
Sam si ekstrapolirao.

Videces nedvosmislen komentar da je 2016. doslo do promene metodologije, sto je jasno oznaceno i u izvestaju, i nakon cega su podaci uniformni.

Citava serija 2012-2021 (9 god.) iz izvestaja prikazuje da je broj Srba porastao za 237k, sto nije uporediv podatak zbog promene metodologije pocev od 2016. (ukljucivanje podataka Nemacke).
Verovatno je bilo slicnih kretanja u periodu 2012-2016. kao 2016-2021 (drugi izvori podataka), ali to zbog objektivnosti nije tvrdjeno za ovaj izvestaj.

Gledao celu seriju 237k ili ekstrapolirao 2016-2021 period na 9 god. = 289k, ne menja se slika i zakljucak, pa ti je tvrdnja o skrivenoj agendi nelogicna.
(btw. razlika 2 popisa je 11 god., sto dodatno uvecava ove cifre)

Od 2016. do 2021. broj Srba koji legalno zive u EU preko 5 god. porastao je za 161k i ti podaci su uporedivi i validni

Svajcarsku i UK (mozda UK do 2020. ok, a mozda i ne) ti predlazem da gledas u statistikama tih zemalja, a ne Eurostat posto iste nisu clanice EU, pa je za ocekivati da maticne zemlje imaju bolje podatke.
Zato nisu uzimani kao relevantni.

- - - -
Da rezimiramo:

1) 161k - povecanje broja Srba u periodu 2016-2021 (5 god.) koji 5+ god. zive u EU sa permitom

2) 12,6k - ukupano dodeljenih dozvola za sezonski rad u EU Srbima u periodu 2016-2021 (5 god.)

3) 93k Albanaca kao razlika popisa 2022/2011, sto je buffer broju iseljenih po popisu 2011-2022. (11 god.) sa 19k na max. 112k

4) Nemamo trenutno podatke koliko je emigriralo u USA, AUT, UK, CH, CA...

--> Popis i dalje ne izgleda pouzdan...
Kada se pogleda tabela koju sam okacio vidi se da je gotovo celokupan taj skok od 160k generisan u dve godine u Nemackoj. Kada se takva anomalija pojavi u datasetu objektivan analiticar ce je istraziti a ne skrivati se iza ukupnog broja. Nemacka toliko dugorocnih boravisnih nije izdala Srbima od 2012 ukupno. Znaci nesto ne stima.

Ja sam tabelu iz koje sam izvukao zakljucke postavio, ti i dalje citiras izvestaje bez linkova. Nemoj mi pricati o mucenju vode dok skrivas izvore.
 
@Defke - nas IT je veoma mali. Koliko god bio pozitivna grana industrije, samo pokazuje koliko je nasa drzava u problemu.
Srbija ima duplo manji ICT sektor od recimo Bugarske, da od Bugarske - zeleli mi to da priznamo ili ne. A Bugarska je i dalje na zacelju svega u EU.
Takodje vecina para koje se naprave i ICT sektoru zavrsi na kraju negde vani. Kada pricamo o firmama, da imas primere pozitivne, ali je to debela manjina. Vecina je outsourcing ili je u vlasnistvu stranog kapitala

Itekako je znacajan celokupan pozitivan uticaj toga u zemlji (kad je sve ostalo u buli), a ponovo ICT najmanje i zavisi od same drzave.
Mi sve i da imamo potencijala da spucamo 4x vise ljudi da radi u IT industriji, napredak je ogranicenog karaktera, jer moras razvijati sve ostalo.

Jednostavno to nije ni priblizno dovoljno, ti moras jesti, spavati negde, ici na posao - mora funkcionisati vodovod, kanalizacija, putevi bez rupa, zeleznica, bankarski sektor, ... Neko mora da pruzi te usluge. Jednom kada dozivimo da inzenjer u zeleznicama Srbije ima platu prosecnog programera onda mozemo da kazemo da smo na pravom putu.
A sada kada inzenjer u EMS-u dobija platu koja je reda velicine 700eur neto, znas da nesto debelo ne valja
kada jedan ogranak Siemen-a (Siemens Energy), pravi prihode koji se izrazavaju u desetinama milijardi EUR, shvatis koliko smo beznacajni
U kom trenutku ja kazem da je ovo sad super i maksimum? Zar ne kazem da je potrebno vreme?

Sta god da kazes za srpski IT sad, pre samo 10 godina je bila daleko losija situacija. Jednom kada inzenjer u zeleznicama Srbije bude imao platu prosecnog programera mozemo reci ne da smo na pravom putu nego da smo na 50oj stanici pravog puta. A i ta Bugarska ce preci koju stanicu za to vreme i nije iskljuceno da i tad budu ispred nas, jer su bili i 2000. Iako je to uporedjivanje sa drugima korisno za neki benchmarking da bi se znalo gde smoi motivaciju, najvise se koristi za populisticko politicarenje, kao da ce nama odjednom postati bolje kada preteknemo Bugarsku, ili kao da nam je odjednom skocio standard kad smo pretekli BiH. U realnosti to nije zero sum game i potpuno je ocekivano i realno da i nama i Bugarima i Bosancima sutra bude bolje.
 
Sta god da kazes za srpski IT sad, pre samo 10 godina je bila daleko losija situacija
Apsolutno se slažem! Nemam šta da dodam ovde, daleko je bolja situacija nego pre 10god.

Napomenuh sve ovo, jer mi trebamo pre svega sa njima da se upoređujemo. Jer ne možemo sa Zapadom i Srednjom Evropom (na žalost :( ). Nama su daleko bliže Rumunija i Bugarska, a za njima kaskamo što se tiče troškova života :( Jednostavno jeftinije je kod njih i ostane im više ušteđevine nakon odbijanja osnovnih troškova
 
Imas javno dostupne podatke pa proveri sam, ne trebaju ti tumacenja nasih novinara.

Ispod nas su Makedonija, Albanija, BiH, Moldavija, Ukrajina, Belorusija. Ako i Gruziju, Azerbejdzan i Jermeniju ubrajamo u Evropu onda i oni. Ne znam kako su dobili da smo cetvrti.
Covece gde ode do Gruzije, onda mu i Turska dodje u Evropi. Tacno je da smo 4ti, jer Ukrajina i Belorusija nisu za poredjenje s obzirom da je Belorusija kao i Rusija, a u Ukrajini je trenutno rat, a ovo ostalo nije ni u Evropi. A svakako nikada ovim tempom rasta necemo prestici ni jednu drzavu. A ovi jasu vec deceniju. Posle Vucica sledi potop. Ne zbog tih drugih vec ce i on da ode zbog toga.
Kesh i dalje ostaje u kesh-u.

Stednja u Srbiji i dalje raste.

Kraj septembra 2022

14,3 mlrd eur
88,2 mlrd rsd

Kraj juna 2022

13,2 mlrd eur
86,6 mlrd rsd

(Izvor: NBS)

Ovo je u potpunoj kontradiktornosti sa izjavama da cene nekretnina rastu jer Srbi masovno pretvaraju kesh zbog inflacije u nekretnine ili jer su im nekretnine jedina opcija za investiranje ili da kupuju nekretnine za izdavanje Rusima.
Izvini, a gde nalazis podatke o ukupnoj stednji?
 
Apsolutno se slažem! Nemam šta da dodam ovde, daleko je bolja situacija nego pre 10god.

Napomenuh sve ovo, jer mi trebamo pre svega sa njima da se upoređujemo. Jer ne možemo sa Zapadom i Srednjom Evropom (na žalost :( ). Nama su daleko bliže Rumunija i Bugarska, a za njima kaskamo što se tiče troškova života :( Jednostavno jeftinije je kod njih i ostane im više ušteđevine nakon odbijanja osnovnih troškova
Ne znam, moje kolege su prosecno pre 10 godina imale oko 1500 evra, pre 5 godina dosli do 2500-2800, pa su napustili Srbiju, jedan otisao u Berlin a drugi u Vankuver. Pre 10 godina 1500 evra je bilo kao sada 2500-3500.
 
Covece gde ode do Gruzije, onda mu i Turska dodje u Evropi. Tacno je da smo 4ti, jer Ukrajina i Belorusija nisu za poredjenje s obzirom da je Belorusija kao i Rusija, a u Ukrajini je trenutno rat, a ovo ostalo nije ni u Evropi. A svakako nikada ovim tempom rasta necemo prestici ni jednu drzavu. A ovi jasu vec deceniju. Posle Vucica sledi potop. Ne zbog tih drugih vec ce i on da ode zbog toga.

Izvini, a gde nalazis podatke o ukupnoj stednji?
Sta Belorusija nije za poredjenje lol, kako se to odredjuje? Sta kao Ukrajina je pre rata bila bogatija od nas? Gruziju, Azerbejdzan i Jermeniju stalno stavljaju na spiskove u Evropi. A i Turska je na spisku, na njih sam vidis i zaboravio. I bez njih opet ti ostaju BiH, Makedonija, Albanija i Moldavija, znaci i tad smo peti.

Znaci 4. najsiromasniji smo al kad izbacis 7 zemalja sa spiska haha. Pa izbaci onda i ove tri sto ostanu da budemo lepo poslednji zaokruzeno. A onda izbaci sve ostale da budemo i prvi lol.

Jbt sta sve necu procitati ovde.

Zamisli sa spiska najsiromasnijih drzava izbacis zemlje jer su siromasne pa nisu za poredjenje. Pa tako sam i ja najvisi covek na svetu kad izbacis sve vise od mene jer su visoki i nije fer da se poredimo lol.
 
Poslednja izmena:
Sta Belorusija nije za poredjenje lol, kako se to odredjuje? Sta kao Ukrajina je pre rata bila bogatija od nas? Gruziju, Azerbejdzan i Jermeniju stalno stavljaju na spiskove u Evropi. A i Turska je na spisku, na njih sam vidis i zaboravio. I bez njih opet ti ostaju BiH, Makedonija, Albanija i Moldavija, znaci i tad smo peti.

Znaci 4. najsiromasniji smo al kad izbacis 7 zemalja sa spiska haha. Pa izbaci onda i ove tri sto ostanu da budemo lepo poslednji zaokruzeno. A onda izbaci sve ostale da budemo i prvi lol.

Jbt sta sve necu procitati ovde.

Zamisli sa spiska najsiromasnijih drzava izbacis zemlje jer su siromasne pa nisu za poredjenje. Pa tako sam i ja najvisi covek na svetu kad izbacis sve vise od mene jer su visoki i nije fer da se poredimo lol.
Pa normalno da Belorusija nije za poredjenje jer ona je u Evroazijskom ekonomskom savezu, diktatorska drzava i uvek naklonjena Rusiji.
Dobro evo sad smo srecni sto smo jos ispred Moldavije!

Samo ti meni reci odgovor na prosto i direktno pitanje, kada ce Srbija prestici bilo koju drzavu Evrope, iza koje se trenutno sada nalazi?
 
Svasta? Pa vi ste sami pisali kako ovde ljudi nemaju mnogo opcija za ulaganje i da sacuvaju novac pa moraju u nekretnine. Naravno da je vise u procentima, imate li neke druge podatke?
Ljudi ovde prate šta je uradio FED pre nedelju dana, koliko je novca štampano prošlog meseca, koliko Rusa je došlo u toku protekle godine itd., a gube iz vida širu sliku, a kada se govori o investiranju u nekretnine jedino je šira slika važna.

Pre više od 10 godina, kupio sam prostran salonski, dvosoban stan u starogradnji u centru grada plativši 1500 EUR/m2. Taj stan sam odmah početkom 2012. izdao za 350 EUR domaćim ljudima. U to doba nije bilo Rusa niti programera, makar ne u današnjem smislu te reči. U toku godina, stanari su se menjali na par godina, a vrednost rente inkrementalno povećavala, Trenutni zakupci koji su ušli u stan u februaru ove godine, plaćaju 700 EUR. U protekla 3 meseca sam dobijao par ponuda da izdan stan za 1000-12000 EUR, ali ih nisam razmatrao jer poštujem važeći ugovor o zakupu. Kada ugovor istene za par meseci, nameravam da podignem kiriju na 800 EUR i to samo da pokrijem inflaciju.

Paralelno sa tim, u toku proteklih 10 godina, tržišna vrednost stana se povećala sa 75k na 175-180K. Ovde ne govorim o nekoj imaginarnoj vrednosti sa oglasa gde stanovi stoje po nekoliko meseci, nego o iznosu koji mogu da dobijem ako sutra poželim da prodam stan. Ako na toj dodam iznos koji sam prihodovao od kirije u proteklih deset godina, dođe se do nekih 240k ukupne vrednosti generisane od početne investicije od 75k.

Pri tome, želim da napomenem da stan nisam nikada rentao na dan, ni sam pokušavao da povećam prinos na neki drugi način. Prioritet mi je bio striktno pasivni prihod, sa što manje angažovanja oko stana i stanara. Takođe, nakon useljavanja u stan nisam imao gotovo nikakve troškove, osim par krečenja i zamene mašine za sudove.

E sad da se vratimo na početnu premisu. Ako postoji banka koja će mi za štedni depozit od 75k isplatiti 240k za 10 godina, odmah ću da uložim novac. To bi značilo više od 12% godišnje kamate, što je bilo gde na svetu, a pogotovu u Srbiji potpuno nemoguće. Tako da verujem da što se dugoročnog pasivnog investiranja tiče, nekretnine ipak nemaju alternativu a ove cifre to i dokazuju.
 
Ljudi ovde prate šta je uradio FED pre nedelju dana, koliko je novca štampano prošlog meseca, koliko Rusa je došlo u toku protekle godine itd., a gube iz vida širu sliku, a kada se govori o investiranju u nekretnine jedino je šira slika važna.

Pre više od 10 godina, kupio sam prostran salonski, dvosoban stan u starogradnji u centru grada plativši 1500 EUR/m2. Taj stan sam odmah početkom 2012. izdao za 350 EUR domaćim ljudima. U to doba nije bilo Rusa niti programera, makar ne u današnjem smislu te reči. U toku godina, stanari su se menjali na par godina, a vrednost rente inkrementalno povećavala, Trenutni zakupci koji su ušli u stan u februaru ove godine, plaćaju 700 EUR. U protekla 3 meseca sam dobijao par ponuda da izdan stan za 1000-12000 EUR, ali ih nisam razmatrao jer poštujem važeći ugovor o zakupu. Kada ugovor istene za par meseci, nameravam da podignem kiriju na 800 EUR i to samo da pokrijem inflaciju.

Paralelno sa tim, u toku proteklih 10 godina, tržišna vrednost stana se povećala sa 75k na 175-180K. Ovde ne govorim o nekoj imaginarnoj vrednosti sa oglasa gde stanovi stoje po nekoliko meseci, nego o iznosu koji mogu da dobijem ako sutra poželim da prodam stan. Ako na toj dodam iznos koji sam prihodovao od kirije u proteklih deset godina, dođe se do nekih 240k ukupne vrednosti generisane od početne investicije od 75k.

Pri tome, želim da napomenem da stan nisam nikada rentao na dan, ni sam pokušavao da povećam prinos na neki drugi način. Prioritet mi je bio striktno pasivni prihod, sa što manje angažovanja oko stana i stanara. Takođe, nakon useljavanja u stan nisam imao gotovo nikakve troškove, osim par krečenja i zamene mašine za sudove.

E sad da se vratimo na početnu premisu. Ako postoji banka koja će mi za štedni depozit od 75k isplatiti 240k za 10 godina, odmah ću da uložim novac. To bi značilo više od 12% godišnje kamate, što je bilo gde na svetu, a pogotovu u Srbiji potpuno nemoguće. Tako da verujem da što se dugoročnog pasivnog investiranja tiče, nekretnine ipak nemaju alternativu a ove cifre to i dokazuju.
Sve je tacno osim zakljucka!

Jer ovo je bio trenutni trend, zbog koga se i jeste ulagalo u nekretnine, ne prvenstveno zbog rasta, vec i zbog sigurnosti, a kamate u bankama su bile nula pa nije bilo opcija za sigurnost i ulaganje.

Kada bi nekretnine rasle tim tempom
onda bi za 10 godina taj stan vredeo, (ako racunamo isti skok u procentima 233%) 408.000 EUR, za 20 godina 952.000 EUR, tj. 2.218000 za 30 godina.
Ako racunamo relativni skok cene po m2 (sa 1500 na 3500), onda bi za 10 godina taj stan vredeo,)275.000 EUR, za 20 godina 375.000 EUR, tj. 475.000 za 30 godina.
Ali u tvom slucaju, s obzirom da si racunao procenat kamate, onda ti je validna prca racunica, koja je kao sto vidis totalno nerealna.

Isto vazi i za kirije al to me mrzi da racunam.

Bas bih voleo da mi kazes, kako ti ocekujes da ce cene tvoje nekretnine i rentiranja biti u sledecih 10 godina iz koga si izveo zakljucak da se to uvek vise isplati.

Meni je jasno da se sada isplatilo jer si uleteo u taj period rasta. I dobro je da tu neces nista izgubiti, jer i da se vrate cene na prvobitne, u plusu si svakako.

Ali kada bi nekretnine uvek i stalno rasle, i oni bez osnovne skole mogli mi da ulazu i da lepo zive...
 

Ovde tek kad ljudi budu bukvalno gladni, pa bukvalno se vrate na selo zbog gladi i razmisljaju sta je dovelo do toga tek ce onda poceti da razmisljaju svojoj glavom i da se bave politikom i da zele kolektivno dobro a ne samo licno. I bez obzira na cenu, taj reset je i te kako potreban. Posto nece biti III svetskog rata, a svaki rat je bio reset, bice nesto novo.

Onaj osecaj kad praznoglavlacima i tvrodglavima ni na koji nacin ne mozes da objasnis o ljudima koji nam vode zemlju, objasnice im njihov stomak.
 
Ljudi ovde prate šta je uradio FED pre nedelju dana, koliko je novca štampano prošlog meseca, koliko Rusa je došlo u toku protekle godine itd., a gube iz vida širu sliku, a kada se govori o investiranju u nekretnine jedino je šira slika važna.

Pre više od 10 godina, kupio sam prostran salonski, dvosoban stan u starogradnji u centru grada plativši 1500 EUR/m2. Taj stan sam odmah početkom 2012. izdao za 350 EUR domaćim ljudima. U to doba nije bilo Rusa niti programera, makar ne u današnjem smislu te reči. U toku godina, stanari su se menjali na par godina, a vrednost rente inkrementalno povećavala, Trenutni zakupci koji su ušli u stan u februaru ove godine, plaćaju 700 EUR. U protekla 3 meseca sam dobijao par ponuda da izdan stan za 1000-12000 EUR, ali ih nisam razmatrao jer poštujem važeći ugovor o zakupu. Kada ugovor istene za par meseci, nameravam da podignem kiriju na 800 EUR i to samo da pokrijem inflaciju.

Paralelno sa tim, u toku proteklih 10 godina, tržišna vrednost stana se povećala sa 75k na 175-180K. Ovde ne govorim o nekoj imaginarnoj vrednosti sa oglasa gde stanovi stoje po nekoliko meseci, nego o iznosu koji mogu da dobijem ako sutra poželim da prodam stan. Ako na toj dodam iznos koji sam prihodovao od kirije u proteklih deset godina, dođe se do nekih 240k ukupne vrednosti generisane od početne investicije od 75k.

Pri tome, želim da napomenem da stan nisam nikada rentao na dan, ni sam pokušavao da povećam prinos na neki drugi način. Prioritet mi je bio striktno pasivni prihod, sa što manje angažovanja oko stana i stanara. Takođe, nakon useljavanja u stan nisam imao gotovo nikakve troškove, osim par krečenja i zamene mašine za sudove.

E sad da se vratimo na početnu premisu. Ako postoji banka koja će mi za štedni depozit od 75k isplatiti 240k za 10 godina, odmah ću da uložim novac. To bi značilo više od 12% godišnje kamate, što je bilo gde na svetu, a pogotovu u Srbiji potpuno nemoguće. Tako da verujem da što se dugoročnog pasivnog investiranja tiče, nekretnine ipak nemaju alternativu a ove cifre to i dokazuju.

Meni je najjace sto se ti predstavljas kao "analiticar".

- Nigde u centru cena kvadrata nije porasla 140% (sa 75k na 180k) za 10 godina. Cak i izmedju minimuma (oko 2015-2016) i trenutnog maksimuma rast cene je oko 80%.
- 2011-2012. prosecna cena kvm u centru je bila oko 1800 evra. Dakle, prosecan stan od 50 kvm je kostao 90k. Prosecna cena kvm starogradnje u centru je i sada ispod 3000, cak i po 3000 to je 150k. Drugim recima, nesto sto je vredelo 75k tada, osim uz znacajna dodatna ulaganja, danas nikako ne vredi "175-180k", a cak ni uz ne znam kakva ulaganja stan od 50 kvm tesko da vredi 180k, osim na najekskluzivnijim lokacijama.
- Trzisna cena izdavanja takvog stana pocetkom godine tesko da je bila 700 evra, jer su se po toj ceni izdavale novogradnje i to sa garazom.
- Najvaznije, tri cetvrtine rasta cene izmedju 2012. i 2022. se desilo u poslednje dve godine, upravo i iskljucivo zahvaljujuci monetarnoj politici Feda i ECB, a ne dalekovidosti investitora koji su gledali siru sliku 2012.
- Samo tri godine ranije, 2008-2009, cena kvadrata starogradnje u centru grada je bila iznad 2000 evra, da bi 2015-2016. pala na oko 1600 evra, a prethodni maksimum nije dostigla sve do 2020.
- Rente su takodje stagnirale godinama pre nego sto su pocele da rastu u poslednje dve-tri godine.

Dakle, tvoja pricica je najsrecniji moguci ishod - kupi u minimumu, meri prinos na maksimumu, i dodaj jos 50% radi efekta - a ne bilo kakva sira slika.

Imas javno dostupne podatke pa proveri sam, ne trebaju ti tumacenja nasih novinara.

Ispod nas su Makedonija, Albanija, BiH, Moldavija, Ukrajina, Belorusija. Ako i Gruziju, Azerbejdzan i Jermeniju ubrajamo u Evropu onda i oni. Ne znam kako su dobili da smo cetvrti.

Eurostat racuna samo zemlje EU i kandidate. Nijedna od zemalja bivseg SSSR-a nije kandidat.

Opet, biti na dnu na najbogatijem kontinentu je opet natprosecan standard zivota na nivou planete. Nasa i sreca i nesreca je sto smo u blizini i poredimo se sa najboljima.

I da smo u Aziji ili Latinskoj Americi bili bismo tek oko proseka, a to je daleko od ohrabrujuceg.
 
Sve je tacno osim zakljucka!

Jer ovo je bio trenutni trend, zbog koga se i jeste ulagalo u nekretnine, ne prvenstveno zbog rasta, vec i zbog sigurnosti, a kamate u bankama su bile nula pa nije bilo opcija za sigurnost i ulaganje.

Kada bi nekretnine rasle tim tempom
onda bi za 10 godina taj stan vredeo, (ako racunamo isti skok u procentima 233%) 408.000 EUR, za 20 godina 952.000 EUR, tj. 2.218000 za 30 godina.
Ako racunamo relativni skok cene po m2 (sa 1500 na 3500), onda bi za 10 godina taj stan vredeo,)275.000 EUR, za 20 godina 375.000 EUR, tj. 475.000 za 30 godina.
Ali u tvom slucaju, s obzirom da si racunao procenat kamate, onda ti je validna prca racunica, koja je kao sto vidis totalno nerealna.

Isto vazi i za kirije al to me mrzi da racunam.

Bas bih voleo da mi kazes, kako ti ocekujes da ce cene tvoje nekretnine i rentiranja biti u sledecih 10 godina iz koga si izveo zakljucak da se to uvek vise isplati.

Meni je jasno da se sada isplatilo jer si uleteo u taj period rasta. I dobro je da tu neces nista izgubiti, jer i da se vrate cene na prvobitne, u plusu si svakako.

Ali kada bi nekretnine uvek i stalno rasle, i oni bez osnovne skole mogli mi da ulazu i da lepo zive...

Meni je najjace sto se ti predstavljas kao "analiticar".

- Nigde u centru cena kvadrata nije porasla 140% (sa 75k na 180k) za 10 godina. Cak i izmedju minimuma (oko 2015-2016) i trenutnog maksimuma rast cene je oko 80%.
- 2011-2012. prosecna cena kvm u centru je bila oko 1800 evra. Dakle, prosecan stan od 50 kvm je kostao 90k. Prosecna cena kvm starogradnje u centru je i sada ispod 3000, cak i po 3000 to je 150k. Drugim recima, nesto sto je vredelo 75k tada, osim uz znacajna dodatna ulaganja, danas nikako ne vredi "175-180k", a cak ni uz ne znam kakva ulaganja stan od 50 kvm tesko da vredi 180k, osim na najekskluzivnijim lokacijama.
- Trzisna cena izdavanja takvog stana pocetkom godine tesko da je bila 700 evra, jer su se po toj ceni izdavale novogradnje i to sa garazom.
- Najvaznije, tri cetvrtine rasta cene izmedju 2012. i 2022. se desilo u poslednje dve godine, upravo i iskljucivo zahvaljujuci monetarnoj politici Feda i ECB, a ne dalekovidosti investitora koji su gledali siru sliku 2012.
- Samo tri godine ranije, 2008-2009, cena kvadrata starogradnje u centru grada je bila iznad 2000 evra, da bi 2015-2016. pala na oko 1600 evra, a prethodni maksimum nije dostigla sve do 2020.
- Rente su takodje stagnirale godinama pre nego sto su pocele da rastu u poslednje dve-tri godine.

Dakle, tvoja pricica je najsrecniji moguci ishod - kupi u minimumu, meri prinos na maksimumu, i dodaj jos 50% radi efekta - a ne bilo kakva sira slika.



Eurostat racuna samo zemlje EU i kandidate. Nijedna od zemalja bivseg SSSR-a nije kandidat.



I da smo u Aziji ili Latinskoj Americi bili bismo tek oko proseka, a to je daleko od ohrabrujuceg.
Dečko, neznanje po strani, nivo tvoje frustracije je zapanjujući. Ne znam šta tebi predstavljaju "najeksluzivnije lokacije", ali elementarno sređen stan od 50 m2 u predratnoj zgradi bez lifta, bez parkinga na gornjem Dorćolu ne ide ispod 3500 EUR m2, pod pretpostavkom da uopšte nađeš takav stan. Ljudi po oglasima traže sulude cifre, ali ja govorim o onome što je realno i ostvarivo. Ako ne možemo da se usaglasimo oko ovih elementarnih činjenica koliko tržišno vredi određeni stan, onda šta dalje diskutovati.

 
Odgovoricu samo zarad drugih ucesnika teme i ides na blok:

- Stvar je vrlo jednostavna, nesto navodno kupljeno ispod prosecne cene pre 10 godina (za 1500 evra po kvm kad je kvadrat kostao 1800) ne vredi iznad prosecne cene danas (3600 evra po kvm kada kvadrat kosta 2900) osim pukom srecom ili uz znacajno ulaganje.
- Taj zaista impresivan rast cena (oko +80% za sest-sedam godina, od toga oko +40% samo u poslednje dve) je iskljuciva posledica monetarne politike Feda i ECB, a ne investicione mudrosti samozvanih "analiticara". I to je upravo razlog zasto treba pratiti poteze centralnih banaka a ne slusati pricice samozvanih "analiticara".
 
Odgovoricu samo zarad drugih ucesnika teme i ides na blok:

- Stvar je vrlo jednostavna, nesto navodno kupljeno ispod prosecne cene pre 10 godina (za 1500 evra po kvm kad je kvadrat kostao 1800) ne vredi iznad prosecne cene danas (3600 evra po kvm kada kvadrat kosta 2900) osim pukom srecom ili uz znacajno ulaganje.
- Taj zaista impresivan rast cena (oko +80% za sest-sedam godina, od toga oko +40% samo u poslednje dve) je iskljuciva posledica monetarne politike Feda i ECB, a ne investicione mudrosti samozvanih "analiticara". I to je upravo razlog zasto treba pratiti poteze centralnih banaka a ne slusati pricice samozvanih "analiticara".
Hvala na objašnjenju- Zemlja je okrugla.
A sad šta je sledeći investicioni pravac , gde ostvariti rast od 80% u narednih 6 godina? Ovde se konstatno zastupa teza kako investori u nekretnine remete tržište i onemogućavaju "običnom čoveku" da se skući. Uopšte nemam problem da investiram bilo gde drugde, pa čak ni da stavim novac u banku, ali nigde ne nude takve kamatne stope. Možda ti znaš bolje šta sledi.
 
Vrlo zanimljivo gospodo, krivo mi je što nisam češće svraćao na ovu temu.
Proveo bih puno vremena u veselju.
Odgovoricu samo zarad drugih ucesnika teme i ides na blok:

- Stvar je vrlo jednostavna, nesto navodno kupljeno ispod prosecne cene pre 10 godina (za 1500 evra po kvm kad je kvadrat kostao 1800) ne vredi iznad prosecne cene danas (3600 evra po kvm kada kvadrat kosta 2900) osim pukom srecom ili uz znacajno ulaganje.
- Taj zaista impresivan rast cena (oko +80% za sest-sedam godina, od toga oko +40% samo u poslednje dve) je iskljuciva posledica monetarne politike Feda i ECB, a ne investicione mudrosti samozvanih "analiticara". I to je upravo razlog zasto treba pratiti poteze centralnih banaka a ne slusati pricice samozvanih "analiticara".
Bravo, ali hajde da analiziramo poteze centranlih banaka zadnjih 10 godina do danas i da vidimo šta one to sada palamude u pokušaju da isprave svoje poteze iz prošlosti, pa da vidimo šta samozvani stručnjaci, a u suštini prevaranti na čelu banksterske elite stvarno rade.

Štampanje para od strane FED-a, od 1.592.131,00 milijardi dolara u novembru 2017. do novembra 2022. imamo 2.291.000,00 milijardi dolara.
Za pet godina uvećanje novčane mase od 50%:
Dolar.jpg


Izvor:
https://fred.stlouisfed.org/series/CURRCIR


Štampanje para od strane ECB-a, od 1.145.054 milijardi eura u novembru 2017. do novembra 2022. imamo nekih 1.550.000,00 milijardi eura:

Euro.jpg


Izvor:
https://www.ecb.europa.eu/stats/pol...anknotes+coins/circulation/html/index.en.html

I sad mi treba da verujemo da će se obuzdati inflacija i da će pasti cene nekretnina jer je neko digo neku kamatnu stopu sa -1% na +2%,
a što je pre toga za svega par godina naštampao para da ih bude 50% više to nema veze, jel da ?
LOL
Ni Sloba Milošević, ni komunistički demagozi pre njega nisu probali da prodaju tako glupu priču lol
Zamislite da je Borka Vučić izašla 1992. godine (pre hiper inflacije) na TV i rekla dižemo kamatnu stopu sa -1% na +2%, obuzdaćemo inflaciju
Da nije tužno bilo bi smešno, makar imamo farsu.
 
Inace dobra vest za ove pobornike lozenja parketa.
IT sektor ulazi u ozbiljnu krizu, broj oglasa je mnogo manji nego ranije, klijenti otkazuju ugovore itd.
Pored toga sto je bio jedan od vecih direktnih faktora rasta cena nekretnina, jos bitnije je da je on najbolji indikator likvidnosti na svetskom trzistu.
Upravo je njegov procvat poceo sa agresivnim monetarnim stumulusima.
Sada kada pada, to je znak da je stezanje ozbiljno.

Ali ne treba se previse radovati, jerbo kriza udara i na prihodovnu stranu skoro svih. Znaci iako ce cene stanova verovatno krenuti da padaju, padace i plate i zaposlenost.
 
Vrh