Kako volim ove koji bez istraživanja znaju sve o ekonomiji od strane zapadnih medija najpodcenjenije zemlje Evrope. Teško da bi je nazvao vrhom Evrope, izuzev po pitanjima bezbednosti i dostupnog stanovanja i dostupne zdravstvene zaštite, ali stvarno držati se slepo hladnoratovskih dogmi... Na tekst o železnici u Nišu na stubovima, deo komentatora me optuži da sam za voz u nivou na Palilulskoj rampi. Dakle ni tekst nisu pročitali. Šta je to sa narodom?
Do sankcija je Rusija vukla 45% međunarodne razmene, sada je to već oko 55%, jer se EU pokazao kao nepouzdan partner. Beloruski stočni fond je 4.500.000 oko 4 puta veći nego što je potrebno za hranjenje stanovništva, i većinu izvozi u Rusiju. Dakle, ne niskoprofitabilni izvoz žitarica, što rade Srbija i druge zemlje trećeg sveta, već se to pretvara u skuplje mleko, meso, prerađene prehrambene proizvode koji su jako cenjeni u Rusiji. Čak uvoze morsku ribu, prerade, i prodaju Rusiji kao mariniranu, usoljenu, konzerviranu ili na neki drugi način prerađenu. Samo poljoprivredni izvoz je oko 8 miljardi dolara, dok je srpski izvoz do 2 milijarde. Naravno da je to malo u odnosu na holandskih 70-80 milijardi evra. Proizvodni deficit hrane je jedino voća (osim jagodastog), suncokretovog ulja i morske ribe. Ipak mnogo veća stavka su gotovi industrijski proizvodi pod beloruskim brendom, i sa profitom domaćeg pravnog lica. Ono malo ruda što imaju (so, kalijum, nalazišta gasa), kajmak opet ostaje u Belorusiji, ne u džepovima ruskog Gasproma, 10000 milijardi Kineza, ili Rio Tinta. Prevoz robe železnicom je zbog sankcija pao na oko 60 miliona tona, a bio je oko 100 miliona tona (SFRJ je u boljim godinama imala 90 miliona tona robe). Donapredna Srbija je imala oko 13 miliona tona robe, a sada oko 8 miliona tona robe godišnje na železnici. Vrlo je jaka politika lokalizacije proizvodnje, osim privatnih putničkih kola. Zato čak i bez akciza na gorivo, i sa nejjeftinijim cigarama u Evropi imaju dovoljno jak budžet za socijalne i stambene projekte. Taj sistem ima mnoge nedostatke, recimo, za MAZ autobuse su lokalizovali i ono što umeju, i ono što ne umeju dobro da proizvedu. Posledično, MAZ spada među najnižu klasu autobusa, uspešan jedino za monopolizovano belorusko tržište, siromašnije ruske gradove, i privatnike u Beogradu. Sa belom tehnikom su daleko uspešniji, ali su izolovani u odnosu na ekonomski najjače tržište (zapad). Posledično, i pored daleko zdravijih ekonomskih temelja, Belorusija ima samo dva puta jači standard od dno-Evrope Srbije, što nije neki hajteh uspeh.
Kako vlast nema program, tužno je što ni opozicija nema program. Sećam se pred izbore u decembru, onaj bezveze-predstavnik opozicionog saveza kaže "dug koji investitor Beograda na vodi duguje Beogradu, naplatiti u stanovima i dodeliti mladim parovima". Dakle luks stan za jedan par, za pare za koje možeš da sam izgradiš 3-5 socijalnih stanova u standardizovanoj ekonomskoj klasi? I kako je definisana ta kategorija "mladi parovi"? Ne znam ni jednu iole ozbiljnu državu koja je na taj način definisala socijalnu kategoriju. Vezano za državnu regulaciju pitanja stanovanja, sa rešavanjem pitanja ugroženih kategorija, Srbija nema ekonomske mogućnosti čak ni te ne tako superiorne Belorusije.
Šta neka pametna "nenapredna" gradska vlast može da uradi:
-1- Gradnja studentskih domova. Dokazivanje te veste socijalnog statusa je jednostavno. Po podacima pre 15 godina Beograd je imao 90.000 studenata državnih fakulteta i viših škola, oko 60.000 privatnih, sa malo manje od 10.000 mesta u domovima. Ako se gradi po 2500 mesta godišnje, sa recimo, 10.000 po studentu, to je 25.000.000 evra u gradu sa budžetom 1.500.000.000.
-2- Umesto "sigurne kuće" u kojoj se žrtva vraća nasilniku, kada istekne vreme zaštite žrtve nasilja, napraviti "sigurni gradić". Projekat je relativno složen, ali sa relativno jasnim ciljnim grupama. Osim baš žrtva nasilja, tu se mogu smeštati i samohrani roditelji, lica na socijalnom pomoći sa zdravstvenim problemima, privremeni smeštaj za lica koja su sudskom odlukom ostala bez stana na ulici... Unutar "sigurnog gradića" bi postojale prodavnice, neke osnovne usluge tipa frizer i slično, biblioteka sa računarskom učionicom, i obavezno dispanzer sa obavezno psihološkom i psihijatrijskom pomoći i obavezno policijska stanica. Deo za žrtve nasilja bi imao dva nivoa zaštite. Imao bi i vrtić, recimo, dok bi za školsku decu žrtve nasilja bio organizovan prevoz (razvoženje).
-3- Ozbiljna ulaganja u infrastrukturu, posebno ka zonama gde je realno i zdravo širiti grad, sa posebnim osvrtom na pruge i BG:VOZ. Povratak pruge minimum Rakovica-Topčider-Sajam-Novi Beograd je u temelju te strategije, jer bez toga je nemoguće formirati dovoljno razvijen prevoz za prigradska naselja i satelitske gradove.
-4- Formiranje planskih naselja kako za zgrade, tako i za kuće gde sa kupljenim placom dobijate i školu, vrtić, dom zdravlja, sve komunalne priključke, uličnu mrežu, BG:VOZ, definisane zone privredne delatnosti... Organizovati institucijalno/birokratsku pripremu na osnovu koje za takve kuće može da se dobija kredit.
-5- Službeni stanovi za pripadnike policije, učitelje, lekare, i slična lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje sa skromnom kirijom (tipa 100 evra). To je način da se recimo, lekar zadrži i ne ode u Nemačku. Ovo je jako komplikovana mera sa velikim prostorom za zloupotrebu, tako da bih čak i privremeno odustao od toga.