Cene nekretnina

[Zarkovo]

Pogledajte ovaj oglas, stan je top, zgrada odlicno ispala

LUX stan 112m2, Republička 9, Čukarica ID#1075

novo LUX, četvorosoban stan 112,5m2, u Novogradnii, na I i III spratu, u zgradi koja ce biti useljiva do kraja oktobra. Stan se sastoji od hodnika, tri spa

www.halooglasi.com

E sad, ja sam pitao za cenu stanova isti dan kada je zgrada krenula da se gradi, dobio sam odgovor da je cena kvadrata 2600+PDV, kako ovaj covek prodaje stan koji je zavrsen, za manje novca nego sto je kostalo pre pocetka gradnje, tj u izgradnji? Da li je moguce da je imao neku kombinaciju sa investitorom i onda je platio kvadrat dosta manje?

Edit:

Vidim u opisu da je ovo cena bez PDVa, sve je jasno onda

 

[Analitičar]

Pogledajte ovaj oglas, stan je top, zgrada odlicno ispala

LUX stan 112m2, Republička 9, Čukarica ID#1075

novo LUX, četvorosoban stan 112,5m2, u Novogradnii, na I i III spratu, u zgradi koja ce biti useljiva do kraja oktobra. Stan se sastoji od hodnika, tri spa

www.halooglasi.com

E sad, ja sam pitao za cenu stanova isti dan kada je zgrada krenula da se gradi, dobio sam odgovor da je cena kvadrata 2600+PDV, kako ovaj covek prodaje stan koji je zavrsen, za manje novca nego sto je kostalo pre pocetka gradnje, tj u izgradnji? Da li je moguce da je imao neku kombinaciju sa investitorom i onda je platio kvadrat dosta manje?

Edit:

Vidim u opisu da je ovo cena bez PDVa, sve je jasno onda

Ako je taj stan već prethodno prometovan, odnosno, neko je kupio od investitora i platio PDV, kako sada može da proda stan sa ponovo obračunatim PDV-om?

 

[Zarkovo]

Ako je taj stan već prethodno prometovan, odnosno, neko je kupio od investitora i platio PDV, kako sada može da proda stan sa ponovo obračunatim PDV-om?

Nista mi nije jasno

 

[keks]

Samo ti @Analitičar govori da je stan nov-neprodavan do sad. Od investitora se kupuje, čim se pominje PDV u oglasu.

 

[keks]

Videh danas auto sa Gruzijskim tablama, da li nam dolaze novi "Rusi"? Pa sledeći, kad navale iz EU, drž's Mirijevo na 5k, nemoj preko.

 

[Biltong]

Videh danas auto sa Gruzijskim tablama, da li nam dolaze novi "Rusi"? Pa sledeći, kad navale iz EU, drž's Mirijevo na 5k, nemoj preko.

To su najverovatnije opet Rusi koji su prethodne dve godine boravili u Gruziji, u kojoj se inače doselilo više Rusa koji beže od rata nego kod nas. Nema nekog valjanog razloga da se Gruzini sele u Srbiju. U sličnoj su poziciji što se viza tiče kao i mi. Kod njih ekonomija zadnjih par godina značajno brže raste neko kod nas. Ova obojena revolucija se nije (još) baš zahuktala.

 

[enfario]

Iskren da budem, lakse bih ziveo s 50.000 din pre 4 godine (vreme korone a pre starta inflacije pocetkom 2021.) nego s ovih 80.000 sada.
Doduse mnogi su tad imali platu po 45-50 hiljada i niko nije kukao. Sad svi zivi kukaju. Dzaba povecanja na kasicicu kad je sve otislo duplo. Klopa najvise.

Igrom slucaja drug mi je u It sektoru u Javnom preduzecu u Beogradu (necu napisati kojem a poznato je veoma) s platom oko 100k din, stalni radni odnos, nema decu pa ni ne kuka. Kolege, njih dosta koji su sa Pp ugovorima i zaposleni preko stranke ga svako malo mole za pozajmicu. Prijavljeni na minimalne plate. On im da 500-1000 dinara zajma samo da mu vise ne dolaze u kancelariju. Jer nece da dolaze po novu pozajmicu s obzirom da nisu vratili prethodnu. Da ne ispada da mracim, ovo vam je surova realnost. Ljudi se snalaze, pozajmljuju, rade dodatne poslove...

Kriza se odrazava na sve pore drustva. Kod mene u selu (planinsko selo) je tolika puka sirotinja da se vise i ne kupuje seme za setvu. Nego dele jedan sa drugim, ovaj ima paradajz, onaj ima krompir, treci boraniju, pa se razmenjuju kao sličicama fudbalera. Gleda se da se kupi neki dzak brasna da se ima za hleb, da se obezbede drva za zimu i to je otprilike to. Ja 15+ godina vise ne zivim tamo. Znam da je puka sirotinja bila pre 15 godina, a sad kako koji put odem, svaki put je sve gore i gore. Sad su poceli svi i da kradu na sitno, nekoliko paradajza u prolazu, krastavac, voce, sta se dohvati to se krade. Prava slika i prilika na sta ljude natera nemastina i kako je selo upropasceno. Iz te atmosfere si bezao u grad, ali uz ovu inflaciju ne mozes da prezivis ni u gradu. Nekad si mogao sa minimalcem da koliko toliko funkcionises, pogotovo ako si jos sa zenom, a ovako sad je katastrofa. Tesko je preziveti, a kamoli skuciti se ako nemas nasledjeno da obrnes nesto.

 

[enfario]

Treba istaći i da je nekonzistentna (loša) agrarna politika dovela do toga da više uvozimo, jer smo u sposobnosti da proizvodimo daleko više hrane nego što su nam potrebe. A NBS se i sada bori protiv uvezene inflacije repo aukcijama itd.

Kakva crna agrarna politika kad su sve sa sela isterali u grad da rade za minimalac. Ja se secam jedne godine (pre lupam 10 godina), oterao sam kupinu kod otkupljivaca, a on mi je rekao, nije neki kvalitet, ne znam dal' da ti uzmem po 6 ili po 8 dinara. Mi sve to prebacimo u rakiju i prodajem kao student koliko sam mogao po domu.

Elem, tada sam radio u hladnjaci za 800 dinara 8 sati. A mogao sam kao dobar berac da naberem 60kg*8RSD=480RSD. Znaci ja, kao proizvodjac, vise zaradjujem u nadnici u hladnjaci (gde su djubre od kupine na LITAR izvozili za 100 dinara po litru), nego sto bih zaradjivao kao proizvodjac. 480 dinara dnevno zaradi jedna osoba proizvodjac koja je ulagala celu godinu u tu njivu. Agrarna politika napravljena da obesmisli srpsko selo. Ljudi vise ne gaje krave, sve manje voca i povrca, i logicno je da se uvozi, kad je sve obesmisljeno.

Zato se razboljevamo, jer jedemo plastican paradajz. A odite u Spaniju, primeticete da tamo svako voce i povrce ima domaci ukus. Domaci kao iz moje baste, a kupujes random u zabacenim delovima velikih gradova. Eto to sam doziveo i bio sam u šoku.

 

[enfario]

Pogledajte ovaj oglas, stan je top, zgrada odlicno ispala

LUX stan 112m2, Republička 9, Čukarica ID#1075

novo LUX, četvorosoban stan 112,5m2, u Novogradnii, na I i III spratu, u zgradi koja ce biti useljiva do kraja oktobra. Stan se sastoji od hodnika, tri spa

www.halooglasi.com

E sad, ja sam pitao za cenu stanova isti dan kada je zgrada krenula da se gradi, dobio sam odgovor da je cena kvadrata 2600+PDV, kako ovaj covek prodaje stan koji je zavrsen, za manje novca nego sto je kostalo pre pocetka gradnje, tj u izgradnji? Da li je moguce da je imao neku kombinaciju sa investitorom i onda je platio kvadrat dosta manje?

Edit:

Vidim u opisu da je ovo cena bez PDVa, sve je jasno onda

Gledajuci ove najnovije cene gde su cak i malo dalje lokacije 3000e kvadrat (ukljucujuci sa druge strane reke i Zemun Gornji grad koji lagano konvergira ka cifri od 3000e kvadrat), a uzimajuci u obzir da jako mali procenat ljudi ima platu vecu od 2k, potpuno sam ubedjen da kada bi mogla da se izvadi neka statistika za poslednjih 5 godina, pokazala bi da kupaca prvih stanova ima oko 20%. I to sam velikodusan, posto mislim da je i manje od toga. Samo ta statistika verovatno nigde ne moze da se izvadi.

 

[Suzuman]

Kakva crna agrarna politika kad su sve sa sela isterali u grad da rade za minimalac

Biće bolje kažu, krećemo se u dobrom smeru!

Kod mene u selu (planinsko selo) je tolika puka sirotinja

Ovde je neukusno pričati o sirotinji, pošto je nema. A nema ni sela, nego Bg i eventualno Novi Sad. Pa ako imaš odatle neki info...

pokazala bi da kupaca prvih stanova ima oko 20%

Možda da skineš nulu i tu smo negde. Šalim se...

 

[enfario]

Ako se opet uvede da skupljamo poene za stan kao Šurda u Vrućem vetru ili kao Bata Živojinović u onom filmu gde se tušira pa smrzava da bi dobio upalu pluća i više poena na rang listi, pa u istom filmu se razvode da bi dobili više poena za stan, e tada će čovek sa prosečnim primanjima sebi moći opet da obezbedi stan. Ovako kao jedino rešenje ostaje samo onaj najjaci kapitalistički savet: pa zaradi više para, šta je problem?

 

[Suzuman]

Ovako kao jedino rešenje ostaje samo onaj najjaci kapitalistički savet

Kapitalizam je možda najbolji ekonomski sistem koji smo ikada imali.
Ali nećemo sad o tome, umorićemo se.

 

[gamblerNBG]

Dovoljno je da se uvedu progresivni porezi na vlasnike vise nekretnina, pa i takse na prazne stanove. Ja npr mislim da bi gradjevinska industrija procvetala kada bi drzava organizovala gradnju stanova koju gradjani mogu da finansiraju iz sopstvenih sredstava (napomena za nepismene, procitajte opet recenicu, nisam pomenuo subvencije).

Cuvanje novca u stanovima i spekulacija nekretninama je simptom ozbiljne bolesti ekonomije u drzavi. Sto ce reci da ne postoji nista vredno ulaganja u zemlji, a postoji mnogo ljudi sa novem iz sumnivih izvora. Definicija zemlje treceg sveta.

 

[Karlo del Ponte]

Kao što rekoh ranije. Belorusija dobija naftu i plin od Rusije po bagatelnim cenama a ume i da ne plati.
Najveća izvozna stavka su im đubriva (veliki uticaj cene plina na cenu) i benzin.

Kada bi Belorusija sutra morala da plaća naftu i plin po međunarodnim tržišnim cenama, ceo njihov ekonomski i socijalni sistem bi se raspao.

Kako volim ove koji bez istraživanja znaju sve o ekonomiji od strane zapadnih medija najpodcenjenije zemlje Evrope. Teško da bi je nazvao vrhom Evrope, izuzev po pitanjima bezbednosti i dostupnog stanovanja i dostupne zdravstvene zaštite, ali stvarno držati se slepo hladnoratovskih dogmi... Na tekst o železnici u Nišu na stubovima, deo komentatora me optuži da sam za voz u nivou na Palilulskoj rampi. Dakle ni tekst nisu pročitali. Šta je to sa narodom?

Do sankcija je Rusija vukla 45% međunarodne razmene, sada je to već oko 55%, jer se EU pokazao kao nepouzdan partner. Beloruski stočni fond je 4.500.000 oko 4 puta veći nego što je potrebno za hranjenje stanovništva, i većinu izvozi u Rusiju. Dakle, ne niskoprofitabilni izvoz žitarica, što rade Srbija i druge zemlje trećeg sveta, već se to pretvara u skuplje mleko, meso, prerađene prehrambene proizvode koji su jako cenjeni u Rusiji. Čak uvoze morsku ribu, prerade, i prodaju Rusiji kao mariniranu, usoljenu, konzerviranu ili na neki drugi način prerađenu. Samo poljoprivredni izvoz je oko 8 miljardi dolara, dok je srpski izvoz do 2 milijarde. Naravno da je to malo u odnosu na holandskih 70-80 milijardi evra. Proizvodni deficit hrane je jedino voća (osim jagodastog), suncokretovog ulja i morske ribe. Ipak mnogo veća stavka su gotovi industrijski proizvodi pod beloruskim brendom, i sa profitom domaćeg pravnog lica. Ono malo ruda što imaju (so, kalijum, nalazišta gasa), kajmak opet ostaje u Belorusiji, ne u džepovima ruskog Gasproma, 10000 milijardi Kineza, ili Rio Tinta. Prevoz robe železnicom je zbog sankcija pao na oko 60 miliona tona, a bio je oko 100 miliona tona (SFRJ je u boljim godinama imala 90 miliona tona robe). Donapredna Srbija je imala oko 13 miliona tona robe, a sada oko 8 miliona tona robe godišnje na železnici. Vrlo je jaka politika lokalizacije proizvodnje, osim privatnih putničkih kola. Zato čak i bez akciza na gorivo, i sa nejjeftinijim cigarama u Evropi imaju dovoljno jak budžet za socijalne i stambene projekte. Taj sistem ima mnoge nedostatke, recimo, za MAZ autobuse su lokalizovali i ono što umeju, i ono što ne umeju dobro da proizvedu. Posledično, MAZ spada među najnižu klasu autobusa, uspešan jedino za monopolizovano belorusko tržište, siromašnije ruske gradove, i privatnike u Beogradu. Sa belom tehnikom su daleko uspešniji, ali su izolovani u odnosu na ekonomski najjače tržište (zapad). Posledično, i pored daleko zdravijih ekonomskih temelja, Belorusija ima samo dva puta jači standard od dno-Evrope Srbije, što nije neki hajteh uspeh.

Kako vlast nema program, tužno je što ni opozicija nema program. Sećam se pred izbore u decembru, onaj bezveze-predstavnik opozicionog saveza kaže "dug koji investitor Beograda na vodi duguje Beogradu, naplatiti u stanovima i dodeliti mladim parovima". Dakle luks stan za jedan par, za pare za koje možeš da sam izgradiš 3-5 socijalnih stanova u standardizovanoj ekonomskoj klasi? I kako je definisana ta kategorija "mladi parovi"? Ne znam ni jednu iole ozbiljnu državu koja je na taj način definisala socijalnu kategoriju. Vezano za državnu regulaciju pitanja stanovanja, sa rešavanjem pitanja ugroženih kategorija, Srbija nema ekonomske mogućnosti čak ni te ne tako superiorne Belorusije.

Šta neka pametna "nenapredna" gradska vlast može da uradi:
-1- Gradnja studentskih domova. Dokazivanje te veste socijalnog statusa je jednostavno. Po podacima pre 15 godina Beograd je imao 90.000 studenata državnih fakulteta i viših škola, oko 60.000 privatnih, sa malo manje od 10.000 mesta u domovima. Ako se gradi po 2500 mesta godišnje, sa recimo, 10.000 po studentu, to je 25.000.000 evra u gradu sa budžetom 1.500.000.000.
-2- Umesto "sigurne kuće" u kojoj se žrtva vraća nasilniku, kada istekne vreme zaštite žrtve nasilja, napraviti "sigurni gradić". Projekat je relativno složen, ali sa relativno jasnim ciljnim grupama. Osim baš žrtva nasilja, tu se mogu smeštati i samohrani roditelji, lica na socijalnom pomoći sa zdravstvenim problemima, privremeni smeštaj za lica koja su sudskom odlukom ostala bez stana na ulici... Unutar "sigurnog gradića" bi postojale prodavnice, neke osnovne usluge tipa frizer i slično, biblioteka sa računarskom učionicom, i obavezno dispanzer sa obavezno psihološkom i psihijatrijskom pomoći i obavezno policijska stanica. Deo za žrtve nasilja bi imao dva nivoa zaštite. Imao bi i vrtić, recimo, dok bi za školsku decu žrtve nasilja bio organizovan prevoz (razvoženje).
-3- Ozbiljna ulaganja u infrastrukturu, posebno ka zonama gde je realno i zdravo širiti grad, sa posebnim osvrtom na pruge i BG:VOZ. Povratak pruge minimum Rakovica-Topčider-Sajam-Novi Beograd je u temelju te strategije, jer bez toga je nemoguće formirati dovoljno razvijen prevoz za prigradska naselja i satelitske gradove.
-4- Formiranje planskih naselja kako za zgrade, tako i za kuće gde sa kupljenim placom dobijate i školu, vrtić, dom zdravlja, sve komunalne priključke, uličnu mrežu, BG:VOZ, definisane zone privredne delatnosti... Organizovati institucijalno/birokratsku pripremu na osnovu koje za takve kuće može da se dobija kredit.
-5- Službeni stanovi za pripadnike policije, učitelje, lekare, i slična lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje sa skromnom kirijom (tipa 100 evra). To je način da se recimo, lekar zadrži i ne ode u Nemačku. Ovo je jako komplikovana mera sa velikim prostorom za zloupotrebu, tako da bih čak i privremeno odustao od toga.

 

[G.I.Joe]

Kakva crna agrarna politika kad su sve sa sela isterali u grad da rade za minimalac. Ja se secam jedne godine (pre lupam 10 godina), oterao sam kupinu kod otkupljivaca, a on mi je rekao, nije neki kvalitet, ne znam dal' da ti uzmem po 6 ili po 8 dinara. Mi sve to prebacimo u rakiju i prodajem kao student koliko sam mogao po domu.

Elem, tada sam radio u hladnjaci za 800 dinara 8 sati. A mogao sam kao dobar berac da naberem 60kg*8RSD=480RSD. Znaci ja, kao proizvodjac, vise zaradjujem u nadnici u hladnjaci (gde su djubre od kupine na LITAR izvozili za 100 dinara po litru), nego sto bih zaradjivao kao proizvodjac. 480 dinara dnevno zaradi jedna osoba proizvodjac koja je ulagala celu godinu u tu njivu. Agrarna politika napravljena da obesmisli srpsko selo. Ljudi vise ne gaje krave, sve manje voca i povrca, i logicno je da se uvozi, kad je sve obesmisljeno.

Zato se razboljevamo, jer jedemo plastican paradajz. A odite u Spaniju, primeticete da tamo svako voce i povrce ima domaci ukus. Domaci kao iz moje baste, a kupujes random u zabacenim delovima velikih gradova. Eto to sam doziveo i bio sam u šoku.

Nažalost sve je istina. A evo i brojki da to potkrepe. Rast 0,17% a inflacija i sve ihaa leti. Znači efektivno veliki pad što je kolega i rekao.

Fijasko desetogodišnje strategije: Rast poljoprivrede u lošim godinama trebalo da bude 6,1, a u proseku bio svega 0,17 odsto

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je produžena do kraja godine, ali bez javne rasprave, što ostavlja mnogo prostora za kritike.

www.danas.rs

Nažalost od zemlje nema leba. Sada je takav Svetski poredak samo mesetarenje (legalno ali mesetarenje) svaki pošteni rad se ne ceni. Tako je svuda!

 

[Analitičar]

Dovoljno je da se uvedu progresivni porezi na vlasnike vise nekretnina, pa i takse na prazne stanove. Ja npr mislim da bi gradjevinska industrija procvetala kada bi drzava organizovala gradnju stanova koju gradjani mogu da finansiraju iz sopstvenih sredstava (napomena za nepismene, procitajte opet recenicu, nisam pomenuo subvencije).

Cuvanje novca u stanovima i spekulacija nekretninama je simptom ozbiljne bolesti ekonomije u drzavi. Sto ce reci da ne postoji nista vredno ulaganja u zemlji, a postoji mnogo ljudi sa novem iz sumnivih izvora. Definicija zemlje treceg sveta.

Jel može pojašnjenje modela stanogradnje koji bi "država organizovala a građani finansirali iz sopstvenih sredstava". Država se pokazala kao veoma neefikasna u sprovođenju javnih ovlašćenja (zdravstvo, školstvo, sudstvo), pa nije baš najjasnije zašto bi iko želeo državu kao partnera za izgradnju stanova, osim ukoliko nije u pitanju neko muljanje (kao recimo prilikom izgradnje stanova za bezbednosne strukture koje su odredjeni ljudi kupovali po subvencionisanim cenama, a onda nudili za rentu po tržišnim cenama). Zaista bih voleo da razumem kako je tvoj model različit od onoga što već postoji i što je osnov koruptivnih radnji u ovoj zemlji.

 

[Analitičar]

Kako volim ove koji bez istraživanja znaju sve o ekonomiji od strane zapadnih medija najpodcenjenije zemlje Evrope. Teško da bi je nazvao vrhom Evrope, izuzev po pitanjima bezbednosti i dostupnog stanovanja i dostupne zdravstvene zaštite, ali stvarno držati se slepo hladnoratovskih dogmi... Na tekst o železnici u Nišu na stubovima, deo komentatora me optuži da sam za voz u nivou na Palilulskoj rampi. Dakle ni tekst nisu pročitali. Šta je to sa narodom?

Do sankcija je Rusija vukla 45% međunarodne razmene, sada je to već oko 55%, jer se EU pokazao kao nepouzdan partner. Beloruski stočni fond je 4.500.000 oko 4 puta veći nego što je potrebno za hranjenje stanovništva, i većinu izvozi u Rusiju. Dakle, ne niskoprofitabilni izvoz žitarica, što rade Srbija i druge zemlje trećeg sveta, već se to pretvara u skuplje mleko, meso, prerađene prehrambene proizvode koji su jako cenjeni u Rusiji. Čak uvoze morsku ribu, prerade, i prodaju Rusiji kao mariniranu, usoljenu, konzerviranu ili na neki drugi način prerađenu. Samo poljoprivredni izvoz je oko 8 miljardi dolara, dok je srpski izvoz do 2 milijarde. Naravno da je to malo u odnosu na holandskih 70-80 milijardi evra. Proizvodni deficit hrane je jedino voća (osim jagodastog), suncokretovog ulja i morske ribe. Ipak mnogo veća stavka su gotovi industrijski proizvodi pod beloruskim brendom, i sa profitom domaćeg pravnog lica. Ono malo ruda što imaju (so, kalijum, nalazišta gasa), kajmak opet ostaje u Belorusiji, ne u džepovima ruskog Gasproma, 10000 milijardi Kineza, ili Rio Tinta. Prevoz robe železnicom je zbog sankcija pao na oko 60 miliona tona, a bio je oko 100 miliona tona (SFRJ je u boljim godinama imala 90 miliona tona robe). Donapredna Srbija je imala oko 13 miliona tona robe, a sada oko 8 miliona tona robe godišnje na železnici. Vrlo je jaka politika lokalizacije proizvodnje, osim privatnih putničkih kola. Zato čak i bez akciza na gorivo, i sa nejjeftinijim cigarama u Evropi imaju dovoljno jak budžet za socijalne i stambene projekte. Taj sistem ima mnoge nedostatke, recimo, za MAZ autobuse su lokalizovali i ono što umeju, i ono što ne umeju dobro da proizvedu. Posledično, MAZ spada među najnižu klasu autobusa, uspešan jedino za monopolizovano belorusko tržište, siromašnije ruske gradove, i privatnike u Beogradu. Sa belom tehnikom su daleko uspešniji, ali su izolovani u odnosu na ekonomski najjače tržište (zapad). Posledično, i pored daleko zdravijih ekonomskih temelja, Belorusija ima samo dva puta jači standard od dno-Evrope Srbije, što nije neki hajteh uspeh.

Kako vlast nema program, tužno je što ni opozicija nema program. Sećam se pred izbore u decembru, onaj bezveze-predstavnik opozicionog saveza kaže "dug koji investitor Beograda na vodi duguje Beogradu, naplatiti u stanovima i dodeliti mladim parovima". Dakle luks stan za jedan par, za pare za koje možeš da sam izgradiš 3-5 socijalnih stanova u standardizovanoj ekonomskoj klasi? I kako je definisana ta kategorija "mladi parovi"? Ne znam ni jednu iole ozbiljnu državu koja je na taj način definisala socijalnu kategoriju. Vezano za državnu regulaciju pitanja stanovanja, sa rešavanjem pitanja ugroženih kategorija, Srbija nema ekonomske mogućnosti čak ni te ne tako superiorne Belorusije.

Šta neka pametna "nenapredna" gradska vlast može da uradi:
-1- Gradnja studentskih domova. Dokazivanje te veste socijalnog statusa je jednostavno. Po podacima pre 15 godina Beograd je imao 90.000 studenata državnih fakulteta i viših škola, oko 60.000 privatnih, sa malo manje od 10.000 mesta u domovima. Ako se gradi po 2500 mesta godišnje, sa recimo, 10.000 po studentu, to je 25.000.000 evra u gradu sa budžetom 1.500.000.000.
-2- Umesto "sigurne kuće" u kojoj se žrtva vraća nasilniku, kada istekne vreme zaštite žrtve nasilja, napraviti "sigurni gradić". Projekat je relativno složen, ali sa relativno jasnim ciljnim grupama. Osim baš žrtva nasilja, tu se mogu smeštati i samohrani roditelji, lica na socijalnom pomoći sa zdravstvenim problemima, privremeni smeštaj za lica koja su sudskom odlukom ostala bez stana na ulici... Unutar "sigurnog gradića" bi postojale prodavnice, neke osnovne usluge tipa frizer i slično, biblioteka sa računarskom učionicom, i obavezno dispanzer sa obavezno psihološkom i psihijatrijskom pomoći i obavezno policijska stanica. Deo za žrtve nasilja bi imao dva nivoa zaštite. Imao bi i vrtić, recimo, dok bi za školsku decu žrtve nasilja bio organizovan prevoz (razvoženje).
-3- Ozbiljna ulaganja u infrastrukturu, posebno ka zonama gde je realno i zdravo širiti grad, sa posebnim osvrtom na pruge i BG:VOZ. Povratak pruge minimum Rakovica-Topčider-Sajam-Novi Beograd je u temelju te strategije, jer bez toga je nemoguće formirati dovoljno razvijen prevoz za prigradska naselja i satelitske gradove.
-4- Formiranje planskih naselja kako za zgrade, tako i za kuće gde sa kupljenim placom dobijate i školu, vrtić, dom zdravlja, sve komunalne priključke, uličnu mrežu, BG:VOZ, definisane zone privredne delatnosti... Organizovati institucijalno/birokratsku pripremu na osnovu koje za takve kuće može da se dobija kredit.
-5- Službeni stanovi za pripadnike policije, učitelje, lekare, i slična lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje sa skromnom kirijom (tipa 100 evra). To je način da se recimo, lekar zadrži i ne ode u Nemačku. Ovo je jako komplikovana mera sa velikim prostorom za zloupotrebu, tako da bih čak i privremeno odustao od toga.

Hej, kako si? Sećam se tebe od ranije gde si komparirao Belorusiju i Holandiju kao zemlje sa čijom si strukturom i uređenjem neposredno upoznat. Na ovom forumu se zaista svašta može pročitati, ali ne moramo ići u svemir da bismo znali da je Zemlja okrugla, zar ne? Baš kao i ti, imao sam dosta kontakta sa holandskim kompanijama i često boravio tamo. U Belorusiji nikada nisam bio ali nadam se da me to ne diskvalifikuje kao sagovornika, niti da umanjuje moju fascinaciju argumentacijom da je jedna zemlja u rangu Severne Koreje superiornija od jedne od najuređenijih evropskih demokratija.

 

[gamblerNBG]

Jel može pojašnjenje modela stanogradnje koji bi "država organizovala a građani finansirali iz sopstvenih sredstava". Država se pokazala kao veoma neefikasna u sprovođenju javnih ovlašćenja (zdravstvo, školstvo, sudstvo), pa nije baš najjasnije zašto bi iko želeo državu kao partnera za izgradnju stanova, osim ukoliko nije u pitanju neko muljanje (kao recimo prilikom izgradnje stanova za bezbednosne strukture koje su odredjeni ljudi kupovali po subvencionisanim cenama, a onda nudili za rentu po tržišnim cenama). Zaista bih voleo da razumem kako je tvoj model različit od onoga što već postoji i što je osnov koruptivnih radnji u ovoj zemlji.

Vrlo prosto, kao sto su organizovali za bezbednjake, samo sto ne trazimo da se gradi od drzavnih para, pa da bude 500 kvadrat. Naravno, trebalo bi sve da bude transparentno. IT firme u Crnoj Gori su vec napravile nesto slicno, pa sam pricao o tome da bi tako nesto trebalo da urade i u Srbiji:

Cortex selo kraj Podgorice za stambeno obezbeđenje crnogorske IT zajednice

Evo kako se u Crnoj Gori bore protiv odlaska programera iz zemlje. Zatvorena, kontrolisana celina sa stanovima čija cena nije smela preći 1.400 evra po kvadratu. Arhitektonski biro A12 Project upoznali smo kao autore porodičnog doma kraj Danilovgrada, čija izgradnja je pokrenula i nesvakidašnji i

www.gradnja.rs

Ali su neki ovde uprono pominjali neke subvencije, bez da procitaju sta sam poslao ili sta sam pisao. Pa mi je postalo naporno da ponovo objasnjavam ljudima koji ili se prave da ne razumeju, ili (sto je jos gore) stvarno ne razumeju.

 

[Suzuman]

zašto bi iko želeo državu kao partnera za izgradnju stanova

Mislim da bi svako želeo da se država gotovo uopšte ne meša u stvari tržišta. Osim da obezbedi jednaka pravila za sve učesnike, što očigledno nije slučaj.

Cuvanje novca u stanovima i spekulacija nekretninama je simptom ozbiljne bolesti ekonomije u drzavi.

Više je rezultat straha od inflacije i globalne nesigurnosti. Ponavljam, jedan od najvećih zadataka države je da spreči inflaciju. Strah od siromaštva, ili ti propadanja para je izuzetno loš stimulans na ljude.

 

[Defke]

Posledično, i pored daleko zdravijih ekonomskih temelja, Belorusija ima samo dva puta jači standard od dno-Evrope Srbije, što nije neki hajteh uspeh.

Kako se to meri taj duplo jaci standard? Posto u platama i bruto proizvodu, bilo nominalnom ili PPP nije. U prosecnom zivotnom veku nije. U jacem prirodnom prirastaju nije.

 

[Defke]

Cuvanje novca u stanovima i spekulacija nekretninama je simptom ozbiljne bolesti ekonomije u drzavi. Sto ce reci da ne postoji nista vredno ulaganja u zemlji, a postoji mnogo ljudi sa novem iz sumnivih izvora. Definicija zemlje treceg sveta.

Da, da, siguran sam da se u Kinshasi vise spekulise nekretninama nego u recimo Nju Jorku ili Londonu. Molim te razmisli 2 sekunde bar pre nego sto nesto iskucas ovako.

 

[gamblerNBG]

Da, da, siguran sam da se u Kinshasi vise spekulise nekretninama nego u recimo Nju Jorku ili Londonu. Molim te razmisli 2 sekunde bar pre nego sto nesto iskucas ovako.

Ti si imao vise od dve sekunde, pa da vidis u sta sve moze da se ulaze u USA i razvijenim zemljama. Sve isto ko kod nas, a? U sta imas da ulozis u Srbiji? I to je to, Defke, istrosio sam fond za odgovaranje na tvoje postove za danas imam i ja posla.

 

[Defke]

Ti si imao vise od dve sekunde, pa da vidis u sta sve moze da se ulaze u USA i razvijenim zemljama. Sve isto ko kod nas, a? U sta imas da ulozis u Srbiji? I to je to, Defke, istrosio sam fond za odgovaranje na tvoje postove za danas imam i ja posla.

I pored toga je trziste nekretnina ogromno i ljudi spekulisu i cuvaju novac (mnogo mnogo novca) u istim. Sto bi ti rekao, definicija zemlje treceg sveta lol.

Nemoj pisati budalastine i malo bolje struktuiraj misli pre nego sto ih iskucas, pa neces morati da mi odgovaras uopste.

 

[mića]

Zašto niko Defke ne like ?
Zaštooooo ?

 

[BataDz]

I pored toga je trziste nekretnina ogromno i ljudi spekulisu i cuvaju novac (mnogo mnogo novca) u istim. Sto bi ti rekao, definicija zemlje treceg sveta lol.

Trziste nekretnina je ogromno, jer je i sama drzava ogromna...
Ne znam gde gledas, ali ljudi ovde ne cuvaju bas novac u nekretninama, niti im je to neki prioritet. Svi gledaju nekretninu za sebe, za zivot (i to im jeste jedan od top prioriteta) i veoma je aktivno trziste, jer se dosta sele i u toku zivota mogu promeniti i desetine nekretnina ili zbog selidbe ili sbog drugacijih potreba (selidba iz drzave u drzavu, iz grada u grad, iz jednog dela grada u drugi deo). Mnogo je dinamicnije. Medjutim ovde se investiranje u nekretnine mahom obavlja kao na berzi, bukvalno ulazes preko 'brokera' odredjeni novac i na kraju dana imas neki priliv od toga (srazmerno ulaganju)

Ako gledas tako svako trziste im je ogromno, pogledaj trziste automobila, berze (ulaganje u korporacije), ulaganja u privredu (mala i srednja preduzeca), u jahte, camce (jbg na Floridi sam i vidjam ih svaki dan u nenormalnom broju), kampere... Cifre koje se vrte su nezamislive za nas