Šta je novo?
Od:
Filteri

Cene nekretnina

Defke je napisao(la):
Pa priblizno je ali nije ta cena, nije cak ni ona visa 2975+PDV koja se pominjala. Mislim da pdv svakako ulazi u cenu i ako ima odbijanja, jer taj PDV se placa, samo se kasnije dobije refundacija od drzave. Svakako ako ne ulazi u cenu to znaci da je prava cena samo jos veca.
Kliknite za proširenje...
Naravno da sve ulazi u cenu pa i PDV. Ti plaćaš punu cenu, on se kasnije refundira. PDV na nekretnine je 10%
 
p3ricam89 je napisao(la):
Pitanje je koliko je danas stanovnistvo manje naivno. 90-tih su ljudi verovali Jezdi i Dafini, a danas veruju u kriptovalute, NFT, kladionicarske dojave, MLM,..., ko kaze da su racionalnije ulazili u kupovinu stanova :) Ne kazem da je kupovina stana greska, ali kazem da mnogi prilikom kupovine stana nisu uzimali u obzir sve rizike, narocito rizik moguceg povecanja rate kredita.
Kliknite za proširenje...
Očigledno su uzimali u obzir da je privreda Srbije danas "zrelija". Argument tome da je privreda zrelija jeste to što se sada živi bolje nego ikad u istoriji Srbije, a svi znamo ko je zaslužan za to. 😂
 
Echo je napisao(la):
Očigledno su uzimali u obzir da je privreda Srbije danas "zrelija". Argument tome da je privreda zrelija jeste to što se sada živi bolje nego ikad u istoriji Srbije, a svi znamo ko je zaslužan za to. 😂
Kliknite za proširenje...
Pre cemo docekati taj pad cena nego da ti jednom shvatis napisano.
 
Ar4 je napisao(la):
Mnogo češći slučaj je da ljudi muljaju nešto sa strane, npr. prodaja parfema na crno preko instagrama, monetizacija youtube kanala i slično. Mada je to i dalje kap u moru kada se uzme u obzir ukupan broj zaposlenih. Čisto sumnjam da ima nekog da radi na izdavanju pasoša od ponedeljka do petka, pa onda cepa Wolt ili Glovo vikendom. Nema te hustle kulture kod nas.
Kliknite za proširenje...
Pa u mojoj firmi gde radim mnogi posle posla rade wolt ,to im je dodatna zarada,mada su zadnjih mesec dana svi poceli nesto da kukaju kako vise ne mogu da zarade dobru dnevnicu jer ih ima mnogo koji su krenuli da rade dostave,pa se onima sa autom skoro i ne isplati ko nekad. I bas dosta ljudi znam koji rade 2 posla,pritom nemaju kredit nikakav,to rade samo da bi ziveli jer je plata od 60.000 nedovoljna za porodicu na selu.
 

Hoce li ova gospoda preziveti? 🙂🇨🇳
1) "Earlier this week, Country Garden stoked concerns by missing two bond payments, according to analysts. The company did not respond to multiple requests for comment from CNN on the matter.Its failure to pay up raised concerns about its overall liabilities, which racked up to a whopping 1.4 trillion yuan (about $194 billion) as of the end of last year."
2)"Chinese property giant Country Garden warns of $7.6 billion loss as it nears default"
 
Prvo, pozdrav svima!

Čitam ovaj forum već duže vreme i iznenadilo me koliko ljudi učestvuje u njemu. Ova tema pogotovo je "hot" i primetio sam kako se lome koplja i prilično oštro (ponekad i previše) brane stavovi i jedne i druge strane "pad cene vs porast cene". Na stranu prozivke, smatram da obe strane imaju neke dobre argumente. E sad, moje viđenje svega ovoga iz ugla nekog ko treba da proda manji stan i kupi veći.

Ja sa primanjima nisam u mogućnosti da kupujem neki veći ili luksuzniji stan, pogotovo ne na boljoj lokaciji. Naravno, iz mog ugla, cene stanova su previsoke, ali nažalost dokle god se stanovi prodaju po tim cenama, cene će takve i ostati. S druge strane, pre 3 godine sam sa 100 evra mogao kupiti mnogo više stvari nego danas, hrana je otišla duplo kao i sve ostalo. Ako vrednost evra tako posmatram, onda cene stanova i nisu mnogo skočile. U svakom slučaju meni je mnogo žao svih koji pokušavaju da steknu krov nad glavom, žao mi je ljudi koje banka ceo život jaše kamatama samo zato što žele da imaju svojih 50 kvadrata da se sklone od kiše i zime.
Ja bi realno uveo zakon da svaki pojedinac može imati po 40 kvadrata stambenog prostora, znači muž i žena max 80, deca još po 20. Ekonomija tako funkcioniše da para na paru ide, kapital se gomila i ljudi će doći u situaciju da budu moderni robovi. Robovlasnik ti je nekada davao krov nad glavom i hranu za tvoj rad, a sada ćeš morati sam da zaradiš za krov nad glavom i hranu! A radićeš od jutra do mraka, još samo fali čip da ti stave pod kožu da plaćaš sve sa njim i karijera je završena.

Ne znam šta da mislim, znam samo da mi sve ovo uzrokuje veliki stres. Vidim da ima stvarno obrazovanih članova ovde, i svaka im čast. Svaki njihov argument pročitam i uzmem u razmatranje bez obzira koliko se slažem ili ne. Nadam se da će diskusija na cenu nekretnina nastaviti argumentovano i sa primerima. Ne treba shvatati suviše lično ako neko misli drugačije od vas, ja barem u mom poslu volim da imam nekog ko ne razmišlja kao ja. Volim kad mi neko pruži drugu perspektivu koju ne vidim.
 
Poslednja izmena:
Ar4 je napisao(la):
Mnogo češći slučaj je da ljudi muljaju nešto sa strane, npr. prodaja parfema na crno preko instagrama, monetizacija youtube kanala i slično. Mada je to i dalje kap u moru kada se uzme u obzir ukupan broj zaposlenih. Čisto sumnjam da ima nekog da radi na izdavanju pasoša od ponedeljka do petka, pa onda cepa Wolt ili Glovo vikendom. Nema te hustle kulture kod nas.
Kliknite za proširenje...
U principu se slažem, ali moram da prokomentarišem da u Srbiji, da uključi monetizaciju na yt, i da pravi bilo kakav kontent, zna jedan promil ljudi, da pošalje mail zna možda 20% ljudi.

Pre su ljudi radili jedan posao, a sve što mogu sami da odrade, radili su, znači da seče/cepa drva, da posadi krompir/paradajz, da ušiva poderani duks, i pravi ajvar, hrani posek i slično. Danas gleda da radi dodatni posao, koji nije kod drugog, znači radi 8 sati u opštini, pa servisira klime, prodaje fejk boss odeću na kp, i slično, ali ne da radi 8 sati u opštini, pa da ide da konobariše još 6 sati.

Defke je napisao(la):
Mislim da ne treba gledati broj stanova na dobosu vec procenat nenaplativihih kredita (NPL), jer on pokazuje koliko ljudi kasni i ima problema sa otplatom. Velika vecina ce se snaci nekako i nece doci do odpaskanstana na dobos, ali je opet dobar indikator kreditne ipterecenosti stanovnistva. Taj procenat je u Martu bio na minimumu (3%) ali ne mogu da iskopam sveziji podatak. Banke su izjavile da ocekuju skok od oko 2.5-3% ove godine.

Poredjenja radi, 2013. je bio 24.5%.

Inace, euribor je dosta usporio sa rastom, 12m ce uskoro pasti na nivo iz Marta ove godine, 6M jos uvek nije dosao na 4% (3% je presao pocetkom Februara, a 2% krajem Oktobra). Izgleda da je 4% ocekivana granica za sad.
Kliknite za proširenje...
Zavisi šta želiš da vidiš. Ako hoćeš da gledaš koliko ljudi teško otplaćuju stambene kredite, onda si u pravu, ali ako te interesuje da li će i kada pasti cena nekretnina, što je sudbonosno pitanje sa ove teme, stanovi kupljeni na kredit su mali deo ukupno prometovanih stanova, pričali smo o tome sto puta, pa problemi sa njima neće doneti ludačke promene na tržištu. Znači onda te interesuje više da li oni što iz tekućih sredstava ili jednokratnih prihoda mogu i dalje da kupuju istim intenzitetom kao do sada. Ne drži cene mladi bračni par što u zemunu kupio 34 kvadrata na 30 godina, nego onaj što bez problema kupuje stan godišnje, jer "neće da mu pare stoje/propadaju".

Ako bi se pojavila bolja alternativa stanogradnji, smanjio bi se pritisak na stanogradnju, na primer, ako se država odrekne akciza i pdva na povučenu energiju od epsa za ove što imaju solarne panele, ljudima bi se npr. kroz 4-5 godina vraćale investicije, a za stan bi se vratila za 12. Onda bi sjahali sa stanova, i stavljali panele, pa bi se smanjila cena i stana.
 
Sale013 je napisao(la):
Prvo, pozdrav svima!

Čitam ovaj forum već duže vreme i iznenadilo me koliko ljudi učestvuje u njemu. Ova tema pogotovo je "hot" i primetio sam kako se lome koplja i prilično oštro (ponekad i previše) brane stavovi i jedne i druge strane "pad cene vs porast cene". Na stranu prozivke, smatram da obe strane imaju neke dobre argumente. E sad, moje viđenje svega ovoga iz ugla nekog ko treba da proda manji stan i kupi veći.

Ja sa primanjima nisam u mogućnosti da kupujem neki veći ili luksuzniji stan, pogotovo ne na boljoj lokaciji. Naravno, iz mog ugla, cene stanova su previsoke, ali nažalost dokle god se stanovi prodaju po tim cenama, cene će takve i ostati. S druge strane, pre 3 godine sam sa 100 evra mogao kupiti mnogo više stvari nego danas, hrana je otišla duplo kao i sve ostalo. Ako vrednost evra tako posmatram, onda cene stanova i nisu mnogo skočile. U svakom slučaju meni je mnogo žao svih koji pokušavaju da steknu krov nad glavom, žao mi je ljudi koje banka ceo život jaše kamatama samo zato što žele da imaju svojih 50 kvadrata da se sklone od kiše i zime.
Ja bi realno uveo zakon da svaki pojedinac može imati po 40 kvadrata stambenog prostora, znači muž i žena max 80, deca još po 20. Ekonomija tako funkcioniše da para na paru ide, kapital se gomila i ljudi će doći u situaciju da budu moderni robovi. Robovlasnik ti je nekada davao krov nad glavom i hranu za tvoj rad, a sada ćeš morati sam da zaradiš za krov nad glavom i hranu! A radićeš od jutra do mraka, još samo fali čip da ti stave pod kožu da plaćaš sve sa njim i karijera je završena.

Ne znam šta da mislim, znam samo da mi sve ovo uzrokuje veliki stres. Vidim da ima stvarno obrazovanih članova ovde, i svaka im čast. Svaki njihov argument pročitam i uzmem u razmatranje bez obzira koliko se slažem ili ne. Nadam se da će diskusija na cenu nekretnina nastaviti argumentovano i sa primerima. Ne treba shvatati suviše lično ako neko misli drugačije od vas, ja barem u mom poslu volim da imam nekog ko ne razmišlja kao ja. Volim kad mi neko pruži drugu perspektivu koju ne vidim.
Kliknite za proširenje...
Šta ti znači ovo veći stan, veći od čega?
 
NedeljkovicOliver je napisao(la):
Šta ti znači ovo veći stan, veći od čega?
Kliknite za proširenje...
Nisam bio precizan, svi mi imamo drugačije ideje šta je veće a šta manje :). Pa za mene je veći stan svaki koji ima više od 70 do 80 kvadrata, verovatno zato što sam navikao na stan od 38 kvadrata. U suštini, hteo sam da kažem da maksimum mogu da priuštim do ~70 kvadrata. Da me ne shvatiš pogrešno, lako bi se ja navikao i na "veći stan" od 90-100 kvadrata, ali realnost je takva.
 
Sale013 je napisao(la):
Nisam bio precizan, svi mi imamo drugačije ideje šta je veće a šta manje :). Pa za mene je veći stan svaki koji ima više od 70 do 80 kvadrata, verovatno zato što sam navikao na stan od 38 kvadrata. U suštini, hteo sam da kažem da maksimum mogu da priuštim do ~70 kvadrata. Da me ne shvatiš pogrešno, lako bi se ja navikao i na "veći stan" od 90-100 kvadrata, ali realnost je takva.
Kliknite za proširenje...
Ali tu si vec na ivici zakona ... onog kojeg si predlozio.
 
Sale013 je napisao(la):
Ja sa primanjima nisam u mogućnosti da kupujem neki veći ili luksuzniji stan, pogotovo ne na boljoj lokaciji. Naravno, iz mog ugla, cene stanova su previsoke, ali nažalost dokle god se stanovi prodaju po tim cenama, cene će takve i ostati. S druge strane, pre 3 godine sam sa 100 evra mogao kupiti mnogo više stvari nego danas, hrana je otišla duplo kao i sve ostalo. Ako vrednost evra tako posmatram, onda cene stanova i nisu mnogo skočile.
Kliknite za proširenje...

Kumulativni rast u periodu decembar 2019 - jun 2023:

- Cena stanova u Beogradu (starogradnja): +58%
- Potrosacke cene: +33%
- Od toga hrana: +55%
- Inflacija u Americi: +18%
- Inflacija u evrozoni: +17%

Bice da je cena stanova ipak najvise skocila.
 
Skoro isto koliko i hrana.
Inflacija je za taj period sigurno veća i u Americi i u Evropi.
 
Ako je u Americi inflacija za taj period 18%, onda su tamo cene kuca jos gore nadmasile inflaciju:

United States FHFA House Price Index

Housing Index in the United States increased to 423 points in February from 417.80 points in January of 2024. This page provides the latest reported value for - United States House Price Index MoM Change - plus previous releases, historical high and low, short-term forecast and long-term...
tradingeconomics.com tradingeconomics.com

I Nemacka:

Germany House Price Index

Housing Index in Germany increased to 210.94 points in March from 209.67 points in February of 2024. This page provides the latest reported value for - Germany House Price Index - plus previous releases, historical high and low, short-term forecast and long-term prediction, economic calendar...
tradingeconomics.com tradingeconomics.com
 
Sale013 je napisao(la):
U svakom slučaju meni je mnogo žao svih koji pokušavaju da steknu krov nad glavom, žao mi je ljudi koje banka ceo život jaše kamatama samo zato što žele da imaju svojih 50 kvadrata da se sklone od kiše i zime.
Kliknite za proširenje...
Iskreno mislim da ovo bas ne opisuje precizno situaciju, makar ne na ovoj temi. Jer ako je suditi po ovome sto ljudi sa foruma traze i kupuju (ukljucujuci i mene) ispada da se od kise i zime moze skloniti samo u stanu kupljenom u centralnim opstinama glavnog grada.
 
Space Motion je napisao(la):
U principu se slažem, ali moram da prokomentarišem da u Srbiji, da uključi monetizaciju na yt, i da pravi bilo kakav kontent, zna jedan promil ljudi, da pošalje mail zna možda 20% ljudi.

Pre su ljudi radili jedan posao, a sve što mogu sami da odrade, radili su, znači da seče/cepa drva, da posadi krompir/paradajz, da ušiva poderani duks, i pravi ajvar, hrani posek i slično. Danas gleda da radi dodatni posao, koji nije kod drugog, znači radi 8 sati u opštini, pa servisira klime, prodaje fejk boss odeću na kp, i slično, ali ne da radi 8 sati u opštini, pa da ide da konobariše još 6 sati.


Zavisi šta želiš da vidiš. Ako hoćeš da gledaš koliko ljudi teško otplaćuju stambene kredite, onda si u pravu, ali ako te interesuje da li će i kada pasti cena nekretnina, što je sudbonosno pitanje sa ove teme, stanovi kupljeni na kredit su mali deo ukupno prometovanih stanova, pričali smo o tome sto puta, pa problemi sa njima neće doneti ludačke promene na tržištu. Znači onda te interesuje više da li oni što iz tekućih sredstava ili jednokratnih prihoda mogu i dalje da kupuju istim intenzitetom kao do sada. Ne drži cene mladi bračni par što u zemunu kupio 34 kvadrata na 30 godina, nego onaj što bez problema kupuje stan godišnje, jer "neće da mu pare stoje/propadaju".

Ako bi se pojavila bolja alternativa stanogradnji, smanjio bi se pritisak na stanogradnju, na primer, ako se država odrekne akciza i pdva na povučenu energiju od epsa za ove što imaju solarne panele, ljudima bi se npr. kroz 4-5 godina vraćale investicije, a za stan bi se vratila za 12. Onda bi sjahali sa stanova, i stavljali panele, pa bi se smanjila cena i stana.
Kliknite za proširenje...

Jesu kreditni kupci manjina, ali oni povlace i deo daljih vezanih transakcija za kes, tako da pad kupovine na kredit je svakako doprineo i padu kupovine za kes (ako govorimo o apsolutnim brojkama). Trenutno ova smanjena likvidnost trzista proizvodi nominalnu stagnaciju cena, ali imajuci u vidu inflaciju i to je neki efekat. Licno ne ocekujem "slom trzista", ali takodje mislim da nije mala stvar u korist kupaca ako do Q1 2024 u odnosu Q4 2022 budemo imali:
- Novogradnja: stagnacija i korekcije do 10% na dole
- Starogradnja: korekcije 10% - 15% na dole
Dajem dijapazon posto su ogromne razlike izmedju razlicitih novogradnji i starogradnji, lokacija, kvaliteta itd.

Delim stav kolega forumasa da je BnV glavni market drajver. Ako tamo uspori prodaja i dodje do makar malih korekcija cene, kako god to zvali prodajni dani/"jos malo pa nestalo" akcije, i ostatak trzista ce reagovati.

Sto se tice plasticnog primera solarnih panela, da ne pojednostavljujemo stvari i predlazemo da se jedan vec lose postavljen sistem po nas gradjane-poreske obveznike ucini jos gorim. Takodje deo ozbiljnih igraca koji kupuju stanove na veliko i/ili su i sami investitori, u paraleli vec vrte pare i na obnovljivim izvorima koristeci uslove koje im je drzava siroke ruke dala (naravno samo za odabrane, ne vazi za raju). Ali da ne lutam od teme. :)
 
Sale013 je napisao(la):
Prvo, pozdrav svima!

Čitam ovaj forum već duže vreme i iznenadilo me koliko ljudi učestvuje u njemu. Ova tema pogotovo je "hot" i primetio sam kako se lome koplja i prilično oštro (ponekad i previše) brane stavovi i jedne i druge strane "pad cene vs porast cene". Na stranu prozivke, smatram da obe strane imaju neke dobre argumente. E sad, moje viđenje svega ovoga iz ugla nekog ko treba da proda manji stan i kupi veći.

Ja sa primanjima nisam u mogućnosti da kupujem neki veći ili luksuzniji stan, pogotovo ne na boljoj lokaciji. Naravno, iz mog ugla, cene stanova su previsoke, ali nažalost dokle god se stanovi prodaju po tim cenama, cene će takve i ostati. S druge strane, pre 3 godine sam sa 100 evra mogao kupiti mnogo više stvari nego danas, hrana je otišla duplo kao i sve ostalo. Ako vrednost evra tako posmatram, onda cene stanova i nisu mnogo skočile. U svakom slučaju meni je mnogo žao svih koji pokušavaju da steknu krov nad glavom, žao mi je ljudi koje banka ceo život jaše kamatama samo zato što žele da imaju svojih 50 kvadrata da se sklone od kiše i zime.
Ja bi realno uveo zakon da svaki pojedinac može imati po 40 kvadrata stambenog prostora, znači muž i žena max 80, deca još po 20. Ekonomija tako funkcioniše da para na paru ide, kapital se gomila i ljudi će doći u situaciju da budu moderni robovi. Robovlasnik ti je nekada davao krov nad glavom i hranu za tvoj rad, a sada ćeš morati sam da zaradiš za krov nad glavom i hranu! A radićeš od jutra do mraka, još samo fali čip da ti stave pod kožu da plaćaš sve sa njim i karijera je završena.

Ne znam šta da mislim, znam samo da mi sve ovo uzrokuje veliki stres. Vidim da ima stvarno obrazovanih članova ovde, i svaka im čast. Svaki njihov argument pročitam i uzmem u razmatranje bez obzira koliko se slažem ili ne. Nadam se da će diskusija na cenu nekretnina nastaviti argumentovano i sa primerima. Ne treba shvatati suviše lično ako neko misli drugačije od vas, ja barem u mom poslu volim da imam nekog ko ne razmišlja kao ja. Volim kad mi neko pruži drugu perspektivu koju ne vidim.
Kliknite za proširenje...

40 m2 po čoveku... Hmm, sjajno. Ma treba opet nacionalizacija. Ne mogu ja bajo da imam 5 stanova dok neko nema ni jedan.
 
SLAP je napisao(la):
Jesu kreditni kupci manjina, ali oni povlace i deo daljih vezanih transakcija za kes, tako da pad kupovine na kredit je svakako doprineo i padu kupovine za kes (ako govorimo o apsolutnim brojkama).
Kliknite za proširenje...
Moze li neko ko se razume u makroekonomiju, ili veruje da se razume, da mi odgovori na pretpostavku.

Koliko razumem, banke u Srbiji daju kredite delom iz tekucih sredstavava (iz stedanje gradjana na primer), ali i vecim delom iz zaduzivanja kod nad-nacionalnih(da se tako izrazim) banaka. Banke se zaduze po malo nizoj kamati nego sto prodaju dalje gradjanima.

Ako je broj stanova prodatih na kredit u Srbiji godisnje, na primer 1000 i prosecna cena stana je 100k. To je 100m godisnjeg ulaza eura u Srbiju. Godisnji odliv evra iz Srbije po osnovu tih istih kredita se moze uzeti za primer da je 1000 kredita * mesecna rata od 800eur = 800k eur. To je devizni priliv od 500m eur i odliv od 4m za 5 godina.

Pitanje je sledece: ako ovo gore ima ikakve logike, da li to znaci da uzimanje gradjanskih stambenih kredita, sumarno na nivou drzave utice i na kurs dinara (pozitivno) ili bilo kako?

Hvala
 
keks je napisao(la):
Pitanje je sledece: ako ovo gore ima ikakve logike, da li to znaci da uzimanje gradjanskih stambenih kredita, sumarno na nivou drzave utice i na kurs dinara (pozitivno) ili bilo kako?
Kliknite za proširenje...

Svaka isplata kredita indeksiranog u EUR (gradnjanima i privredi) utice da banka iz ugla devizne pozicije prirodno dobija tzv. duzinu (dugu poziciju) dok je otplate indeksiranih kredita prirodno skracuju.

Primer, u danu imas isplate 10m indeksiranih EUR kredita, otplate 4 mio EUR, otkup od klijenata 2mio EUR, prodaju 8mio EUR, ti si iz ugla devizne pozicije na nuli za taj dan i nema potrebe da bilo sta kupujes ili prodajes na medjubankarskom deviznom trzistu (10+2=4+8).

Mada, ja sam od 2016 prestao da verujem da mi imamo slobodno medjubankarsko devizno trziste (ali to je samo moj licni osecaj).
 
20230812_085228.jpg
 
Statistika: N ima 5 stana, P, M,S i A su podstanari, u proseku svako ima po jedan stan. Prethodni grafik pokazuje rast, ali ne i kako je raspoređen po stanovništvu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh