Šta je novo?

Cene nekretnina

Ovo je i jedini razlog zasto sam i odgovorio - da se ne bi jos neko zbunio da rast kamata, zato sto (jos uvek) nema opste recesije, nije doveo do pada traznje. Pad traznje je evidentan, a sada je samo pitanje koliko ce duboko ici i koliko ce trajati oporavak.
Moze da se desi pad traznje ali ne i pad cena.
A glavno pitanje na ovoj temi je cena a ne promet.
 
Neće da troši vreme i energiju na tebe, i takve pametne i obrazovane kao ti, jer tvoja argumentacija je toliko nadmocna da uvek pobedjuje (u tvojoj glavi).
Lol mislio sam da ste ti i niki ista osoba.

Ja vas potpuno podrzavam da za promenu ne trosite energiju na mene, bilo bi lepo videti da istu koristite za doprinos temi, a ne na kukanje kako zli defke ume da debatuje.
 
Estimation za US dug 2033. Ovo je slucaj ako monetarni sistem koji znamo nastavi da postoji i u sledecih 10 godina, nista se ne promeni i na osnovu ovoga ce cene svega skociti jos vise. Samo se odlaze neizbezno.

1691278999319.png
 
Zanimljivo Blok 65
Цена: 200.000 EUR

Датум: 19.07.2023


Купопродаја

  1. Врста непокретности: Стан у стамбеној згради за колективно становање
    Прометована површина: 95 m2
  2. Врста непокретности: Гаражно место
    Прометована површина: 13 m2
  3. Врста непокретности: Гаражно место
    Прометована површина: 13 m2
 
Resenje za pad traznje: "Ne prodavati po niskoj ceni". i samim tim cena nece pasti. Kako se ljudi ranije toga nisu setili, recimo tokom prosle krize :)
Pa niko od investitora nije smanjio cene, a peak traznje je vec odavno prošao u Q4. Tokom prošle krize, cene su značajnije pale 2009. godine, manje od godinu dana od izbijanja krize. Znaci cene stanova se i dalje drže iako to baš nije realno, kao što se kurs i dalje drži iako ni to nije realno, i plate i penzije idalje nominalno i realno rastu iako je srpska ekonomija u dubokom problemu i samo što nije počela recesija. E sad, ako se svi ovi faktori obistine i počnu masovni otkazi, a dinar ode na 200 onda zaista razumem da stanove nece imati ko da kupi i da će cene posledično pasti. Ono što ne razumem je da se nastavi business as usual bez nekih značajnijih turbulencija na makro ekonomskom nivou i da neki investitor spušta cene. To se još uvek nije dogodilo. Što se tiče argumenta novogradnja v starogradnja, niko ne kupuje starogradnju ako za iste pare na istoj lokaciji može da kupi novogradnju. Tako da promena cena može doći od investitora novogradnje jer su oni ti koji diktiraju cene.
 
Ne znam sta tebe sprecava da napises nekada neki argument umesto pasivno-agresivnih jadikovki. Da umes, znao bi da ja to sto on pise nisam ni osporavao.
Nemam nikakvu potrebu da se nadgornjavam sa gomilom ljudi koje je teško shvatiti, svojom besmislenom upornošću ti i vradovic me ponekad inspirišete…argument je jednostavan, tržište čak i naše koje je izmanipulisano spekulantima i peracima novca napravi pre ili kasnije ekvilibrijum…
 
Lol mislio sam da ste ti i niki ista osoba.

Ja vas potpuno podrzavam da za promenu ne trosite energiju na mene, bilo bi lepo videti da istu koristite za doprinos temi, a ne na kukanje kako zli defke ume da debatuje.
Defke, prijatelju, ne umeš ti da debatuješ tako da nešto naučiš ili sa ciljem da se dođe do nekog opšteg razumevanja situacije, već samo da pokušaš da izguraš svoje, ali i to radiš solidno loše.

1. Počne diskusija oko toga što sam napisao da je zajednička stvar pred obe krize bilo to što je narod ostao bez para i što su KS bile visoke.
2. Prvo tvrdis da nisu bile visoke - pokažem ti da su se kretale 14, pa 8, pa 6, pa 4 % u periodu 2008. - 2016.
3. Onda ubacuješ mamac da je euribor bio nizak (koga zabole, priča se o finalnom trošku za korisnika)
4. Onda pričaš kako su "ljudi tada bili navikli na visoke stope, jer je i pre krize bilo teško" (kao da nema veze kad ti skoči stopa sa 7-8 na 14
5. Onda pričaš kako su uzroci za krize potpuno različiti (kao da je to bitno za ovo što pričam; ako bude požar i izgori zgrada, da li je bitno što je neko ostavio plin, ili je bio kvar na instalacijama ili što su kasnili vatrogasci)
6. I sve vreme ubacuješ neke nebitne aspekte u priču (u datom trenutku nebitne) i oko toga širiš dalje diskusiju. Pojednostavi druže sebi u glavi i pričaj o suštini, pa onda kad to savladaš bavi se detaljima.

Okreni se oko sebe i pokušaj da skapiraš u kom smo trenutku na krivama. Džabe bacaš statističke prašine "plate su porasle". Dovoljni su ti pokazatelji da je pad u maloprodajama, da Maksi sve više robe stavlja na akciju.

Ako tvrdiš i posle svega toga da narod ima para da kupuje stanove po ovim cenama i kamatnim stopama, srećno:)
 
Pa niko od investitora nije smanjio cene, a peak traznje je vec odavno prošao u Q4. Tokom prošle krize, cene su značajnije pale 2009. godine, manje od godinu dana od izbijanja krize. Znaci cene stanova se i dalje drže iako to baš nije realno, kao što se kurs i dalje drži iako ni to nije realno, i plate i penzije idalje nominalno i realno rastu iako je srpska ekonomija u dubokom problemu i samo što nije počela recesija. E sad, ako se svi ovi faktori obistine i počnu masovni otkazi, a dinar ode na 200 onda zaista razumem da stanove nece imati ko da kupi i da će cene posledično pasti. Ono što ne razumem je da se nastavi business as usual bez nekih značajnijih turbulencija na makro ekonomskom nivou i da neki investitor spušta cene. To se još uvek nije dogodilo. Što se tiče argumenta novogradnja v starogradnja, niko ne kupuje starogradnju ako za iste pare na istoj lokaciji može da kupi novogradnju. Tako da promena cena može doći od investitora novogradnje jer su oni ti koji diktiraju cene.
Cene su značajnije pale 2009? Gde? Jer u Srbiji sigurno nisu.

Nije se dogodilo da investitori spuštaju cene, t.j. uvode masovno prodajne dane i akcije?

Ok, probaj ponovo.
 
Lol mislio sam da ste ti i niki ista osoba.

Ja vas potpuno podrzavam da za promenu ne trosite energiju na mene, bilo bi lepo videti da istu koristite za doprinos temi, a ne na kukanje kako zli defke ume da debatuje.
Nisi bre zao Defke, samo se još nisi pronašao, a ne znam kako si shvatio da dugački i konstantni postovi su dokaz veštine debatovanja … od tolikog boravka na forumu počeo si i halucinacije da imaš…niki je jedan, nema nas vise 😂
 
@ccc i @marketwatcher

Svaka cast na argumentovanoj prici, uzivanje je citati iako nista od ovoga sto pisete nije "lepo" :)

Nego, kad ste vec tu, imam par "filozofskih" pitanja

Dokle predvidjate da ce trajati ovaj pad?

Da li mislite da je pametno sada uzeti kredit(kes)/kredit uopste, ako ce kamatne stope jos uvek rasti?

I da li ocekujete znacajniji pad cena (pre svega najosnovnijih stvari) posto meni deluje da ce se svi trgovci kandzama drzati za ove ogromne marze koje sada ostvaruju


Pitam jer me zanima kako vidite ponasanje prosecnog coveka u Srbiji u narednih godinu dana
 
To su sva dobra i teška pitanja. Ja sam i dalje konzervativan sa procenom da nam sledi "ogroman pad" i cena nekretnina, jer sam svestan da postoji još komponenti koji utiču na kretanje.

Ali da ne bude da dajem "zavisi" odgovor:

- Pad tražnje će se nastaviti dok god se smanjuje ili zadržava na ovom nicou dostupan novac u opticaju. Cenim po projekcijama 2-3 godine.
- lično ne mislim da je pametno uzimati kredit sada, više puta su razni ljudi pričali: ako je renta manja od mesečnog harača banci, ekonomski nema logike. Ipak, tvoj stan je tvoj stan.
- očekujem, jer će lakše da podnesu smanjenje marže nego što će da puste da im robi istekne rok. Ali to je sve postepen i spor proces, korporativna pohlepa je čudo. Zacrtali su se razni bonusi i sad niko tu neće da sedi na sastanku glavešina i da bude u fazonu tek tako "daj malo da smanjimo", bez razloga. Ali kad više 2 kvartala zaredom da ljudi manje kupuju i da se profit smanjuje, to im je signal.
 
Ako pada traznja cene moraju pasti, tako je od pocetka civilizacije i razmene dobara pa do dan danas.
Investitori ako imaju mogucnost mogu prolongirati prodaju cekajuci zamisljenu cenu, ali ne i prodavci starogradnje npr.
Ko bude prodavao sa namerom da zbilja proda smanjivace cenu dok se ne dodje do trzisne cene datog trenutka.
Vise je nego ociglendo da vladajuca stranka i njoj bliski ljudi itekako imaju interesa u novogradnji i svim silama pokusavaju da zaustave vreme i odrze status quo ali okolnosti im vise ne idu na ruku. Na procese vise ne mogu da uticu jer je problem globalan.
Uopste ne iznenadjuje sto na ovom forumu postoje ljudi koji propagiraju interese vlasti i pokusavaju da svojim delanjem uticu na druge clanove i ljude koji anonimno citaju. Interes vlasti je ogroman, botovanje je modus operandi SNS-a.
 
Defke, prijatelju, ne umeš ti da debatuješ tako da nešto naučiš ili sa ciljem da se dođe do nekog opšteg razumevanja situacije, već samo da pokušaš da izguraš svoje, ali i to radiš solidno loše.

1. Počne diskusija oko toga što sam napisao da je zajednička stvar pred obe krize bilo to što je narod ostao bez para i što su KS bile visoke.
2. Prvo tvrdis da nisu bile visoke - pokažem ti da su se kretale 14, pa 8, pa 6, pa 4 % u periodu 2008. - 2016.
3. Onda ubacuješ mamac da je euribor bio nizak (koga zabole, priča se o finalnom trošku za korisnika)
4. Onda pričaš kako su "ljudi tada bili navikli na visoke stope, jer je i pre krize bilo teško" (kao da nema veze kad ti skoči stopa sa 7-8 na 14
5. Onda pričaš kako su uzroci za krize potpuno različiti (kao da je to bitno za ovo što pričam; ako bude požar i izgori zgrada, da li je bitno što je neko ostavio plin, ili je bio kvar na instalacijama ili što su kasnili vatrogasci)
6. I sve vreme ubacuješ neke nebitne aspekte u priču (u datom trenutku nebitne) i oko toga širiš dalje diskusiju. Pojednostavi druže sebi u glavi i pričaj o suštini, pa onda kad to savladaš bavi se detaljima.

Okreni se oko sebe i pokušaj da skapiraš u kom smo trenutku na krivama. Džabe bacaš statističke prašine "plate su porasle". Dovoljni su ti pokazatelji da je pad u maloprodajama, da Maksi sve više robe stavlja na akciju.

Ako tvrdiš i posle svega toga da narod ima para da kupuje stanove po ovim cenama i kamatnim stopama, srećno:)
Druze, pa deluje da i ti nisi naucio mnogo iz te diskusije.

- Nisi skontao da su ‘visoke kamate’ relativan pojam i da su danasnje visoke kamate u dalje relativno niske za neke ranije periode u istoriji, i umerene za 2000-2008. period
- Nisi skontao gde je problem kada kazes da ‘narod nema para’ a plate rastu i to u evrima u dvocifrenim procentima na godisnjem nivou
- Nisi skontao ni pitanje oko mog je krenula rasprava, a to je koliko su pale cene u dinarima tad
- Inace, kamate od 14% se ne spominju ni u jednom linku koji si podelio. Ne znamo kad su kamate bile tolike niti znamo koliko je dugo to trajalo.


Ovakvo prepricavanje rasprave iz sopstvene perspektive ‘ma ja sam njemu tad rekao a on meni tuc muc’ je ko kad Vucic prepricava kakav je veliki huligan bio. Samo sto ovde druga strana moze da ti odgovori.

Naravno da je moj argument evoluirao kroz raspravu jer je isto radio i tvoj. Ti si poceo od izjave ‘i tad i sad kamate su bile visoke a narod nije imao para’, sto jednostavno nije tacno. Onda narod nije imao para (u smislu da su im realne zarade krenule naglo na dole, jer se izjava ‘nemanje para’ ako se dovoljno razvodnji moze primeniti uvek), ali kamate nisu bile glavni uzrocnik toga, danas nominalne i realne plate i dalje rastu ali su kamate glavna kocnica.

I ono najbitnije sto ma koliko puta da se ponovi niko od vas sto se srdite nikako da skonta:

INFLACIJA

I N F L A C I J A

I
N
F
L
A
C
I
J
A

Ne znam na koji nacin da napisem da nekome dodje do mozga.

Da, da je inflacija u okviru normalnih ocekivanja, da, mogli bi da ocekujemo da pad traznje dovodi do proporcionalnog pada cena.

Da je inflacija samo u dinarima mogli bi da ocekujemo da cene u evrima padaju.

Sa ovakvom, upornom evro inflacijom, ocekivanja su poremecena. Zapravo, malo imamo istorijskih instanci koje mozemo porediti sa ovom. Ono malo sto imamo, tipa inflaciona kriza 80ih, se, spoiler alert, nije zavrsila 30-40% nizim cenama nekretnina, i pored kamata za koje su danasnje i dalje smesno niske, i ogromnog pada potraznje:

D746D47D-8F50-4ECA-8389-50C59BE957C7.png
 
Poslednja izmena:
Nema šta da skontam, jer to uopšte nisu teme (a niti je tačno).

Redom:

- jesu relativan pojam visoke kamatne stope, ali da li zaista ne razumeš kako je to što pričaš nebitno? Ako je neka porodica davala za ratu 30 % plate, a sada plaća 55 % plate, je l' znači nekom informacija to što su npr. početkom 80-tih u Americi bile još više nego sada? Treba li da ti se crta baš toliko?
- plate rastu dvocifreno - botuješ, jer uporno vrištiš INFLACIJA - pa eto ti inflacija i tu
- nije krenula rasprava oko toga "koliko su pale cene u dinarima" - to je opet tvoj pokušaj skretanja sa teme. To si ti i samo ti pokrenuo i vrteo.
- naravno da se spominju i naravno da sam ti poslao. Ali evo, let me google that for you: https://www.gradnja.rs/kamate-na-stambene-kredite-prepolovljene-u-2010-godini/

Opet cu ti ponoviti, delujes kao bistar dečko, nije valjda da ne možeš da prevaziđeš sam sebe i da gledaš malo šire?

Kažem ti: skapiraj na kom smo delu krive sada i šta je verovatnije. Mogu li da nastave da rastu maloprodajne cene u nedogled? I think not. Jer NEMA KO TO DA PLATI.
 
Nemam nikakvu potrebu da se nadgornjavam sa gomilom ljudi koje je teško shvatiti, svojom besmislenom upornošću ti i vradovic me ponekad inspirišete…argument je jednostavan, tržište čak i naše koje je izmanipulisano spekulantima i peracima novca napravi pre ili kasnije ekvilibrijum…
Ako ti ie tesko shvatiti, mozda nije do autora.
 

Mozda nisam strucan, ali da li se meni cini ili ovaj grafik bas pokazuje da cene kvadrata mogu da padaju/stagniraju, cak i kada inflacija divlja?

Drugo, nase trziste je ocigledno mnogo osetljivije na euribor, nego sto se misli, a i ja nisam bio tog svestan. Pogledaj sta je istorija euribora radila sa cenama nasih nekretnina, pusti US. Kod nas je ono sto je 2008. kostalo 2000+ po krvadratu, zveknulo na 1200 samo par godina kasnije. Da skratim, 2008. su kamate jednostavno zaustavile prodaju, a izgleda da se nesto slicno desava i danas.
 
- plate rastu dvocifreno - botuješ, jer uporno vrištiš INFLACIJA - pa eto ti inflacija i tu
Sta je tu botovanje, inflacija je bukvalno osnova cele ove krize, kamate skacu da bi se obuzdala inflacija, plate i cene skacu zbog inflacije, bukvalno je i pitanje i odgovor na sve danas.

A ti se uporno pravis da ne postoji, kao i knogi na ovoj temi, i da je sve samo kopija krize iz 2008. uz drugaciju semantiku.
- jesu relativan pojam visoke kamatne stope, ali da li zaista ne razumeš kako je to što pričaš nebitno?
Ako je nebitno, zasto ga stavljas u svoju pocetnu tezu? Ako je osnova onoga sto tvrdis visina rate u odnosu na prosecnu platu, zasto ne pises tako? Jer nisu identicni pojmovi, a mozemo i racunati pa videti da li je taj odnos isti onda i sad.
- naravno da se spominju i naravno da sam ti poslao. Ali evo, let me google that for you: https://www.gradnja.rs/kamate-na-stambene-kredite-prepolovljene-u-2010-godini/
Bukvalno prvi put delisnovaj clanak i ni u njemu se ne spominje 14%
Opet cu ti ponoviti, delujes kao bistar dečko, nije valjda da ne možeš da prevaziđeš sam sebe i da gledaš malo šire?
Sta to nisam sagledao?

Da ‘narod nema para’? To je siri pogled?

Da svaka kriza prati istu krivu?

Da je svejedno sta izaziva krizu, ‘kriza je kriza’?
Mogu li da nastave da rastu maloprodajne cene u nedogled?
Gde ja tvrdim da ce cene da rastu u nedogled? Ja govorim o stagnaciji/ blagoj korelciji od proleca prosle godine. Ono sto mislim da je gotovo nemoguce, je taj pad od 30-40% koji se ovde priziva.

Jer pada od 30-40% u dinarima ni 2008. nije bilo.
 
Mozda nisam strucan, ali da li se meni cini ili ovaj grafik bas pokazuje da cene kvadrata mogu da padaju/stagniraju, cak i kada inflacija divlja?

Drugo, nase trziste je ocigledno mnogo osetljivije na euribor, nego sto se misli, a i ja nisam bio tog svestan. Pogledaj sta je istorija euribora radila sa cenama nasih nekretnina, pusti US. Kod nas je ono sto je 2008. kostalo 2000+ po krvadratu, zveknulo na 1200 samo par godina kasnije. Da skratim, 2008. su kamate jednostavno zaustavile prodaju, a izgleda da se nesto slicno desava i danas.
Stagniraju da, ali pada tokom inflacije na ovom grafu bas i nema.

2008. nisu kamate zaustavile prodaju. Kauzalitet i korelacija nisu isto.
 
A zbog cega su to konkretno pale cene od 2008. do 2010.? Ono, je l to samo slucajna korelacija, ili mozda ima malkice veze sa euriborom koji je podivljao u kratkom roku?
 
Dokle predvidjate da ce trajati ovaj pad?

Da li mislite da je pametno sada uzeti kredit(kes)/kredit uopste, ako ce kamatne stope jos uvek rasti?

I da li ocekujete znacajniji pad cena (pre svega najosnovnijih stvari) posto meni deluje da ce se svi trgovci kandzama drzati za ove ogromne marze koje sada ostvaruju

Ne bih ocekivao pad cena u maloprodaji.

Ne bih ocekivao ni znacajan pad cena novogradnje u izgradnji - znacajan deo su vec prodali, traznja jos uvek postoji, trece kako bi objasnili kupcima koji su kupili po vecoj ceni da sad prodaju po manjoj. Tzv. prodajne akcije sa manjim popustima vec gledamo, ali ne bih ocekivao vise od 5-10%. Ono sto sledi, i sto se takodje vec desilo, jeste pad ponude. Eventualni pad cena bi se mogao ocekivati tek sa potpuno novim projektima, kad krene oporavak.

Mozda najvaznije, @sundjer_bob je okacio na drugoj temi zanimljiv grafikon - ono sto je kljucno razumeti u vezi sa ovom krizom u odnosu na neke druge je sto pokretac ovako visokih cena nekretnina i generalno asseta nije inflacija kao takva, nego enorman rast profita. Profiti su i dalje enormni i vlasnici kapitala i dalje ne znaju sta ce sa parama. To sve vreme generise visak traznje za novogradnjom. E sad, dok je "narod" kako-tako pratio, a to je bilo dok su kamate bile niske, onda je stvar za vlasnike kapitala bila jednostavna. Sada kada "narod" vise ne moze da prati, nisu ni oni sigurni sta da rade. Tako da je i njihova traznja pala, ali ne zato sto nemaju para nego zato sto ni oni nisu sigurni kuda dalje pri ovim cenama. Tako da je sada racunica negde na margini, deo odlazi u stednju, deo trazi druge opcije, deo i dalje kupuje - i to drzi i cene tu gde jesu.

Ako prodaja ostane na ovom nivou ili nastavi da pada, mislim da je realan pad cena starogradnje.

Do tada mislim da se kupovina na kredit ne isplati, jer je renta znacajno manja od rate. Novogradnju je ionako skoro i nemoguce kupiti kao kreditni kupac.

Sta je tu botovanje, inflacija je bukvalno osnova cele ove krize, kamate skacu da bi se obuzdala inflacija, plate i cene skacu zbog inflacije, bukvalno je i pitanje i odgovor na sve danas.

Inflacija je divljala (i mnogo vise) 2009-2013, dok su cene nekretnina padale.

Offtopic, izvinjavam se :D
Na tvojim post-ovima vidjam ove chart-ove koje ne mogu da nadjem nigde, da li postoji neki sajt sa informacijama i chart-ovima ili ih ti pravis na osnovu podataka koje nalazis ?

Grafikon je moj, skupljam iste podatke kao Wolf.

Estimation za US dug 2033. Ovo je slucaj ako monetarni sistem koji znamo nastavi da postoji i u sledecih 10 godina, nista se ne promeni i na osnovu ovoga ce cene svega skociti jos vise. Samo se odlaze neizbezno.

Pogledajte prilog 169171

Nisam siguran da ova projekcija sugerise dalju monetizaciju duga. Mislim da su projekcije zasnovane na visokim i rastucim troskovima javnih usluga i neophodnosti daljeg zaduzivanja drzave u odnosu na BDP. To je izazov svoje vrste, ali ako bi to dalje zaduzivanje bilo finansirano iskljucivo stampanjem novca, investitori bi trazili sve vece i vece kamate i sve bi se vrlo brzo raspalo, ne bi ni stiglo do 2033.
 
Poslednja izmena:
-Nemoguće da nisi pogledao koja je struktura inflacije danas i koji faktori utiču na nju. Ako nisi, pogledaj, možda ti nešto bude jasnije. Dakle tldr.: špekulativne aktivnosti i korpo profit (čak i u EU, posebno kod nas).

-Niko ne kaže da je ovo kopija krize iz 2008., to opet stavljaš ljudima reči u usta. Kažem ti koji su (a jako biti) elementi slični.

-Kakav si trol koji se hvata za tehnikalije, pa naravno da se misli suštinski na visoke kamatne stope, odnosno kao posledicu za nekog ko otplaćuje tu ratu. Ako kamatna stopa poraste sa 0.01 %, na 0.30 % - koga bi bilo briga, iako je to 30x.

-Link ti je već slat, vrati se, pogledaj i dobro pročitaj tekst.

Edit: odgovor je naravno za @Defke
 
A zbog cega su to konkretno pale cene od 2008. do 2010.? Ono, je l to samo slucajna korelacija, ili mozda ima malkice veze sa euriborom koji je podivljao u kratkom roku?

Skok nezaposlenosti:

Pad BDP-a:

Dinarska inflacija:

Stagnacija plata u dinarima, odnosno pad u evrima:
 
Vrh