Covece, zasto ti mislis da centralne banke povlace novac i dizu kamatne stope, da bi novine imale o cemu da pisu? I zasto sve vreme isticu soft landing, soft landing, soft landing?
Centralne banke povlace novac i dizu kamatne stope da bi smanjile traznju. Dizanje kamatnih stopa i posledicni pad traznje po pravilu izazove pad ekonomije (hard landing), pa onda nastoje, ili barem nastoje da nas ubede, da ce ovog puta uspeti da izvedu soft landing =
pad traznje ali
bez pada ekonomije.
I u prethodnoj krizi, zato sto su trzista na Zapadu bila pregrejana vec sredinom 2000-ih, Fed je krenuo da dize stope 2004, ECB 2005. Nekretnine u Americi su krenule da padaju 2006. Medjutim sistem je krenuo da puca 2007. i definitivno pukao 2008, pa su tada naglo spustili kamatne stope, odstampali gomilu para i od tada smo ziveli u ovoj bajci kojoj je sada dosao kraj.
Evropa je i tada kasnila za Amerikom, a Srbija za Evropom. U Srbiji je i tada vladala predstava o neverovatnom progresu i blagostanju dok su stvari na Zapadu vec pucale, sve do jeseni 2008. kada je sistem potpuno pukao, orkestar iznenada prestao da svira i mi se nismo oporavili sledecih sedam godina.
Ako je nesto ovog puta drugacije, to je da su stvari mnogo vise sinhronizovane. Kolicina novca u opticaju je najmanja u poslednje dve godine, a kamatne stope najvise u poslednjih 15 godina.
View data of a measure of the U.S. money supply that includes all components of M1 plus several less-liquid assets.
fred.stlouisfed.org
View the total value of the assets of all Federal Reserve Banks as reported in the weekly balance sheet.
fred.stlouisfed.org
Pad traznje je i u Srbiji evidentan:
- Promet u trgovinama na malo pada po prvi put posle mnogo godina i
cak 5% je manji nego prosle godine. Ako ti nije jasno sta to znaci, privatna potrosnja je glavna komponenta i cini oko dve trecine BDP-a.
- Pad prometa stanova u centru Beograda je preko 30%, a u rubnim opstinama oko 20%. Promet starogradnje je najmanji u 7-8 godina, ali sliku popravlja promet novogradnje po cenama dogovorenim ranije.
Ono sto jos uvek drzi situaciju, i pre svega kurs, jesu vrlo nestabilni i privremeni faktori:
- Pad uvoza robe i odliva deviza - usled pada domace traznje i pada cene energenata,
- Rast izvoza usluga i priliva deviza - usled dolaska Rusa koji odavde rade za Zapad,
- Rast stranih investicija i priliva deviza - usled globalne inflacije i vrlo visokih kamatnih stopa koje placa drzava Srbija.
Cene energenata ne mogu jos ne znam koliko da padaju, novi Rusi po svemu sudeci ne dolaze, a Srbija nece moci vecno da placa sve vece kamate, a kredite ce morati da vraca u devizama. Ako i cim se poremeti ova klimava ravnoteza platnog bilansa, dinar ce skliznuti i gledaces krizu istu kao i 2008, koju toliko zelis da gledas.
Nadajmo se da nam nece ponovo trebati sedam godina da se oporavimo.